Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.436
Овдĕ ћемо стављати изворе, српска писма и повеље, у којима се види да су Срби кроз историју народним српским језиком говорили и писали: СРПСКИ
Poslednja izmena:
Donji video pokazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
Pomen srpskog jezika iz 1412. godine; izvor - potvrda Bokeljanina Nikole Miroševića iz 1412. godine o selu Šušanj kod Budve. Na kraju svojeg pisma Nikola Mirošević je napisao:
Ja Nikola Mirošević, kanžalijer, pisah sarpskijem jezikom u Kastio od Budve u carkvu svete bogorodice ljeta od porođenija Hristova tisućja i četiri stotine i dva na deset mjeseca žuna na šest, u subotu.
Dakle, godine 1412. imamo "srpskijem jezikom" zapisano đerv ћ (u funkciji đ-a i ć-a). Takođe,
1) Imamo jasno napisano tisuća "srpskijem jezikom" ("тисућиа", ne tisušta; );
2) imamo jekavicu ("лиета, сарпскием, миесеца") i
3) imamo zapisano srpskijem sa slovom п, kako se i govorilo ("сарпскием"); (slovo a je slogotvorno i ne izgovara se kao ni slogotvorno e u Serbljem npr.).
(Apelujem na mozak svih onih koji danas pišu srBski da se trgnu iz sna jer je čověk pisao srPski prě Kolumba.)
Ovo srBski se pojavljuje ( barem sa ja to prvi put tada i tamo videla) zadnjih petnaestak godina na forumima gde jedni misle da je patriotski pisati to b, a drugima takvi sluze
za ismejavanje. Stanislav navodi kao referencu Nikolu Teslu, a ko zna mozda je i Mihajlo Pupin pisao srBski, a ne srpski.
Da, jeste B etimološko (= izvorno), to niko ne osporava, ali naš je pravopis dominantno fonološki, a pošto imamo dokaze ne samo da danas izgovaramo srPski, nego da se tako izgovaralo još prě 680 godina, onda nema smisla pisati onako kako se nije govorilo i ne govori. Drugim rěčima, to je nepismenjaštvo.
Није се тако изговарало одувек, навео си један пример а ја сам ти оставио линк где се набрајају на хиљаде примера у корист изговора (и писања) србског језика.Da, jeste B etimološko (= izvorno), to niko ne osporava, ali naš je pravopis dominantno fonološki, a pošto imamo dokaze ne samo da danas izgovaramo srPski, nego da se tako izgovaralo još prě 680 godina, onda nema smisla pisati onako kako se nije govorilo i ne govori. Drugim rěčima, to je nepismenjaštvo.
Није се тако изговарало одувек, навео си један пример а ја сам ти оставио линк где се набрајају на хиљаде примера у корист изговора (и писања) србског језика.
Уосталом, и овај садашњи (Вуков) српски језик се доста разликује од древног сербског језика.
Такође, ко како изговара - његова ствар, ја изговарам (и пишем) само "србски". Позз
"...да имамо и дрьжимо до конца свиета непомачно. и за то ставлю я (господинь) бань Стефань свою златѹ печать, да ѥ веровано, сваки да знаѥеть и види истинѹ. а томѹи сѹ .д̄. повелле..а.. двие латинсци а дви срьпсцие, а све сѹ печатене златиеми печати: двие ста повелле ѹ господина бана Стефана а двие повелле ѹ Дѹбровници. а то ѥ писано подь"
Iz povelje Bana Stefana II
Мењао је, наравно. Да није мењао - сви би ми данас знали црквенословенски језик (који је скоро исти као старо-србски).Vuk nije uopšte mijenjao jezik...
U pravu je Mrkalj, ovo tvoje "srBski" i ono hrvatsko "uradit ću" je slično... i jedno i drugo je nemoguće izgovoriti malo brže...
Мењао је, наравно. Да није мењао - сви би ми данас знали црквенословенски језик (који је скоро исти као старо-србски).
То да ли је нешто брже или није за изговор, уопште није битно..Изговор (и скраћивања речи) немају везе са овом темом. Много пута кажем: "Д..ар дан" уместо "Добар дан", то је нормално када журимо у разговору...
Eh, k vragu. Nema veze, imam ja tu negde joste primera kojima je ovde mesto.postavio Mrkalj
Тај црквенословенски је веома сличан, скоро исти, са древним старо-србским којим су тада сви причали.Crkvenoslovenski jezik niko nije pričao...
Тај црквенословенски је веома сличан, скоро исти, са древним старо-србским којим су тада сви причали.
Зато су добро разумевали службе Божије а данас немају појма. То је и био циљ Вукове реформе, уствари.
Није се тако изговарало одувек, навео си један пример а ја сам ти оставио линк где се набрајају на хиљаде примера у корист изговора (и писања) србског језика.
Такође, ко како изговара - његова ствар, ја изговарам (и пишем) само "србски". Позз
Да, то је руски црквенословенски који је уведен негде крајем 17.века. Тај се разликује од србскословенског који је пре тога коришћен и у Цркви.Za vreme Vuka se u crkvi koristilo ruskoslovenski a ne srpskoslovenski ko u srednjem veku.
A ovo drugo je smesno, obicni smrtnici nisu razumeli, cesto ni sam pop.
Тај црквенословенски је веома сличан, скоро исти, са древним старо-србским којим су тада сви причали.
Зато су добро разумевали службе Божије а данас немају појма. То је и био циљ Вукове реформе, уствари.
То "једно једино српски" је само потврда да се и тако користило, али много више примера има србских.Ово личи на аргументацију, па ћу објаснити.
Да ли је иједан међу тих тисућу примĕра на српском народном језику или је пак на старословĕнском, односно српској редакцији старословĕнског, односно на славјаносербском?
Поента је да се раније веома рĕтко користило правило записуј како говориш, већ се писало етимолошки, према старословĕнском обрасцу. Дакле, нормално је очекивати да се пише србски у таквим текстовима, јер се у нјима пише и почтење али једно једино српски је довољно да нам укаже да се није тако говорило.
А ја, како да ти вĕрујем да је дато хиљаду примĕра кад ти не умĕш избројати да нисам навео један него два примĕра - за сада, а навешћу их још.
Наравно, ја нисам имао жељу да те промĕним, него да сличнима теби укажем како постоје добри разлози да сами почну радити на свом усавршавању. Сваком на вољу.
Било је разлика али веома мало у односу на садашњи реформисани српски језик.nije tačno, to je bio liturgijski jezik... razlikovao se čak i od jezika kojim je npr. napisan Dušanov zakonik, a od narodnog jezika da ne pričam...