s_O_k_O
Domaćin
- Poruka
- 4.979
Професор емеритус Филозофског факултета у Сарајеву и бивши директор Земаљског музеја проф. др. Енвер Имамовић изјавио је за агенцију Анадолија како је одушевљен чињеницом да су се институције државе Босне и Херцеговине напокон ангажирале на поврату Повеље Кулина бана у матичну домовину.
Заступник Странке демократске акције БиХ (СДА) у Заступничком дому Парламента Босне и Херцеговине Шемсудин Мехмедовић, подсјетимо, поднио је иницијативу да се на 46. сједници највишег законодавног органа државе 28. марта разматра покретање поступка поврата Повеље Кулина бана из Русије у БиХ.
Професор Имамовић вјерује како постоје шансе да се ''родни лист БиХ'' послије 183 године, напокон, врати у домовину.
''Драго ми је да ће Парламент БиХ, а потом, вјерујем, и Вијеће министара БиХ покренути иницијативу да се врати наш најпознатији писани национални споменик Повеља Кулина бана који се налази у Русији у Санкт Петербургу. То је први случај да највиши законодавни органи подузимају такву акцију'', изјавио је Имамовић за агенцију Анадолија.
Из хисторије се зна, додаје, да је Повеља од 1830. године у Русији. Иначе, Повеља, која је написана 29. аугуста 1189. године и, како сматрају хисторичари, свједочи о осам стољећа дугој бх. државности, налази се под окриљем Руске академије наука и умјетности.
''Повеља зато за нас представља изузетно вриједан документ. У том документу, поред осталога, помиње се дословно да је БиХ држава. Јер Кулин бан јамчи сигурност
''свима који ходате по мојему владању'', а мисли се на дубровачке трговце. Значај акције за поврат Повеље је у томе што је потекла из званичних органа, од државе, и вјерујем да неће бити нико ко би био против тога да БиХ добије свој вриједни споменик. С друге стране, Русија има свог блага код нас и има пуно начина да се тај документ врати у земљу, дакле, путем размјене, куповином или добром вољом руских власти да нам врати тај документ. Јер он за њих не значи много. То је комад коже дуг око 15 центиметара. А ми, с друге стране, имамо неких вриједних руских вјерских књига, умјетнина и то би могли замијенити за Повељу'', истакао је Имамовић.
Надаље, професор Имамовић је изразио увјерење да ће та ''иницијатива одјекнути код нас''.
''Вјерујем да ће иницијатива наићи на позитивну реакцију друге стране и дај Боже да тај документ у скорије вријеме и ми видимо у својој земљи, да се нађе гдје треба'', прижељкује Имамовић.
Златник краља Твртка
Он је за агенцију Анадолија подсјетио како је из опкољеног Сарајева током агресије отпутовао до Загреба како би учествовао у аукцији на којој је понуђен вриједни златник босанског краља Твртка.
''То је био јединствен примјер нумизматичке и хисторијске вриједности. Кад сам нашим тадашњим властима у Сарајеву објаснио значај тог предмета за нас, одмах су издвојили 60.000 њемачких марака (ДМ). Ја сам отпутовао с тим новцем у Загреб и учествовали смо у аукцији. Но, били су присутни колекционари из Америке и свијета. Након што је цифра прешла 60 хиљада ДМ, ми нисмо имали више новца и морали смо одустати. Златник је отишао на другу страну. Не смијемо дозволити више да се наше благо расипа по свијету. Родни лист БиХ мора бити враћен у домовину'', изјавио је професор Имамовић за АА.
Ректор Универзитета у Тузли и некадашњи велепосланик БиХ у Москви Енвер Халиловић, који је током дипломатске мисије у Руској Федерацији својевремено покренуо причу о могућности повратка Повеље Кулина бана у БиХ, изјавио је раније да је у том смислу имао разговоре с највишим државницима Руске Федерације – од министра вањских послова, министара за културу и образовање, па све до предсједника Руске Федерације Владимира Путина.
Разговарао је, такођер, и с ондашњим патријархом Алексејем ИИ, дајући му приједлог за размјену повијесних докумената који се могу везати за Русију, јер су писани руским писмом и на руском језику, а налазе се у БиХ.
''Међутим, у основи кључни проблем за неповратак, односно немогућност преузимања Повеље до сада је у чињеници да никада на државном нивоу такав захтјев није добио праву подршку. Русија тај документ сматра једним од славенских докумената, други по важности за повијест славенства. Као земља која претендира да буде заштитник славенства сматра да је то у неку руку и документ који може припадати или припада и њеном ширем хисторијском контексту'', изјавио је тада Халиловић.
Захтјев руским властима
Стручњаци вјерују да би, уколико држава БиХ заузме исправан став и упути адекватне иницијативе, Русија могла одобрити повратак Повеље Кулина бана у Сарајево.
Повеља Кулина бана је, како је у својој иницијативи образложио заступник Мехмедовић, најстарија босанска исправа са нашег тла, писана босанским народним језиком. Овај документ је, истиче се, не само најстарији досад пронађени и очувани босански државни документ, него је Повеља босанског бана Кулина и један од најстаријих државних докумената код свих јужнословенских народа и држава. Проучавање Повеље изнудило је и енигматично питање оригиналности сачуваних примјерака.
Повеља је сачувана у три примјерка. Данас се два налазе у Дубровачком архиву, а један у Санкт Петербургу. Проучавања Повеље резултирала су становиштем да је само један од три примјерка оригинал, а да су друга два преписи. Повеља је нестала 1830. године из Дубровачког архива и сада се налази у Русији.
http://www.klix.ba/vijesti/bih/enver-imamovic-povelja-kulina-bana-mora-biti-vracena-u-bih/130327048
Заступник Странке демократске акције БиХ (СДА) у Заступничком дому Парламента Босне и Херцеговине Шемсудин Мехмедовић, подсјетимо, поднио је иницијативу да се на 46. сједници највишег законодавног органа државе 28. марта разматра покретање поступка поврата Повеље Кулина бана из Русије у БиХ.
Професор Имамовић вјерује како постоје шансе да се ''родни лист БиХ'' послије 183 године, напокон, врати у домовину.
''Драго ми је да ће Парламент БиХ, а потом, вјерујем, и Вијеће министара БиХ покренути иницијативу да се врати наш најпознатији писани национални споменик Повеља Кулина бана који се налази у Русији у Санкт Петербургу. То је први случај да највиши законодавни органи подузимају такву акцију'', изјавио је Имамовић за агенцију Анадолија.
Из хисторије се зна, додаје, да је Повеља од 1830. године у Русији. Иначе, Повеља, која је написана 29. аугуста 1189. године и, како сматрају хисторичари, свједочи о осам стољећа дугој бх. државности, налази се под окриљем Руске академије наука и умјетности.
''Повеља зато за нас представља изузетно вриједан документ. У том документу, поред осталога, помиње се дословно да је БиХ држава. Јер Кулин бан јамчи сигурност
''свима који ходате по мојему владању'', а мисли се на дубровачке трговце. Значај акције за поврат Повеље је у томе што је потекла из званичних органа, од државе, и вјерујем да неће бити нико ко би био против тога да БиХ добије свој вриједни споменик. С друге стране, Русија има свог блага код нас и има пуно начина да се тај документ врати у земљу, дакле, путем размјене, куповином или добром вољом руских власти да нам врати тај документ. Јер он за њих не значи много. То је комад коже дуг око 15 центиметара. А ми, с друге стране, имамо неких вриједних руских вјерских књига, умјетнина и то би могли замијенити за Повељу'', истакао је Имамовић.
Надаље, професор Имамовић је изразио увјерење да ће та ''иницијатива одјекнути код нас''.
''Вјерујем да ће иницијатива наићи на позитивну реакцију друге стране и дај Боже да тај документ у скорије вријеме и ми видимо у својој земљи, да се нађе гдје треба'', прижељкује Имамовић.
Златник краља Твртка
Он је за агенцију Анадолија подсјетио како је из опкољеног Сарајева током агресије отпутовао до Загреба како би учествовао у аукцији на којој је понуђен вриједни златник босанског краља Твртка.
''То је био јединствен примјер нумизматичке и хисторијске вриједности. Кад сам нашим тадашњим властима у Сарајеву објаснио значај тог предмета за нас, одмах су издвојили 60.000 њемачких марака (ДМ). Ја сам отпутовао с тим новцем у Загреб и учествовали смо у аукцији. Но, били су присутни колекционари из Америке и свијета. Након што је цифра прешла 60 хиљада ДМ, ми нисмо имали више новца и морали смо одустати. Златник је отишао на другу страну. Не смијемо дозволити више да се наше благо расипа по свијету. Родни лист БиХ мора бити враћен у домовину'', изјавио је професор Имамовић за АА.
Ректор Универзитета у Тузли и некадашњи велепосланик БиХ у Москви Енвер Халиловић, који је током дипломатске мисије у Руској Федерацији својевремено покренуо причу о могућности повратка Повеље Кулина бана у БиХ, изјавио је раније да је у том смислу имао разговоре с највишим државницима Руске Федерације – од министра вањских послова, министара за културу и образовање, па све до предсједника Руске Федерације Владимира Путина.
Разговарао је, такођер, и с ондашњим патријархом Алексејем ИИ, дајући му приједлог за размјену повијесних докумената који се могу везати за Русију, јер су писани руским писмом и на руском језику, а налазе се у БиХ.
''Међутим, у основи кључни проблем за неповратак, односно немогућност преузимања Повеље до сада је у чињеници да никада на државном нивоу такав захтјев није добио праву подршку. Русија тај документ сматра једним од славенских докумената, други по важности за повијест славенства. Као земља која претендира да буде заштитник славенства сматра да је то у неку руку и документ који може припадати или припада и њеном ширем хисторијском контексту'', изјавио је тада Халиловић.
Захтјев руским властима
Стручњаци вјерују да би, уколико држава БиХ заузме исправан став и упути адекватне иницијативе, Русија могла одобрити повратак Повеље Кулина бана у Сарајево.
Повеља Кулина бана је, како је у својој иницијативи образложио заступник Мехмедовић, најстарија босанска исправа са нашег тла, писана босанским народним језиком. Овај документ је, истиче се, не само најстарији досад пронађени и очувани босански државни документ, него је Повеља босанског бана Кулина и један од најстаријих државних докумената код свих јужнословенских народа и држава. Проучавање Повеље изнудило је и енигматично питање оригиналности сачуваних примјерака.
Повеља је сачувана у три примјерка. Данас се два налазе у Дубровачком архиву, а један у Санкт Петербургу. Проучавања Повеље резултирала су становиштем да је само један од три примјерка оригинал, а да су друга два преписи. Повеља је нестала 1830. године из Дубровачког архива и сада се налази у Русији.
http://www.klix.ba/vijesti/bih/enver-imamovic-povelja-kulina-bana-mora-biti-vracena-u-bih/130327048
него овима коју своју државност и сада везују за турску окупацију.
Oni mora da se zayebayu 
