Za sve one koji pišu srBski / За све оне који пишу срБски

Mrkalj

Buduća legenda
Poruka
32.436
Станислав...
Pokazi ti meni jedan jedini natpis prije Vuka da neko pise srPsko kroz cijelu nasu pisamu istoriju...a ja cu tebi masu autoriteta koji i nakon Vuka nastavljaju po starom,kao Antun Radic, Nikola Tesla i dr...


Овдĕ ћемо стављати изворе, српска писма и повеље, у којима се види да су Срби кроз историју народним српским језиком говорили и писали: СРПСКИ
 
Poslednja izmena:
Pomen srpskog jezika iz 1412. godine; izvor - potvrda Bokeljanina Nikole Miroševića iz 1412. godine o selu Šušanj kod Budve. Na kraju svojeg pisma Nikola Mirošević je napisao:

Ja Nikola Mirošević, kanžalijer, pisah sarpskijem jezikom u Kastio od Budve u carkvu svete bogorodice ljeta od porođenija Hristova tisućja i četiri stotine i dva na deset mjeseca žuna na šest, u subotu.

nikolamirosevic.jpg


Dakle, godine 1412. imamo "srpskijem jezikom" zapisano đerv ћ (u funkciji đ-a i ć-a). Takođe,

1) Imamo jasno napisano tisuća "srpskijem jezikom" ("тисућиа",
ne tisušta; );
2) imamo jekavicu ("лиета, сарпскием, миесеца")
i
3) imamo zapisano srpskijem sa slovom п, kako se i govorilo ("сарпскием"); (slovo a je slogotvorno i ne izgovara se kao ni slogotvorno e u Serbljem npr.).


(Apelujem na mozak svih onih koji danas pišu srBski da se trgnu iz sna jer je čov
ek pisao srPski pre Kolumba.)
 
Pomen srpskog jezika iz 1412. godine; izvor - potvrda Bokeljanina Nikole Miroševića iz 1412. godine o selu Šušanj kod Budve. Na kraju svojeg pisma Nikola Mirošević je napisao:

Ja Nikola Mirošević, kanžalijer, pisah sarpskijem jezikom u Kastio od Budve u carkvu svete bogorodice ljeta od porođenija Hristova tisućja i četiri stotine i dva na deset mjeseca žuna na šest, u subotu.

nikolamirosevic.jpg


Dakle, godine 1412. imamo "srpskijem jezikom" zapisano đerv ћ (u funkciji đ-a i ć-a). Takođe,

1) Imamo jasno napisano tisuća "srpskijem jezikom" ("тисућиа",
ne tisušta; );
2) imamo jekavicu ("лиета, сарпскием, миесеца")
i
3) imamo zapisano srpskijem sa slovom п, kako se i govorilo ("сарпскием"); (slovo a je slogotvorno i ne izgovara se kao ni slogotvorno e u Serbljem npr.).


(Apelujem na mozak svih onih koji danas pišu srBski da se trgnu iz sna jer je čov
ěk pisao srPski prě Kolumba.)


Ovo srBski se pojavljuje ( barem sa ja to prvi put tada i tamo videla) zadnjih petnaestak godina na forumima gde jedni misle da je patriotski pisati to b, a drugima takvi sluze
za ismejavanje. Stanislav navodi kao referencu Nikolu Teslu, a ko zna mozda je i Mihajlo Pupin pisao srBski, a ne srpski.
 
Ovo srBski se pojavljuje ( barem sa ja to prvi put tada i tamo videla) zadnjih petnaestak godina na forumima gde jedni misle da je patriotski pisati to b, a drugima takvi sluze
za ismejavanje. Stanislav navodi kao referencu Nikolu Teslu, a ko zna mozda je i Mihajlo Pupin pisao srBski, a ne srpski.

a ne navode npr. ustaški korienski pravopis...
 
Ban Stefan II Kotromanić kaže u povelji Dubrovčanima 1333. godine da su od četiri povelje

''dvie latinsci a dvi srpscie''.

Nevezano za temu - ovde u sufiksu imamo jekavizam i supersibilarizaciju kod srpscije(h)srpskije(h), koja se ranije neretko javljala, npr. umesto drugih → druzih, drugi → druzi, velikijeh → velicijeh, nekoliki → nekolici i sl. A, koja se do danas zadržala u npr. njezin, njojzi, njizi jer je njezin došao od njeg+innjeginnjezin (a po mom mišljenju i zamenice koje se javljaju u našim južnim govorima - gi, gu - dolaze od njojgi, njugu). Dakle, ono -zi- u njezin je ipak etimološko, a ne radi se o "navesku" kako misle lingvisti u Hrvatskoj. Takođe, u nekolicina.

Za temu je važno da imamo srPski 159 pre Kolumbovog puta u Novi Svet, odnosno pre ravno 680 godina.
 
Poslednja izmena:
http://www.jezik.rs.sr/

Србски је изворни, тако кажу овде.

Da, jeste B etimološko (= izvorno), to niko ne osporava, ali naš je pravopis dominantno fonološki, a pošto imamo dokaze ne samo da danas izgovaramo srPski, nego da se tako izgovaralo još pre 680 godina, onda nema smisla pisati onako kako se nije govorilo i ne govori. Drugim rečima, to je nepismenjaštvo.
 
Da, jeste B etimološko (= izvorno), to niko ne osporava, ali naš je pravopis dominantno fonološki, a pošto imamo dokaze ne samo da danas izgovaramo srPski, nego da se tako izgovaralo još prě 680 godina, onda nema smisla pisati onako kako se nije govorilo i ne govori. Drugim rěčima, to je nepismenjaštvo.

to je ono što sam ja laički rekao...
 
Da, jeste B etimološko (= izvorno), to niko ne osporava, ali naš je pravopis dominantno fonološki, a pošto imamo dokaze ne samo da danas izgovaramo srPski, nego da se tako izgovaralo još prě 680 godina, onda nema smisla pisati onako kako se nije govorilo i ne govori. Drugim rěčima, to je nepismenjaštvo.
Није се тако изговарало одувек, навео си један пример а ја сам ти оставио линк где се набрајају на хиљаде примера у корист изговора (и писања) србског језика.
Уосталом, и овај садашњи (Вуков) српски језик се доста разликује од древног сербског језика.
Такође, ко како изговара - његова ствар, ја изговарам (и пишем) само "србски". Позз :)
 
Није се тако изговарало одувек, навео си један пример а ја сам ти оставио линк где се набрајају на хиљаде примера у корист изговора (и писања) србског језика.
Уосталом, и овај садашњи (Вуков) српски језик се доста разликује од древног сербског језика.
Такође, ко како изговара - његова ствар, ја изговарам (и пишем) само "србски". Позз :)

Vuk nije uopšte mijenjao jezik...

U pravu je Mrkalj, ovo tvoje "srBski" i ono hrvatsko "uradit ću" je slično... i jedno i drugo je nemoguće izgovoriti malo brže...
 
Iz povelje Bana Stefana II
"...да имамо и дрьжимо до конца свиета непомачно. и за то ставлю я (господинь) бань Стефань свою златѹ печать, да ѥ веровано, сваки да знаѥеть и види истинѹ. а томѹи сѹ .д̄. повелле..а.. двие латинсци а дви срьпсцие, а све сѹ печатене златиеми печати: двие ста повелле ѹ господина бана Стефана а двие повелле ѹ Дѹбровници. а то ѥ писано подь"
 
Vuk nije uopšte mijenjao jezik...

U pravu je Mrkalj, ovo tvoje "srBski" i ono hrvatsko "uradit ću" je slično... i jedno i drugo je nemoguće izgovoriti malo brže...
Мењао је, наравно. Да није мењао - сви би ми данас знали црквенословенски језик (који је скоро исти као старо-србски).

То да ли је нешто брже или није за изговор, уопште није битно..Изговор (и скраћивања речи) немају везе са овом темом. Много пута кажем: "Д..ар дан" уместо "Добар дан", то је нормално када журимо у разговору...
 
Мењао је, наравно. Да није мењао - сви би ми данас знали црквенословенски језик (који је скоро исти као старо-србски).

То да ли је нешто брже или није за изговор, уопште није битно..Изговор (и скраћивања речи) немају везе са овом темом. Много пута кажем: "Д..ар дан" уместо "Добар дан", то је нормално када журимо у разговору...

Crkvenoslovenski jezik niko nije pričao...
 
Crkvenoslovenski jezik niko nije pričao...
Тај црквенословенски је веома сличан, скоро исти, са древним старо-србским којим су тада сви причали.
Зато су добро разумевали службе Божије а данас немају појма. То је и био циљ Вукове реформе, уствари.
 
Тај црквенословенски је веома сличан, скоро исти, са древним старо-србским којим су тада сви причали.
Зато су добро разумевали службе Божије а данас немају појма. То је и био циљ Вукове реформе, уствари.

Za vreme Vuka se u crkvi koristilo ruskoslovenski a ne srpskoslovenski ko u srednjem veku.

A ovo drugo je smesno, obicni smrtnici nisu razumeli, cesto ni sam pop.
 
Није се тако изговарало одувек, навео си један пример а ја сам ти оставио линк где се набрајају на хиљаде примера у корист изговора (и писања) србског језика.

Ово личи на аргументацију, па ћу објаснити.

Да ли је иједан међу тих тисућу примĕра на српском народном језику или је пак на старословĕнском, односно српској редакцији старословĕнског, односно на славјаносербском?

Поента је да се раније веома рĕтко користило правило записуј како говориш, већ се писало етимолошки, према старословĕнском обрасцу. Дакле, нормално је очекивати да се пише србски у таквим текстовима, јер се у њима пише и почтење али једно једино српски довољно је да нам укаже да се није етимолошки говорило (срБски).

А ја, како да ти вĕрујем да је дато хиљаду примĕра кад ти не умĕш избројати да нисам навео један него два примĕра - за сада, а навешћу их још.

Такође, ко како изговара - његова ствар, ја изговарам (и пишем) само "србски". Позз :)

Наравно, ја нисам имао жељу да те промĕним, него да сличнима теби укажем како постоје добри разлози да сами почну радити на свом усавршавању. Сваком на вољу.
 
Poslednja izmena:
Za vreme Vuka se u crkvi koristilo ruskoslovenski a ne srpskoslovenski ko u srednjem veku.

A ovo drugo je smesno, obicni smrtnici nisu razumeli, cesto ni sam pop.
Да, то је руски црквенословенски који је уведен негде крајем 17.века. Тај се разликује од србскословенског који је пре тога коришћен и у Цркви.
 
Тај црквенословенски је веома сличан, скоро исти, са древним старо-србским којим су тада сви причали.
Зато су добро разумевали службе Божије а данас немају појма. То је и био циљ Вукове реформе, уствари.

nije tačno, to je bio liturgijski jezik... razlikovao se čak i od jezika kojim je npr. napisan Dušanov zakonik, a od narodnog jezika da ne pričam...
 
Ово личи на аргументацију, па ћу објаснити.

Да ли је иједан међу тих тисућу примĕра на српском народном језику или је пак на старословĕнском, односно српској редакцији старословĕнског, односно на славјаносербском?

Поента је да се раније веома рĕтко користило правило записуј како говориш, већ се писало етимолошки, према старословĕнском обрасцу. Дакле, нормално је очекивати да се пише србски у таквим текстовима, јер се у нјима пише и почтење али једно једино српски је довољно да нам укаже да се није тако говорило.

А ја, како да ти вĕрујем да је дато хиљаду примĕра кад ти не умĕш избројати да нисам навео један него два примĕра - за сада, а навешћу их још.



Наравно, ја нисам имао жељу да те промĕним, него да сличнима теби укажем како постоје добри разлози да сами почну радити на свом усавршавању. Сваком на вољу.
То "једно једино српски" је само потврда да се и тако користило, али много више примера има србских.

- - - - - - - - - -

nije tačno, to je bio liturgijski jezik... razlikovao se čak i od jezika kojim je npr. napisan Dušanov zakonik, a od narodnog jezika da ne pričam...
Било је разлика али веома мало у односу на садашњи реформисани српски језик.
 

Back
Top