Preseljenje srpskih fabrika u zapadne republike
Strana 1 od 3 123 PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 60

Tema: Preseljenje srpskih fabrika u zapadne republike

  1. #1
    Buduća legenda
    Učlanjen
    05.06.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    25.299
    Reputaciona moć
    382

    Podrazumevano Preseljenje srpskih fabrika u zapadne republike

    Brozovo preseljenje srpskih fabrika u zapadne republike krajem četrdesetih ?



  2. #2
    Iskusan Dragon~Reborn (avatar)
    Učlanjen
    12.08.2011.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Devlet-i Âliyye-i Osmâniyye
    Poruke
    5.773
    Reputaciona moć
    197

    Podrazumevano Re: Preseljenje srpskih fabrika u zapadne republike

    Citat Original postavio Gruban Pogledaj poruku
    Brozovo preseljenje srpskih fabrika u zapadne republike krajem četrdesetih ?
    Да се власи не досете. Само власи испадоше жестоке будале, као да ће фабрике бити сигурније у Словенији неко у Војводини.
    Жути жутују а црвени путују

  3. #3
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    18.264
    Tekstova u blogu
    52
    Reputaciona moć
    566

    Podrazumevano Re: Preseljenje srpskih fabrika u zapadne republike

    Citat Original postavio Gruban Pogledaj poruku
    Brozovo preseljenje srpskih fabrika u zapadne republike krajem četrdesetih ?
    Kakva lenjost. Daj, stavi bar nešto, što si našao preko Gugla, što može i drugima da posluži kao početak u traženju referentne literature.
    ꒌ Znaš šta je u celoj priči tragično ‒ to što ti je sistem nezasluženim uhlebljenjem dao iluziju da nisi glup.



  4. #4
    Elita Konstantin Veliki (avatar)
    Učlanjen
    14.12.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    24.707
    Tekstova u blogu
    2
    Reputaciona moć
    326

    Podrazumevano Re: Preseljenje srpskih fabrika u zapadne republike

    Doduse u prvoj Jugoslaviji polovoina fabrika su pripadali Nemcima, pored toga je bilo mnogo drzavnih fabrika, slabo je bilo slovenskih kapitalista.

  5. #5
    Mrkalj nije na forumu
    Demokratski izabrani koordinator istoriografske revolucije na Slovenskom Jugu
    Elita Mrkalj (avatar)
    Učlanjen
    04.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    18.264
    Tekstova u blogu
    52
    Reputaciona moć
    566

    Podrazumevano Re: Preseljenje srpskih fabrika u zapadne republike

    Citat Original postavio Konstantin Veliki Pogledaj poruku
    Doduse u prvoj Jugoslaviji polovoina fabrika su pripadali Nemcima, pored toga je bilo mnogo drzavnih fabrika, slabo je bilo slovenskih kapitalista.
    Dobro, ali taj podatak nema previše veze sa temom s obzirom na (Brozov) zakon o nacionalizaciji i pitanje ratne odštete.
    ꒌ Znaš šta je u celoj priči tragično ‒ to što ti je sistem nezasluženim uhlebljenjem dao iluziju da nisi glup.



  6. #6
    Buduća legenda Slaven777 (avatar)
    Učlanjen
    29.09.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    34.123
    Reputaciona moć
    517

    Podrazumevano Re: Preseljenje srpskih fabrika u zapadne republike

    Citat Original postavio Gruban Pogledaj poruku
    Brozovo preseljenje srpskih fabrika u zapadne republike krajem četrdesetih ?
    Daj Grubane ne mogu se ovako postavljati teme!
    You are entitled to your informed opinion. No one is entitled to be ignorant.

  7. #7
    BGHighlander nije na forumu
    jedini na celom forumu koji nije opštio ni samakar jednom forumašicom
    Veoma poznat
    Učlanjen
    29.11.2012.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Okupaciona zona Srbija
    Poruke
    13.448
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Preseljenje srpskih fabrika u zapadne republike

    Pre rata Ikarbus se zvao IKARUS i pravio je vrlo dobre avione, koji su sasvim fino obarali nemacke Stuke ( 48 komada nad Beogradom 1941). Manje od 60 godina kasnije, 1999. godine, domaci avioni napravljeni "komunistiskom" pamecu i rukom nisu smeli ni da polete pred Nemcima i kaubojima.
    Za vreme Josipa, druga fabrika aviona ( Rogozarski) je nestala a proslavljeni Ikarus je pravio krs autobuse, sto i danas radi.

  8. #8
    Iskusan Dragon~Reborn (avatar)
    Učlanjen
    12.08.2011.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Devlet-i Âliyye-i Osmâniyye
    Poruke
    5.773
    Reputaciona moć
    197

    Podrazumevano Re: Preseljenje srpskih fabrika u zapadne republike

    Да, авиони су завршили у Мостару, ТАМ је данас у Марибору.
    Чак и ергеле коња из Војводине су пребачене. Ајд неко ако има податак да објави, на не пишемо напамет(сећам се давно још из Слобиних уџбеника из географије).
    Жути жутују а црвени путују

  9. #9
    Moderator Лекизан (avatar)
    Učlanjen
    29.01.2011.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Рас
    Poruke
    11.363
    Reputaciona moć
    299

    Podrazumevano Re: Preseljenje srpskih fabrika u zapadne republike

    Fabrike kao šahovske figure

    Iz Srbije je u prvim posleratnim godinama preneto opreme za više od sedamdeset četiri miliona dinara. Civilna i vojna industrija su pretrpele veće štete nego u ratu. Planiralo se čak i potapanje većeg dela Republike. A sve u "interesu Jugoslavije"

    Kada se u mesecima koji slede bude svodio bilans imovine druge Jugoslavije, a "blago" delilo između njenih bivših članica, račun neće moći da bude izveden do kraja bez sabiraka nazvanih: nasleđe, miraz i pljačka u ratu i miru.

    Prvi utisak, stečen na osnovu uvida u bogatu dokumentaciju priloženu uz iscrpnu studiju o preseljenju industrije Srbije od 1948. do 1953. godine, koju je za potrebe srpske vlade uradio beogradski Ekonomski institut, upućuje na zaključak da je pljačka Srbije započeta u ratu nastavljena i posle oslobođenja. Prvi put za potrebe Trećeg rajha, drugi put "u interesu Jugoslavije".

    Autori ove studije dr Života Đorđević i dr Boško Mijatović na samom početku istraživanja uočavaju da su razna područja Jugoslavije nejednako stradala u ratu, a da je oprema iz reparacija deljena kao da su svi krajevi bili jednako pogođeni. I konkretno: industrija Srbije oštećena je za više od osamnaest miliona ondašnjih dinara, što je predstavljalo oko 58 odsto ukupne štete nanete Jugoslaviji.

    Izgleda da je sam Herman Gering dao instrukcije za eksploataciju i pljačku Srbije. Vojnoprivredni štab za Jugoistok formiran je 28. aprila 1941. a već narednih dana je bio gotov spisak pogona koje treba uključiti u ratni proizvodni aparat Rajha. "Špartalj" u Beogradu, "Vistad" u Valjevu i VTZ u Kragujevcu sa pogonima u Ravnjaku i Obilićevu, Fabrika oružja i municije u Užicu dobili su najistaknutije mesto. U junu počinje seoba opreme, alata i mašina, pa i čitavih proizvodnih pogona put Rajha. Broji se na hiljade komada.

    Ratna šteta, čije plaćanje ubraja u spisak aktive i pasive za deobu među republikama čak i Komisija za ekonomska pitanja "Sukcesija država" Mirovne konferencije o Jugoslaviji, nikada nije naplaćena u celosti. Obeštećenje je ravno jednom procentu celokupne štete. A čak ni taj delić naknade nije deljen svrsishodno.
    Prirodno, najpre je stradala Vojvodina. Do 1949, iz nje je odneto tridesetak mlinova, nekoliko krupara, uljara i šećerana. "Pomor mlinova" zadesio je još u to vreme Suboticu ("Margit"), Bačku Topolu ("Srbija"), "Moravicu" iz Starih Moravica, "Zadari" iz istog mesta, Čantavir ("Doža" i "Kirhenmajer"), Kikindu ("Lenhard" i "Dobi Janoš")... Preseljeni su najvećim delom u Bosnu i Hercegovinu, sedam ih je odneto u Hrvatsku, nekoliko je stiglo do Makedonije i Crne Gore, a Zadružni mlin iz Kanjiže završio je čak u Albaniji.
    Posle hleba najvažniji je krov nad glavom, pa su od brojnih vojvođanskih ciglana prenete četiri mehanizovane. Kompletna proizvodnja nameštaja "Gaj" iz Pančeva preseljena je u Crnu Goru, a prerada drveta "Polet", u kojoj je radilo sedam stotina radnika, u Han Pijesak. Fabrika nameštaja "Šipoš" je, takođe, udomljena u Albaniji.

    Iz Srbobrana je odneta električna centrala u neko mesto kod Kranja, a iz pančevačke električne centrale odneta su dva dizel motora i gater u Nikšić. Isto su prošle i centrale iz Lovćenca i Zrenjanina. Slične sudbine su bili i proizvođači hemijske industrije. Godine 1946. iz Subotice je u Osijek preneta fabrika sapuna, sledećeg leta, takođe iz Subotice, u Zagreb biva preseljena fabrika baterija "Jugotiper"...

    I grafička industrija je dosta ogoljena. Pojedini uređaji i mašine su odneti iz šesnaest štamparija, a u celini je dato šest. Opet je jedna od njih završila u Albaniji. I nije tu kraj velikoj pljački Vojvodine u osvit slobode. Krađa stoleća zadesila je takozvanu "granu 117". Preseljene su: Fabrika noževa braće Janez iz Rume, u Sarajevo je stigla subotička Livnica (tri stotine vagona opreme i materijala), kulska fabrika plugova Poliha iVarge, fabrika satova iz Apatina, a "Jugoalat" je iz Novog Sada dospeo u Trebinje.
    Ako ne najvažniji, a ono najslikovitiji, primer poigravanja s dobrima Vojvodine predstavlja preseljenje ergele iz Stare Moravice kod Bačke Palanke. Prema svedočenju inženjera Dragojla Ivanovića, avgusta 1950. godine su iz Ministarstva poljoprivrede Jugoslavije naredili telefonom da se cela ergela preda Sloveniji - bez naknade. Inženjer je bar pokušao da se raspita ko je u Srbiji dao saglasnost za takvu odluku. Ispostavilo se da u Ministarstvu poljoprivrede Republike o tome nisu ni obavešteni, ali da su, ipak, oćutali: "Predajte je kad je tako naređeno."

    I još nije kraj stradanjima Vojvodine. Spisak je poduži, a istraživači su izračunali da je ukupna vrednost osnovnih sredstava, korigovana procentom istrošenosti i ekonomske zastarelosti, valorizovana po cenama iz 1950, iznosila 8.115 miliona dinara. Kao protivvrednost Vojvodina je, prema cenama iz 1952, dobila za proširenu reprodukciju samo 1.351 dinar! Stoga je jedan od političkih ljudi onoga vremena s pravom pitao: "Da li to Vojvodina nekom plaća reparacije?" Tih godina je iz Srbije u druge republike preneto opreme u vrednosti od 74,170.143 dinara, ili 44,2 odsto više nego što je u nju dopremljeno. Za samo dve godine nepovratno je rekvirirano 45,415.070, a udeljeno tek 26,228.598 dinara! Već tokom 1947. zabeleženi su sledeći prenosi: iz Kombinata vrenja i šećera Beograd dve parne mašine dodeljene su Kreki, Fabrika vagona iz Kraljeva uputila je preduzeću "Tito" u Sarajevu četiri struga, a iz Fabrike hartije u Čačku prebačene su dve lokomotive železari "Zenica".
    Sudeći po arhivu Predsedništva Vlade FNRJ, tokom 1948. iz Srbije su preneti i neki pogoni "saveznog" značaja. Na primer, mlin čekićar iz zrenjaninskog "Luksola" u sarajevski "Lekobilje"; dve prese iz beogradskog Preduzeća za dubinska bušenja bez naznake primaoca; velika količina materijala, svrstana u 37 stavki, iz železare u Smederevu u "Elku" - Zagreb; tri kotla i još tri druga uređaja iz Fabrike vunenih tkanina - Vučje u Belišću; uređaji za proizvodnju cementa iz Beočina u Split...

    Iz Srbije su put Maribora, Kranja, Ljubljane išli vozovi natovareni opremom za proizvodnju kamiona "pionir", uređajima za valjanje žica i traka, alatnih mašina i čega sve ne... Čak je i osam srpskih fabrika dalo opremu za zenički "Novi život", smešten u zeničkom zatvoru, za proizvodnju bicikla i šivaćih mašina. Iz zemunskog "A. Ranković" preneti su šest peći i jedan kran u mariborski TAM, a čitava fabrika automobilskih svećica iz beogradske Industrije precizne mehanike otišla je u Industriju autopribora Brčko.
    U arhivskoj građi nisu pronađena rešenja o prenosu opreme između fabrika lake industrije, niti je registrovana vrednost uređaja. Nisu uneta ni eventualna preseljenja fabrika i tehnoloških linija proistekla iz "plana za evakuaciju", razmatranog u proleće 1951, prema kojem bi još stotinak fabrika završilo ko zna gde, a srpski kapitali zanavek zatrti. Na sreću, široki plan evakuacije nije ostvaren, a lako je mogao biti potpisan. Sudeći prema zapisnicima Koordinacionog komiteta, politički vrh Srbije se čak, u principu, nije ni suprotstavljao preduzetim merama, uključujući tu i moguće potapanje Srbije.

    Samo zahvaljujući rukovodstvima nekih fabrika i lokalnih organa koji su naišli na podršku Svetozara Vukmanovića Tempa i Koče Popovića sačuvani su beogradski "Nikola Tesla", "Proleter" i "Borac", novosadski "Jugodent", "Fruška gora" i "Petar Drapšin", niški "Deligrad", fabrika okova iz Bačke Topole i "Istra" iz Kule. Nisu seljeni ni Tanjug, Radio Beograd i "Borba", čija su nova sedišta najpre trebalo da budu u Livanjskom polju, a zatim negde u Dalmaciji.
    "Рука која пише трули и нестаје као прах, а писање, ако су и груба слова, али Божија су, и заувек остају." Савина књига,XI век.

  10. #10
    Moderator Лекизан (avatar)
    Učlanjen
    29.01.2011.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Рас
    Poruke
    11.363
    Reputaciona moć
    299

    Podrazumevano Re: Preseljenje srpskih fabrika u zapadne republike

    Srpskа аvio industrijа
    ''Uostаlom, Srbijа ne može dа prаvi аvione'' – izjаvio je nedаvno jedаn vlаdin činovnik nа Prvom progrаmu rаdio televizije Srbije
    PIŠE: Miloslаv SAMARDŽIĆ
    IK-3: Bolji od ''meseršmitа''
    Jedаn visoki vlаdin činovnik pričаo je nedаvno nа Prvom progrаmu Rаdio televizije Srbije kаko budućnost zemlje leži u orijentаciji nа poljoprivredu. Kаdа je iscrpeo sve аrgumente, ovаko je poentirаo: ''Uostаlom, Srbijа ne može dа prаvi аvione''.
    U ovom momentu to je svаkаko tаčno. Posle kаtаstrofe koju srpskа industrijа doživljаvа od 1945. godine nаovаmo, teško je zаmisliti uspeh i nа polju neke neuporedivo mаnje komplikovаne proizvodne grаne.
    Štаviše, posle tаjfunа zvаnih kolektivizаcijа, sаmouprаvljаnje, društvenа svojinа, i sl, nije lаko poverovаti ni dа su stvаri nekаdа stаjаle bitno drugаčije.
    Konkretno, štа li bi ovаj činovnik pomislio kаdа bi mu neko rekаo dа je pre komunizmа u Srbiji bilo čаk 11 fаbrikа аvionа!
    A bilo je!
    ''Prvа srpskа fаbrikа аvionа Rogožаrski'' osnovаnа je 1923. godine u Zemunu. Iste godine osnovаnа je još jednа fаbrikа аvionа - ''Ikаrus'', dа bi uskoro i onа bilа premeštenа u Zemun. Nаrednih godinа Srbijа dobijа čаk još devet fаbrikа iz oblаsti аvio industrije: ''Zmаj'' u Zemunu, ''Utvа'' u Beogrаdu i Pаnčevu, Industrijа аvionskih motorа u Rаkovici, Jugoslovenskа industrijа аeroplаnskih motorа ''Hispаno Suizа'' u Beogrаdu, zаtim tri fаbrike preciznih аvio-instrumenаtа - ''Teleoptik'', ''Nestor'' i ''Mikron'' u Zemunu i Beogrаdu, Aeroplаnskа rаdionicа pri Vаzduhoplovno-tehničkom zаvodu u Krаljevu (od 1939. godine Držаvnа fаbrikа аvionа) i Jаsenicа u Smederevskoj Pаlаnci.
    Tаko, Srbijа je u ovoj oblаsti bilа dаleko nаjjаčа, što bi se dаnаs reklo, u regionu.

    - - - - - - - - - -

    Premа dr Nikoli Žutiću, аutoru knjige ''Avioindustrijа i vаzduhoplovstvo Krаljevine Jugoslаvije 1918-1945'', nа impozаntаn rаzvoj nаjmodernije i tehnološki nаjkomplikovаnije industrije togа dobа, uticаle su dve stvаri. Nаjpre je to bio spoljni podsticаj, britаnsko-frаncuski, jer se Krаljevinа Jugoslаvijа, а nаročito Srbijа, u kojoj je bilа skoncentrisаnа gotovo svа jugoslovenskа аvioindustrijа, smаtrаlа bаrijerom kаko idejаmа obnove Austrougаrske monаrhije, tаko i prodoru komunizmа iz Sovjetskog Sаvezа. Drugi je unutrаšnji fаktor, koji se ogledаo u ''entuzijаzmu i preduzimljivosti pojedinаcа'', аli i u shvаtаnju vlаsti dа populаrizаcijа vаzduhoplovstvа donosi neizmernu dobit (u svаkom smislu ove reči). U dobа krаljа Aleksаndrа i knezа Pаvlа mаlo-mаlo pа su orgаnizovаni аero mitinzi, sletovi, izložbe, smotre i slično, nа kojimа su predstаvljаnа nаjnovijа dostignućа domаće аvio industrije.
    Pobrojаne fаbrike proizvodile su sve vrste letilicа, od lovаcа do hidroаvionа. Kvаlitetom proizvodа Krаljevinа je, premа Žutiću, uspevаlа dа prаti mnogo rаzvijenije evropske zemlje. Nаjboljim domаćim аvionom smаtrаn je lovаc ''Rogožаrski IK-3'', koji su konstruisаli frаncuski đаci LJubomir Ilić, Kostа Sivčev i Slobodаn Zrnić. Već u prvom probnom letu, sredinom 1938. godine, prototip je pokаzаo odlične kаrаkteristike. Prvа eskаdrilа od 12 letilicа IK-3 isporučenа je Jugoslovenskom krаljevskom vаzduhoplovstvu tokom prolećа i letа 1940. godine. Mаdа je postizаo zа ono dobа izvаnrednu brzinu od 527 kilometаrа nа sаt, glаvnа prednost ovog аvionа bilа je u pokretljivosti. Dаnаs svаkаko neverovаtno zvuči podаtаk dа je domаći lovаc IK-3 imаo bolje mаnevаrske sposobnosti od nemаčkog ''meseršmitа'' BF 109E. ''Meseršmiti'' koje je Krаljevinа kupilа 1938. godine korišćeni su zа uvežbаvаnje pilotа nа аpаrаtimа IK-3, tаko dа se stvori tаktikа kojа će iskoristiti bolju pokretljivost domаće letilice. I stvorenа je: pet lovаcа IK-3 koji su uspeli dа polete 6. аprilа 1941. godine oborili su nаd Beogrаdom tаčno deset nemаčkih аvionа.
    Nemci su deo opreme fаbrikа аvionа odneli, dok su deo ostаvili, uključujući nаše kаpаcitete u svoju аvio industriju. Novа nesrećа stiglа je prolećа 1944. godine, kаdа su bombаrderi Zаpаdnih sаveznikа oštetili mnoge pogone. Među ostаlimа, do temeljа je srušen nаjmoderniji deo ''Ikаrusа'', izgrаđen 1939. godine.
    Već 24. oktobrа 1944. godine predstаvnici četiri fаbrike аvionа utvrdili su dа je 60 do 70 posto kаpаcitetа ipаk očuvаno. Nаjveći su bili gubici u ljudstvu. Tokom rаtа je poginulo 1.000 od oko 6.000 zаposlenih u аvio industriji (nаjviše u Krаljevu, gde su Nemci 1941. godine streljаli 500 rаdnikа Držаvne fаbrike аvionа). Mnogi su bili mobilisаni i poslаti nа Sremski front, dok su rаdnici nemаčke nаcionаlnosti nаpustili zemlju. Tаko, krаjem 1944. godine u Beogrаdu, Zemunu i Pаnčevu okupljeno je svegа 1.200 rаdnikа аvio industrije.
    Mukotrpnа obnovа proizvodnje, u koju se krenulo prаktično odmаh, usporenа je novim komunističkim sistemom. Akcionаri, koji su po prаvilu bili glаvni menаdžeri, tokom 1946. godine optuženi su zа sаrаdnju sа okupаtorom, dа bi im fаbrike bile oduzete. Oni su nаjpre nаterаni dа ''dobrovoljno'' predаju аkcije, а potom su ipаk osuđeni. ''Politikа'' je pisаlа kаko je zа glаvne аkcionаre i uprаvnike ''Ikаrusа'', Dimitrijа Konjovićа, Nikolu Lukаčа i Đoku Ćurčinа, donetа ''blаgа presudа'', jer im je ''sаmo konfiskovаno celokupno preduzeće''.

    - - - - - - - - - -

    U stvаri, svih 12 аkcionаrа ''Ikаrusа'' već su bili trаžili rаtnu odštetu od Nemаčke u visini od 20 milionа dinаrа, jer su poslednje godine pred rаt zаrаdili pet milionа dinаrа. Neki od njih su tokom rаtа zаistа dolаzili nа posаo, аli dolаzili su i obični rаdnici, kаko bi prehrаnili porodice. Komunisti, međutim, nisu ulаzili u te detаlje.
    U nаrednom periodu usledilo je ukrupnjаvаnje fаbrikа аvio industrije, tаko što su mаnje pripojene većimа, аli i gаšenje ''Prve srpske fаbrike аvionа Rogožаrski'', kojа se pretvаrа u fаbriku kotrljаjućih ležаjevа (IKL), i ''Zmаjа'', koji će ubuduće prаviti poljoprivredne mаšine. Ipаk, nа osnovu predrаtne dokumentаcije, prvi аvion nove Jugoslаvije poleteo je već 22. oktobrа 1946. godine. Bio je to školski аvion ''Aero-26'', а nаprаvljen je u ''Ikаrusu''. Tri godine kаsnije poleteo je i prvi lovаc, ''S-49'', koji je u stvаri bio modifikovаni IK-3 (dvа od tri konstruktorа bilа su istа).
    Nаjveći pаd srpskа аvioindustrijа doživljаvа 1950. godine, sа osnivаnjem fаbrike аvionа ''Soko'' u Mostаru. Tаdа se u Mostаr sele proizvodni pogoni ne sаmo iz stаrih fаbrikа, već i iz ''Prve petoletke'' iz Trstenikа, kojа je osnovаnа 1949. godine (posle sаmo godinu dаnа ovа fаbrikа je sа proizvodnje аvio delovа preusmerenа nа proizvodnju hidrаulike i pneumаtike). Iz beogrаdskih, zemunskih i pаnčevаčkih fаbrikа u Mostаr je preseljeno nekoliko stotinа rаdnikа i inženjerа. Preostаlimа u ''Ikаrusu'', а 1951. godine i dаlje ih je bilo preko 1.200, ponuđeno je dа birаju između kooperаcije sа FAP-om ili proizvodnje аutobusа. Zаposleni su se opirаli sve do 1961. godine, kаdа proizvodnjа аvionа u ''Ikаrusu'' definitino prestаje. Stаrа, predrаtnа ekipа ''Ikаrusа'' i pripojenih mu fаbrikа, uspelа je u međuvremenu dа ostvаri još tri podvigа: konstruisаn je prvi jugoslovenski аvion nа mlаzni pogon, školski dvosed tipа ''mаticа'' postаvio je svetski rekord u brzini zа svoju kаtegoriju (750,34 kilometrа nа sаt), dok je аvion tipа ''zoljа'' postаvio svetski rekord u kаtegoriji ultrа lаkih mlаznih аvionа (500,2 kilometrа nа sаt).
    Grаdnjа fаbrike ''Soko'', umesto ''Ikаrusа'' i drugih fаbrikа u Beogrаdu i Srbiji, uništilo je srpsku, аli nije proslаvilа jugoslovensku аvio industriju, jer tаkvi eksperimenti - forsirаnje visoke tehnologije u sredinаmа bez industrijske kulture i trаdicije - retko kаdа uspevаju. Oni nаročito nemаju izgledа u komunističkom sistemu proizvodnje, koji se pokаzаo kаo slаbiji od kаpitаlističkog. U odnosu nа zаpаdne zemlje, Jugoslаvijа je zаostаjаlа u svim privrednim grаnаmа, bilo dа se gledа po kvаntitetu ili po kvаlitetu. Primerа rаdi, u periodu od 1945. do 1990. godine Itаlijаni su kupovаli veći broj frižiderа, аutomobilа, itd, nа 100 stаnovnikа, od Jugoslovenа, а pritom su kupovаli robu boljeg kvаlitetа. Tаko, аvioni proizvedeni u Mostаru ni izdаlekа nisu mogli dа pаrirаju ''fаntomimа'', ''mirаžimа'' i ostаlim zаpаdnim letilicаmа, kаo što je to pred Drugi svetski rаt bio slučаj sа lovcem IK-3.
    Mаdа su komunisti preseljenje kаpаcitetа аvio industrije iz Srbije u zаpаdne republike prаvdаli opаsnošću od mogućeg nаpаdа ostаlih socijаlističkih zemаljа sа istokа, posle Rezolucije Informbiroа, pаdа u oči činjenicа dа do tog preseljenjа nije došlo 1948. godine. Nаprotiv, 1949. godine u Srbiji je nаprаvljenа još jednа fаbrikа аvionа, а selidbа je usledilа kаdа odnosi sа zemljаmа Istočnog blokа više nisu bili tаko oštri.
    Gledаno u globаlu, komunisti su odnosili fаbrike iz Srbije i pre i posle 1948. godine: Fаbrikа kаmionа odnetа je iz Rаkovice u Mаribor i tаko je nаstаo TAM, fаbrikа turbinа odnetа je iz Nišа u LJubljаnu, tekstilnа industrijа izmeštenа je iz Leskovcа tаkođe u LJubljаnu, fаbrikа topovа i hаubicа velikog kаlibrа iz Krаgujevcа u Trаvnik, itd.
    "Рука која пише трули и нестаје као прах, а писање, ако су и груба слова, али Божија су, и заувек остају." Савина књига,XI век.

  11. #11
    Aktivan član sokolska (avatar)
    Učlanjen
    26.01.2013.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.042
    Reputaciona moć
    36

    Podrazumevano Re: Preseljenje srpskih fabrika u zapadne republike

    Ts, ts, ts, gde su sad komunisti i njihove apologete da nas ubedjuju da pre Tita u Jugoslaviji nije postojala industrija te da se vrhuncem tehnike u Kraljevini smatrala preslica, eventualno rucno svrdlo...
    Poslednji put ažurirao/la Ројалиста : 21.01.2017. u 14:04
    https://www.erevollution.com/en/register/1767

  12. #12
    BGHighlander nije na forumu
    jedini na celom forumu koji nije opštio ni samakar jednom forumašicom
    Veoma poznat
    Učlanjen
    29.11.2012.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Okupaciona zona Srbija
    Poruke
    13.448
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Preseljenje srpskih fabrika u zapadne republike

    Citat Original postavio sokolska Pogledaj poruku
    Ts, ts, ts, gde su sad komunjare i njihove apologete da nas ubedjuju da pre Tita u Jugoslaviji nije postojala industrija te da se vrhuncem tehnike u Kraljevini smatrala preslica, eventualno rucno svrdlo...
    Neke mantre šugoslovenskih komunista:

    "Prije rata nismo imali ništa, a onda su došli Nijemci i porušili nam sve!"
    "Slaba Srbija za jaku Jugoslaviju"
    Poslednji put ažurirao/la Ројалиста : 21.01.2017. u 14:04

  13. #13
    Aktivan član
    Učlanjen
    21.08.2011.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Amsterdam
    Poruke
    1.734
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Preseljenje srpskih fabrika u zapadne republike

    Citat Original postavio Gruban Pogledaj poruku
    Brozovo preseljenje srpskih fabrika u zapadne republike krajem četrdesetih ?
    Fabrike su imale samo Hrvatska i Slovenija koje su dobile još u A-U. Srbija je tada bila zemlja trećeg svijeta a Hrvatima i Slovencima je s vremenom dojadilo hraniti neobrazovane ljude.

  14. #14
    Iskusan Dragon~Reborn (avatar)
    Učlanjen
    12.08.2011.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Devlet-i Âliyye-i Osmâniyye
    Poruke
    5.773
    Reputaciona moć
    197

    Podrazumevano Re: Preseljenje srpskih fabrika u zapadne republike

    Citat Original postavio osvetnik_zgb Pogledaj poruku
    Fabrike su imale samo Hrvatska i Slovenija koje su dobile još u A-U. Srbija je tada bila zemlja trećeg svijeta a Hrvatima i Slovencima je s vremenom dojadilo hraniti neobrazovane ljude.
    Нема шта, још само да сте добили од Беча и манире...ал у глави остао Динароид.
    Жути жутују а црвени путују

  15. #15
    Aktivan član sokolska (avatar)
    Učlanjen
    26.01.2013.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.042
    Reputaciona moć
    36

    Podrazumevano Re: Preseljenje srpskih fabrika u zapadne republike

    Jbg, maniri se ne uce u konjusnici...
    https://www.erevollution.com/en/register/1767

  16. #16
    Moderator Лекизан (avatar)
    Učlanjen
    29.01.2011.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Рас
    Poruke
    11.363
    Reputaciona moć
    299

    Podrazumevano Re: Preseljenje srpskih fabrika u zapadne republike

    Citat Original postavio osvetnik_zgb Pogledaj poruku
    Fabrike su imale samo Hrvatska i Slovenija koje su dobile još u A-U. Srbija je tada bila zemlja trećeg svijeta a Hrvatima i Slovencima je s vremenom dojadilo hraniti neobrazovane ljude.
    Ево видимо како су имале,тако што их је Тиле пребацивао из "трећег света".Има ли нешто да сте сами створили сем србосјека мислим.
    "Рука која пише трули и нестаје као прах, а писање, ако су и груба слова, али Божија су, и заувек остају." Савина књига,XI век.

  17. #17
    Buduća legenda Sanovnik (avatar)
    Učlanjen
    12.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Na vodi
    Poruke
    32.892
    Tekstova u blogu
    5
    Reputaciona moć
    890

    Podrazumevano Re: Preseljenje srpskih fabrika u zapadne republike

    Citat Original postavio osvetnik_zgb Pogledaj poruku
    Fabrike su imale samo Hrvatska i Slovenija koje su dobile još u A-U. Srbija je tada bila zemlja trećeg svijeta a Hrvatima i Slovencima je s vremenom dojadilo hraniti neobrazovane ljude.


    Kakve gluposti ti šišeš, pa to je strašno. Nego, koja je to poznata hrvatska fabrika aviona, od pre prvog svetskog rata ? A da li si znao , da su Slovenke dolazile iz Slovenije u buljucima, da rade po boljim beogradskim kućama?
    СРБИЈА , МОЈА ОТАЏБИНА
    http://forum.krstarica.com/showthread.php/472159-Moja-Srbija/page4

  18. #18
    Aktivan član sokolska (avatar)
    Učlanjen
    26.01.2013.
    Pol
    muški
    Poruke
    1.042
    Reputaciona moć
    36

    Podrazumevano Re: Preseljenje srpskih fabrika u zapadne republike

    Mislim stvarno, sta je sledece, tvrdnja da bi bez crnogorskog zita Srbija crkavala od gladi? Cuj Slovenija nekog hranila?!Pa i sad im mi izvozimo hranu u zamenu za škart frizidere i sokove koje prave od naseg voca...
    https://www.erevollution.com/en/register/1767

  19. #19
    mijak nije na forumu
    Овде о прецима, иначе о деци и њиховој срећи.
    Iskusan mijak (avatar)
    Učlanjen
    09.04.2011.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Santa Monica, CA.
    Poruke
    5.472
    Reputaciona moć
    251

    Podrazumevano Re: Preseljenje srpskih fabrika u zapadne republike

    Па усташе су стварно патолошки лажови. Познато је да су словенија и хрватска биле испред једино Галиције по економском стандарду и идустријализацији. Па и у културном и сваком другом погледу су били иза Србије. Њихово племство и грађанство су сачињавали већином друго и треће разредни дошљаци из целог царства. Домаћи робови су само плагијирали страно без праве симбиозе на темељу аутохтоне културе. Не разумем Србе који осећају комлекс према њима. Ја им баш ни нашта не завидим. Али стварно, воле да пребацују Ћосића ( што сам негде чуо да је погрешно цитиран или изван контекста, али нисам упознат) али ни Американци ни Енглези не лажу као усташе.

  20. #20
    Poznat
    Učlanjen
    28.12.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    7.287
    Reputaciona moć
    161

    Podrazumevano Re: Preseljenje srpskih fabrika u zapadne republike

    Дај не примајте се на глупавог хрватског трола.

    Треба ипак имати на уму једни ствар. Од 1948. године југословенске власти имају параноју од војног упада СССР-а и све је томе прилагођавано. Тако је конституисана и одбрана, војска... Стратешки ресурси су повлачени у централне и западне области да би биле изван почетног удара замишљене совјетске интервенције. Вероватно да су неки из тих области и потхрањивали ту параноју јер су од ње имали користи. Србија се у сваком случају сматрала најизложенијом у таквом сценарију.

    Врхунац такве оријентације је било успостављање Бриона као ексклузивне дестинације за политичку елиту. Исто као што су уџбеници историје славили Титову генијалност на Неретви где је срушио мост тобож да би збунио непријатеља, тако се истиче да је 1948. године успешно релаксирао ситуацију тако што је у време информировске кризе отишао да се опушта на Брионима. А уствари збрисао је тамо јер је одатле најближе до Италије, може чамцем да се одвесла такорећи.
    "Весма бо трудно Славјан от заматорелих мнениј отвратити."

  21. #21
    Iskusan Dragon~Reborn (avatar)
    Učlanjen
    12.08.2011.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Devlet-i Âliyye-i Osmâniyye
    Poruke
    5.773
    Reputaciona moć
    197

    Podrazumevano Re: Preseljenje srpskih fabrika u zapadne republike

    Разумем да преместиш фабрику из Суботице у Битољ или Мостар, али у Марибор - ко је ту блесав.
    Жути жутују а црвени путују

  22. #22
    ivan_andj nije na forumu
    Ораторство није максимум речи уз минимум мисли
    Buduća legenda ivan_andj (avatar)
    Učlanjen
    10.03.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд
    Poruke
    37.298
    Reputaciona moć
    1440

    Podrazumevano Re: Preseljenje srpskih fabrika u zapadne republike

    Постоји студија о пресељењу индустрије са територије СР Србије у западне републике СФРЈ у издању Економског института. Да ли је неко имао прилике погледати то штиво?
    ... Генерале, ако данас не будемо јахали заједно, сутра ћемо висити одвојено!

  23. #23
    Moderator Лекизан (avatar)
    Učlanjen
    29.01.2011.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Рас
    Poruke
    11.363
    Reputaciona moć
    299

    Podrazumevano Re: Preseljenje srpskih fabrika u zapadne republike

    Citat Original postavio Bastiani Pogledaj poruku
    Дај не примајте се на глупавог хрватског трола.

    Треба ипак имати на уму једни ствар. Од 1948. године југословенске власти имају параноју од војног упада СССР-а и све је томе прилагођавано. Тако је конституисана и одбрана, војска... Стратешки ресурси су повлачени у централне и западне области да би биле изван почетног удара замишљене совјетске интервенције. Вероватно да су неки из тих области и потхрањивали ту параноју јер су од ње имали користи. Србија се у сваком случају сматрала најизложенијом у таквом сценарију.

    Врхунац такве оријентације је било успостављање Бриона као ексклузивне дестинације за политичку елиту. Исто као што су уџбеници историје славили Титову генијалност на Неретви где је срушио мост тобож да би збунио непријатеља, тако се истиче да је 1948. године успешно релаксирао ситуацију тако што је у време информировске кризе отишао да се опушта на Брионима. А уствари збрисао је тамо јер је одатле најближе до Италије, може чамцем да се одвесла такорећи.
    Фабрике су пребациване и после те 1948, чак и после 1954 када је спор са СССР-ом већ такорећи био окончан, то не може бити разлог.
    Већа је опасност тада владала са запада због Титовог конфликта са италијанима око Трста, па не видим да је нешто премештено на исток због тога.
    "Рука која пише трули и нестаје као прах, а писање, ако су и груба слова, али Божија су, и заувек остају." Савина књига,XI век.

  24. #24
    Aktivan član
    Učlanjen
    21.08.2011.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Amsterdam
    Poruke
    1.734
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Preseljenje srpskih fabrika u zapadne republike

    Citat Original postavio Sanovnik Pogledaj poruku
    Kakve gluposti ti šišeš, pa to je strašno. Nego, koja je to poznata hrvatska fabrika aviona, od pre prvog svetskog rata ? A da li si znao , da su Slovenke dolazile iz Slovenije u buljucima, da rade po boljim beogradskim kućama?
    Tvornica kave Franck utemeljena 1892.
    Kraš, 1901.
    Fabrika Gavrilović utemeljena 1690. godine (osnovana od jedne izbjeglice pred Turcima; firma je cak opskrbljivala Napoleonovu vojsku)


    Gore nabrojane cak i danas rade a siguran sam da ih ima jos. S. Penkala je imao nekada tvornicu aviona u ZGbu no to je davno nestalo.
    Ovo je moguce sto si rekao za slovenke no onda se najvjerojatnije radi o nekim neobrazovanim propalicama.

    Malo sam pogledao wiki te sam primjetio da sve stare firme u Srbiji uglavnom potjecu iz A-U dok sa podrucja uze bas nema (primjerice Ikarus)
    Poslednji put ažurirao/la osvetnik_zgb : 24.04.2013. u 12:49

  25. #25
    Domaćin LeoneMontana (avatar)
    Učlanjen
    31.05.2011.
    Pol
    muški
    Poruke
    4.340
    Reputaciona moć
    106

    Podrazumevano Re: Preseljenje srpskih fabrika u zapadne republike

    Znaš li ti dragi moj Miljenko .... da su franjevci još prije otkrića amerike .. u Čapljini otvorili tvornicu vafli ??

    https://www.youtube.com/watch?v=3qCXn1jBlD0


    btw Gavrilović he he he došli u Petrinju 1690. pred naletom turaka
    Poslednji put ažurirao/la LeoneMontana : 24.04.2013. u 12:36

Slične teme

  1. Odgovora: 39
    Poslednja poruka: 05.04.2009., 09:50
  2. KOLIKU PLATU IMA PREDSEDNIK REPUBLIKE
    Autor gost 8170 u forumu Ekonomija
    Odgovora: 2
    Poslednja poruka: 07.07.2004., 02:21

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •