MRZNJA

*****

folirant

Mrznja je jedna od najgorih ljudskih osobina,direktno
"izbijanja" zla iz nas.Borba protiv mrznje (u bilo kom obliku)je jedan od najtezih psiholoskih problema.
Analogno tome, "pobeda" protiv mrznje-izuzetno lep osecaj i veliki duhovni napredak!

Ljudi za svoje slabosti optužuju druge...

Tako nije kriv onaj koji nije mogao da se kontroliše , već onaj koji ga je izazvao i naveo da razotkrije svoje u zablude ušuškano JA.

Koga najviše mrzite....
Onoga ko izaziva nastajanje dokaza u vama da ne možete da se izborite sa svojim slabostima kojih se gnušate....
(Zato se "rašćisti" sa sobom, pa to rade i ubice i sveštenici i filozofi i komercijalisti....)
"Očišćeni" su samo bez premišljanja i griže savesti.I trude se da ne "izazivaju" svoje rašćišćene stavove... Zato mnogi imaju pokrove, kaveze i akvarijume, pod kojima kriju, drže nedodirivim svoje slabosti i gledaju na svet kao na svoj akvarijum....Bez stvarnog kontakta....

Izvinjavam se svima koji moraju ovo da čitaju...

Ko ne može sam sebi da prizna da je kriv, krivicu mora naći u drugome.
Kao da ima nešto slično savesti, ali nedovršenoj.
Mržnja odatle dolazi, slično Pavlovljevim refleksima: oseća se loše kad vidi ili pomisli na dotičnog ne priznaje da je sam kriv; a ipak se zbog nečega oseća loše kriv je taj zbog koga se oseća loše mržnja prema onome zbog koga se oseća loše.
Sve u svemu, odlika nezrele, neiskrene i nedovršene ličnosti.

mackica ns:

Ko ne može sam sebi da prizna da je kriv, krivicu mora naći u drugome.
Kao da ima nešto slično savesti, ali nedovršenoj.
Mržnja odatle dolazi, slično Pavlovljevim refleksima: oseća se loše kad vidi ili pomisli na dotičnog ne priznaje da je sam kriv; a ipak se zbog nečega oseća loše kriv je taj zbog koga se oseća loše mržnja prema onome zbog koga se oseća loše.
Sve u svemu, odlika nezrele, neiskrene i nedovršene ličnosti.

Kliknite za proširenje...

da, to bi bilo to. ovo je sjajan primer intuicije.

Reci cu vam nesto- ja sam se osecao lose ( ali nisam mrzeo ) u prisustvu jedne osobe prosto zato sto me je ta osoba redovno vredjala i pricala gluposti o meni ( kao i o nekim drugim ljudima ) bez ikakvog razloga, iz sopstvene zlobe. I ja sam se osecao lose, ne zato sto sam kriv vec pre zbog nekog nedostatka membrane koja nece propustiti zlobu te osobe. Sada je vec mnogo drugacije i jaci sam.

naravno mackica nije objasnila mrznju u globalu vec u ovom konkretnom slucaju.

mackica ns:

Ko ne može sam sebi da prizna da je kriv, krivicu mora naći u drugome.
Kao da ima nešto slično savesti, ali nedovršenoj.
Mržnja odatle dolazi, slično Pavlovljevim refleksima: oseća se loše kad vidi ili pomisli na dotičnog ne priznaje da je sam kriv; a ipak se zbog nečega oseća loše kriv je taj zbog koga se oseća loše mržnja prema onome zbog koga se oseća loše.
Sve u svemu, odlika nezrele, neiskrene i nedovršene ličnosti.

Kliknite za proširenje...

Apsolutno tacno i vrlo precizno ...

Tuzni_patak:

Ljudi za svoje slabosti optužuju druge...

Tako nije kriv onaj koji nije mogao da se kontroliše , već onaj koji ga je izazvao i naveo da razotkrije svoje u zablude ušuškano JA.

Koga najviše mrzite....
Onoga ko izaziva nastajanje dokaza u vama da ne možete da se izborite sa svojim slabostima kojih se gnušate....
(Zato se "rašćisti" sa sobom, pa to rade i ubice i sveštenici i filozofi i komercijalisti....)
"Očišćeni" su samo bez premišljanja i griže savesti.I trude se da ne "izazivaj
rašćišćene stavove... Zato mnogi imaju pokro, kaveze i akvarijume, pod kojima kriju, drže nedodirivim svoje slabosti i gledaju na svet kao na svoj akvarijum....Bez stvarnog kontakta....

Izvinjavam se svima koji moraju ovo da čitaju...

Kliknite za proširenje...

Kad vam on objasni,to "majka više ne rađa,to se više ne porađa",ali kako shvatiti sve ove toliko "DUBOKOUMNE PORUKE",ja ne mogu,ako prihvatite,ja odustajem od nagradne igre:"Ko može shvatiti Patka"?

Mrznja je nesto sto postoji manje-vise u svim ljudima.
Svi su nekako zavisni, ljubomorni i sl.
Mnogi to ne ispoljavaju i suzdrzavaju se da kazu ono sto im je u glavi, kad ti drugi dozive poraze ovi likuju u sebi.

Nekad mogu da shvatim mrznju zasnovanu na verskom, nacionalnom ili nekom drugom nivou. Ipak smo preziveli svasta.

Ali sta je uzrok mrznje medju ljudima koji pripadaju istoj klasi? Zajedno se druze, zajedno sve rade i opet postoji ona iskra mrzenje medju njima.

Zatim mrznja u familiji koja se ispoljava kulturnim zayebavanjem i dobacivanjem u saljivom smislu, a posle onaj koji je vise dobacio likuje govori da je pobednik.

Sve ovo je nazalost veoma mnogo kod nas izrazeno i retko moze da se prikrije. Zasto smo takvi ne znam.

Dragi Kuliraza,
zasto smo takvi?
Posle svega zakljucak se sam namece, samo ga mnogi/svi nece da vide, a treba ga videti.
Zasto smo takvi?Zato sto smo zli!
Mrznja za jednog hriscana je istinsko otkrice.Krenuo je kao sa ljubavi, a zavrsio sa mrznjom(svega i svakoga).Sve je pretresao i ostaje mu taj zakljucak.
Kako je do toga doslo, opisuje najbolje Nice u knjizi Genealogija morala.
Nihilizam je u 18 veku cudno mutirao u Rusiji, mozda cak dao prave obrise kakve je Nice, tek tad prepoznao, a onda tako mutiran je stigao i kod nas.
Koji je lek za njega?
Nihilizam je dosta toksican, a jedino se njegova otrovnost moze otkloniti ne nekom novom dogmom(religijom), vec samoprevazilazenjem.
Afirmisanjem razlike prema mrznji, sto ukljucuje sve umne snage pojedinca.

Ipak mislim da ovo što je Kuliraža naveo kao primere baš i nije mržnja... Ima tu zavisti, obesti, ljubomore... Ima svega, i to jesu loša osećanja, ali ipak je sve to daleko od mržnje.

Pametan i normalan čovek ne dopušta sebi da mrzi. Baš zbog ovoga:

dragonfromdarkness:

Razlika izmedju KUKAVICE I JAKOG samosvesnog coveka jeste u tome sto ovaj drugi MOZE da ucini zlo ali SVESNO ODLUCUJE DA TO NE RADI

Kliknite za proširenje...

Ili ja možda i ne razumem najbolje sam pojam mržnje :?
Ima li neka definicija?

I još samo jedno pitanje - zar vi stvarno svi mislite da je ljudska priroda da budemo zli :?
Mislim da je bliže da smo neosećajni, odnosno da ni ne primetimo kad i kako smo nekoga povredili, ili ni ne razmišljamo o tome pre nekog postupka.
Ali čak ni to nije zlo. Zlo je kad namerno idemo sa tim ciljem da nekoga povredimo, makar i bez razloga, ili čak i bez razloga.
Pitanje je samo koliko su neki ljudi svesniji i osećaniji da procene i razmisle o drugim ljudima, baš kao što kaže dragon - zna da može, ali svesno odlučuje da ne uradi. Ostali su samo nesvesni, ali ne moraju da budu zli.

mackica ns:

I još samo jedno pitanje - zar vi stvarno svi mislite da je ljudska priroda da budemo zli :?

Kliknite za proširenje...

Jednom sam otvorila temu o zlu, ako se ne varam. Našlo se tu gomila ljudi koji tvrde da postoje među nama oni koji su predodređeni za zlo, ili, jednostavno, zli.
Ja u to i dalje ne verujem. I mislim da se greši po pitanju ludila, t. j. ta dva pojma se mešaju.
Što se mržnje tiče, ne znam koliko i ona postoji. Uvek je pomešana sa nekim drugim osećanjem, ili uzrokovana istim. Prilično je komplikovano.
Naravno da je njeno prevazilaženje, pod uslovom da je MRŽNJA pravi naziv, ono što bi svakom ljudskom biću trebao biti primarni zadatak u životu. Dobro, ne generalizujmo. Ali, mnogo je lepše živeti oslobođen od tog i takvih osećanja. Jer ona prevashodno opterećuju onog kome pripadaju, ne onog kome su namenjena.

Da, i ja mislim da mržnja, ako postoji uvek mora biti uzrokovana nekim dugim lošim osećajem. I za početak onda treba rešiti taj uzrok, i samim tim i mržnja nestaje.

U datom primeru na početku teme - nije on njega mrzeo u startu, pa mu zato učinio nešto loše. Zamrzeo ga je TEK kad je to uradio.
Uradio je iz obesti, i pitanje je bilo zašto ga je onda zamrzeo?
Nema tu govori o 'urođenoj' mržnji.

Draga mackice ns,
i ostali koji ste zainteresovani za ovu temu, evo nekoliko krajnjih pojasnjenja koja su krajnje jasna.
Mislim da je ovde dosta iskreno pricano od clanova kako se ko oseca vezano za mrznju i svako izbegavanje od jedne otvorene price,
je beg u sopstvenu dogmu i slepilo.
Cak mislim da su oni koji otvoreno pricaju o mrznji,koji su nje svesni, svesni su i zadovoljni mojim odgovorom.
Postavlja se pitanje da li pojedinac treba da ima stid o sopstvenoj mrznji, kada ona pulsira od celog drustva prema pojedincu.
Objasnio sam sta je individualni poduhvat pojedinca, ali pravo resenje treba da dodje u/od drustva.Resenje drustva se ne nazire, tako da to ostaje individualni poduhvat sopstvene refleksije, ali i patnje.
Sve ono o slabima i mocnima je rep onoga sto se dogodilo u proslosti, kada su robovi zavideli mocnima(Grcima, Rimljanima, ratnicima) i bila im je potrebna osveta.
Osveta je bila u toj religiji koja je kao dala odgovor na pitanje kako je slab covek dobar, a mocan los,zao.
To resenje/religija je trebalo da progovori o sustini(njegovoj prirodi) coveka, a zavrsilo se, ustvari nije, jednim II svetskim ratom, na primer.
Dakle jos jednom,ovo ce boleti znam,imamo svetski hod jedne promasene religijske ideje(koja mozda nije tako izgledala u pocetku, ali je ubrzo mutirala) koja je trebala da da moc slabima,kako je oni zamisljaju, i novije mutacije u Rusiji koja je dosla potom i u Srbiju.
To se uzima kao jedan paradigmatican primer zla,gde zivot tako malo vredi.Gde se zivot nivelise u nihilizaciji.
Da li je tako svuda, u svakoj drzavi?Nije!
Dakle, tako postavljene stvari(dogmatski) ne daju resenja o pravoj prirodi coveka, a mi njegovu prirodu ne mozemo videti jasno, jer smo svuda intoksicirani da je covek dobar i dobar i dobar, narocito ako je religiozan.Otkud onda toliko zla?
Mora se biti krajnje otvoren u misljenju i prema covekovoj dobroti i covekovom zlu.
Samo na taj nacin, moze se "progovoriti" o covekovoj pravoj prirodi, onoj sto jeste i onoj sto moze postati ,jednom, u buducnosti!!!

Piatnje za razmisljanje: Za one koji su gledali film "Paklena pomorandza" - zasto je onaj mladic izabrao zlo? Da li mu je to u genima kao sto sam ja izvukao zakljucak iz filma pa se zato i nije mogao proemniti, ili je on to izabrao iz nekog drugog razloga, meni nepoznatog?

Mrznja je inferiornost.

Kad su Srbi `88, `89 itd mrzeli govorio sam - pazite, ako mrzite, mrzece vas.

Znala sam da je postavka teme Dostojevski, ali on je rekao i - ''Čovečan odnos može povratiti ljudski lik čak i takvom stvorenju u kome je već davno izbledela slika i prilika Božja.'' Gde je tu mržnja i zlo kao čovekova neprikosnovena priroda?

@dragon - Ako je ljudskoj prirodi da budemo i zli, kao što si napisao, onda je isto tako u našoj prirodi da budemo i dobri. I slažem se sa tim što si napisao da je veličina čoveka u tome šta će od ta dva prevagnuti i pobediti. Mada, isto tako mislim da biti zao i biti dobar ne moraju da budu suprotnosti; ne mora da znači da si STVARNO dobar, ako SAMO nisi zao. U stvari, svi mi i jesmo, ili bar većina u toj razlici i u toj sredini. Ne kažem da nema zlih ljudi (možda čak i genetski, mada ipak u to ne verujem), samo kažem da nije jedina osnova i svakako ne svakog čovaka zlo.

U religiju ne bih stvarno ulazila u ovoj priči o mržnji; jer kako i kod ateista, tako i kod svih drugih religija ima i dobrih i loših ljudi. I nikako ne mislim da bilo koja religija može da kontroliše i iskoreni ČINJENJE zla.
Mislim da baš u tome jeste suština - možeš UČINITI zlo, ali to ne znači da si zao. Kao što možeš uraditi i dobro, a ne znači da si dobar. Svi smo mi nekada radili i jedno i drugo, i svi smo nekada bili i dobri i loši; niko nije i ne može biti apsolutno samo jedno od ta dva.

''Paklena pomorandža'' jeste stvarno dobar primer. Ja bih dodala i film ''Dogville''; znam da u radnji nemaju ništa zajedničko, ali sam i posle jednog i posle drugog ostala u pitanjima o mržnji. I o dobroti i zlu. Paklenu pomorandžu sam baš davno gledala, sećam se utiska koji je ostavio na mene i sećam se svih mojih razmišljanja posle njega, ali ne mogu da se setim baš cele radnje, pa bih preskočila to pitanje, zadržala bih se samo na povezanosti moći sa zlom ili dobrim. I ispričala bih vam o Dogvillu:
Priča o moći. Kako moć kod čoveka može da probudi zlo. Grejs je došla u selo, bežeći pred opasnošću i ljudi su je prihvatili. Bili su DOBRI. Posle su počeli da iskorištavaju NJENU dobrotu i postajali sve više zli; zato što su imali moć, ucenjivajući je. Tada je ona trpela, odnosno na svako njihovo zlo vraćala DOBROTOM, koja je poticala iz RAZUMEVANJA, pa zbog razumevanja i opravdanjima za svako zlo koje je pretrpela. Na kraju, ona dobija MOĆ i ispolji je u ponovo najgorem mogućem smislu, spali celo selo i pobije sve te ljude. Osveta! Da li je i osveta zlo, ili je opravdana? (to pitanje se provlači i kroz pomorandžu).

Da, čovek kad ima MOĆ, nekada (nažalost - suviše često) ne zna da se kontroliše. Veličina čoveka je moć iskoristiti na dobar način, ali jeste... U pravu ste, to je retko. Nikada nećemo biti u svemu jednaki, a dovoljna je i najmanja razlika pa da neko bude moćniji.
Druga stvar o istoj priči - stvarno postoje ljudi koji se osećaju moćnijima ako su dobri. Ako znaju da mogu samo da se svete ili da trpe, biraju ovo drugo. Biraju čak i suprotnost - na zlo odgovaraju DOBRIM! Rekla sam već - oni se NA TAJ NAČIN OSEĆAJU moćnijima. I to ne mora uopšte da bude povezano sa religijom, hrišćanstvom - pravoslavljem.
Evo, nisam se ni nadala ali sam došla do zaključka da je u celoj priči najvažnija MOĆ, odnosno svi težimo da budemo moćniji od drugih - svako ima svoj način, i svako tu moć posle ispoljava na drugačiji način.

Samo još jedan primer iz života - bezosećajna (ne zla!) osoba (osoba A)i 'dobra' osoba (osoba B)
osoba A je samo zbog nerazmišljanja povredila osobu B. Nije htela da učini zlo, ali je MOĆNIJA u tom odnosu, i zbog toga ne mora da razmišlja (opet moć presuđuje). Osoba B je dobra i neće da se sveti, pokušava da urazumi osobu A, lepim razgovorom; iako zna da vrlo lako može preuzeti moć - ne želi da je preuzima, samo želi da osoba A RAZUME i sama se promeni. Osoba A odgovara - tako se samo pi*kice bore U tom slučaju, to p. znači - nema hrabrosti da se suprotstavi? Samo u ratu se bori? U ratu se bori oružjem, a ne rečima? Ili - ceo život je rat?
Osoba B se i dalje ne sveti, nego odlazi. Odlaskom preuzima moć - osoba A se spušta ispod svakog nivoa, ne pamti ni da je ikada imala moć... Osoba B i dalje ne koristi svoju moć onako kako bi mogla. Osoba A i dalje ništa ne razume, čim joj se osoba B vrati, ponovo preuzima moć i ponovo ne razmišlja. U sledećoj prilici ponovo učini zlo. Zbog nerazmišljanja.

Da li smo rođeni isti? Da li smo stvarno svi zli?
Vraćam se na ono što sam rekla u prethodnom postu - možemo POSTATI zli - (ako imamo moć) i ako NE RAZMIŠLJAMO. Ako imamo imalo saosećanja, (p)ostaćemo dobri, baš zato što je u dobroti nekada veća moć.

Eto, ja došla do zaključka da je urođeno ljudski da želi da bude moćan, a pravi put za to može biti i dobrota
Ima neka pesma, radnja je kao - bio sam loš i blabla ali: ''ti si me promenila, DOBROTOM ME POVREDILA''...

Empedokle:

Dragi Kuliraza,
zasto smo takvi?
Posle svega zakljucak se sam namece, samo ga mnogi/svi nece da vide, a treba ga videti.
Zasto smo takvi?Zato sto smo zli!
Mrznja za jednog hriscana je istinsko otkrice.Krenuo je kao sa ljubavi, a zavrsio sa mrznjom(svega i svakoga).Sve je pretresao i ostaje mu taj zakljucak.
Kako je do toga doslo, opisuje najbolje Nice u knjizi Genealogija morala.
Nihilizam je u 18 veku cudno mutirao u Rusiji, mozda cak dao prave obrise kakve je Nice, tek tad prepoznao, a onda tako mutiran je stigao i kod nas.
Koji je lek za njega?
Nihilizam je dosta toksican, a jedino se njegova otrovnost moze otkloniti ne nekom novom dogmom(religijom), vec samoprevazilazenjem.
Afirmisanjem razlike prema mrznji, sto ukljucuje sve umne snage pojedinca.

Kliknite za proširenje...

Oprosti , ali ne dozvoljavam da me trpaš u generalizovani koš za mržnju....
Ne zato što mi se nije desila zbog slučajnosti, već zato što se sa mržnjom svako može izboriti, samo ako ne traje dugo.

Drugi nivo je ne dozvoliti mržnji da se javi, baš kao i inatu ili da planete.

Taktike mogu biti razne:
-1- Uvek je nešto uzrok nepovoljnom dogadjaju , i to se uvek desilo i ranije , i samo je neoprez i opuštenost i neznanje uzrok neželjenih dogadjaja.
-2- Mržnja je u svom instinktivnom nastanku odraz straha i spremnosti na borbu, ali racio je ono što mržnji daje prvo društvenu vrednost, pa osobenost pravičnosti i pravde, pa odgovornost posledičnosti (osveta, kazna), pa istrajno trovanje (najgore što može biti izrečeno je "pravda kad tad izadje na videlo", jer truje duše ljudi čekanjem za pravdom , umesto da aktivno učestvuju, a nepravde se gomilaju i na kraju oni pucaju i postaju zli ili bezvrednog duha).

Čovek je krenuo od prirode , a onda je jednog dana da bi sebi dao snage krenu da se laše i obmanjuje, i to sve upornije i ubedljivije radi....

P.S. Ovom prilikom bih pitao i ZT nek postuje ono što mu nije bilo jasno u mom prethodnom postu , uvek ću uslišno razvući i uprostiti...

Izvinjavam se svima koji su ovo morali da pročitaju.

Dragi prijatelji,
izvinjavam se svima zbog mojih postova na ovoj temi!

dragonfromdarkness:

pa ako sam ja pogresno zakljucio - bar necu biti jedini!

Kliknite za proširenje...

Nisi jedini... Koji je pogrešno zaključio
Šala... Ovde na filzofiji vam stvarno fali malo smeha... Baš ne kapiram... Filozofija treba da se bavi životom, onako pravo - a život uopšte nije baš toliko ozbiljan, zar ne?
Nemam sad vremena, ali postaviću vam temu