СРЕБРЕНИЦА КАО МЕТАФОРА
Prikazujem rezultate 1 do 6 od 6

Tema: СРЕБРЕНИЦА КАО МЕТАФОРА

  1. #1
    Domaćin
    Učlanjen
    24.09.2004.
    Pol
    muški
    Poruke
    3.840
    Reputaciona moć
    87

    Podrazumevano СРЕБРЕНИЦА КАО МЕТАФОРА

    SREBRENICA KAO METAFORA (2)

    By Emil VLAJKI


    1. Metafora za psiholoski rat i za "srpsku genocidnost"

    Srbi nikako da se oslobode zlokobne srebrenicke metafore. Taman kada malo
    odahnu, Zapad, po kalendaru kojeg odredjuju americke tajne sluzbe za
    psiholosko ratovanje ('psi-ratnici'), ponovo pokrene halabuku. Ovog puta,
    iznesen je na vidjelo video snimak na kojem grupa "zlih momaka", - Srba
    naravno -, egzekutira grupu zarobljenih muslimana. Sve se to, navodno
    dogadjalo u srebrenickom "genocidnom krugu uzasa", gdje se odigrao
    "najstravicniji masakr u Europi nakon Drugog svjetskog rata". Metafora je
    jasna, sugestivna, asocijativna: Srebrenica-Drugi svjetski
    rat-nacisti-holokost-Srbi.

    Namjera autora ovih redaka nije da negira ijedan zlocin, pa ni ovaj sa
    video snimka. Nije mu cak ni namjera da osudi "medjunarodnu zajednicu" koja
    je ciklus nasilja na Balkanu pokrenula i beskrupulozno potpirivala.
    Naprotiv, autor, protiv svoje volje, odaje duboko priznanje efikasnosti SAD-
    'psi-ratnika' koji u zadnjoj deceniji, stogod da su uradili na nasim
    prostorima, rezultiralo je uspjehom! Paklena briljantnost Amerikanaca ide
    toliko daleko, da im je potrebno da samo pokazu mali "srebrenicki" prst, pa
    da nasi balkanski "intelektualci" budu isprovocirani do maksimuma, te da
    se, uglavnom, podijele u dva tabora:

    -Prvi je proamericki, sastavljen od prostituiranih politickih i medijskih
    struktura na celu sa kandicevcima, biserkoima, vasicevcima i sl., koji kao
    papige ponavljaju kako se stalno pronalaze novi primjeri "srpskog genocidnog
    ponasanja", te da to treba otvoreno priznati kako bi se preko opce katarze
    srpsko drustvo procistilo, uzimajuci pritom za primjer Njemacku koja se
    preko PRIZNANJA navodno "procistila " od nacizma. Oni, koju ovu vrst
    djelovanja srpskih "ljubitelja istine" vide kao splet
    inkvizitorsko-nacisticko-staljinisticko-makkartijevskih metoda izazivanja
    osjecaja kolektivne krivice u cilju potpunog ubijanja morala naroda, potpuno
    su u pravu.

    -Drugi tabor je intencionalno-patriotski i djeluje preemotivno i naivno. Cim
    Ameri preko svojih medija otpocnu pjesmicu o Srebrenici i o srpskom
    genocidnom ponasanju, "patrioti" se gnjevno uzbude. Jedni stavljaju u
    pitanje "nove dokaze", u konkretnom slucaju prikazani video-snimak. Drugi
    pak kazu da su "novi dokazi" istiniti ali da su i protivnicke strane u
    balkanskim sukobima pocinile slicne zlocine. Treci se pitaju, kakve direktne
    veze ima prikazani video-snimak sa navodnim "srebrenickim masakrom". Cetvrti
    vide u prikazanom snimku simbol za sve zlocine na Balkanu inicirane od
    strane "medjunarodne zajednice".

    Ali, ma kakve god bile namjere i ponasanja u oba tabora, 'psi-ratnici' su
    postigli zeljeni cilj: o Srebrenici se nanovo prica sa strascu koja je
    svojstvena nama Balkancima. A cim se toliko prica, "mora da tu ima necega";
    "gdje ima dima, ima i vatre", zar ne? Prica o Srebrenici koja se bez
    prestanka obnavlja izaziva gnjev, agresivnost, osjecaj krivice i
    depresivnost naroda, a time je lakse vladati i psiholoski tjerati ljude da
    za svoje vodje biraju nove Tadice, Draskovice, Covice, Mihajlovice, Batice
    i, kako bi rekao jedan srpski knjizevnik, ine magarce.

    Srpski "intelektualci" i politicari, barem oni dobronamjerni, nikako da
    nesto nauce od americkih eksperata za propagandno djelovanje. Kada, na
    primjer, srpska strana iznese dokaze o zlocinima mudjahedina, tudzmanovaca i
    ucekaovaca nad Srbima pocinjenih u toku posljednjih balkanskih ratova,
    zapadni mediji i politicari sute kao zaliveni, nitko ni rijec da zucne o
    tome. Ovi dokazi, a ima ih bezbroj, mogu biti cvrsti kao beton, a da ne
    naidju ni na kakav odjek, jedino na njihovo ignoriranje. I tu se prica
    zavrsava. S obzirom na receno, postavlja se onda pitanje: zbog cega
    deklarirani srpski patrioti reagiraju, dizu toliku buku na svaku i najmanju
    provokaciju oko Srebrenice za koju postoje indikacije, za razliku od
    dokazivih zlocina pocinjenih od drugih zaracenih strana, da je daleko vise
    mit nego realnost? Zasto se ne prave Englezi kao i ostali, zasto se daju
    isprovocirati, zasto naglavacke ulaze u igru americkih sluzbi za psiholosko
    ratovanje? Kako vise ne uvide da su, bez obzira na fundiranost, njihove
    bucne reakcije koje neumitno namecu pitanje kolektivne "genocidne" krivice
    srpskog naroda, jedan od prvenstvenih ciljeva SAD 'psi-ratnika? I dok se
    ovaj dio srpskih intelektualaca i politicara zabavlja Srebrenicom trazeci
    izlaz za sve probleme u sve izrazitijem religijskom fundamentalizmu i
    cetnistvu, narod grca u nezaposlenosti, siromastvu i beznadju jer niti moze
    zivjeti od pokajanja -tema u modi u srpskim bogoslovnim krugovima-, niti od
    spornih, nacionalistickih mitova iz Drugog svjetskog rata.





    2. Metafora za stradanja krajinskih Srba

    Na jedan izokrenut, perverzan nacin, Srebrenica je, preko kalkulacija
    "novih gospodara svijeta", postala i metafora za stradanje krajinskih Srba.
    Da bi se ovo shvatilo, mora se uci u genezu srebrenickog mita.

    Po svom geografskom polozaju, Srebrenica, grad sa muslimanskom vecinom,
    nalazi se duboko u Republici srpskoj. U doba nacionalnih odvajanja,
    tendencija za stvaranjem etnicki cistih teritorija i narasle medjunacionalne
    i medjuvjerske agresivnosti i mrznje, pozicija Srebrenice je bila tesko
    odrziva; u nekom eventualnom morovnom rijesenju, postojala je vjerovatnost
    da se Srebrenica trampi za neko drugo podrucje sa suprotnim
    karakteristikama. Ta izoliranost muslimanske Srebrenice, dala je pocetnu
    ideju 'psi-ratnicima' kako da demoniziraju Srbe, odnosno da pokazu javnom
    mnijenju zbog cega Srbi zasluzuju da budu kaznjeni, bombardirani.

    -U tom smislu, muslimansko rukovodstvo je odlucilo 1993. godine da
    Srebrenicu zrtvuje, predvidjajuci pritom veliki broj civilnih muslimanskih
    zrtava. To je bilo komplementarno sa idejom Bil Klintona, koji je po svaku
    cijenu trazio povod da bombardira srpske polozaje, za sto mu je trebalo, po
    njegovoj perverznoj racunici, 5 000 muslimanskih zrtava!!!

    Ali je 1993. bila "nezgodna" godina. Muslimani su ljuto zaratili sa
    Hrvatima i trebalo

    je vise od godinu dana da se taj sukob privede kraju; bilo je neuvjerljivo,
    u tom periodu, prikazivati Srbe kao jedine "lose momke" dok su muslimani i
    Hrvati medjusobno ratovali.

    1994., je opet bila "losa godina". Taman se muslimansko-hrvatski sukob
    poceo smirivati, kada je uslijedio genocid u Ruandi. Prikazivati Srbe kao
    genocidan narod, pored milijun ljudi pobijenih u toj africkoj zemlji, nije
    bilo uvjerljivo.

    1995. godina je dakle bila ta kad je trebalo zavrsiti prvu rundu sukoba
    na Balkanu. U tom je casu bila vec napustena ideja o srebrenickim zrtvama
    kao pretekst za bombardiranje Srba. Americke tajne sluzbe su, u to vrijeme
    favorizirale masakre na sarajevskim trznicama. Ali prije nego sto se Srbi
    "privedu pameti", i prije nametnutog, konacnog mirovnog sporazuma, trebalo
    je rijesiti jedan "sitan problem": staviti Krajinu pod kontrolu Hrvatske.
    Americki planeri koji su rukovodili operacijom, prvo su preko hrvatske
    ofanzive 'Bljesak' odvojili bosanske Srbe od hrvatskih. Zavrsni udarac,
    ofanziva 'Oluja', postao je, u tehnickom smislu, "macji kasalj", tim vise
    sto je krajinsko politicko i vojno rukovodstvo izdalo vlastiti narod.
    Problem je, medjutim bio u tome, sto je Amerika znala da ce operacija 'Oluja
    ' rezultirati pravim geno-etnocidom nad Srbima, sto se je i desilo. Zbog
    toga je izvjestan broj medija na Zapadu, ni na koji nacin prosrpski
    raspolozenih, direktno optuzio Klintona kao generatora ratnih zlocina
    pocinjenih za vrijeme 'Oluje'.

    Znajuci, dakle, sto ce se desiti krajinskim Srbima, americke sluzbe za
    psiholoski rat su se sjetili Srebrenice. Po njima, trebalo je ponuditi
    'danajski dar' Srbima u vidu "osvajanja" tog grada. To je, dakako, moralo
    rezultirati izvjesnim srpskim zlocinima, a zbog cetverogodisnjeg rata, i
    vjerovatnog pokusaja proboja muslimanskih trupa (vise hiljada boraca iz te
    "demilitarizirane" zone) kroz srpske polozaje (navjeci broj stradalih u
    Srebrenici bili su pripadnici 28. muslimanske divizije u toku proboja),
    ostatak mrtvih se mogao lako naci. Jednom Srebrenica u rukama Srba, na scenu
    je trebala stupiti zapadna propagandna masinerija koja je u to vrijeme
    djelovala pod americkom kontrolom. Tako je Klintonova ideja o '5 000
    muslimanskih zrtava' konacno realizirana.



    Zakljucak se namece:

    *Paralelno sa operacijom 'Oluja' (pocetkom augusta), planiran je od strane
    americkih "psi-ratnika" i pad Srebrenice (sredinom jula); drugim rijecima,
    operacija 'Oluja' nije mogla otpoceti dok Srebrenica ne padne u srpske ruke!

    *Sustina onoga sto su Srbi dozivjeli za vrijeme i poslije 'Oluje', (nekoliko
    hiljada nestalih, 200 000 izgnanih, spaljeno 80% srpskih nastambi), bilo je,
    naravno uz odredjene specificnosti, anticipirano, projecirano i difuzirano
    propagandnom zapadnom masinerijom kao srpsko genocidno ponasanje u odnosu na
    Muslimane; novonastali "srebrenicki masakr" je amortizirao 'Oluju'.

    *U tom smislu se moze reci, da je Srebrenica, na jedan izokrenut, perverzan
    nacin, metafora za stradanje krajinskih Srba.





    3. Metafora za sluganstvo "oktobarskih revolucionara"

    Da Srebrenica u ono doba za americke 'psi ratnike' nije imala isto
    znacenje kao i danas, jedan od dokaza je taj sto je bombardiranje bosanskih
    Srba dva mjeseca kasnije (septembar 95.), uslijedilo tek nakon masakra na
    Markalama 2 u Sarajevu (konac augusta 95.), sto je uzeto kao pretekst za
    NATO intervenciju!

    Nakon Dejtona pa do pada Milosevica, Srebrenica je, kako realno tako i
    medijski, napola prezivljavala. U Hagu se govorilo, doduse, o sest i pol
    tisuca mrtvih, ali na terenu nije bilo potvrde za to. Pronadjeno je bilo oko
    2000 ostataka tijela, od kojih je, nakon pet godina, svega nekoliko
    desetina bilo identificirano. Dogadjaji na Kosmetu te NATO-agresija na
    Jugoslaviju/Srbiju, zauzimala je najveci dio paznje domace i svjetske
    javnosti.

    Pad Milosevica prouzrokovan, prema Kostunici, "novom Oktobarskom
    revolucijom", bio je i prekretnica u tretiranju Srebrenice. Sve je pocelo
    novim valom demonizacije koji nije ovog puta dolazio od NATO-a ili anonomnih
    "srpskih" pojedinaca koje je "mucila savjest" posto su navodno licno
    ucestvovali u tim zlocinima, vec od novih vlasti u Jugoslaviji. One su svoju
    prostituirano-mazohisticku kampanju vodjenu preko vlastitih "demokratskih"
    medija zasnivali na nekakvim hladnjacama i novootkrivenim "masovnim
    grobovima" za koje se volosebno "unaprijed znalo" da sadrze ljeseve
    Albanaca, Muslimana i Hrvata.
    Stvari su bile jasne. U Jugoslaviji/Srbiji, na vlasti je bila dosla ekipa
    "oktobarskih revolucionara" bez Lenjina, ciji je dobar dio bio na platnom
    spisku Zapada, posebno SAD-a. Zapad je htio da spere sa sebe krivnju zbog
    zlocina pocinjenih prema Jugoslaviji: u prvom redu preko osude Milosevica i,
    posto vise nije bilo neposredne mogucnosti novih balkanskih ratova koji bi
    nanovo istakli "srpsku genocidnost", preko insistiranja na "srebrenickom
    masakru".

    Ali optuznica protiv Milosevica od strane tzv. 'Medjunarodnog suda za
    zlocine pocinjene u bivsoj Jugoslaviji' bila je (i ostala) vrlo tanka,
    klimava. Sto se Srebrenice tice, nedostajala su tijela, dokazi za zlocin.
    Elem, SAD-gospodari su naredili svojim namjestenicima u Jugoslaviji/Srbiji,
    da nedostajuca tijela uskrsnu intenzivnom domacom samodemonizacijom. Tako su
    Srebrenica, Mladic i Karadjic postali su neizostavni dio svakodnevne
    medijske kampanje. Snimljeni film na Zapadu o "srebrenickom masakru" -'Krik
    iz groba'-, spoj retorike i nejasne fotomontaze, postao je "hit" srpske
    TV-scene.
    Naravno, postavlja se pitanje, kako govoriti o masakru i genocidu bez
    tijela? Ali to je, sa stanovista manipulacije, tehnicko pitanje na koje
    odgovor, najvjerovatnije, znaju americke tajne sluzbe za psiholoski rat i
    njihove "oktobarske revolucionarne" marionete, direktni egzekutori u
    Jugoslaviji/Srbiji. Sjetimo se isfabriciranog incidenta sa tijelima u
    Racaku, isfabriciranog dogadjaja sa bebama iz inkubatora u Kuvajtu koje su
    navodno usmrtili Iracani i koji je bio neposredan povod za prvi 'Golfski rat
    ', isfabriciranog incidenta u Tonkinskom zaljevu cime je zapocela agresija
    SAD-a na Sjeverni Vijetnam, itd. Sve je bilo laz, izmisljotine, inscenacije
    i prozvod americke propagandne masinerije. U tom smislu, u toku posljednjih
    deset godina unistavanja Jugoslavije i demonizacije Srba, najveci dio onoga
    sto se tvrdilo preko zapadnih medija, bilo je laz. Lagali su, inscenirali i
    manipulirali do sada, a sada im je i te kako stalo da speru ljagu sa sebe,
    pa nastavljaju sa uhodanom praksom, a uz pomoc domacih slugu. Naravno, pored
    svega, a zbog totalitarizma "novog svjetskog poretka", nema nikakvih
    mogucnosti objektivne, istinite provjere navoda sadasnjih srpskih vlasti o
    novootkrivenim "srpskim zlocinima".

    U zapadnom pravosudju, parnice se dobijaju i tako sto se utvrdi
    nedostatak kredibiliteta svjedoka. Lazi SAD-NATO masinerije su obilno
    utvrdjene, a prevare, nasilnistvo i sinkronizirano djelovanje jednog dijela
    sadasnjih vlasti u Jugoslaviji/Srbiji u skladu sa zeljama njihovih gospodara
    iz "medjunarodne zajednice", se svakodnevno i otvoreno iskazuju. Kako onda
    vjerovati bilo kome iz tog zlocinacko-manipulativnog sastava, cak i kada bi
    nesto od onoga sto sada pricaju i bilo tocno? Jednostavno, nemaju
    kredibilitet.
    Na podrucju Srebrenice (100 km uokolo), pronadeno je do 3000 (ostataka)
    tijela. Tvrdi se, da je skoro 2000 ostataka identificirano kao 'muslimani'
    zahvaljujuci DNK analizama. U tocnost analiza, vjerovatno, ne treba sumnjati
    i izvjesno je da identificirana tijela jesu muslimanska. Medjutim,
    poznavajuci efikasnost americkih manipulacija, postoji izvjestan stupanj
    probabiliteta, a o cemu je vec pisano, da su identificirani ostaci
    pokupljeni sa razlicitih bojista u BiH i prikazani kao srebrenicke zrtve.
    Karakteristicno je to, da zapadna propaganda kada govori o « srebrenickom
    masakru », uopce ne spominje poginule Srbe !!! A oni su i u Srebrenici i oko
    Srebrenice zasigurno ginuli.

    Prica o "srebrenickom masakru" bit ce i ostat ce prica 'bez kraja' sve
    dok su u Srbiji na vlasti "oktobarski revolucionari" koji moraju odraditi
    posao za koji su placeni. U svojstvu slugu "novih gospodara svijeta"
    prisustvovat ce u julu ove godine i obiljezavanju desetgodisnjice
    "srebrenickog masakra".

    Iako autor ovih redova nema ikakvih iluzija o "oktobarskim
    revolucionarima", ipak se nekako nada da ce delegacije iz Srbije, a i ona iz
    Republike srpske, tom prilikom prevazici sebe, ispoljiti izgubljeni dignitet
    i progovoriti koju rijec i o srpskim srebrenickim zrtvama! Time bi
    Srebrenica izgubila svojstvo metafore za "srpsku genocidnost" i pretvorila
    se u simbol besmislenog stradanja i patnje svih nacija, vjera i gradjana
    koji su na tim prostorima zivjeli kao i u simbol otpora protiv svih onih
    izvana koji su nas u balkanski uzas cinicno i bezdusno gurnuli.

    Emil VLAJKI, s.r.



  2. #2
    Zaslužan član eremita (avatar)
    Učlanjen
    02.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд - Врачар
    Poruke
    100.452
    Reputaciona moć
    2078

    Podrazumevano

    Одлична анализа, али, брате, много дугачко...

  3. #3
    Domaćin
    Učlanjen
    24.09.2004.
    Pol
    muški
    Poruke
    3.840
    Reputaciona moć
    87

    Podrazumevano

    Отуда ваљда и изрека "аналитички приступ", све аналитичко је по дефиницији детаљно а детаљно је опет па подугачко.

  4. #4
    Zainteresovan član Kojot (avatar)
    Učlanjen
    08.06.2003.
    Poruke
    277
    Reputaciona moć
    56

    Podrazumevano

    Ni jedna laz ne traje doveka.

  5. #5
    Elita Marty Misterija (avatar)
    Učlanjen
    14.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Србиново (Загреб) Србија
    Poruke
    22.455
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    273

    Podrazumevano

    Почетак ратног сукоба у бившој БиХ

    Желећи да будућим генерацијама оставим аутентично сведочанство о ратовању у Босни и херцеговини од 1992. - 1996. године обишао сам 1992, 1993. и 1994 године места у којима је пострадао народ и снимио 400 видео касета, разговора са преживелим, који су ми сведочили о злочинима муслимана.
    * * *
    .

    Црна лимузина с тамним стаклима наиђе на камену ћуприју на Дрини, коју је Мехмед-паша Соколовић (Мехмед-паша Соколовић - Бојица Соколовић, кога су Турци у дванестој години живота одвели са 12000 српских дечака, постао је везир и оженио се кћерком турског султана Селима, прелепом Есмеханом. У спомен српском народу, саградио је 1571. године у вишеграду знаменити камени мост на Дрини) саградио 1591. године за успомену на своје родно место и родитеље, Србе, из села Бранковићи, недалеко од Вишеграда, на десној обали Дрине.

    Алија Изетбеговић председник исламске Странке демократске акције Босне и Херцеговине, нареди возачу да лагано вози преко ћуприје. Загледа се у камене блокове, па рече возачу да стане поред плоче са натписом на арапском језику. Напреже очи да прочита ситна слова, скоро невидљива од кише која је крупним капима умивала мермерну плочу. Утопивши мисли у далеку прошлост, угледа у арапским словима силног Мехмед-пашу Соколовића. Као да га притиснуше тешки блокови ћуприје, чело му се ороси и он марамицом покупи капи зноја, тргну главу у страну и бледим уснама стаде тихо да шапуће:
    "Ех, пашо, што сагради ову ћуприју, Алах ти саћерао душу у ђенем? За Турску си као војсковођа учинио много, али си овом ћупријом нано несагледиве последице истини о исламском присуству у босни и херцегови. Омогућио си српском писцу иви Андрићу да добије Нобелову награду за роман о овој ћуприји. Повукло те мајчино млијеко, да својим Србима оставиш вјећно сјећање на себе, да им покажеш да си у души остао Српће Бојица. Па, пашо, можда је за нас, муслимане, који смо постали од Срба као и ти, сраћа што су те јанићари у дванестој години одвели у Цариград са хиљаду и двије стотине Српћади - Данак у крви
    * * *
    Ти би, силни пашо, да си остао у Босни, постао Карађорђе (Петровић Ђорђе - Карађорђе, 1768-1817, народни вођа у Првом српском устанку) још у оно вријеме и данас у Босни не би било ислама. А, ето, Алахова је воља да га ја уведем у Европу. На мојој страни је Америка и ја ћу у томе успјети. Ха, ха, пашо, нешто се мргодиш? Е, видјећеш шта ће Алија учинити са твојим Србима. Знам да су моји прадједови били Срби, па су се потурћили да би добили боља имања. Зато смо постали богатији и моћнији од Срба. А ко је моћнији, тај побјеђује и силом држи власт
    * * *
    "
    муња севну са Незука и у првом сутону за тренутак обасја ћуприју. Гром одјекну с окомитог брда изнад Дрине и трже Алију из мисли, као да муње пресјекоше камени лук моста испред возила и повукоше га ка матици Дрини.
    Алија намрачи чело и ослушну како матица брзе реке жубори, провлачећи се кроз камене лукове. Добовање кише по крову кола и нови удар грома донесоше му претећи глас Мехмед-паше Соколовића:
    "Забраздио си, Алија у камениту земљу коју нећеш моћи да узореш. Мени је турски цар дао своју кћер за жену зато што сам му проширио царевину, али моја бритка сабља није посекла ни једну српску главу. Ти си заслепљен, Алија и не видиш шта чиниш. Сечеш главе Србима од којих потичете и ти и твоји потурчењаци. Мислиш да чиниш добро Алаху и исламу? Зло ти чиниш, Алија. Твоји ће праунуци, чукунуци, за ово платити. Алах или Бог, употреби име које хоћеш, један је и за Србе и за Турке. Уводиш невини народ у међусобни покољ. Неће Алах имати милости ни за тебе, ни за твоје потомство."
    Као да га пашине ријечи убодоше у срце, Алија задрхта и викну:
    -Шта бленеш? Крећи!
    Пређоше ћиприју и кренуше улицом уз десну обалу Дрине. Преко Рзавског моста уђоше у стру махалу, насењену муслиманским становништвом. Кола се ауставише пред лепом кућом Авдије Шабановића, коју је он купио од Србина Аце Поповића, принудивши га да се исели из муслиманске махале.
    Очекујући долазак Алије Изетбеговића, авдија је стајао пред настрешницом с предсједником исламске Странке демократске акције у Вишеграду Фикретом Цоцалићем и хоџом Бахтановићем. кад угледаше аутомобил пред капијом, раширише кишобране и потрчаше му у сусрет. Са седишта до возача изађе један телохранитељ, са задњег седишта на лева врата искочи други, раширише кишобране и отворише десна врата. Алија изађе из кола, протегну укочене ноге и пође у сусрет Авдији. Рашири руке и загрли Авдију, спустивши му главу на лево, па на десно раме; то понови и са Цоцалићем и хоџом, па под кишобранима кренуше у кућу. Из предсобља уђоше у собу украшену умјетничким сликама. Корачајући по зеленом персијском тепиху, Алија приђе Авдијиној жени Расенки, њеној кћерки Сабини и сину Еду, грли их и говори:
    - Акшам хајрула! Машала, Авдија, ханума ти је лијепа, Сабина ти је расцвјетана ружа. - ООкрену се Расенки и додаде: - Шућур Алаху, имаш стаситу и лијепу дјецу.
    - Моја старија шћерка Сежела је још љепша - одговори му Авдија, румен у лицу. Гледа Алију задовољно светлим очима., као да пред њиме не стоји старац, већ млад, стасит Турчин из Алахове земље.
    - Изволите, ефендије, сједите - показа руком на полукружно ниско седиште пресвучено зеленом кожом, испред којег се налазила ниска синија од изрезбарене и лакиране ораховине.
    Алија се спусти на седиште и скрси ноге. До њега с десне стране седе хоџа, с леве Фикрет, а испред њих се Авдија спусти на табурет.
    Сабина донесе ратлук и воду на позлаћеном послужавнику. Стојећи пред гостима у зеленим свиленим димијама и белиј блузи, с црвеним цветом у црној коси, Сабина сачека да се гости послуже па изнесе послужавник у кухињи. Потом донесе кафу у златним филџанима, спусти послужавник на синију и изађе из гостинске собе.
    Срчући кафу, Алија отпоче разговор:
    - Алах нас саставио на игбал да проенгленишемо о програму наше странке, који обухвата стварање исламске државе у Босни и херцеговини. Наш програм је да населимо муслимане тамо гдје су Срби, а да Србе истјерамо оданде гдје се налазе међу муслиманима. Морамо поступати мудро и лукаво, као што смо ћинили 1941. године. Исприћајте ми како сте се организовали. Држите ли ситуацију у граду у својим рукама?
    Алија се окрену надесно према хоџи.
    - Долазе ли сва муслиманска дјеца у Мејтеф? - упита га.
    - Долазе, брате Алиспахија, јакако.
    - Аферим. А јесу ли ти пуне ђамије народа?
    - Јесу вала.
    - Е, то ваља. Хође морају по селима припремити наш народ за рат против Срба.
    - Муслимански народ жели да постане бошњачки народ, без Срба, и у огромној већини на страни ваше политике. Ја као њихов вјерски старјешина у вишеграду одлазим у ђамије по селима и преносим са хођама народу програм наше странке. у томе помажу уважени предсједник општине и ваше странке овдје у вишеграду, господин Фикрет Цацаловић - хоџа наклони главу према Фикрету, окрену се Авдији и додаде: - И наш уважени домаћин, Авдија Шабановић.
    - Шта ти кажеш на ово Фикрете?
    - А ево, вала, до сада смо у селима и граду спровели сва ваша упутства странке, господине предсједниће.
    - Шта сте конкретно предузели?
    - Формирали смо батаљон војске у жупским селима. Команду смо смјестили у наше велико село Штитарево. То је моје родно мјесто и тамо имамо поуздане људе који ће повести народ у рат. наша села Каменица и Клашник гравитирају Дрини. Друго велико упориђште нам је Добрун, према србијанској граници. Јужно од Вишеграда, према Рудом, имамо јаку војну илегалну јединицу у Дринском. Повезали смо се са Горњом и Доњом Стримицом и Страгачином, да обезбједимо Лимску долину према Дрини. На лијевој обали имамо јако упориште на Ђанкићима, у Међеђи, Кабернику, Тустој Међи и Црном Врху - говори Фикрет и оловком показује места заокружена на војној топографској карти.
    - Аферим предсједниће.

    Алија погледа у домаћина.
    - А сад ми ти, Авдија, оприћај како је стање у Вишеграду. Ти си потпредсједник странке овдје и вас тројица сте ми одговорни за ћишћење Срба из Вишеграда. Судбина наше будуће исламске државе у Босни зависи од дринског подручја које гравитира према Србији. Од Фоче до Вишеграда води наша будућа зелена трансфезала, коју сам зацртао у мом Програму исламизације, према Санџаку и Косову, да се повежемо с Албанијом и, преко Македоније, с нашом Турском. Мој Програм су прихватиле исламске земље. Оружје и новац добијамо од Турске, Ирана, Сирије,

    * * *
    Преко Хрватске, допремиће нам из Њемаћке и Мађарске савремено наоружање да се супроставимо Србима, да их за вјећита времена прогнамо са ових простора.
    - Шућур драгом Алаху, предсједниће - наклони му се Авдија. - НАша исламска страка, којој сте ви предсједник, довела нас је у граду на власт. на свим важним положајима су наши људи. Они држе власт, судство, полицију
    * * *

    - Како Срби реагују на то?
    - Срби се бакћу међусобом. Више од половине их је затуцано комунизмом и они још увјек виде некаку Југославију. Заслепљени су братством и јединством с муслиманима, па не виде шта и м спремамо.
    - Нијесу, Срби баш толико слијепи, Авдија - одговори му Алија, досипајући кафу из џевзе у филџан.
    - Предсједник њихове Српске демократске странке , Радован Караџић, добро се узјогунио у парламенту. Али не бојте се, ми ћемо надгласавањем да их сломимо. Не могу нам укоћити ни један законски ни подзаконски акт.
    - Е, тако ваља, ефендијо - проговори хоџа.
    Наклони се Алији, придржавајући руком чалму да му не спадне са главе. - Срби су разједињени. Њихов народ не иде у цркве, одрекли су се вјере и зато ће нам Алах помоћи да будемо немилосрдни.
    - Ви у Вишеграду, Горажду, Фоћи, Бијељини, Зворнику, први ћете кренути на Србе кад вам из Сарајева будем дао знак. Савјетујем вам да припремите спискове виђенијих Срба, оних који би се могли супроставити, и да их у једној ноћи побијете. Набавићете поштарске униформе и дати људима које ћете задужити да им у пола ноћи звоне на вратима и кажу да су донијели војни позив, који лићно мора да потпише онај на кога гласи, а кад се тај појави на вратима да га избоду ножем и побјегну.
    - Треба нам још оружја, ефендијо - одговори му Фикрет Цоцаловић. - Ја сам, као предсједник општине и ваше странке, поставио свог ћовјека за наћелника безбједности па нашим људима издајемо дозволе за ношење оружја, а Србима ниједну дозволу нијесмо дали за послљедњих годину дана. Наоружаваом се из Санђака, из Србије, преко предсједника исламске Странке демократске акције у Санђаку, господина Угљанина, али нам је то недовољно. Нијесмо наоружавали сву војску.
    - Наћерајте имућне муслимане да дају новац за оружје. То морате урадити што прије, јер се никад не зна када ће поћети да пуца. На то сам скренуо пажњу у свим градовима дринског подрућја. Стеко сам утисак да су се у Горажду и Фоћи боље организовали од вас овдје у Вишеграду. У Горажду су већ набавили три стотине поштарских униформи за покољ Срба у Вартоломејској ноћи.
    - Алах и ви, предсједниће, упозорили сте народ да се припреми на вријеме. Ни ми овдје нијесмо сједели скрштених руку - реће му хоџа. - Господин Цоцалић ме је обајвјестио да је задужио наше полицајце да убију сваког полицајца Србина.
    - Мој брат Мурат, ефендијо, унео је страх међу Србе у Вишеграду. Окупио је групу младића и ради што хоће. Нико им ништа несмије. Наша власт их суд их штите - говори Алија Авдија Шабановић. Не трепће, досипа му ракију од крушке, и на сваки његов поглед понизно клима главом.
    - Твој бабо Абид, Фикрете - говори му Алија - и ваш Вишеграђанин Есад Охрановић били су са мном на робији, када је Титова УДБА-а открили да смо основали тајну организацију "Млади муслимани", чији је циљ било стварање исламске државе у Босни и Херцеговини. У вас тројицу имам пуно повјерење. Пратите Србе, наћерајте их да се што више исељавају у Србију и контролишите границу између Србије и Босне. Ето, толико о политићком задатку.

    - Ви сте већерас мој гост, предсједниће. Ноћићете у мојој кући. А сад да пређемо у трпезарију, да уз мезелук поприћамо о свему - рече Авдија и устаде са табурета.

  6. #6
    Buduća legenda Владан (avatar)
    Učlanjen
    11.09.2004.
    Pol
    muški
    Poruke
    27.007
    Reputaciona moć
    964

    Podrazumevano

    ИСТИНА О СРЕБРЕНИЦИ !!!

    Припадници Војске Републике Српске нису починили геноцид над муслиманима у
    Сребреници јула 1995. године и за ову тврдњу спреман сам да заложим читаву
    своју педесетогодишњу професионалну каријеру — тврди др Милан Булајић,
    председник Фонда за истраживање геноцида. Поводом предстојећег међународног
    скупа (од 10. до 14. јула ове године), који ће бити одржан у Сребреници, др
    Булајић у разговору за Глас јавности каже да високи представник за Босну и
    Херцеговину Педи Ешдаун и председник Института за ратне злочине у БиХ др
    Смаил Чекић желе да, по сваку цену, уплету и науку у покушају да докажу да
    је Војска Српске извршила геноцид у Сребреници.
    После вишегодишњег, темељног истраживања догађаја у овом граду, др Булајић
    овако види ситуацију. — Генералштаб муслиманске армије издао је наредбу 28.
    муслиманској дивизији у Сребреници да изведе диверзантске акције изван
    „демилитаризоване зоне” ради „растерећења сарајевског ратишта”. Иако је
    Ратно председништво Сребренице било одлучно против ових провокација,
    непосредно уочи напада на Сребреницу јуна 1995. године изведене су
    многобројне диверзантске акције на подручје Српске када је потпуно уништено
    село Вишњица. Војска Републике Српске увучена је у клопку. Војска РС није
    имала оперативни план заузимања „заштићене зоне УН” Сребренице у јулу 1995.
    године. Операција „Криваја 95” на Сребреницу била је изнуђена, јер ово место
    није било демилитаризовано, како је одређено Резолуцијом СБ УН 819/93 и
    Споразумом о демилитаризацији од 17. априла 1993. године генерала Ратка
    Младића и Сафета Халиловића, под покровитељством генерала Ерика Вахлгрена.
    Сребреница је постала центар терористичке активности — џихада 28.
    муслиманске дивизије, под командом Насера Орића, уз учешће муџахедина (за
    шта постоје документи и видео-снимци). Уништена су 142 српска села,
    становништво је протерано, а куће спаљене. Забележи су и многи случајеви
    одсецања глава, обрезивања тек рођених беба, а нападали су углавном на
    велике православне празнике — Петровдан и Божић 1993. године — истиче Милан
    Булајић.
    Генерал Ратко Младић, преко Унпрофора, позвао је муслиманску војску затечену
    у „демилитаризованој зони” да положи оружје, уз гаранцију третмана
    заробљеника на основу Женевских конвенција, под контролом УН-а. Међутим,
    муслимански Генералштаб је тај предлог одбио, али су муслиманске жене, деца
    и стари упућени Србима у базу Унпрофора у Поточаре. Истовремено, наоружана
    колона муслимана кренула је из Шушњара кроз српску територију према Тузли. У
    тој акцији изгинуо је највећи број муслиманских војника, а да им притом, у
    тој погибељној операцији, муслимански 2. корпус из Тузле није пружио никакву
    војну подршку. Да су муслимани из Сребренице свесно жртвовани показује и
    чињеница да је, уочи провоцираног напада на Војску Српске, повучен командант
    28. дивизије бригадир Насер Орић са око 20 главних официра. Документа говоре
    да муслиманска војска уопште није имала план одбране Сребренице и да је
    Војска РС заузела овај град са веома малим снагама (200 војника и два-три
    тенка).
    Стварни циљ био је стварање ситуације да НАТО, без одобрења СБ УН, може
    бомбардовати српске положаје и од светске јавности прикрити етничко чишћење
    Срба из Републике Српске Крајине, уз непосредну помоћ САД и НАТО, почетком
    августа исте године.
    Према речима нашег саговорника, до данас није утврђено колико је муслимана
    убијено. Ако су муслиманске власти заиста желеле да утврде број жртава,
    могле су 1996. године да организују попис становништва и упореде га са оним
    из 1991. године, али то није урађено јер би се то пописом тачно утврдило. То
    није урађено ни 2001. године, иако је попис обавезан на сваких десет година,
    јер би се тако утврдило колико је Срба убијено у Сарајеву и Сребреници.
    Тако је Босна и Херцеговина остала једина земља у региону која није обавила
    обавезан попис становништва. Можда се није желела истина која би показала
    геноцид у 192 српска села у регији Сребренице и којом би се видело да је
    број Срба несталих и убијених у Сарајеву већи него муслимана у Сребреници.
    Зато тврдим да геноцида у Сребреници није било. Било је ратних злочина на
    обе стране, али је потребно тачно утврдити ко их је чинио, као и број жртава
    за све националности и вероисповести, именом и презименом — тврди Булајић.
    Он каже да је још пре годину дана предлагао да се међународни скуп о овој
    теми одржи у нашој земљи и да ми позовемо Ешдауна, Чекића и друге
    међународне званичнике, али је Државна комисија РС за Сребреницу одговорила
    да је предлог упутила Влади Српске и све се на томе завршило.
    — Посебно желим да укажем и на следеће опасне чињенице. Муслиманска БиХ је
    тужила Србију Међународном суду правде за геноцид у Босни и захтева одштету
    између 200 и 300 милијарди долара. После те тужбе, са групом међународних
    правника, израдили смо једну квалитетну противтужбу о злочинима муслимана
    над Србима. Међутим, једна од првих ствари после 5. октобра 2000. године
    коју је урадила Влада СРЈ било је повлачење противтужбе, иако је тужба БиХ
    остала! Такође, и Хрватска је тужила Србију за злочин геноцида у овој земљи,
    али наша држава није тужила Хрватску за Јасеновац, „Бљесак”, „Олују”... —
    наводи Булајић. „На званичном састанку, у присуству Унпрофора, генерал
    Младић је понудио муслиманском становништву да остане у Сребреници или
    напусти град и оде где жели. Ратно председништво града тражило је евакуацију
    становништва, а убрзо, 16. јула, Републички штаб за здравство БиХ саопштио
    је да је 22.853 муслиманских житеља из Сребренице прихваћено на подручју
    тузланско-подрињског кантона. У Декларацији коју су дан касније потписали
    представници Војске РС, муслимана и Унпрофора констатовано је да је
    евакуација урађена у складу са Женевском конвенцијом. Дакле, да је геноцида
    било, односно да је постојала намера, жене, деца и старци били би главна
    мета”, објашњава доктор Милан Булајић. Према његовим речима, у овој причи
    актуелна Влада Републике Српске има веома чудну улогу. Наиме, у рад Државне
    комисије Владе Српске укључен је др Смаил Чекић, али не и др Милан Булајић и
    угледни стручњаци које је он предложио — професор др Србољуб Живановић
    (Лондон), Џорџ Богданић и Филип Корвин (Њујорк). Др Чекић, у име Комисије
    Владе РС, потписује прелиминарни извештај — оптужницу од 12. априла прошле
    године о наводној опструкцији Генералштаба ВРС и МУП-а да се истина о
    Сребреници открије.
    Петнаестог октобра исте године појављује се коначан извештај Комисије Владе
    Српске којег нема у јавности. „Када је Карла дел Понте пред Саветом
    безбедности УН и Саветом НАТО тврдила да су Срби у том извештају признали да
    је Војска РС убила 7.800 муслимана, али да тог броја у извештају уопште
    нема, јер се Комисија није бавила жртвама него несталим особама, и када су
    муслимани потврдили да извештај није у целини објављен, закључио сам да ’
    геноцид над муслиманима’ у Сребреници треба уврстити у систем неистина”,
    закључује др Милан Булајић.

Slične teme

  1. Сребреница
    Autor Србенда100% u forumu Politika
    Odgovora: 359
    Poslednja poruka: 14.11.2008., 19:14
  2. Odgovora: 107
    Poslednja poruka: 31.08.2006., 23:59
  3. Сребреница!
    Autor Nikola_BN u forumu Politika
    Odgovora: 218
    Poslednja poruka: 15.07.2006., 00:23
  4. СРЕБРЕНИЦА- Н.ЈАЊИЋ
    Autor PAC-PAC u forumu Politika
    Odgovora: 2
    Poslednja poruka: 12.07.2005., 01:56

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •