БЕСЕДА О БЕЗБОЖНОЈ ЕВРОПИ
Strana 1 od 5 12345 PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 107

Tema: БЕСЕДА О БЕЗБОЖНОЈ ЕВРОПИ

  1. #1
    Elita Marty Misterija (avatar)
    Učlanjen
    14.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Србиново (Загреб) Србија
    Poruke
    22.455
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    273

    Podrazumevano БЕСЕДА О БЕЗБОЖНОЈ ЕВРОПИ

    БЕСЕДА О БЕЗБОЖНОЈ ЕВРОПИ Св.Владика Николај

    Србија је сусед Европе, али Србија није Европа. Нека помогне Европи, ако хоће и може, али нека се не улева у Европу и не губи у Европи. Речју: нека буде с Христом, нека се хвали Христом и ничим више, па ће се небесна светлост просути пред њом на путу. И знаће куда иде. Видеће свој прави пут. Нека прославља Христа од сад као и до сад, и неће се постидети. Нека је од Христа Србији милост, а Христу од Србије слава и похвала на век века.

    I

    Чиме се хвалиш, човече, чиме се толико поносиш? Ко год се хвали, хвали се оним што је његово, а не оним што је туђе. Шта имаш своје чиме би се похвалио? Шта имаш осим позајмице коју на крају мораш вратити зајмодавцу?

    Хвалиш ли се лепотом телесном? Иди на гробље, и види где се избацује из града лепота телесна. Ил се хвалиш очима и устима? Ко зна колико си пута с досадом отирао блато са обуће и не мислећи да су то очи и уста оних, који су прошли путем којим ти сада ходиш?

    Или се хвалиш богатством? Ај, помисли, чије л' није било, чије л' бити неће! Или драгим камењем: дијамантима и брилијантима, рубинима и топазима, или смарагдима или бисерима? Када те буду мртва положили на даске, сасвим ће ти свеједно бити да ли ће ти ставити око врата низове од бисера или од букова жира; и да ли ће ти џепове напунити дијамантима или пепелом; и да ли ће ти телесину покрити кадифом или рогозином. Све што си од земље позајмио, земљи се враћа, хтео ти или не хтео. Што се онда хвалиш позајмицом.

    Или се хвалиш славом и влашћу и силом? Заиста, на твоју реч сада окрећу се на лево или на десно читаве војске, прокопавају се тунели, зидају се градови. Испод твога прозора пролазе хиљаде радозналих људи који би хтели само да те сагледају својим очима, те да могу причати својима како су видели великог човека. А сутра ће гамизати преко хладнога чела твога стоноге и гуштери, и ти нећеш моћи макнути руком да их одагнаш. Ил' се хвалиш својим делима, својом културом? Чувај се, да ти се не узме памет као цару Навукодоносору. А ту причу треба да чујеш и знаш, и да казујеш деци својој и свакоме коме добра желиш. Та прича гласи: цар Навукодоносор сазида велики град Вавилон и многе ваздушне куле у њему високо до облака, - и уреди престоницу своју тако, да јој не бијаше равне у свету. Једнога дана шеташе цар Навукодоносор по кули својој, па баци поглед по граду Вавилону и испод својих ногу и у гордости својој узвикну: Није ли то Вавилон велики, што га ја сазида јаком силом својом да буде столица царска и слава величанству мојем (Дан. 4, 29). При томе цар се не сети Бога Створитеља, нити му се као влада захвали на помоћи, нити се понизи пред свевишњим, што је дужност свих владара - него напротив себе истаче као Бога над Боговима и цара над царевима. Али ај, браћо моја, шта се догоди? Не да се Бог понижавати од прашине испод ногу Његових. Још су се оне горде речи цареве пенушале у његовим устима а глас дође с неба: теби се говори, царе Навукодоносоре, царство се узе од тебе. И бићеш прогнан између људи и живећеш са звијерима пољским и хранићеш се травом као говече и седам ће времена проћи преко тебе да Свевишњи владар царством људским и даје га коме хо ће.

    А оношто се даље догодило заиста је страшно и за казивање. У томе часу горди цар Навукодоносор сиђе с ума и одбеже у гору, и живљаше у гори као звер међу зверовима, за читавих седам година. И јеђаше траву као говече, и нарасте му длака по телу и нокти као у птице. И, тек, после седам година поврати му се ум његов, те он као други човек понизи се пред Господом Богом и поклони се Његовој сили и Његовом величанству. И даље до смрти цароваше скрушена срца као слуга Бога једнога и живога.

    Али, рећи ћете ви, то је тако далеко од нас; то је било пре две и по хиљаде година; шта то има заједничко с нама?

    О браћо моја, умрећемо сви, и ја морам да вам говорим истину. Заиста имате право, то се догодило пре две и по хиљаде година у далекој земљи Вавилонској. Али то се поновило и јуче, и то се догађа и данас усред Европе; усред Европе крштене, жалости наша!

    Посилили се људи. Погордили се због дела руку својих: због својих градова, друмова, железница, пароброда, парних плугова, електричних машина, подземних и подводних и ваздушних машина, погордили се веома. И уздигли себе изнад Бога Свевишњега, и почели обожавати сами себе и своју културу, дела руку својих: Ај, браћо, нови Навукодоносори дигли нас изнад престола Божјега; нови Вавилонци опијени смрдлјивим мирисом новог Вавилона. И Бог им узе памет. И полудеше. И поделише се. И ударише једни на друге. И пролише крв без мере и починише безакоња без броја. И баца их Свевишњи у прашумски мрак међу скотове, јер исповедаху да нису од Бога свевишњега, него род скотовски, зверски и мајмунски. И ево сада се хране храном зверском; пасу траву и нокти им расту као у звериња и у птица. Докле, Господе? Докле се не понизе и не признају као цар Навукодоносор да Свевишњи влада царством људским и да га Он даје коме хоће. Браћо моја, нови Вавилонци били су залудели и нас Србе и од Христа одвојили. Зато сада идемо са повезаном главом и привијеним ранама. Питање је за нас од животне важности: хоћемо ли и даље са Вавилоном или са Христом? Хоћемо ли са културом или са богом и душом? Бирајмо, али пазимо да не изаберемо јучерашње. Богу нашему слава на век. Амин.

    II

    Путник сам и гост на овој земљи. Тако су говорили стари. То је била њихова јасна визија и тачно осећање овога живота. Та визија замагљена је у наше време; то осећање стварности отупљено. Авај нам, браћо! А то су важне ствари, веома важне. Зашто смо их замаглили као стакла на прозору да се не види ништа? Зашто смо их утупили да не могу да покажу што дува од истока а што од запада? Заборавили смо да смо путници па никог и не питамо за пут, него смо направили огњиште на сред пута као за хиљаде година; због тога нас увређена судба гази својим путним колима. Заборавили смо да смо гости, да смо се распртили у туђој кући као упутном хану и развикали се као да смо ми зидали хан. Зато нас шиба рука невидлјивог Домаћина, а нас боли, па боли. Но плачући од Бога ми продужујемо своју игру.

    Рећи ћете: Па ми питамо за пут?

    Кога питате?

    Кад два путника први пут путују једним путем, па један другога питају за пут, ви ћете рећи да су полудели.

    То вам је случај такозваних модерних народа. А то су они народи који више воле да се зову модерни него хришћански. За њих је свети пут посао као шеталиште, а овај свет, ово свето обиталиште Господње, као пијани хан за тобожње весеље, уствари за предсмртну игру.

    Ко ће нам показати пут?

    За какав пут питате?

    У Библији сви су путеви набројани: пут свети и пут несвети, пут прави пут криви, пут истине и пут лажи, пут правде и пут неправде, пут светлости и пут таме, пут милости и пут пакости, пут спасења и пут пропасти, пут деце Божје и пут противника божјих. Ми ћемо укратко назвати онај први пут свети пут, а овај други несвести пут. За који пут дакле ви питате?

    Ако питате за пут свети, онда питајте само Господа. И он ће вам показати свети пут. Ако ли питате за пут несвести, онда питајте сами себе, и питајте своје сапутнике који знају колико и ви, и питајте гатаре и врачаре, кој и се уче од оног отпадника Божјег из вечне јаве и густе таме да варају свет.

    Заиста, браћо моја, наше поколење личи на омађијане путнике. Није ли природно, да путници на непознатом путу питају за пут некога ко зна, то јест ко је ходио тим путем с оба краја до краја? То је сасвим природно за неомађијане. Али омађијани путују заједно и питају један другога за пут, иако се њихово заједничко знање тога пута потпуно поклапа са незнањем.

    Ај, браћо моја, зашто је Европа сишла са правога пута и залутала у непроходну пустару? Зато што се одвратила од Христа Путовође, и почела питати за пут своје философе, своје војводе, своје политичаре, своје књижевнике и све остале своје незналице и гаталице.

    Одлучила се Европа и да пита за свети пут Онога који је с неба сишао и опет на небо узишао, Онога који је крв своју пролио на јеврејском крсту за Европу, па се научила да пита за пут оне који се намећу за путовође и који своје савете не плаћају него наплаћују.

    Пророк Исаија, духом Божјим испуњен; духом Божијим прозире у будућност човечанства па - шта види? Види напаст и пут, који ће се звати свети пут... ко узиде њиме па ни луд неће залутати ( Ис. 35, 8 ). Одлучила се Европа одавно, има хиљаду година, да иде тим светим путем. Нити се може лако повратити на тај пут. Јер тај свети пут то је само Христос, а она из мржње према Јеврејима одбацује и Христа. Врше, врше, па кад оврше, онда помеша кукољ и пшеницу, па обоје избацује са гумна.

    Само је један једини свети пут, а стотине је несветих путова. На свим путовима рука Господња бије а само на једном милује. На свима путовима другује са човеком сатана, а са Христом само на једном једином путу, на светом путу.

    Браћо моја, свети пут Господњи није непросечен, ненасут, необележен, да би се смели жалити: не видимо га, не знамо га. Јер тим путем су прошли свети апостоли, па свети мученици и исповедници, па свети хришћански цареви и патријарси, па свети пустињаци и испосници, хиљадама и хиљадама њих, милиони и милиони. Па су тим путем прошли и сви најбољи преци ваши, од пре Светога Саве и од Светога Саве. Не смете рећи - не знамо тај пут. То је најпознатији пут у хришћанској историји и у вашој народној историји. На светоме путу Бог благосиља свети народ свој. Амин.

    III

    Шта је Христос учинио за Европу, и како се Европа захвалила Христу? То је, браћо, предмет за размишљање, и поуку:

    Шта је, дакле, Христос учинио за Европу? Одговор: више него све. Јер све то би било оно што људи могу очекивати. Али Христос је учинио за Европу далеко више него што су људи умели очекивати.

    Христос је разагнао у Европи мрак незнабоштва и глупост идолопоклонства. Тиме смо све рекли за онога ко зна шта значе те две речи: незнабоштво и идолопоклонство. А за оне који то не знају, било је исто онако мрачно и глупо као незнабоштво и идолопоклонство црначких племена наших дана у Африци. Али само још суровије, суровије у толико у колико је крв потомака Јефетових гонила људе на веће крајности, него ли крв Хамова.

    Религија без правога Бога, брак без морала, друштво без милости, држава без вишег смисла од разбојничке отмице. Једном речју: живот без смисла и смрт без наде. Уз то непрекидни страх од грозних богова, који се морају ублажавати крвавим жртвама, животињским и људским, па гатаријама, врачаријама и безбројним даноноћним бесмисленим церемонијама. Мрак и глупост у сељачкој колиби, мрак и глупост у патрицијској палати, мрак и глупост у царском двору, и у поезији, - у свему. Сатана је држао у кврзи европско човечанство док се Христос није јавио. И цео организам европског човечанства, цело тело и цела душа била је не болесна, него сама болест као губав човек, од главе до пете. А Христос кад се јавио у таквој болници и лудници европској кроз своје слуге као да је рекао оно што и жени згрченој осамнаест година: Европо, опроштена си од болести своје (Лк. 13, 12). И наједном Европа се исправила, освестила, просветила, очистила и образовала. Као кад неко на тамници отвори прозоре, и почисти, и уреди, и окади. Уз то дао је Христос крштеним народима Европе власт над целом куглом земљином, да би као крштени крштавали, као освећени освештавали, као научени учили мрачнију и слабију браћу своју. Ето, то је чудо над чудесима учинио Господ Исус Христос у Европи.

    На друго питање: Како се Европа захвалила или одужила Христу, одговор, није светлост него мрак, није радост но плач. Онако му се захвалила и одужила као они Гадаринци, које је Христос ослободио од легиона злих духова, а који су га молили да иде од њих. И моли га сав народ из околине Гарадинске да иде од њих (Лк. 8, 37). И Он оде. Не возрази им ни речи, него оде, али проклетство остаде у тој земљи. И та земља Гадаринска, некада плодна и богата данас представља оку човечјем једну суру и суху и проклету пустињу. Гадаринци су молили Христа да иде од њих. Европејци га не моле, него га гоне. Гоне га свим начинима: - и преко школе и преко штампе и преко политике, и преко филма, и преко научних гатарија и преко свих културних надувености својих; гоне га и мислима, и речима и делима, и појединачно, и групно, и сви скупа.

    Кад је онако било са Гадаром, која је по глупости молила Христа да иде из ње, како ли ће бити Европи која га не моли, него га по злоби тера од себе? Како ће јој бити? Европа, која је одустала од Христа и повратила се своме прастаром мрачном, глупом и смрадном паганизму?

    И то је одговорено посредно у Јеванђељу. Биће Европи оно што је било Капернауму, граду веома културном, богатом, уређеном, веселом и охолом, на обали језера Галилејског. Христос му запечатио судбу овим речима: И ти, Капернауме, који си се до небеса - подигао до пакла ћеш пропасти, јер да су у Содому била чудеса што су у теби била, остао би до данашњег дана. Али вам кажем да ће земљи содомској лакше бити у дан Страшнога Суда него теби. (Мат. 11, 23).

    Ај, браћо моја, да су у Индији и Китају била она чудеса која су била у Европи кроз две хиљаде година, чудеса без мере и броја, давно би се ова два велика мравињака људска - половина целог човечанства - окајала у праху и пепелу и заволела Христа и поклонила се Христу.

    Ја не страхујем за судбу Индије и Китаја. Ја страхујем за судбу Европе. Пропашће као Капернаум. И тамо где су њене поносите куле, биће мравињаци. И где су њени булевари, биће трњаци и змијињаци. И тамо где је сада срамно кликтање против Христа биће букање буљина и врисак шакала.

    Јер, кад мишљаше Европа да је културна, онда подивља. И кад мишљаше да све зна, онда оглупи. И кад мишљаше да је врло јака, онда беше ништавна као паучина.

    Ево вам, браћо, предмета за размишљање и поуку. Прославите Христа Бога, да би и Он вас прославио у царству свом небесном. Амин.

    IV

    Син наслеђује дугове свога оца и мора их платити. Ако их он не плати, платиће их његов син или унукл или праунук. Тек дуг се мора платити зајмодавцу. Такво је правило свуда по свету у погледу друштвености. Син наслеђује болест свога оца. Ако се не излечи од те болести, онда ће болест прећи на његовог сина, или унука или праунука, до четвртог колена.

    Ако ли пак син исплати све дугове свога оца, онда ће његови потомци бити срећни. И ако син излечи на себи болест свога оца, онда ће потомци његови бити здрави.

    Ај, браћо моја, осамнаести век је отац деветнаестог века, а деветнаести век је отац двадесетог века. Отац се био веома задужио. Син није отплатио дугове свога оца него се још већма задужио, и дуг је пао на унука. Отац је био заражен тешком болешћу, а син није исцелио гадну болест оца свога на себи, него ју је још више позледио, и болест је отишла и ударила по унуку троструком јачином. Унук то је двадесети век у коме живимо.

    Осамнаести век је значио бунт против цркве и свештенства римског понтифекса. Деветнаести век је значио бунт против Бога. Двадесети век значи савез са ђаволом. Дугови су порасли и болест се погоршала. А Господ је рекао да посећује грехе отаца чак до трећег и четвртог колена. Не видите ли како је Господ посетио унуке, због грехова дедова европских. Не видите ли шибу на унуцима због неплаћених дугова ђедова?

    Цар антихрист представља почетак деветнаестог века. Папа антихрист представља средину деветнаестог века. Европски философи антихристи (из луднице) представљају крај деветнаестога века. Бонапарта, Пијус, Ниче. Три кобна имена, тројице најтежих болесника, наслеђене болести.

    Јесу ли они победиоци деветнаестог века? Не, они су најтежи носиоци болести наслеђене од осамнаестог века. Најтежи болесници. Цезар понтифекс и философ... не у паганском старом Риму, него у сред крштене Европе! Нису они победници, него најпобеђенији. Кад се Бонапарта насмејао светињама у Кремљу, и кад се Пије прогласио непогрешним и кад је Ниче јавно објавио своју службу Антихристу - тада је сунце помрачало на небу. Не једно, него да их је било хиљаду, помрчали би од туге и срамоте. Јер, гле чуда што свет није видео. Атеист цар, атеист понтифекс и атеист философ. У време Нероново, бар један од тројице није био атеист философ. Осамнаести век, век је Пилатов: осудио је Христа на смрт. Деветнаести век, век је Кајафин: распео је Христа понова. Двадесети век, је Синедриона састављеног од Јуда крштених и од Јуда некрштених. Тај Синедрион је прогласио, да је Христос мртав за навек и да није васкрсао. Зашто се онда чудите, браћо, што су настале небивале шибе по европском човечанству, шибе до крви и до костију и до сржи у костима, од буна и револуција и ратова?

    Ко је онда победилац, ако не Цезар и понтифекс и философ одхристијањене Европе?

    Победилац је руски мужик и српски сељак, по речи Христовој: који је најмањи међу вама онај је велики (Лк. 9, 48 ). Ко је био непознатији, незнатнији и мањи у деветнаестом веку, у веку великога Бонапарте и непогрешивога Пија и неприступнога Ничеа, ко, ако не руски мужик поломишчик "по свјатим местам" и српски сељак ратник против полумесеца и ослободитељ Балкана?

    Ђаволско ратиште? Ђаволско свештенство и ђаволска мудрост - то је цар, папа и философ деветнаестога века. Српски сељак је представљао оно што је супротно свему томе: прво крстоносно јунаштво, друго мученичко свештенство и треће рибарску апостолску мудрост. На њега се поново односе оне молитвене речи Господа и Спаса нашега Исуса: Хвалим те оче, Господе неба и земље што си ово сакрио од премудрих и разумних, а објавио си простима. (Мат. 11, 25). Шта је објавио Бог простим сељацима? Објавио им је мушку храброст, небеску светост и божанску мудрост. Објавио им је оно што је супротно западном Цару и Папи и Философу, сасвим супротно, као дан и ноћи.

    Ај, браћо моја, држите се вечних победиоца а не вечно побеђених. Држимо се рибара и мученика, а не Ирода и Пилата и Кајафа - онда и сада - на век века. Амин.

    V

    Ако ћемо се хвалити, киме ћемо се хвалити? Пазите, браћо, како ја постављам питање: не кажем чиме ћемо се хвалити, него киме ћемо се хвалити. Ако се неко хвали стварима, хвали се нечим; ако ли се хвали људима, хвали се неким. Скупљи су људи од ствари, и хваљење људима боље је од хваљења стварима. Неко се хвали својим заслужним прецима, неко васпитаном децом, неко верним пријатељима, неко својим херојским народом. Такви су људи племенитији и више од оних који се хвале чопорима свиња или дијамантима или бисером или сребром или златом или прстењем и минђушама и скупим хаљинама, или колима и коњима и другим сујетним бременима, којим товаре лађу свога живота да би потонула пред капијом Раја.

    Ми, Срби, као народ имали би се и киме и чиме похвалити. Али, ако ћемо се уздићи изнад себе и изнад своје имовине, похвалити се неким који је најсјајнији украс наше историје и највећа вредност нашега живота, онда ћемо се хвалити Спаситељем света, Господом Исусом Христом.
    Дакле, три су ступња хвале којом се људи и народи могу хвалити. Најнижи је ступањ кад се неко хвали стварима, т.ј. нечим. Виши је ступањ кад се неко хвали људима, т.ј. неким. А највиши је кад се неко хвали Богом створитељем својим.

    Хоћемо ли се ми Срби хвалити културом својом? Шта је култура? То су рукотворине људске, дела руку људских. То су ствари. Ако се будемо хвалили културом, онда ћемо се хвалити нечим, а не неким; хвалићемо се мртвим стварима, а не разумним бићима. Бићемо дакле на најнижем ступњу хвалисања. А могли би се хвалити својом културом; ваистину могли би; јер смо је имали и јер је имамо. Ваистину могли би пре многих других, кад то не би било испод стида и достојанства. Европа се хвали културом; Срби никад у историји својој нису се хвалили културом. Ако се дакле почнемо хвалити културом, скренућемо са свога пута и ударити туђим путем. То смо били и учинили, скренули смо са свога пута и ударили туђим путем, због чега смо и пострадали као никад и нико...

    Ако се Европа хвали културом, она се хвали не неким, него нечим. Јер, и други народи имају своју културу, те им европска није потребна. Неки, пак, народи као Индијани и Кинези имају културу много лепшу, разрађенију и утабанију, од европске културе, због чега они и мрзе и презиру европску културу. Зато кажемо: ако се Европа хвали културом, она се хвали ничим...

    Да је Европа остала хришћанска, она би се хвалила Христом, а не културом. И велики народи Азије и Африке, иако некрштени, но духовно настројени, то би разумели и ценили. Јер, и ти народи хвале се сваки својом вером, својим божанствима, својим верским књигама: неко кораном, неко Ведама, или другим. Не хвале се они, дакле, делима руку својих, својом културом, него нечим што сматрају вишим од себе, управо највишим у свету. Само се европски народи не хвале ни Христом, ни Христовим Јеванђељем, него се хвале својим опасним машинама и јефтиним фабрикама, т.ј. културом својом. Последица, тога европског самохвалисања наметљивом културом, јесте то што су сви нехришћански народи омрзли Христа и хришћанство. Омрзнувши оно што је мало омрзли су и оно што је највеће. Омрзнувши европске производе и људе, омрзли су и европскога Бога. Но, авај, Европу то и не боли. Она је прије свију омрзла и одбацила свога Бога. До тога незавидног положаја довео је европско човечанство његов погрешан развој под утицајем једне погрешне цркве кроз последњих девет стотина година... Нису зато криви европски народи; криви су духовни вођи народни. Није криво стадо; криви су пастири.

    Да је среће Европа би се хвалила хришћанством као својим најдрагоценијим наслеђем и највећим достојанством. То би требало да буде, и то је било првих векова после Христа, т.ј. да је Европа била тезоименита хришћанству, да се истоветовала са хришћанством. Слављење Христа и проповедање Христа свима континентима и свима народима, то је била Богом одређена мисија европског континента. Ван Христа Европа је најсиромашнији просјак и најбезочнији пљачкаш овога света.

    Србија је сусед Европе, али Србија није Европа. Нека помогне Европи, ако хоће и може, али нека се не улева у Европу и не губи у Европи. Речју: нека буде с Христом, нека се хвали Христом и ничим више, па ће се небесна светлост просути пред њом на путу. И знаће куда иде. Видеће свој прави пут. Нека прославља Христа од сад као и до сад, и неће се постидети. Нека је од Христа Србији милост, а Христу од Србије слава и похвала на век века. Амин.
    _________________



  2. #2
    Buduća legenda Keeper (avatar)
    Učlanjen
    24.08.2003.
    Pol
    muški
    Lokacija
    izmedju dva zla.
    Poruke
    28.301
    Reputaciona moć
    345

    Podrazumevano Re: БЕСЕДА О БЕЗБОЖНОЈ ЕВРОПИ

    shteta za Nikolaja, nije bio losh tip, samo shto je sasvim prirodno bio zatucan, s obzirom na tako debelu privrzhenost religiji. nisam sve chitao ni ne nameravam, samo mali osvrt, koji lako pobija njegove uglavnom netachne tvrdnje.

    Citat Original postavio Бл
    Хоћемо ли се ми Срби хвалити културом својом? Шта је култура? То су рукотворине људске, дела руку људских. То су ствари.
    kultura i umetnost je pre svega rukotvorina duha. dakle, duh izrazhen kroz materijalnu stvar. samo zatucan chovek mozhe smatrati umetnichko delo, recimo Mikelandjelove freske koje gle chuda slave hrishcjanstvo, smatrati ih za obichnu stvar.
    mislim da je to jako veliko i opasno neznanje. a opasno je jer je ta neznalica veoma cenjena, poshtovana i slushana.

    Citat Original postavio Бл
    Да је Европа остала хришћанска, она би се хвалила Христом, а не културом.
    evropa se bogami nahvalila i Hristom i svojom hriscjanskom religijom kroz kulturu. kako nekom to ne mozhe biti jasno?...
    ovo je strashno.

  3. #3
    Elita Marty Misterija (avatar)
    Učlanjen
    14.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Србиново (Загреб) Србија
    Poruke
    22.455
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    273

    Podrazumevano Re: БЕСЕДА О БЕЗБОЖНОЈ ЕВРОПИ

    Citat Original postavio Keeper
    shteta za Nikolaja, nije bio losh tip, samo shto je sasvim prirodno bio zatucan, s obzirom na tako debelu privrzhenost religiji. nisam sve chitao ni ne nameravam, samo mali osvrt, koji lako pobija njegove uglavnom netachne tvrdnje.

    Citat Original postavio Бл
    Хоћемо ли се ми Срби хвалити културом својом? Шта је култура? То су рукотворине људске, дела руку људских. То су ствари.
    kultura i umetnost je pre svega rukotvorina duha. dakle, duh izrazhen kroz materijalnu stvar. samo zatucan chovek mozhe smatrati umetnichko delo, recimo Mikelandjelove freske koje gle chuda slave hrishcjanstvo, smatrati ih za obichnu stvar.
    mislim da je to jako veliko i opasno neznanje. a opasno je jer je ta neznalica veoma cenjena, poshtovana i slushana.

    Citat Original postavio Бл
    Да је Европа остала хришћанска, она би се хвалила Христом, а не културом.
    evropa se bogami nahvalila i Hristom i svojom hriscjanskom religijom kroz kulturu. kako nekom to ne mozhe biti jasno?...
    ovo je strashno.
    ЗНАЧИ ИСТИНА ЈЕ. ТИ СИ ЛАТИНСКИ ЈЕРЕТИК.

  4. #4
    Buduća legenda Keeper (avatar)
    Učlanjen
    24.08.2003.
    Pol
    muški
    Lokacija
    izmedju dva zla.
    Poruke
    28.301
    Reputaciona moć
    345

    Podrazumevano

    obrazlozhi, sektashu. inache se ne obracjaj.

  5. #5
    Elita Marty Misterija (avatar)
    Učlanjen
    14.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Србиново (Загреб) Србија
    Poruke
    22.455
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    273

    Podrazumevano

    Citat Original postavio Keeper
    obrazlozhi, sektashu. inache se ne obracjaj.
    Па Јеретик и секташ јеси, само никако да сконтам којој секти припадаш.

  6. #6
    Buduća legenda Keeper (avatar)
    Učlanjen
    24.08.2003.
    Pol
    muški
    Lokacija
    izmedju dva zla.
    Poruke
    28.301
    Reputaciona moć
    345

    Podrazumevano

    jesam li?
    obrazlozhi.
    nemoj ko ovaj tvoj Besednik gore da trucjash napamet nauchene sekvence koje su ti sipane ko levkom u uho, a da u stvari pojma nemash o chemu prichash.

  7. #7
    Buduća legenda Keeper (avatar)
    Učlanjen
    24.08.2003.
    Pol
    muški
    Lokacija
    izmedju dva zla.
    Poruke
    28.301
    Reputaciona moć
    345

    Podrazumevano

    eno chovek gore pricha o vavilonskom caru koji se nije poklonio Bogu. a kako je i mogao kad je zhiveo 1000god pre no shto je Bog izmishljen.
    o neznanja....

  8. #8
    Elita Marty Misterija (avatar)
    Učlanjen
    14.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Србиново (Загреб) Србија
    Poruke
    22.455
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    273

    Podrazumevano

    Citat Original postavio Keeper
    jesam li?
    obrazlozhi.

    ПА ХУЛИШ НА ПРАВОСЛАВЉЕ,ТЈ.ИСТИНУ И ЖИВОТ.

    nemoj ko ovaj tvoj Besednik gore da trucjash napamet nauchene sekvence koje su ti sipane ko levkom u uho, a da u stvari pojma nemash o chemu prichash.

  9. #9
    Buduća legenda Keeper (avatar)
    Učlanjen
    24.08.2003.
    Pol
    muški
    Lokacija
    izmedju dva zla.
    Poruke
    28.301
    Reputaciona moć
    345

    Podrazumevano

    ne hulim pravoslavlje, vi ste ga dovoljno nahulili.
    rezultat je ovaj chovek ovde prepun neistinosti i neznanja, i shto je najgore, chak i gordosti ;-)

    a imao je par lepih pesmica, mogao je biti pravi. chitao sam.... chak su i Partibrejkersi obradili jednu. nego, o tome koliko ste se sami nahulili, ako ne verujesh meni, kazhe pevach iz tog benda koji javno istiche svoje pravoslavlje i peva nikolajeve pesme: "djavo ovde vishe ne mora da seje, samo da dolazi po berbu svoju."

    razmisli malo o tome.
    i dosta prepucavanja, necjemo vishe smarati.
    ja se javljam kad nadjem josh neistina, a prepuno ih je, shto chistih neistina i dezinformacija, shto tzv. "filozofskih". ;-)

  10. #10
    Zainteresovan član dzerod (avatar)
    Učlanjen
    12.03.2005.
    Pol
    muški
    Poruke
    333
    Reputaciona moć
    50

    Podrazumevano

    keeper prvo skoci pa reci hop! i procitaj makar sta je svetitelj napisao.Neshvatas reci i jos onda sudis o ljudima.Pises o neznanju,a sam demonstiras neznanje.Religija je kod ljudi od kada je i coveka.

  11. #11
    Buduća legenda Keeper (avatar)
    Učlanjen
    24.08.2003.
    Pol
    muški
    Lokacija
    izmedju dva zla.
    Poruke
    28.301
    Reputaciona moć
    345

    Podrazumevano

    Citat Original postavio dzerod
    keeper prvo skoci pa reci hop! i procitaj makar sta je svetitelj napisao.Neshvatas reci i jos onda sudis o ljudima.Pises o neznanju,a sam demonstiras neznanje.Religija je kod ljudi od kada je i coveka.
    da, ali je hrischjanski Bog, o kojem vladika govori, mnogo kasnije od samog pochetka religije. i daleko posle Vavilona. bukvalno, vladika osudjuje nekoga da nije poshtovao neshto za shta tada nije postojala ni svest da postoji. van pameti.

    HOP

  12. #12
    Elita Marty Misterija (avatar)
    Učlanjen
    14.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Србиново (Загреб) Србија
    Poruke
    22.455
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    273

    Podrazumevano

    Citat Original postavio Keeper
    Citat Original postavio dzerod
    keeper prvo skoci pa reci hop! i procitaj makar sta je svetitelj napisao.Neshvatas reci i jos onda sudis o ljudima.Pises o neznanju,a sam demonstiras neznanje.Religija je kod ljudi od kada je i coveka.
    da, ali je hrischjanski Bog, o kojem vladika govori, mnogo kasnije od samog pochetka religije. i daleko posle Vavilona. bukvalno, vladika osudjuje nekoga da nije poshtovao neshto za shta tada nije postojala ni svest da postoji. van pameti.

    HOP
    САМО ГЛУПОСТИ ЗБОРИШ.КУКУ ТЕБИ

  13. #13
    Zainteresovan član dzerod (avatar)
    Učlanjen
    12.03.2005.
    Pol
    muški
    Poruke
    333
    Reputaciona moć
    50

    Podrazumevano

    Nije hop.
    Jedan je Bog oduvek postojao i to je hriscanski Bog.Samo u to vreme jos nije postojao kao covek nego su o Njegovom ovaplocenju proroci davali prorocanstva jer je kroz njih govorio Sveti Duh.A jevreji su tada bili u vavilonskom ropstvu tako da su onda i vavilonci znali za tog Boga preko njih ako vec i sami nisu znali za Njega ili su ga drugacije shvatali.Tada je u vavolonu bio veliki prorok Danilo cija je knjiga deo Starog Zaveta.

  14. #14
    Buduća legenda Keeper (avatar)
    Učlanjen
    24.08.2003.
    Pol
    muški
    Lokacija
    izmedju dva zla.
    Poruke
    28.301
    Reputaciona moć
    345

    Podrazumevano

    Citat Original postavio dzerod
    Nije hop.
    Jedan je Bog oduvek postojao i to je hriscanski Bog.Samo u to vreme jos nije postojao kao covek nego su o Njegovom ovaplocenju proroci davali prorocanstva jer je kroz njih govorio Sveti Duh.A jevreji su tada bili u vavilonskom ropstvu tako da su onda i vavilonci znali za tog Boga preko njih ako vec i sami nisu znali za Njega ili su ga drugacije shvatali.Tada je u vavolonu bio veliki prorok Danilo cija je knjiga deo Starog Zaveta.
    shpekulacija.
    nishta osim postojanja Vavilona se u toj prichi ne mozhe istorijski potvrditi. sve je stvar verovanja, a oko toga se ne mozhe raspravljati. jedini fakat ovde je Vavilon, a ostalo ko u shta veruje.
    osim toga, vrlo je bezobrazno tvrditi da postoji jedan Bog i da je to bash hrishcjanski, jer to nije chinjenica vecj verovanje. iznositi to kao fakat vredja ostala verovanja.
    dakle drzhi se vere i ne trudi se da je iznosish kao dokazanu chinjenicu.

  15. #15
    Zainteresovan član dzerod (avatar)
    Učlanjen
    12.03.2005.
    Pol
    muški
    Poruke
    333
    Reputaciona moć
    50

    Podrazumevano

    Nemogu sve vere istovremeno da budu u pravu.A mogu da se sve vere prouce sa iskrenim nastojanjem da se nadje prava istina pa da se opet vidi da je samo hriscanski Bog pravi.Ako se neko vredja na to,sta da se radi.
    Bolje je pricai iz nekog znanja nego pomodno i napamet u danasnjem fazonu "ma svi su upravu na svoj nacin".
    Jos je sv apostol Pavle rekao pre 2000. godina da ce doci vreme kada ce ljudi traziti ucitelje koji ce da ih cesu po usima (da im govore ono sto ovi zele da cuju),a da ce od prave nauke odvracati se.

  16. #16
    Buduća legenda Keeper (avatar)
    Učlanjen
    24.08.2003.
    Pol
    muški
    Lokacija
    izmedju dva zla.
    Poruke
    28.301
    Reputaciona moć
    345

    Podrazumevano

    vidim ja da cju morati da se vadim iz nebranog grozhdja s obzirom na "bezbozhnishtva" koje sam izneo.
    prochitao sam skoro sve iz ove Besedice, i tvrdim da zaista dosta toga nije u redu napisano. pre svega, gordost i bezobrazluk vladike koji je prosto uveren da "zna pravi put" iako dok ga je pisao do njegovog kraja nije stigao. sve se vrti oko verovanja. OK je da on veruje da zna "pravi put". ali veoma je ruzhno nametati ga, a josh ruzhnije osudjivati druge shto nisu na njemu kako on vecj osudjuje Evropu.
    to je otprilike isto kao kad dva matematichara rade isti zadatak na dva nachina, i sad jedan govori da je njegov pogreshan iako ni sam ne zna reshenje.
    zatim, vladika vrlo pristrasno gleda na stvari. to je i osnovni problem. ono o chemu on pishe zahteva daleko vecji stepen objektivnosti, koji on kao hard-core pravoslavac i srbin ne mozhe imati. zato mu je bilo bolje da se nije ni lacjao cjorava posla. ovako se samo ogreshio o sopstvenu religiju - sudio je. a zna se shta hrishcjanska religija kazhe o tome ko treba da sudi.
    dalje, nezdravo je nacionalistichki i previshe gordo izdvajati srbiju van evrope, chiji je ona deo u svakom mogucjem smislu, iako ima zaostatak za njom zahvaljujucji turcima, koji je uvek nekako uspela nadoknadjivati svojom duhovnoshcju i verom. to je prva stvar u kojom se slazhem sa vladikom, da je ovde postojala jaka duhovnost. samo, on nije dozhiveo da vidi u shta se ona sad pretvorila.
    druga stvar u kojoj se slazhem s njime - evropa je skrenula u "samohvalisanje" i izdizanje nad Bogom i nad prirodom. ali pristrasni vladika je prevideo chinjenicu da je u evropi postojala nekad renesansa, a uz nju humanizam - najvecji stepen duhovnosti, kulture, vere i ljudskosti, koji je ikad postignut odjednom. pre nje smo imali samo veru bez ljudskosti. posle nje samo ljudskost bez vere.ovo mi je vrlo bitno bilo.
    zatim, vladika ne mozhe sad (il mozhe) da vidi da se evropa trudi vratiti ravnotezhu izmedju Boga (prirode) i sebe koju je poremetila naglim razvojem tehnologije i grabezhom za kapitalom. kompletan razvijen svet pokushava da se otrezni od svega toga, i da popravi sva sra.nja koja je napravio za to vreme, ali je josh rano bilo shta tvrditi u vezi toga.
    toliko o tome.
    za sada.

    za kraj, toplo vam preporuchujem da se manete (bez)greshnosti evrope. bavite se prvo sobom. posle ovog teksta, i pored nekih istinitih i dosta neistinitih stvari, ostaje gorak ukus netrpeljivosti nad ljudima kojima ovaj narod ovde treba da tezhi da zhivi u ravnopravnoj zajednici (shto ne znachi da mora da gubi, gushi i zaboravlja na sebe, naprotiv). vecj sam jednom rekao da nacionalno dobija pun smisao samo pod globalnim. nacionalno samo za sebe nikad ne mozhe biti vishe od obichne torte na posluzhavniku.

  17. #17
    Buduća legenda Keeper (avatar)
    Učlanjen
    24.08.2003.
    Pol
    muški
    Lokacija
    izmedju dva zla.
    Poruke
    28.301
    Reputaciona moć
    345

    Podrazumevano

    Citat Original postavio dzerod
    Nemogu sve vere istovremeno da budu u pravu.A mogu da se sve vere prouce sa iskrenim nastojanjem da se nadje prava istina pa da se opet vidi da je samo hriscanski Bog pravi.
    kako je to mogucje uvideti?

    Citat Original postavio dzerod
    Bolje je pricai iz nekog znanja nego pomodno i napamet u danasnjem fazonu "ma svi su upravu na svoj nacin".
    to nije danashnji fazon. jedna velika i lepa istina je da su sve religije divne i istinite. to mozhe razumeti samo neko ko svakoj, chak i paganskom verovanju, pristupa bez pochetnih predrasuda.

    Citat Original postavio dzerod
    Jos je sv apostol Pavle rekao pre 2000. godina da ce doci vreme kada ce ljudi traziti ucitelje koji ce da ih cesu po usima (da im govore ono sto ovi zele da cuju),a da ce od prave nauke odvracati se.
    i kad cje to vreme?

  18. #18
    Primećen član
    Učlanjen
    27.11.2003.
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    765
    Reputaciona moć
    59

    Podrazumevano Re: БЕСЕДА О БЕЗБОЖНОЈ ЕВРОПИ

    Citat Original postavio Бл
    БЕСЕДА О БЕЗБОЖНОЈ ЕВРОПИ Св.Владика Николај

    Србија је сусед Европе, али Србија није Европа. Нека помогне Европи, ако хоће и може, али нека се не улева у Европу и не губи у Европи. Речју: нека буде с Христом, нека се хвали Христом и ничим више, па ће се небесна светлост просути пред њом на путу. И знаће куда иде. Видеће свој прави пут. Нека прославља Христа од сад као и до сад, и неће се постидети. Нека је од Христа Србији милост, а Христу од Србије слава и похвала на век века.

    I

    Чиме се хвалиш, човече, чиме се толико поносиш? Ко год се хвали, хвали се оним што је његово, а не оним што је туђе. Шта имаш своје чиме би се похвалио? Шта имаш осим позајмице коју на крају мораш вратити зајмодавцу?

    Хвалиш ли се лепотом телесном? Иди на гробље, и види где се избацује из града лепота телесна. Ил се хвалиш очима и устима? Ко зна колико си пута с досадом отирао блато са обуће и не мислећи да су то очи и уста оних, који су прошли путем којим ти сада ходиш?

    Или се хвалиш богатством? Ај, помисли, чије л' није било, чије л' бити неће! Или драгим камењем: дијамантима и брилијантима, рубинима и топазима, или смарагдима или бисерима? Када те буду мртва положили на даске, сасвим ће ти свеједно бити да ли ће ти ставити око врата низове од бисера или од букова жира; и да ли ће ти џепове напунити дијамантима или пепелом; и да ли ће ти телесину покрити кадифом или рогозином. Све што си од земље позајмио, земљи се враћа, хтео ти или не хтео. Што се онда хвалиш позајмицом.

    Или се хвалиш славом и влашћу и силом? Заиста, на твоју реч сада окрећу се на лево или на десно читаве војске, прокопавају се тунели, зидају се градови. Испод твога прозора пролазе хиљаде радозналих људи који би хтели само да те сагледају својим очима, те да могу причати својима како су видели великог човека. А сутра ће гамизати преко хладнога чела твога стоноге и гуштери, и ти нећеш моћи макнути руком да их одагнаш. Ил' се хвалиш својим делима, својом културом? Чувај се, да ти се не узме памет као цару Навукодоносору. А ту причу треба да чујеш и знаш, и да казујеш деци својој и свакоме коме добра желиш. Та прича гласи: цар Навукодоносор сазида велики град Вавилон и многе ваздушне куле у њему високо до облака, - и уреди престоницу своју тако, да јој не бијаше равне у свету. Једнога дана шеташе цар Навукодоносор по кули својој, па баци поглед по граду Вавилону и испод својих ногу и у гордости својој узвикну: Није ли то Вавилон велики, што га ја сазида јаком силом својом да буде столица царска и слава величанству мојем (Дан. 4, 29). При томе цар се не сети Бога Створитеља, нити му се као влада захвали на помоћи, нити се понизи пред свевишњим, што је дужност свих владара - него напротив себе истаче као Бога над Боговима и цара над царевима. Али ај, браћо моја, шта се догоди? Не да се Бог понижавати од прашине испод ногу Његових. Још су се оне горде речи цареве пенушале у његовим устима а глас дође с неба: теби се говори, царе Навукодоносоре, царство се узе од тебе. И бићеш прогнан између људи и живећеш са звијерима пољским и хранићеш се травом као говече и седам ће времена проћи преко тебе да Свевишњи владар царством људским и даје га коме хо ће.

    А оношто се даље догодило заиста је страшно и за казивање. У томе часу горди цар Навукодоносор сиђе с ума и одбеже у гору, и живљаше у гори као звер међу зверовима, за читавих седам година. И јеђаше траву као говече, и нарасте му длака по телу и нокти као у птице. И, тек, после седам година поврати му се ум његов, те он као други човек понизи се пред Господом Богом и поклони се Његовој сили и Његовом величанству. И даље до смрти цароваше скрушена срца као слуга Бога једнога и живога.

    Али, рећи ћете ви, то је тако далеко од нас; то је било пре две и по хиљаде година; шта то има заједничко с нама?

    О браћо моја, умрећемо сви, и ја морам да вам говорим истину. Заиста имате право, то се догодило пре две и по хиљаде година у далекој земљи Вавилонској. Али то се поновило и јуче, и то се догађа и данас усред Европе; усред Европе крштене, жалости наша!

    Посилили се људи. Погордили се због дела руку својих: због својих градова, друмова, железница, пароброда, парних плугова, електричних машина, подземних и подводних и ваздушних машина, погордили се веома. И уздигли себе изнад Бога Свевишњега, и почели обожавати сами себе и своју културу, дела руку својих: Ај, браћо, нови Навукодоносори дигли нас изнад престола Божјега; нови Вавилонци опијени смрдлјивим мирисом новог Вавилона. И Бог им узе памет. И полудеше. И поделише се. И ударише једни на друге. И пролише крв без мере и починише безакоња без броја. И баца их Свевишњи у прашумски мрак међу скотове, јер исповедаху да нису од Бога свевишњега, него род скотовски, зверски и мајмунски. И ево сада се хране храном зверском; пасу траву и нокти им расту као у звериња и у птица. Докле, Господе? Докле се не понизе и не признају као цар Навукодоносор да Свевишњи влада царством људским и да га Он даје коме хоће. Браћо моја, нови Вавилонци били су залудели и нас Србе и од Христа одвојили. Зато сада идемо са повезаном главом и привијеним ранама. Питање је за нас од животне важности: хоћемо ли и даље са Вавилоном или са Христом? Хоћемо ли са културом или са богом и душом? Бирајмо, али пазимо да не изаберемо јучерашње. Богу нашему слава на век. Амин.

    II

    Путник сам и гост на овој земљи. Тако су говорили стари. То је била њихова јасна визија и тачно осећање овога живота. Та визија замагљена је у наше време; то осећање стварности отупљено. Авај нам, браћо! А то су важне ствари, веома важне. Зашто смо их замаглили као стакла на прозору да се не види ништа? Зашто смо их утупили да не могу да покажу што дува од истока а што од запада? Заборавили смо да смо путници па никог и не питамо за пут, него смо направили огњиште на сред пута као за хиљаде година; због тога нас увређена судба гази својим путним колима. Заборавили смо да смо гости, да смо се распртили у туђој кући као упутном хану и развикали се као да смо ми зидали хан. Зато нас шиба рука невидлјивог Домаћина, а нас боли, па боли. Но плачући од Бога ми продужујемо своју игру.

    Рећи ћете: Па ми питамо за пут?

    Кога питате?

    Кад два путника први пут путују једним путем, па један другога питају за пут, ви ћете рећи да су полудели.

    То вам је случај такозваних модерних народа. А то су они народи који више воле да се зову модерни него хришћански. За њих је свети пут посао као шеталиште, а овај свет, ово свето обиталиште Господње, као пијани хан за тобожње весеље, уствари за предсмртну игру.

    Ко ће нам показати пут?

    За какав пут питате?

    У Библији сви су путеви набројани: пут свети и пут несвети, пут прави пут криви, пут истине и пут лажи, пут правде и пут неправде, пут светлости и пут таме, пут милости и пут пакости, пут спасења и пут пропасти, пут деце Божје и пут противника божјих. Ми ћемо укратко назвати онај први пут свети пут, а овај други несвести пут. За који пут дакле ви питате?

    Ако питате за пут свети, онда питајте само Господа. И он ће вам показати свети пут. Ако ли питате за пут несвести, онда питајте сами себе, и питајте своје сапутнике који знају колико и ви, и питајте гатаре и врачаре, кој и се уче од оног отпадника Божјег из вечне јаве и густе таме да варају свет.

    Заиста, браћо моја, наше поколење личи на омађијане путнике. Није ли природно, да путници на непознатом путу питају за пут некога ко зна, то јест ко је ходио тим путем с оба краја до краја? То је сасвим природно за неомађијане. Али омађијани путују заједно и питају један другога за пут, иако се њихово заједничко знање тога пута потпуно поклапа са незнањем.

    Ај, браћо моја, зашто је Европа сишла са правога пута и залутала у непроходну пустару? Зато што се одвратила од Христа Путовође, и почела питати за пут своје философе, своје војводе, своје политичаре, своје књижевнике и све остале своје незналице и гаталице.

    Одлучила се Европа и да пита за свети пут Онога који је с неба сишао и опет на небо узишао, Онога који је крв своју пролио на јеврејском крсту за Европу, па се научила да пита за пут оне који се намећу за путовође и који своје савете не плаћају него наплаћују.

    Пророк Исаија, духом Божјим испуњен; духом Божијим прозире у будућност човечанства па - шта види? Види напаст и пут, који ће се звати свети пут... ко узиде њиме па ни луд неће залутати ( Ис. 35, 8 ). Одлучила се Европа одавно, има хиљаду година, да иде тим светим путем. Нити се може лако повратити на тај пут. Јер тај свети пут то је само Христос, а она из мржње према Јеврејима одбацује и Христа. Врше, врше, па кад оврше, онда помеша кукољ и пшеницу, па обоје избацује са гумна.

    Само је један једини свети пут, а стотине је несветих путова. На свим путовима рука Господња бије а само на једном милује. На свима путовима другује са човеком сатана, а са Христом само на једном једином путу, на светом путу.

    Браћо моја, свети пут Господњи није непросечен, ненасут, необележен, да би се смели жалити: не видимо га, не знамо га. Јер тим путем су прошли свети апостоли, па свети мученици и исповедници, па свети хришћански цареви и патријарси, па свети пустињаци и испосници, хиљадама и хиљадама њих, милиони и милиони. Па су тим путем прошли и сви најбољи преци ваши, од пре Светога Саве и од Светога Саве. Не смете рећи - не знамо тај пут. То је најпознатији пут у хришћанској историји и у вашој народној историји. На светоме путу Бог благосиља свети народ свој. Амин.

    III

    Шта је Христос учинио за Европу, и како се Европа захвалила Христу? То је, браћо, предмет за размишљање, и поуку:

    Шта је, дакле, Христос учинио за Европу? Одговор: више него све. Јер све то би било оно што људи могу очекивати. Али Христос је учинио за Европу далеко више него што су људи умели очекивати.

    Христос је разагнао у Европи мрак незнабоштва и глупост идолопоклонства. Тиме смо све рекли за онога ко зна шта значе те две речи: незнабоштво и идолопоклонство. А за оне који то не знају, било је исто онако мрачно и глупо као незнабоштво и идолопоклонство црначких племена наших дана у Африци. Али само још суровије, суровије у толико у колико је крв потомака Јефетових гонила људе на веће крајности, него ли крв Хамова.

    Религија без правога Бога, брак без морала, друштво без милости, држава без вишег смисла од разбојничке отмице. Једном речју: живот без смисла и смрт без наде. Уз то непрекидни страх од грозних богова, који се морају ублажавати крвавим жртвама, животињским и људским, па гатаријама, врачаријама и безбројним даноноћним бесмисленим церемонијама. Мрак и глупост у сељачкој колиби, мрак и глупост у патрицијској палати, мрак и глупост у царском двору, и у поезији, - у свему. Сатана је држао у кврзи европско човечанство док се Христос није јавио. И цео организам европског човечанства, цело тело и цела душа била је не болесна, него сама болест као губав човек, од главе до пете. А Христос кад се јавио у таквој болници и лудници европској кроз своје слуге као да је рекао оно што и жени згрченој осамнаест година: Европо, опроштена си од болести своје (Лк. 13, 12). И наједном Европа се исправила, освестила, просветила, очистила и образовала. Као кад неко на тамници отвори прозоре, и почисти, и уреди, и окади. Уз то дао је Христос крштеним народима Европе власт над целом куглом земљином, да би као крштени крштавали, као освећени освештавали, као научени учили мрачнију и слабију браћу своју. Ето, то је чудо над чудесима учинио Господ Исус Христос у Европи.

    На друго питање: Како се Европа захвалила или одужила Христу, одговор, није светлост него мрак, није радост но плач. Онако му се захвалила и одужила као они Гадаринци, које је Христос ослободио од легиона злих духова, а који су га молили да иде од њих. И моли га сав народ из околине Гарадинске да иде од њих (Лк. 8, 37). И Он оде. Не возрази им ни речи, него оде, али проклетство остаде у тој земљи. И та земља Гадаринска, некада плодна и богата данас представља оку човечјем једну суру и суху и проклету пустињу. Гадаринци су молили Христа да иде од њих. Европејци га не моле, него га гоне. Гоне га свим начинима: - и преко школе и преко штампе и преко политике, и преко филма, и преко научних гатарија и преко свих културних надувености својих; гоне га и мислима, и речима и делима, и појединачно, и групно, и сви скупа.

    Кад је онако било са Гадаром, која је по глупости молила Христа да иде из ње, како ли ће бити Европи која га не моли, него га по злоби тера од себе? Како ће јој бити? Европа, која је одустала од Христа и повратила се своме прастаром мрачном, глупом и смрадном паганизму?

    И то је одговорено посредно у Јеванђељу. Биће Европи оно што је било Капернауму, граду веома културном, богатом, уређеном, веселом и охолом, на обали језера Галилејског. Христос му запечатио судбу овим речима: И ти, Капернауме, који си се до небеса - подигао до пакла ћеш пропасти, јер да су у Содому била чудеса што су у теби била, остао би до данашњег дана. Али вам кажем да ће земљи содомској лакше бити у дан Страшнога Суда него теби. (Мат. 11, 23).

    Ај, браћо моја, да су у Индији и Китају била она чудеса која су била у Европи кроз две хиљаде година, чудеса без мере и броја, давно би се ова два велика мравињака људска - половина целог човечанства - окајала у праху и пепелу и заволела Христа и поклонила се Христу.

    Ја не страхујем за судбу Индије и Китаја. Ја страхујем за судбу Европе. Пропашће као Капернаум. И тамо где су њене поносите куле, биће мравињаци. И где су њени булевари, биће трњаци и змијињаци. И тамо где је сада срамно кликтање против Христа биће букање буљина и врисак шакала.

    Јер, кад мишљаше Европа да је културна, онда подивља. И кад мишљаше да све зна, онда оглупи. И кад мишљаше да је врло јака, онда беше ништавна као паучина.

    Ево вам, браћо, предмета за размишљање и поуку. Прославите Христа Бога, да би и Он вас прославио у царству свом небесном. Амин.

    IV

    Син наслеђује дугове свога оца и мора их платити. Ако их он не плати, платиће их његов син или унукл или праунук. Тек дуг се мора платити зајмодавцу. Такво је правило свуда по свету у погледу друштвености. Син наслеђује болест свога оца. Ако се не излечи од те болести, онда ће болест прећи на његовог сина, или унука или праунука, до четвртог колена.

    Ако ли пак син исплати све дугове свога оца, онда ће његови потомци бити срећни. И ако син излечи на себи болест свога оца, онда ће потомци његови бити здрави.

    Ај, браћо моја, осамнаести век је отац деветнаестог века, а деветнаести век је отац двадесетог века. Отац се био веома задужио. Син није отплатио дугове свога оца него се још већма задужио, и дуг је пао на унука. Отац је био заражен тешком болешћу, а син није исцелио гадну болест оца свога на себи, него ју је још више позледио, и болест је отишла и ударила по унуку троструком јачином. Унук то је двадесети век у коме живимо.

    Осамнаести век је значио бунт против цркве и свештенства римског понтифекса. Деветнаести век је значио бунт против Бога. Двадесети век значи савез са ђаволом. Дугови су порасли и болест се погоршала. А Господ је рекао да посећује грехе отаца чак до трећег и четвртог колена. Не видите ли како је Господ посетио унуке, због грехова дедова европских. Не видите ли шибу на унуцима због неплаћених дугова ђедова?

    Цар антихрист представља почетак деветнаестог века. Папа антихрист представља средину деветнаестог века. Европски философи антихристи (из луднице) представљају крај деветнаестога века. Бонапарта, Пијус, Ниче. Три кобна имена, тројице најтежих болесника, наслеђене болести.

    Јесу ли они победиоци деветнаестог века? Не, они су најтежи носиоци болести наслеђене од осамнаестог века. Најтежи болесници. Цезар понтифекс и философ... не у паганском старом Риму, него у сред крштене Европе! Нису они победници, него најпобеђенији. Кад се Бонапарта насмејао светињама у Кремљу, и кад се Пије прогласио непогрешним и кад је Ниче јавно објавио своју службу Антихристу - тада је сунце помрачало на небу. Не једно, него да их је било хиљаду, помрчали би од туге и срамоте. Јер, гле чуда што свет није видео. Атеист цар, атеист понтифекс и атеист философ. У време Нероново, бар један од тројице није био атеист философ. Осамнаести век, век је Пилатов: осудио је Христа на смрт. Деветнаести век, век је Кајафин: распео је Христа понова. Двадесети век, је Синедриона састављеног од Јуда крштених и од Јуда некрштених. Тај Синедрион је прогласио, да је Христос мртав за навек и да није васкрсао. Зашто се онда чудите, браћо, што су настале небивале шибе по европском човечанству, шибе до крви и до костију и до сржи у костима, од буна и револуција и ратова?

    Ко је онда победилац, ако не Цезар и понтифекс и философ одхристијањене Европе?

    Победилац је руски мужик и српски сељак, по речи Христовој: који је најмањи међу вама онај је велики (Лк. 9, 48 ). Ко је био непознатији, незнатнији и мањи у деветнаестом веку, у веку великога Бонапарте и непогрешивога Пија и неприступнога Ничеа, ко, ако не руски мужик поломишчик "по свјатим местам" и српски сељак ратник против полумесеца и ослободитељ Балкана?

    Ђаволско ратиште? Ђаволско свештенство и ђаволска мудрост - то је цар, папа и философ деветнаестога века. Српски сељак је представљао оно што је супротно свему томе: прво крстоносно јунаштво, друго мученичко свештенство и треће рибарску апостолску мудрост. На њега се поново односе оне молитвене речи Господа и Спаса нашега Исуса: Хвалим те оче, Господе неба и земље што си ово сакрио од премудрих и разумних, а објавио си простима. (Мат. 11, 25). Шта је објавио Бог простим сељацима? Објавио им је мушку храброст, небеску светост и божанску мудрост. Објавио им је оно што је супротно западном Цару и Папи и Философу, сасвим супротно, као дан и ноћи.

    Ај, браћо моја, држите се вечних победиоца а не вечно побеђених. Држимо се рибара и мученика, а не Ирода и Пилата и Кајафа - онда и сада - на век века. Амин.

    V

    Ако ћемо се хвалити, киме ћемо се хвалити? Пазите, браћо, како ја постављам питање: не кажем чиме ћемо се хвалити, него киме ћемо се хвалити. Ако се неко хвали стварима, хвали се нечим; ако ли се хвали људима, хвали се неким. Скупљи су људи од ствари, и хваљење људима боље је од хваљења стварима. Неко се хвали својим заслужним прецима, неко васпитаном децом, неко верним пријатељима, неко својим херојским народом. Такви су људи племенитији и више од оних који се хвале чопорима свиња или дијамантима или бисером или сребром или златом или прстењем и минђушама и скупим хаљинама, или колима и коњима и другим сујетним бременима, којим товаре лађу свога живота да би потонула пред капијом Раја.

    Ми, Срби, као народ имали би се и киме и чиме похвалити. Али, ако ћемо се уздићи изнад себе и изнад своје имовине, похвалити се неким који је најсјајнији украс наше историје и највећа вредност нашега живота, онда ћемо се хвалити Спаситељем света, Господом Исусом Христом.
    Дакле, три су ступња хвале којом се људи и народи могу хвалити. Најнижи је ступањ кад се неко хвали стварима, т.ј. нечим. Виши је ступањ кад се неко хвали људима, т.ј. неким. А највиши је кад се неко хвали Богом створитељем својим.

    Хоћемо ли се ми Срби хвалити културом својом? Шта је култура? То су рукотворине људске, дела руку људских. То су ствари. Ако се будемо хвалили културом, онда ћемо се хвалити нечим, а не неким; хвалићемо се мртвим стварима, а не разумним бићима. Бићемо дакле на најнижем ступњу хвалисања. А могли би се хвалити својом културом; ваистину могли би; јер смо је имали и јер је имамо. Ваистину могли би пре многих других, кад то не би било испод стида и достојанства. Европа се хвали културом; Срби никад у историји својој нису се хвалили културом. Ако се дакле почнемо хвалити културом, скренућемо са свога пута и ударити туђим путем. То смо били и учинили, скренули смо са свога пута и ударили туђим путем, због чега смо и пострадали као никад и нико...

    Ако се Европа хвали културом, она се хвали не неким, него нечим. Јер, и други народи имају своју културу, те им европска није потребна. Неки, пак, народи као Индијани и Кинези имају културу много лепшу, разрађенију и утабанију, од европске културе, због чега они и мрзе и презиру европску културу. Зато кажемо: ако се Европа хвали културом, она се хвали ничим...

    Да је Европа остала хришћанска, она би се хвалила Христом, а не културом. И велики народи Азије и Африке, иако некрштени, но духовно настројени, то би разумели и ценили. Јер, и ти народи хвале се сваки својом вером, својим божанствима, својим верским књигама: неко кораном, неко Ведама, или другим. Не хвале се они, дакле, делима руку својих, својом културом, него нечим што сматрају вишим од себе, управо највишим у свету. Само се европски народи не хвале ни Христом, ни Христовим Јеванђељем, него се хвале својим опасним машинама и јефтиним фабрикама, т.ј. културом својом. Последица, тога европског самохвалисања наметљивом културом, јесте то што су сви нехришћански народи омрзли Христа и хришћанство. Омрзнувши оно што је мало омрзли су и оно што је највеће. Омрзнувши европске производе и људе, омрзли су и европскога Бога. Но, авај, Европу то и не боли. Она је прије свију омрзла и одбацила свога Бога. До тога незавидног положаја довео је европско човечанство његов погрешан развој под утицајем једне погрешне цркве кроз последњих девет стотина година... Нису зато криви европски народи; криви су духовни вођи народни. Није криво стадо; криви су пастири.

    Да је среће Европа би се хвалила хришћанством као својим најдрагоценијим наслеђем и највећим достојанством. То би требало да буде, и то је било првих векова после Христа, т.ј. да је Европа била тезоименита хришћанству, да се истоветовала са хришћанством. Слављење Христа и проповедање Христа свима континентима и свима народима, то је била Богом одређена мисија европског континента. Ван Христа Европа је најсиромашнији просјак и најбезочнији пљачкаш овога света.

    Србија је сусед Европе, али Србија није Европа. Нека помогне Европи, ако хоће и може, али нека се не улева у Европу и не губи у Европи. Речју: нека буде с Христом, нека се хвали Христом и ничим више, па ће се небесна светлост просути пред њом на путу. И знаће куда иде. Видеће свој прави пут. Нека прославља Христа од сад као и до сад, и неће се постидети. Нека је од Христа Србији милост, а Христу од Србије слава и похвала на век века. Амин.
    _________________
    Nikolaj Velimirovic je zatucani fasista i na njegova naklapanja mi se najblaze receno,povraca!Nije mi jasno zasto na forumu POLITIKA kacis nekakve crkvenjacke smesne besede kada mislim da ovde ima i forum RELIGIJA!Apelujem sve tzv.vernike da se ne bave ovde "misionarstvom" i da kada kod mogu trbunjaju o pravoslavlju i bukvalno siluju slobodoumlje!Kritika religije preduslov je svake kritike,a poznato je da je kriticko misljenje osobina pametnih i mudrih!Dogmatsko razmisljanje(u sta se svakako ubraja crkvenjacko)osobina je nazadnosti,gluposti i zatucanosti!

  19. #19
    Elita Marty Misterija (avatar)
    Učlanjen
    14.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Србиново (Загреб) Србија
    Poruke
    22.455
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    273

    Podrazumevano

    ZОХ ти си жесток секташ. :x

  20. #20
    Veoma poznat
    Učlanjen
    05.03.2004.
    Lokacija
    R1a 15,93% :D :D :D
    Poruke
    11.430
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: БЕСЕДА О БЕЗБОЖНОЈ ЕВРОПИ

    Citat Original postavio Бл
    Citat Original postavio Keeper
    shteta za Nikolaja, nije bio losh tip, samo shto je sasvim prirodno bio zatucan, s obzirom na tako debelu privrzhenost religiji. nisam sve chitao ni ne nameravam, samo mali osvrt, koji lako pobija njegove uglavnom netachne tvrdnje.

    Citat Original postavio Бл
    Хоћемо ли се ми Срби хвалити културом својом? Шта је култура? То су рукотворине људске, дела руку људских. То су ствари.
    kultura i umetnost je pre svega rukotvorina duha. dakle, duh izrazhen kroz materijalnu stvar. samo zatucan chovek mozhe smatrati umetnichko delo, recimo Mikelandjelove freske koje gle chuda slave hrishcjanstvo, smatrati ih za obichnu stvar.
    mislim da je to jako veliko i opasno neznanje. a opasno je jer je ta neznalica veoma cenjena, poshtovana i slushana.

    Citat Original postavio Бл
    Да је Европа остала хришћанска, она би се хвалила Христом, а не културом.
    evropa se bogami nahvalila i Hristom i svojom hriscjanskom religijom kroz kulturu. kako nekom to ne mozhe biti jasno?...
    ovo je strashno.
    ЗНАЧИ ИСТИНА ЈЕ. ТИ СИ ЛАТИНСКИ ЈЕРЕТИК.
    ako je on to... to shto si reko, shta si ti, idiot? :wink:

  21. #21
    Elita Marty Misterija (avatar)
    Učlanjen
    14.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Србиново (Загреб) Србија
    Poruke
    22.455
    Tekstova u blogu
    1
    Reputaciona moć
    273

    Podrazumevano Re: БЕСЕДА О БЕЗБОЖНОЈ ЕВРОПИ

    Citat Original postavio crow
    Citat Original postavio Бл
    Citat Original postavio Keeper
    shteta za Nikolaja, nije bio losh tip, samo shto je sasvim prirodno bio zatucan, s obzirom na tako debelu privrzhenost religiji. nisam sve chitao ni ne nameravam, samo mali osvrt, koji lako pobija njegove uglavnom netachne tvrdnje.

    Citat Original postavio Бл
    Хоћемо ли се ми Срби хвалити културом својом? Шта је култура? То су рукотворине људске, дела руку људских. То су ствари.
    kultura i umetnost je pre svega rukotvorina duha. dakle, duh izrazhen kroz materijalnu stvar. samo zatucan chovek mozhe smatrati umetnichko delo, recimo Mikelandjelove freske koje gle chuda slave hrishcjanstvo, smatrati ih za obichnu stvar.
    mislim da je to jako veliko i opasno neznanje. a opasno je jer je ta neznalica veoma cenjena, poshtovana i slushana.

    Citat Original postavio Бл
    Да је Европа остала хришћанска, она би се хвалила Христом, а не културом.
    evropa se bogami nahvalila i Hristom i svojom hriscjanskom religijom kroz kulturu. kako nekom to ne mozhe biti jasno?...
    ovo je strashno.
    ЗНАЧИ ИСТИНА ЈЕ. ТИ СИ ЛАТИНСКИ ЈЕРЕТИК.
    ako je on to... to shto si reko, shta si ti, idiot? :wink:
    Ај ти Фаши олади.

  22. #22
    Veoma poznat
    Učlanjen
    05.03.2004.
    Lokacija
    R1a 15,93% :D :D :D
    Poruke
    11.430
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    Citat Original postavio dzerod
    keeper prvo skoci pa reci hop! i procitaj makar sta je svetitelj napisao.Neshvatas reci i jos onda sudis o ljudima.Pises o neznanju,a sam demonstiras neznanje.Religija je kod ljudi od kada je i coveka.
    a jel znash ti razliku izmedju vere i religije?

    ovo shto Bl i slichni baljezgaju je vera, a ne religija

  23. #23
    Veoma poznat
    Učlanjen
    05.03.2004.
    Lokacija
    R1a 15,93% :D :D :D
    Poruke
    11.430
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    Citat Original postavio dzerod
    Nije hop.
    Jedan je Bog oduvek postojao i to je hriscanski Bog.Samo u to vreme jos nije postojao kao covek nego su o Njegovom ovaplocenju proroci davali prorocanstva jer je kroz njih govorio Sveti Duh.A jevreji su tada bili u vavilonskom ropstvu tako da su onda i vavilonci znali za tog Boga preko njih ako vec i sami nisu znali za Njega ili su ga drugacije shvatali.Tada je u vavolonu bio veliki prorok Danilo cija je knjiga deo Starog Zaveta.
    :wink:

  24. #24
    Veoma poznat
    Učlanjen
    05.03.2004.
    Lokacija
    R1a 15,93% :D :D :D
    Poruke
    11.430
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    Citat Original postavio dzerod
    Nemogu sve vere istovremeno da budu u pravu.A mogu da se sve vere prouce sa iskrenim nastojanjem da se nadje prava istina pa da se opet vidi da je samo hriscanski Bog pravi.Ako se neko vredja na to,sta da se radi.
    Bolje je pricai iz nekog znanja nego pomodno i napamet u danasnjem fazonu "ma svi su upravu na svoj nacin".
    Jos je sv apostol Pavle rekao pre 2000. godina da ce doci vreme kada ce ljudi traziti ucitelje koji ce da ih cesu po usima (da im govore ono sto ovi zele da cuju),a da ce od prave nauke odvracati se.
    :wink: opet... najachi ste

  25. #25
    Veoma poznat
    Učlanjen
    05.03.2004.
    Lokacija
    R1a 15,93% :D :D :D
    Poruke
    11.430
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    Citat Original postavio dzerod
    Nemogu sve vere istovremeno da budu u pravu.A mogu da se sve vere prouce sa iskrenim nastojanjem da se nadje prava istina pa da se opet vidi da je samo hriscanski Bog pravi.Ako se neko vredja na to,sta da se radi.
    Bolje je pricai iz nekog znanja nego pomodno i napamet u danasnjem fazonu "ma svi su upravu na svoj nacin".
    Jos je sv apostol Pavle rekao pre 2000. godina da ce doci vreme kada ce ljudi traziti ucitelje koji ce da ih cesu po usima (da im govore ono sto ovi zele da cuju),a da ce od prave nauke odvracati se.
    da... vash jedini, pravi hriscansko pravoslavni Bog.
    kad se vec cimaju svete knjige, ajde pravoslavac uzmi najsvetiju, nadji Bitisanje 3:22 i sledecu recenicu: »I reče Gospod Bog: »I reče Gospod Bog: Eto, Adam je postao kao jedan od Nas, poznajući dobro i zlo; i sada da ne proteže on svoju ruku, i da ne uzme takođe sa drveta života, i ne okusi, i da ne počne večiti život«. .

    aj sad objasni svima nama glupima, posrnulima il kakvim vec shta znachi ovaj deo. ajde molim te.

    koji su to ONI?

    (aj sad manje bitno je da bog nije dozvolio choveku da razlikuje dobro i zlo :wink: o tome drugi put )[/b]

Slične teme

  1. Odgovora: 38
    Poslednja poruka: 19.03.2009., 00:08
  2. Где би сте се преселили у Европи?
    Autor **case-problem**СЛОБОДА u forumu Politika
    Odgovora: 89
    Poslednja poruka: 16.08.2008., 13:23
  3. Odgovora: 84
    Poslednja poruka: 11.05.2008., 23:25
  4. Odgovora: 1
    Poslednja poruka: 20.03.2008., 20:24
  5. ФАШИЗАМ У ЕВРОПИ
    Autor js75 u forumu Politika
    Odgovora: 102
    Poslednja poruka: 02.09.2005., 15:57

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •