Језикословна питања и размишљања

Игорь

Игорь

Ističe se
Poruka
2.088
Желим отоворити тему где би сви могли разговарати о српском језику, савременом стандарду, данашњем, некадашњем а и будућем стању нашега језика, језикословним проблемима и могућим решењима истих.

Започео бих питањем инфинитива у српском језику.
Пре неколико дана ми је у посету свратио пријатељ који се недавно запослио као наставник српскога језика и књижевности. Током нашег разговора ми је скренуо пажњу на то како често користим инфинитив а да би требало исти избегавати јер "није у духу нашега језика". Ја сам био уверен да је потпуно свеједно коју грађу реченице неко жели користити, али и да би особе које нешто о језику знају требало да придају предност инфинитиву јер је изворнији, "словнескији" и економичнији.
Такође, упоредна употреба двеју могућих грађа ( да + презент и инфинитив) чини реченице разликовнима, неједнозвучнима и мање понављајућима.

Данас у мрежним новинама наиђох на следећу реченицу:
http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/382704/Top-5-mitova-o-Pesmi-Evrovizije
Dobra scenografija, kostimografija ili koreografija može da pomogne
u predstavljanju pesme i njenoj upamtljivosti, ali ako se sama melodija ne istakne,
najčešće neće daleko da stigne.
Kliknite za proširenje...

Тај облик "да стигне" у грађи футура је мени потпуно стран као и непријатан.
Заправо, значење те реченице схватам као да неко не жели негде далеко стићи а не као немогућност тога.

Упоредите:
- Она неће да стигне на први час данас..
- Она неће стићи на први час данас.

Да ли би, на концу свега, у стандардном језику биле дозвољене следеће реченице ?

- Плате данас неће да буду исплаћене.
- Неће да ти налије конобар пиво. (у значењу "неће ти налити")
- Он данас неће да може да присуствује састанку.
- Он неће да хоће да оде с нама до града.
- Неће да желе да прихвате ове услове.
 
Poslednja izmena:
ИгорИнгва:
Желим отоворити тему где би сви могли разговарати о српском језику, савременом стандарду, данашњем, некадашњем а и будућем стању нашега језика, језикословним проблемима и могућим решењима истих.

Започео бих са питањем инфинитива у српском језику.
Пре неколико дана ми је у посету свратио пријатељ који се недавно запослио као наставник српскога језика и књижевности. Током нашег разговора ми је скренуо пажњу на то да често рабим инфинитив а да би требало исти избегавати јербо "није у духу нашега језика". Ја сам био уверен да је потпуно свеједно коју грађу реченице неко жели користити али и да би особе које нешто о језику знају требало да придају предност инфинитиву јер је изворнији, "словнескији" и економичнији.
Такође, упоредна употреба двају могућих грађа ( да + презент и инфинитив) чини реченице разликовнима, неједнозвучнима и мање понављајућима.

Данас у мрежним новинама наиђох на следећу реченицу:
http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/382704/Top-5-mitova-o-Pesmi-Evrovizije


Тај облик "да стигне" у грађи футура је мени потпуно стран а и непријатан.
Заправо, значење те реченице више схватам као да неко не жели некамо далеко стићи а не као немогућност тога.

Упоредите:
- Она неће да стигне на први час данас..
- Она неће стићи на први час данас.

Да ли би, на концу свега, у стандардном језику биле дозвољене следеће реченице ?

- Плате данас неће да буду исплаћене.
- Неће да ти налије конобар пиво. (у значењу "неће ти налити")
- Он данас неће да може да присуствује састанку.
- Он неће да хоће да оде с нама до града.
- Неће да желе да прихвате ове услове.
Kliknite za proširenje...
У праву си.

А драго ми је такође, што употребљаваш и варијанту "српскога", којега и ја још увек радо користим, премда се он данас углавном доживљава као"архаичан".
 
ИгорИнгва:
Желим отоворити тему где би сви могли разговарати о српском језику, савременом стандарду, данашњем, некадашњем а и будућем стању нашега језика, језикословним проблемима и могућим решењима истих.

Започео бих са питањем инфинитива у српском језику.
Пре неколико дана ми је у посету свратио пријатељ који се недавно запослио као наставник српскога језика и књижевности. Током нашег разговора ми је скренуо пажњу на то да често рабим инфинитив а да би требало исти избегавати јербо "није у духу нашега језика". Ја сам био уверен да је потпуно свеједно коју грађу реченице неко жели користити али и да би особе које нешто о језику знају требало да придају предност инфинитиву јер је изворнији, "словнескији" и економичнији.
Такође, упоредна употреба двају могућих грађа ( да + презент и инфинитив) чини реченице разликовнима, неједнозвучнима и мање понављајућима.

Данас у мрежним новинама наиђох на следећу реченицу:
http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/382704/Top-5-mitova-o-Pesmi-Evrovizije


Тај облик "да стигне" у грађи футура је мени потпуно стран а и непријатан.
Заправо, значење те реченице више схватам као да неко не жели некамо далеко стићи а не као немогућност тога.

Упоредите:
- Она неће да стигне на први час данас..
- Она неће стићи на први час данас.

Да ли би, на концу свега, у стандардном језику биле дозвољене следеће реченице ?

- Плате данас неће да буду исплаћене.
- Неће да ти налије конобар пиво. (у значењу "неће ти налити")
- Он данас неће да може да присуствује састанку.
- Он неће да хоће да оде с нама до града.
- Неће да желе да прихвате ове услове.
Kliknite za proširenje...

Ja sam zapazio i to da kada se govori u infinitivu često dolazi do gutanja glasova prilikom govora.
Recimo "trebam potpisati ugovor..." bude "trebam potpisat' ugovor"....
A ako želiš pravilno da izgovoiš (izgovoriti ;) ) ispada da se kreveljiš.

Ne znam, mislim da je nekad lakše i stilski bolje reći u "dakanju" (to sam negde pročitao), a nekad u infinitivu.
 
Fixa:
e fina je tema, mene je zanimao kakav je stav stručnih ljudi po pitanju novih glagola koji nastaju upotrebom kompa i neta, a uglavnom se odnosi na strane reči koji nisu prevedene?
Kliknite za proširenje...

За почетак, сковаше речи рачунар и мрежа. :)
Ја лично не наилажах на штива усредсређена на рачунарски речник али ме такође занима да ли се нешто ради на том пољу.
Морам напоменути да приметих да су изрази везица,повезница и објава све учесталији међу омладином и то ми се доиста допада.

А сад, морао би рећи на које тачно непреведене речи и глаголе мислиш па да неко о истим можда и рекне коју.

mesechewa:
i ja sam čula to za infinitiv, odnosno da njegova pretežnija upotreba nije u duhu srpskog jezika.
sad, ne može se biti isključiv, nekad je neophodno upotrebiti infinitiv u konstrukciji jer inače vodi smejuriji.
Kliknite za proširenje...

Сматрам да је смејурија управо тврдња да инфинитив није у духу српскога језика. Мене збиља занима, одакле нам инфинитив ако нашему језику не одговора, шта би на то неки одговорили ?
У старим повељама, писмима и споменицима ретко где се може наћи дакање, исто се појављује тек негде од шеснаестога века и бива углавном рабљено да би се исказали наум, воља, жеља.

oralni terorista:
Ja sam zapazio i to da kada se govori u infinitivu često dolazi do gutanja glasova prilikom govora.
Recimo "trebam potpisati ugovor..." bude "trebam potpisat' ugovor"....
A ako želiš pravilno da izgovoiš (izgovoriti ;) ) ispada da se kreveljiš.

Ne znam, mislim da je nekad lakše i stilski bolje reći u "dakanju" (to sam negde pročitao), a nekad u infinitivu.
Kliknite za proširenje...

Што се Војводине тиче, такву особину приметих само код дошљака, какви су и моји стари, тј. углавом говорника источнохерцеговачкога наречја.

А због безличности глагола требати ретко где га може следити инфинитив.

"Треба да потпишем уговор" и "Треба потписати уговор" никако нису истога значења. =)


Милунка Савић:
У праву си.
А драго ми је такође, што употребљаваш и варијанту "српскога", којега и ја још увек радо користим, премда се он данас углавном доживљава као"архаичан".
Kliknite za proširenje...

Драго ми је да делимо став.
Узгред, мишљења сам да се "покретно а" све више изоставља због померенога новоштокавскога нагласка.
 
Poslednja izmena:
ИгорИнгва:
Пре неколико дана ми је у посету свратио пријатељ који се недавно запослио као наставник српскога језика и књижевности. Током нашег разговора ми је скренуо пажњу на то да често рабим инфинитив а да би требало исти избегавати јербо "није у духу нашега језика". Ја сам био уверен да је потпуно свеједно коју грађу реченице неко жели користити али и да би особе које нешто о језику знају требало да придају предност инфинитиву јер је изворнији, "словнескији" и економичнији.
Kliknite za proširenje...

Добар прѣдмет разговора.
Дадакање йе бугарштина, несловенски нанос у нашем йезику. Я признайем и користим само неодређени глаголски начин при грађењу будућега врѣмена. И за допуну глаголъ.
 
ИгорИнгва:
За почетак, сковаше речи рачунар и мрежа. :)
Ја лично не наилажах на штива усредређена на рачунарски речник али ме такође занима да ли се нешто ради на том пољу.
Морам напоменути да приметих да су изрази везица,повезница и објава све учесталији међу омладином и то ми се доиста допада.

А сад, морао би рећи на које тачно непреведене речи и глаголе мислиш па да неко о истим можда и рекне коју.
Kliknite za proširenje...

pa recimo kopirati postoji još od ranije i ustalio se u upotrebi, ali sada imamo eng. paste, koji se zvanično prevodi kao nalepiti, al' ne sećam se da sam nekoga čuo da je koristio taj prevod, već se često može čuti pejstovati-pejstuj. onda npr. neke reči iz programa kao što su photoshop, bluruj, kropuj itd. pa onda like na fb zvanično se prevodi kao sviđa mi se, a ljudi uglavnom govore lajkovati, lajkuj i tako dalje. dobar deo tih novih glagola mogu komotno da se izmenjaju i po licima i vremenima. pa, šta kažu stručnjaci, da li je opravdana upotreba takvih reči i uopšte šta imaju da kažu na tu temu.
 
ИгорИнгва:
Ја лично не наилажах на штива усредсређена на рачунарски речник али ме такође занима да ли се нешто ради на том пољу.
Kliknite za proširenje...

icon_wink.gif
Ovo će ti, verujem, nadoknaditi propušteno:

http://govori.tripod.com/laszlo.htm

Laslo je bio olimpijski reprezentativac u plivanju.
 
Poslednja izmena:
ИгорИнгва:
"Треба да потпишем уговор" и "Треба потписати уговор" никако нису истога значења. =)
Kliknite za proširenje...

Oво је мало сложенија прича. Из разлога мени непознатих (можда баш због тога о чему ти говориш, а то је да би се успоставила значењска разлика између облика у номинативу и облика са речцом да), у школама се препоручивало "Требало би да потпишем уговор", као облик који се јасно разликује од, како се сматра неправилног "Требам да потпишем уговор". Ово последње (неправилно) сувише је слично облику "Треба да...", па је препоручено треће решење.

Занимљиво је како је ово истоветно са ситуацијом у француском језику.

Да скратим причу, "Шта треба да радим" би се на француском рекло "Qu'est-ce qu'il faut que je fasse", а могуће је такође рећи и "Шта би требало да радим", што би онда гласило "Qu'est-ce qu'il fallait que je fasse".

Као што видимо, потпуно је исто као у српском језику. Облик faut је облик од falloire (требати) и граматички је увек у трећем лицу једнине, дакле баш као облик треба у српском.

Такође, облик fallait (би требало) је увек у трећем лицу и то је погодбени начин (потенцијал), опет као у српском.

Но, најважније, и у француском у овом случају постоји "дакање". :) "Qu'est-ce qu'il faut que je fasse", иако оно, наравно, француском, као ни многим другим европским језицима, није ни најмање својствено. Речца que, заправо је еквивалент нашој речци да.

Иначе, није на овом месту важно, али овде је реч о синтаксичкој форми subjonctife (за коју професори кажу да било исправно у нашем језику изговарати је као субјунктив), а за коју се зна како служи једино томе да загорчава живот свима онима који имају ту несрећу да уче француски.
 
Бастијани, хвала на тако подробној успоредби.

Запитах се, шта је то што у данашњем стандарду и даље чини глагол *требати чини безличним ?
Ко тај глагол, осим оних који морају и оних који тако желе, употребљава безлично када је у реченици с другоим глаголом ? Колико ја примећујем, сви га користе како знају, хоће или како мисле да треба. А када другога глагола у реченици нема онда је дозвољено и "требам нове патике" и "требају ми нове патике". Ако на све то додамо Клајнов пример који показује да *требати не може увек бити безличним глаголом ("Ту су сви који су требали да дођу") онда све ово делује као потпуно расуло.

*Нисам сигуран у ово али управо због нужнога "дадакања" сумњам да је тај глагол био безличним у старословенском и старосрпском, а по "стању на терену" видимо да таквим није ни данас.
 
Poslednja izmena:
СА КИМЕ ОЖЕНИТИ ШПАНЦА - ШПАНКОМ, ШПАНКИЊОМ, ИЛИ ШПАЊОЛКОМ?

Како се на српском језику зове жена – становник/држављанин Шпаније?

Овде имамо нелогичност: Шпанија – Шпанац – Шпањолка!

Срби кажу „Шпанија“, а Хрвати – „Шпањолска“. Из тога логично следи да Срби кажу „Шпанац“, а Хрвати – „Шпањолац“. Логично је и да Хрвати кажу „Шпањолка“.

Међутим, није логично да Срби кажу „Шпанија – Шпанац – Шпањолка“! А кажу! Овде имамо случај да се мушки становник изводи из српске верзије имена земље „Шпанија“, а женски становник из хрватске верзије имена земље „Шпањолска“.

Шта нам преостаје?

Аналогија!

Па да пробамо:

- Албан – ија – ац – ка,
- Британ – ија – ац – ка,
- Словен – ија – ац – ка,
- Мауритан – ија – ац – ка,
- Португал – ија – ац – ка,
- Шпан – ија – ац – ШПАНКА!

Ово би била најприближнија група етника. Друге групе су мање погодне:

- Србија – Србијанац – Србијанка,
- Белгија – Белгијанац – Белгијанка,
- Шпанија – Шпанијанац – ШПАНИЈАНКА.

- Баварска – Баварац – Баваркиња,
- Данска – Данац – Данкиња,
- Ирска – Ирац – Иркиња,
- Шпанска – Шпанац – ШПАНКИЊА.

Дакле, ШПАНКА или ШПАНКИЊА.
 
Sto se tice,Srpskog knjizevnog jezika,on se nalazi,u veoma ozbiljnoj krizi! Sta je tome uzrok?Pre svega,slabo obracanje paznje u srednjim skolama,kako se ucenici
izrazavaju.Pimenosti se u ogromnom broju,srednjih skola,ne obraca,gotovo nikakva paznja.Profesori,prilikom ocenjivanja pismenih zadataka,vise uopste ne obracaju paznju,na upotrebu velikih slova,na gramaticke greske,na upotrebu padeza itd.Sve se svelo,na rutinsko ocenjivanje sustine sastava,a kvalitet pimenog izrazavanja,
stavljen je potpuno,u zapecak.

Sve to,sto se desava sa Srpskim knjizevnim jezikom,dogadja se mahom,zbog velike mesavine ljudi,koji iz svih krajeva,iz kojih dolaze,donose svoja lokalna narecja,
svoje akcentiranje,koje nema dodirne tacke,sa knjizevnim jezikom srbije.Nazalost,casovi srpskog jezika,u srednjim skolama,sveli su se,na jedan do dva casa nedeljno.Ucenici su pretrpani ogromnim brojem predmeta,sa nagomilanim bespotrebnim podacima,koje moraju da uce napamet!!! Maternji,srpski jezik,gurnut je potpuno ustranu,i on danas,u skolama ima tretman,sporednog predmeta !!!

Kada nase ministarstvo prosvete,koje je zaduzeno za pravljenje skolskih nastavnih programa,shvati,da je maternji KNJIZEVNI JEZIK,jedan od GLAVNIH predmeta
u srednjoskolskom obrazovanju,onda ce se,verujem,stanje u toj oblasti,promeniti na bolje! :rtfm::think::confused:
 
Tako,zena iz Srbije,nije Srbijanka,nego Srpkinja.Za pad kvaliteta,knjizevnog izrazavanja,moramo reci,da su krive (ne sve) ali dobar broj voditeljki na televizijskim
kanalima.Mnogima od njih,mnogo je vaznija dubina dekoltea na grudima,nego kvalitet,izgovorenog teksta.Voditeljke su toliko okupirane,svojim izgledom na T:dash:V
ekranu,da potpuno zanemaruju cinjenicu,da su bas voditelji na televiziji,najodgovorniji za promociju,cistog srpskog knjizenog jezika!

Mislim,da su urednici,glavni urednik i strucnjak za pravilno izrazavanje,glavni krivci,sto nam televizije,tako neodgovorno kvare,nas tako lep jezik!:dash::dash::dash::roll::roll:
 
Lord Gledston:
Tako,zena iz Srbije,nije Srbijanka,nego Srpkinja.Za pad kvaliteta,knjizevnog izrazavanja,moramo reci,da su krive (ne sve) ali dobar broj voditeljki na televizijskim
kanalima.Mnogima od njih,mnogo je vaznija dubina dekoltea na grudima,nego kvalitet,izgovorenog teksta.Voditeljke su toliko okupirane,svojim izgledom na T:dash:V
ekranu,da potpuno zanemaruju cinjenicu,da su bas voditelji na televiziji,najodgovorniji za promociju,cistog srpskog knjizenog jezika!

Mislim,da su urednici,glavni urednik i strucnjak za pravilno izrazavanje,glavni krivci,sto nam televizije,tako neodgovorno kvare,nas tako lep jezik!:dash::dash::dash::roll::roll:
Kliknite za proširenje...

Zeljko je jezicki cistunac, cudi me da je i on poceo sa Srbijankama i srbijanskim obicajima, srbijanskom vladom, pa i srbijanskim jezikom:D

Ja sam rodjena u Jugoslaviji. Jugoslavijanka? A bila sam Jugoslovenka .
 
Lord Gledston:
Tako,zena iz Srbije,nije Srbijanka,nego Srpkinja.
Kliknite za proširenje...

Овде треба бити опрезан и обратити пажњу на разлику:

- "Шиптар" и "Албанац" није исто!
- "Србин" и "Србијанац"/"Српкиња" и "Србијанка" није исто!

"Шиптар" је припадник народа, нације, за кога још увек не знамо из које је земље. "Шиптар" (припадник нације) може да живи у Албанији, Грчкој, Србији, Италији, Америци, Швајцарској, Хрватској, Немачкој... а "Албанац" је држављанин (поданик) државе Албаније који може, али и не мора да по народности буде и Шиптар! Неки "Албанци" - држављани Албаније - могу по народности да буду и Срби, и Турци, и Грци, и Цигани, и Македонци, па и Шиптари.

"Србин/Српкиња" је припадник народа/нације, за кога још не знамо из које је земље, а "Србијанац/Србијанка" су држављани земље Србије који по народности уопште не морају да буду и Срби! "Србијанци" - држављани Србије - по народности могу да буду и Шиптари, Бугари, Мађари, Словаци, Румуни, Хрвати... па и Срби!
 
Rayela:
Zeljko je jezicki cistunac, cudi me da je i on poceo sa Srbijankama...Ja sam rodjena u Jugoslaviji. Jugoslavijanka? A bila sam Jugoslovenka .
Kliknite za proširenje...

И ово тражи опрез!

И ја сам рођен у Југославији, али никад нисам био Југословен по народности, него само по држављанству.

Људи који су Швајцарци, нису то по народности; Аустријанци нису народност, совјетсо држављанство није значило и "совјетску народност"; југословенско држављанство није значило и "југословенску народност"; албанско држављанство не значи увек и албанску народност!

Државе чији сам био поданик су мењале имена - ФНРЈ, СФРЈ, СРЈ, Србија и Црна Гора и сада Србија, а да сам ја по народности био увек само Србин, и у свим тим државама и Србијанац - становник републике/државе Србије.
 
Жељко Филиповић:
И ово тражи опрез!

И


Државе чији сам био поданик су мењале имена - ФНРЈ, СФРЈ, СРЈ, Србија и Црна Гора и сада Србија, а да сам ја по народности био увек само Србин, и у свим тим државама и Србијанац - становник републике/државе Србије.[/B]
Kliknite za proširenje...

Znaci ti si Srbijanac, a Madjar iz Novog Sada je sta?
 
Rayela:
Zeljko je jezicki cistunac, cudi me da je i on poceo sa Srbijankama i srbijanskim obicajima, srbijanskom vladom, pa i srbijanskim jezikom:D
Kliknite za proširenje...

Језик припада народу, а не држави. Постојала је совјетска држава, али не и "совјетски језик"; југословенска држава, али не и језик; канадска, швајцарска, белгијска, аргентинска, мексичка, бразилска, аустралијска... држава, али не и језици са именима тих земаља.

Ја никада нисам рекао "србијански језик", него само "српски језик", а људи могу бити "Србијанци" или "Срби", што није увек исто!
 
Rayela:
Znaci ti si Srbijanac, a Madjar iz Novog Sada je sta?
Kliknite za proširenje...

Одличан пример!

Ја сам "Србијанац" по држављанству и "Србин" по народности. Наши драги судржављани Мађари из Новог Сада су такође "Србијанци" по држављанству и "Мађари" по народности. "Мађар" из Будимпеште је и "Мађар" по држављанству, и "Мађар" по народности.

Постоје државе у којима се разликују државна и национална припадност њихових становника - Србија, Албанија, Швајцарска, некада Југославија и СССР, и државе које не разликују државну и националну припадност - Мађарска, Грчка, Бугарска, Француска, Шпанија, Немачка...
 
Ја сам Србин који је држављанин републике Србије, али Србијанац нисам. За нас Војвођане то значи људе из уже Србије, тако је још од времена када Војводина није била делом наше државе и такво значење за нас исто и данас носи, дакле "јелек антерија и опанци". :D

У медијима се може чути за држављане Русије, Украјине, Хрватске, Немачке и слично али не знам да сам икада чуо за Русијанце (осим еквивалента тога у руском језику), Украјићане, Хрваћане, Немчијанце итд. Зато требамо имати држављане и држављанке реп. Србије, владу реп. Србије, амбасадоре реп. Србије и слично, а не србијанске једнакости тога. Осим тога,не знам колико би се припадници националних мањина осећали србијанцима. =)
 
Poslednja izmena:
ИгорИнгва:
... Зато требамо имати држављане и држављанке реп. Србије, владу реп. Србије, амбасадоре реп. Србије и слично..
Kliknite za proširenje...

Министар Расим Љајић је недавно на ТВ рекао:

"Турска влада и...овај...Влада Републике Србије су се договориле"...

Дакле, влада може да буде Турска, али не може да буде српска. И ништа у Србији данас не сме да буде "српско". Пре Југославије су постојале Српска краљевска академија, Српска војска, Српска пошта, Српска државна железница...

Погледајте овај чланак:

http://чуварићирилице.срб/свитак_12.Срб



За разлику од Србије где ништа не сме да буде „српско“, у Хрватској су и камење и жабе и рокенрол и коњи липицанери - „хрватски“. Свако удружење у Хрватској је само „хрватско“:

Nacionalni sportski savezi olimpijskih sportova:

1. Hrvatski atletski savez
2. Hrvatski badmintonski savez
3. Hrvatski baseball savez
4. Hrvatski biatlonski savez
5. Hrvatski biciklistički savez
6. Hrvatski bob i skeleton savez
7. Hrvatski boksački savez
8. Hrvatski curling savez
9. Hrvatski dizački savez
10. Hrvatski gimnastički savez
11. Hrvatski hokejski savez
12. Hrvatski hrvački savez
13.Hrvatski jedriličarski savez
14. Hrvatski judo savez
15. Hrvatski kajakaški savez
16. Hrvatski klizački savez
17. Hrvatski konjički savez
18. Hrvatski košarkaški savez
19. Hrvatski mačevalački savez
20. Hrvatski nogometni savez
21. Hrvatski plivački savez
22. Hrvatski rukometni savez
23. Hrvatski sanjkaški savez
24. Hrvatski savez daljinskog plivanja
25. Hrvatski savez hokeja na ledu
26. Hrvatski savez za skokove u vodu
27. Hrvatski savez sinkroniziranog plivanja
28. Hrvatski skijaški savez
29. Hrvatski softball savez
30. Hrvatski stolnoteniski savez
31. Hrvatski streličarski savez
32. Hrvatski streljački savez
33. Hrvatski taekwondo savez
34. Hrvatski teniski savez
35. Hrvatski triatlon savez
36. Hrvatski vaterpolski savez
37. Hrvatski veslački savez
38. Hrvatski savez za moderni pentatlon

Nacionalni sportski savezi neolimpijskih sportova:

1. Hrvatski aikido savez
2. Hrvatski auto i karting savez
3. Hrvatski biljarski savez
4. Hrvatski boćarski savez
5. Hrvatski body building savez
6. Hrvatski bridge savez
7. Hrvatski karate savez
8. Hrvatski kickboxing savez
9. Hrvatski kriket savez
10. Hrvatski kuglački savez
11. Hrvatski motociklistički savez
12. Hrvatski orijentacijski savez
13. Hrvatski paraolimpijski savez
14. Hrvatski planinarski savez
15. Hrvatski ragbijaški savez
16. Hrvatski rock''n''roll savez
17. Hrvatski ronilački savez
18. Hrvatski savate savez
19. Hrvatski savez športske rekreacije "Šport za sve"
20. Hrvatski savez tajlandskog boksa
21. Hrvatski savez za skijanje na vodi
22. Hrvatski savez za športski ribolov na moru
23. Hrvatski squash savez
24. Hrvatski športski plesni savez
25. Hrvatski šahovski savez
26. Hrvatski športski savez gluhih
27. Hrvatski športsko ribolovni savez
28. Hrvatski zrakoplovni savez
 
Иначе се не разумем у то па се нећу ни мешати, свакако ми неће сметати ако пише све то
буде напросто српско а и не видим да је икада такво нешто неким националним мањинама наше државе
Знам само да ми у Војводини нисмо Србијанци и на то сам хтео указати пређашњом објавом. =)

Цео тај србијански проблем је кренуо од Хрватā и Бошњакā који форсирају то у погрешном значењу.
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

bernardo
Надимци и инфинитив код екаваца и ијекаваца
2
Odgovora
26
Pregleda
529
bernardo
bernardo
bernardo
Вук Караџић и хрватски, бугарски и македонски језик
Odgovora
0
Pregleda
184
bernardo
bernardo
bernardo
Сличности руског и бугарског језика
Odgovora
19
Pregleda
218
Casual Observer
Casual Observer

Back
Top