samosilovanje da bi se preživelo
Prikazujem rezultate 1 do 13 od 13

Tema: samosilovanje da bi se preživelo

  1. #1
    Početnik
    Učlanjen
    12.06.2005.
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    12
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano samosilovanje da bi se preživelo

    Da li je neko osetio da mora sebe da gazi- da ide preko svih svojih granica, uprkos fizičkom bolu, i zdravom razumu- da bi ostvario i najobičnije ciljeve, da bi preživeo? A upoznao je već razne filozofje koje govore o poštovanju svojih granica, neforsiranju, kao jedinom sigurnom putu ka ispunjenom životu, i veruje u njih , deluju mu smisleno.
    i postiže uspehe, ali ti uspesi deluju besmisleno, jer su ostvareni po cenu gaženja sebe.
    A oseća da u sebi nema dovoljno snage, sposobnosti da drugačije ide kroz život, postiže ciljeve. Ako ne siluje sebe, nema ništa, zapada u totalnu neefikasnost i beživotnost i ne može tako da opstane.
    glupo što sam pisala u trećem licu. Govorim o sebi.
    Pišite mi, ako vam se to događa ili ste razmišljali o tome



  2. #2
    Aktivan član random_cloud_form (avatar)
    Učlanjen
    30.03.2004.
    Lokacija
    cloudless sky
    Poruke
    1.609
    Reputaciona moć
    67

    Podrazumevano

    kako konkretno gazis sebe? pojasni malo...
    na prvi pogled zvuci kao neko usmeravanje agresije prema sebi, ali videcemo...

  3. #3
    Domaćin
    Učlanjen
    21.02.2004.
    Pol
    ženski
    Poruke
    4.131
    Reputaciona moć
    92

    Podrazumevano Re: samosilovanje da bi se preživelo

    Konfuzna si devojčice.
    Gaziš sebe, svoja uverenja...ideš mimo svoje životne filosofije da bi preživela!? A da, ipak, prvo preispitaš svoje stavove...sisteme vrednosti. Razlikuješ li puke želje i mogućnosti? U kojoj fantazmi ti živiš?
    Ok, prinuđena si da pljuneš na sebe da bi opstala u životu...i postižeš, ali ti to deluje besmisleno!? Tvoj život, takav, je besmislen!?
    Pokušavam da razumem o čemu ti, zapravo, ovde nama govoriš. Zaista. I veruj mi, uopšte ne mogu da zamislim gde to treba da se obrem u ovom životu da bi mi on kontinuirano bio ugrožen ukoliko ne silujem sebe. Ako zgazim sve što jesam, izneverim sebe...pa ja uistinu i nisam živa.
    Ne razumem.

  4. #4
    Početnik
    Učlanjen
    12.06.2005.
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    12
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano da se pojasnim

    Recimo da je moje uobičajeno stanje depresija. Već godinama tražim uzrok i druge načine funkcionisanja, ali, izmiču mi, a ako i mrdam to je sporo ko puž.
    U šta god da probam se unesem, to je sa ogromnom tenzijom, skoro neizdrživom, i zato malo stvari mogu da radim.
    Krenula sam na studije i ispiti, kao i ucenje samo po sebi, su za mene agonija. Znam da je i drugima tako, ali ja se budim, provodim dan u bolovima već 3 meseca- glava, stomak, užasnim sam strahovima, ne viđam se ni s kim, ne smem da ostanem sama sa svojim crnim mislima, prošetam se jer me hvata grozna panika. Buljim u TV.Telo viče stani, um se buni i muči, ali kada bih ih poslušala ja bih napustila faks, a to mi je bar neka aktivnost, nešto da me drži. Ne može čovek da preživi sam u pećini, da ništa ne radi.Probala sam. A nemam snagu (il`slabost) isposnika.
    I tako dam po litar krvi za svaki ispit, i mrzim to, jer sve drugo je žrtvovano za to, i po cenu nepoštovanja svojih trenutnih sposobnosti..
    sorry za opširnost

  5. #5
    Domaćin
    Učlanjen
    21.02.2004.
    Pol
    ženski
    Poruke
    4.131
    Reputaciona moć
    92

    Podrazumevano Ne mogu da verujem...

    ...da si već godinama svesna svog, najblaže rečeno, čudnog reagovanja na životnu svakodnevicu...da čak u tome pronalaziš simptome depresije...a da nisi, još uvek, potražila stručnu pomoć.
    Čak i da si, jednostavno, samo depresivnog temperamenta - distimična (blaga depresija kao trajno stanje)...pitanje je trenutka kada će se iz toga razviti prava depresija.
    Mislim da je ovaj forum neadekvatno mesto za priču o depresiji (kao pitanju mentalnog zdravlja), ali je dobro da si osetila potrebu da o svom problemu razgovaraš. Postavi temu na forumu Zdravlje, ali mislim da je neophodno da se, u svakom slučaju, što pre obratiš lekaru specijalisti.
    Svako dobro!

    Evo par korisnih linkova...
    http://www.heartclinic.co.yu/depresija.html
    http://www.cpe.org.yu/depresija%20-%20o_depresiji.htm

  6. #6
    Početnik
    Učlanjen
    12.06.2005.
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    12
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    Potražila sam ja pomoć, i idem na psihoterapiju, hvala. ali to je trajan proces, a ja se u međuvremenu osećam tako kako sam ispričala. Ali mene interesuje šta biste vi, filozofi, mislili o smislu i besmislu da ste u sličnoj situaciji. .Pretpostavljam da vas interesuju sve životne pojave, a ne samo one koje su vezane direktno za vas, koje proživljavate. O psih. problemima i depresiji pišu mnogi veliki pisci, filozofi- to je prilično rasprostranjena pojava u svetu. Na primeru onoga o čemu sam govorila- da li bi za vas imalo smisla ili kako biste se osećali da morate da se kidate za svaki cilj koji želite da postignete, i da od silnih ideja i želja za kvalitetnim životom u jednom dugom periodu ˝mir ˝nalazite u buljenju u TV, a jedini smisao i napredak u učenju-radu- al po onakvu cenu?
    Mislim da je to ispit i za filozofiju. Mnogo lakše je govoriti o smislu i besmislu kada se ne čovek ne nalazi u ovako ekstremnim situacijama, u kojima se pita do koje mere treba da pravi kompromis za životom-koliko svojih želja i ideala treba žrtvovati, i, čak, svog dostojanstva, da bi se opstalo.

  7. #7
    anakin
    Guest

    Podrazumevano

    a sta mislis da si ti? tj. sta mislis da se unistava u procesu ostvarenja ciljeva?
    pa onda...kompromis sa zivotom? kakvim zivotom?

    po meni, zivot i treba da bude pomeranje sopstvenih granica...ako postoji cilj, ima smisla kidati se za njega...i iskreno me bas briga sta psiholozi misle o tome...
    kazes, sta ti treba sve to po onakvu cenu? pa kako drugacije...ne pomeris se s mesta a dostignes cilj?
    recimo da ne mora da bude bas ekstremno...nije toliko valjda sve ili nista....

    a bas da unistavas sebe tako sto ostvarujes ciljeve, nije nego....mozda unistavas svoj komfor...slabu volju...stagod...

    ma nemam pojma ustvari....sta te uostalom i briga sta ko misli kad se radi o tvom zivotu?
    nego mi je tvoja prica mnogo poznata.....sto ies na psihoterapiju, btw? i cime se bavis?

    i da...sta zrtvujes zbog polaganja ispita? stavi se u situaciju da nema ispita...i sta bi radila....hm?

  8. #8
    Aktivan član indigo (avatar)
    Učlanjen
    03.04.2005.
    Poruke
    1.056
    Reputaciona moć
    57

    Podrazumevano

    draga anazoe,
    unapred te molim da mi ne zameris zbog slobodne interpretacije tvog posta... laik sam.

    ovo sto si ti napisala, i kako govoris o svemu, meni neprijatno "mirisi" na neku vrstu... "ideoloske", "religijske" indoktrinacije, posle upoznavanja (ili "upoznavanja"!) sa razlicitim (istocnjackim) religijama, filozofijama, nacinom "razmisljanja".
    ja o tome vrlo malo znam, samo sam svojevremeno citala zadosta; ako taj sistem vrednosti ka kojem ides, podrazumeva "cinjenje - necinjenjem", bivstvovanje samim postojanjem, egzistencijom per se, odricanje od svake borbe, itd.itd., onda si u buli, itekako, maco.
    osim sto si na pogresnoj diskusiji .

    vidjala sam mlad svet slican tebi, davno - kod nekih se ovakva zivotna filozofija pojavila naknadno (kao posledica depresivnih stanja, ili kao racionalizacija sopstvene inkompetencije za borbu u svakodnevnom zivljenju), ili pre - kao direktan "ideoloski" uzrok i vodilja ka stanju "ne-cinjenja". sta se tu kod tebe zbiva, ne mogu ni da nazrem.... u oba slucaja, indoktrinacija ovog tipa izuzetno efikasno iskljucuje racionalno, i izuzetno efikasno (na zalost!), samim tim, iskljucuje osobu iz normalnog, "darvinistickog" nacina zivljenja na "zapadnjacki" nacin.

    elem, ako sam blizu istine, volela bih da mi objasnis odakle ti ovakvi "filozofski" stavovi prema zivotu, odakle ti uopste "vodilja" ka tome; da ne govorim o tome kako baza svemu ovome moze biti neko stanje ili oboljenje koje definitivno zahteva strucnu pomoc, to stoji..

    svako dobro, anazoe.

  9. #9
    Aktivan član random_cloud_form (avatar)
    Učlanjen
    30.03.2004.
    Lokacija
    cloudless sky
    Poruke
    1.609
    Reputaciona moć
    67

    Podrazumevano

    kao sto je to lepo primetio tomas sas, postoje dve grupe ljudi, trazitelji i izbegavatelji.
    trazitelj tezi maksimalnom profitu, izbegavatelj minimalnom naporu, trazitelj ide ka postizanju zadovoljstva, izbegavatelj ka izbegavanju bola. to su formirani iskustvom, prilicno stabilni stilovi prema zivotu.

    ti kao sto u naslovu teme stoji, savladjujes velike otpore i ides ka nekim ciljevima jer te to i odrzava, ali se ipak pitas vredi li tolika zrtva ili je bolje povuci se.
    mozda je najbolje naci neko srednje resenje, ne odustati od ciljeva ali ni ne preforsirati sebe. ja npr kada mi shut na basketu ne ide, ne forsiram, ali ni ne odustajem od bitke.
    sve u svemu, trebas polako loviti svoj ritam a ne na silu, niti da dozvolis da te neuspesi jos vise gurnu u tenziju, bitne su tu dve reci, vezba i strpljenje...

  10. #10
    Početnik
    Učlanjen
    12.06.2005.
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    12
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    Mislim da je Random Cloud najbolje razumeo o čemu govorim.
    Ne pripadam nikakvoj sekti, i sl. to što se čovek okušao, ili pokušao da se nađe u raznim filozofijama i religijama ja smatram plusom, a ne nečim negativnim. nisam ja uopšte za fazon: sedi i ne radi ništa. Mislim da vam je svima poznato kako izgleda preforsirati se. Kako to često ume da bude kontraproduktivno. A ne da vodi ka cilju. Mnogi su ljudi bukvalno poludeli ne poštujući svoje granice, gurajući i ne priznajući realne mogućnosti. ja to ne želim.
    A ja i govorim o ekstremnom forsiranju, ne o trudu!
    a meni skoro svaka aktivnost donosi veliku tenziju ili iziskuje veliki napor, kao da sam stalno na ispitu: kad radim, kad komuniciram; kad se šetam, teško mi je da gledam oko sebe, kad slušam muziku, da se koncentrišem, . Prosto sebe negde sabotiram u svemu što radim. a ipak sve to nastavljam, dakle, trudim se, uprkos patnji. Znam da mora..
    ali kada ti skoro ništa ne pretstavlja odmor ili zadovoljstvo, i kada si , kao za ove ispite, stalno u ekstremnom naporu i bolovima, mašina se premori. A takvo učestalo stanje logično dovodi i do očaja, a cilju ne možeš ni da se poraduješ.
    a ja mislim da je kvalitetan život ne samo u borbi i naprezanju, već i u umeću dokoličarenja. u laganim zadovoljstvima i miru. to mi izgleda kao prava ravnoteža.
    (samo ovo drugo skoro i da nemam).
    Ma izgleda da je potrebno, kod ljudi koji kroz život prolaze teže nego drugi, do izvesne mere biti mazohista, da bi opstao.

  11. #11
    Aktivan član indigo (avatar)
    Učlanjen
    03.04.2005.
    Poruke
    1.056
    Reputaciona moć
    57

    Podrazumevano

    Citat Original postavio anazoe
    Mislim da je Random Cloud najbolje razumeo o čemu govorim.
    Ne pripadam nikakvoj sekti, i sl. to što se čovek okušao, ili pokušao da se nađe u raznim filozofijama i religijama ja smatram plusom, a ne nečim negativnim. nisam ja uopšte za fazon: sedi i ne radi ništa. Mislim da vam je svima poznato kako izgleda preforsirati se. Kako to često ume da bude kontraproduktivno. A ne da vodi ka cilju. Mnogi su ljudi bukvalno poludeli ne poštujući svoje granice, gurajući i ne priznajući realne mogućnosti. ja to ne želim.
    A ja i govorim o ekstremnom forsiranju, ne o trudu!
    a meni skoro svaka aktivnost donosi veliku tenziju ili iziskuje veliki napor, kao da sam stalno na ispitu: kad radim, kad komuniciram; kad se šetam, teško mi je da gledam oko sebe, kad slušam muziku, da se koncentrišem, . Prosto sebe negde sabotiram u svemu što radim. a ipak sve to nastavljam, dakle, trudim se, uprkos patnji. Znam da mora..
    ali kada ti skoro ništa ne pretstavlja odmor ili zadovoljstvo, i kada si , kao za ove ispite, stalno u ekstremnom naporu i bolovima, mašina se premori. A takvo učestalo stanje logično dovodi i do očaja, a cilju ne možeš ni da se poraduješ.
    a ja mislim da je kvalitetan život ne samo u borbi i naprezanju, već i u umeću dokoličarenja. u laganim zadovoljstvima i miru. to mi izgleda kao prava ravnoteža.
    (samo ovo drugo skoro i da nemam).
    Ma izgleda da je potrebno, kod ljudi koji kroz život prolaze teže nego drugi, do izvesne mere biti mazohista, da bi opstao.
    draga anazoe,
    molim te jos jednom da mi oprostis zbog moje gornje teorije; kako rekoh, na zalost vidjam mnogo mladog sveta koji je sam sebe uveo u letargiju i fatalizam kao posledicu "instant" religijskih i filozofskih stavova, pa mi je to nehoticno izaslo "na usta".
    osim ovoga, ja sam od sasvim drugacije (dijametralno suprotne) vrste, pa cinim veliki napor da shvatim o cemu se radi, ne zameri, molim te.

    smem li da te pitam - otkad ovo stanje, ovaj stav, traje kod tebe? otkad to prepoznajes na sebi? mislim, definitivno mi lici na neko depresivno stanje, ali - da li si ranije bila drugacija? mislim, mozes li da se setis bilo kojeg perioda u zivotu u kojem si bila srecnija, mogla da sa vise elana radis nesto, ili se sebe oduvek secas ovakve?
    jako je tesko ako covek ne moze da "se seti" BILO CEGA sto bi mu donelo radost u zivotu... ja sam imala jedan takav period, ali iz sasvim odredjenih razloga, zato te i pitam ovo.

    jos jednom, svako dobro i cuvaj se.

  12. #12
    Elita ? (avatar)
    Učlanjen
    09.01.2004.
    Poruke
    15.074
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    pa za fakultet ti nema neke filozofije, sedi i uci. neko fakultet napusti pa "uspe" a neko napusti pa odlepi.
    samo misic koji se ne koristi atrofira pa tako i vecita udobnost mozda nije bash tako siguran izbor.

    pokusaj da kad osetis napetost..da se skoncentrises na misic i da probash da ga opustish

  13. #13
    Početnik
    Učlanjen
    12.06.2005.
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    12
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    hvala vam na mišljenjima i učešću, ja bih, što se mene tiče, da zatvorim temu
    Pozdrav

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •