Ne znam, ja uopste nemam takvih problema sa roditeljima. Rekla sam odavno da svi u kuci treba da budu ravnopravni, ali ponekad ispada da sam ja ta koja je glavna...
-sve sto zelim to mi i kupe, cak daju mi i vise nego sto trazim (ako ponekad ne mogu, to je stvarno zbog toga sto nemaju dovoljno novca)
-Ne kritikuju me zbog ocena, skole, ucenja, drustva,izlazaka...Nece mi uvesti nikakve zabrane ili bilo kakve kazne, ako nesto lose uradim. Jer ne bi im ni uspelo to, a i ja uglavnom uvidim gde sam pogresila.
-Nemam tih problema, da me teraju da ucim, spavam, ugasim TV, sredim sobu, uradim ovo, ono, ne radim ovo ono... (jer nema potrebe, mama sredjuje sve, hoce uvek da pomogne u vezi svega pa i skole, hoce da mi preprica i procita lektiru, uradi domaci, objasni neku lekciju....jer zasto da i ne iskoristim ponekad njenu dobrotu.)
-Mogu pred roditeljima da pricam nesto ruzno ili bezobrazno, nece nista da mi kazu, cak ce i da se nadovezu na to i da nastave da se zezaju zajedno sa mnom.
-Slobodno pricam o svim problemima i svim mogucim dobrim i losim stvarima. Ako se ne slazu sa necim, nece mi nista zabranjivati, a ako mogu da pomognu(ili ako im ja to dozvolim) ucinice sve da to i urade.
-Normalno da se ponekad i ja posvadjam sa njima, ali onda roditelji su ti koji zapuse usi da ne slusaju ili pobegnu od kuce dok se ne smiri situacija.
Moji roditelji jesu dobri, tolerantni i vise nego sto treba, ali nemojte da mislite da ja sad zloupotrebljavam sve to.
?Kako se vi snalazite?Kako preživljavate?
,kad radite nešto vazno,kako ih se otarasite 
?Koji su vaši načini?Podelite ih sa nama... 8)
ali zato buraz (8 godina stariji) smara za njega i celu rodbinu zajedno!!!
