ЗАБРАЊЕНИ ИЗВЕШТАЈ ИЗ СРЕБРЕНИЦ
Prikazujem rezultate 1 do 14 od 14

Tema: ЗАБРАЊЕНИ ИЗВЕШТАЈ ИЗ СРЕБРЕНИЦ

  1. #1
    Domaćin
    Učlanjen
    24.09.2004.
    Pol
    muški
    Poruke
    3.840
    Reputaciona moć
    87

    Podrazumevano ЗАБРАЊЕНИ ИЗВЕШТАЈ ИЗ СРЕБРЕНИЦ

    THE FORBIDDEN SREBRENICA REPORT
    www.slobodan-milosevic.org - October 16, 2004

    In September of 2002 the Republika Srpska Bureau for Cooperation with the ICTY issued a report about the alleged massacre in Srebrenica. The report relied on UN documents, International Red Cross documents, BH Army documents, and photographic documentation. The report, which had been destined to be part of a larger final report, exposed the official Srebrenica story as a fraud.

    Needless to say, the Muslims and the so-called "international community" were furious that the Srebrenica story had been debunked. The Serbs weren't supposed to expose the story as a fraud, they were supposed to confess so that nobody would have to try and prove the Srebrenica story with evidence. The Serbian confession was supposed to be the proof, and by debunking the story those dastardly Serbs messed-up everything.

    Paddy Ashdown, who is for all intents and purposes Bosnia's dictator, was furious at the Serbian disobedience. He condemned the report without even reading it. He sacked the leadership of the commission that wrote the report, and he demanded that another report be written.

    According to a report issued by the International Strategic Studies Association, Ashdown and his cronies at the OHR demanded that a fabricated report be issued in which Serbs blindly accepted the all blame for everything that the Muslims accused them of at Srebrenica.

    After hand picking a new commission, and firing everybody who would dare to question the Muslim version of the Srebrenica story; Ashdown, not surprisingly, recently got the report that he wanted.

    But for Ashdown one problem exists. The original report of September 2002 still exists, and it still proves that the Srebrenica story is a fraud, and no amount of phony extorted "confessions" can change that.

    Ashdown has been lucky so-far, because only 500 copies of the original report were ever printed. This makes it a very hard document to find, and keeps it largely inaccessible to the general public.

    But Mr. Ashdown's luck has ran out. We have managed to obtain a copy of the forbidden 139-page report. We have scanned it, and now we are making it available for you to download and distribute all over the internet!

    SREBRENICA REPORT, September 2002 (15 Mb) PDF File
    To Download to your computer right click on link and select "save target as"

    URL of the Srebrenica report is: http://www.slobodan-milosevic.org/documents/srebrenica.pdf

    --------------------------------------------------------------------------------
    NOTE: The Adobe Acrobat Reader program is needed to view PDF files. This program can be downloaded for free at:
    http://www.adobe.com/products/acrobat/readstep2.html



  2. #2
    Buduća legenda Keeper (avatar)
    Učlanjen
    24.08.2003.
    Pol
    muški
    Lokacija
    izmedju dva zla.
    Poruke
    28.294
    Reputaciona moć
    344

    Podrazumevano

    dobar ti je taj sajt na kom si to nashao

  3. #3
    Domaćin
    Učlanjen
    24.09.2004.
    Pol
    muški
    Poruke
    3.840
    Reputaciona moć
    87

    Podrazumevano

    Па кад већ они користе њега да би осудили онда мало да се и ја користим истим методом.

  4. #4
    Domaćin
    Učlanjen
    24.09.2004.
    Pol
    muški
    Poruke
    3.840
    Reputaciona moć
    87

    Podrazumevano

    Zasto se ni jedan snimljen, pa montiran video materijal ne moze smatrati
    dokazom

    SREBRENICA, LAZI I VIDEO TRAKE

    Ivona Zivkovic

    (tekst ce biti objavljen 8. juna 2005. u listu "Ogledalo"
    http://www.srpskenovineogledalo.co.yu/ )

    Tesko je danas naci nekog ko nije odgledao u bioskopu ili na televiziji bar
    neko ubistavu - pistoljem, puskom, nozem, sekirom, bombom. Danasnja video
    industrija prepuna je scena nasilja svake vrste. Vecinu ovakvih ubistava,
    cak i kada su uradjena veoma veristicki sa fulminatima i potocima "krvi",
    pojacana zvucnim efektima, kada se ljudska tela pred kamerama mrve, kosti
    krckaju, a lobanja sa mozdaniom masom leti u parcicima, primamo sasvim
    lezerno. Gledamo ih i na TV-u cesto u sa hranom u ustima.

    Zasto nas ovakve scene nasilja ne zastrasuju, ne uzbudjuju, vec naprotiv,
    rekalsiraju i zabavljaju? Jednostavno zato sto znamo da je sve to laz,
    rezirana i montirana. To je igrani film, sa glumcima, pucanjem i ubijanjem.

    Video snimak, protekle nedelje prikazan na svim srpskim televizijama, u kome
    se sa ledja vidi grupa naoruzanih uniformisanih lica, u jednom nezanimljivom
    ambijentu nekog proplanka, kako lezerno ispaljuje metke u ledja, takodje
    lezernih maldica u civilu, bez krvi, emocija, kinestezije, naisla je na
    zgrazanje i sok. Zasto? Zato sto je snimak istinit. Kako to znamo? Pa tako
    sto su nam to pre prikazivanja na TV-u rekli. Rekli su nam da su to nasi
    srpski vojnici, pripadnici specijalne jedinice "Skorpioni", koji su izveli
    maloletne nenaoruzane civile iz Srebenice i streljali ih. Rekli su nam i da
    su scene veoma jake , te da oni osteljivi to ne bi trebalo da gledaju. I
    osteljivi se i bez gledanja prestrasise.

    Ali, hajde da postavimo i ovakvo pitanje. Da li ste nekada pomislili
    gledajuci scene nasilja u igranim americkim filmovima, da je od ogromnog
    broja leseva neki mozda pravi? Da je neko mozda namerno ubijen, da bi se
    efekat ubistva sto bolje docarao? Ne verujete da je to moguce? Naravno, neko
    bi zaita morao da bude lud, pa da tako nesto ucini. Jer ubiti coveka
    namerno, zarad efektnog snimka, potpuno je sumanuto. Cak i ako bi film sa
    takvim snimkom doneo autoru stotine miliona dolara zarade? Dobro, mozda za
    stotinak miliona dolara, ima smisla... Salim se, naravno.

    Proglasiti, medjutim, reziran snimak ubistva, za autentican sasvim je
    prihvatljivo. I to je verovatno ono sto su mnogi i pomislili gledajuci
    snimak emitovan u Hagu i koji "dokazuje" ratni zlocin srpskih vojnika nad
    civilima u Srebrenici. Sticajem okolnosti video je prikazan bas kada je
    americki Kongres spremio rezoluciju kojom se svaka sumnja u postojanje
    zlocina u Srebrenici mora odbaciti. Nesto kao Jevrejska antidifamacijska
    liga, koja pazi ne bi li neko u svetu doveo Holokaust pod sumnju.

    Ali, moze li video traka biti uopste dokaz za nesto? Ili kako da znamo da li
    je neko na snimljenom materijalu zaista ubijen ili je stvar rezirana i
    montirana? Vrlo jednostavno: SVE STO JE NA VIDEO TRACI SNIMLJENO, ONDA
    MONTIRANO, UVEK JE LAZ. Cak i ako je snimak autentican. Zato sto je film sam
    po sebi kao fenomen - laz, odnosno ILUZIJA.

    Kada su braca Ogist i Luj Limijer krajem devetnaestog veka, u pariskom Gran
    kafeu na Bulevaru de Kapisin, prikazali svoj kratki filmski zapis na kome je
    prikazan voz kako ulazi u stanicu Siota, publika se u panicnom strahu
    razbezala kako ne bi bila pregazena od zahuktale lokomotive koja je jurila u
    pravcu kamere. Tada je pvi put otkrivena snaga filmske iluzije, a ovaj
    fenomen proucavali su decenijama mnogi psiholozi, posebno gestaltisti, kao i
    mnogi filmski teoreticari.

    U cemu je fenomen pokretnih slika? Upravo u tome, sto filmska slika u sebi
    ne sadrzi nikakav pokret. Filmski zapis (kinematografija) sastoji se samo od
    staticnih fotografija. Izmedju svake fotografije na celuloidnoj traci nalazi
    se crn prostor (tajlung). Kada se na traku poredjaju 24 slike sa 24 crna
    prostora (tajlunga) i puste da prodju ispred gledaocevog oka u jednoj
    sekundi, u mozgu se stvori privid pokreta. Razlog je jednostavan: svaka
    slika koja preko mreznjace oka stize do mozga, vidi se jos nekoliko
    trenutaka i kada vise nije pred ocima, ili kada oci zatvorimo. Ovaj fenomen
    poznat je kao retinalna perzistencija. Tako se u jednoj sekundi nakon
    prikazivanja svake slicice u crnom prostoru (tajlungu) "vidi" prethodno
    vidjena slika, koja se onda nadoveze na sledecu i tako redom.

    Ako svaka slicica ima jednu fazu nekog pokreta, mozak nadoknadjuje medjufaze
    i vidjeno dobija kontinuitet, odnosno registruje se kao pokret- "muvi".

    Ali, sta ako pojedinacne slicice nemaju slicnosti? Mozak onda to nece moci
    po nekom poznatom principu da poveze i videcemo samo brljotinu.

    Drugim recima, da bi se nesto prepoznalo, mora se o tome vec imati neka
    postojeca informacija koja ce sluziti kao kod za desifrovanje. Zato je vazno
    onome sto se prikazuje u neprekinutom sledu od 24 slicice dati taj
    prepoznatljiv kod. Da bi se i sadrzina, ovako vastacki napravljenog pokreta
    identifikovala, ovaj neprekinut sled slicica mora trajati bar tri sekunde,
    kod jednostavnih sadrzaja. Na primer, krupnog plana lica. Ako je sadrzaj
    slozeniji sled slicica mora trajati duze. Taj neprekinut niz slicica koji
    kamera belezi, a projektor prikazuje, zove se kadar.

    Ako danas gledamo reklamu za koka -kolu, na primer, njen zasitni znak sa
    karakteristicnim slovima moze se sasvim dobro uociti i u jednoj sekundi, jer
    nam je svima poznat. Za neko novo ime i novi znak treba vise vremena. U
    svakoj sekundi filma su 24 staticne slicice (kvadrata), a na video traci 25
    elektronski ispisane slike (frejmova). Nazovimo ovaj kvadrat (ili frejm)
    "filmskim atomom", a svaki kadar "filmskim molekulom".

    Sta se zatim dogadja kada "filmski molekuli" tj. kadrovi pocinju da se
    spajaju u slozenija "filmska tkiva"? Stvara se novi efekat poznat kao fi -
    fenomen. U zavisnosti od sadrzaja dva kadra koji se spajaju, fenomen se
    pojavljuje kao fi tranformacija, sudar ili skok. Ma kakav bio ovaj spoj
    (rez), on stvara jos jedan potpuno novi efekat i novi vizuelni sadrzaj.
    Fi -fenomen upravo pociva na tome sto se taj novi sadrzaj ne nalazi ni u
    jednom od dva spojena kadra.

    Tako smo od dve vrednosti A i B, koje smo spojili, dobili vrednost C. Ako
    su A i B vec bili iluzija, onda se C moze nazvati superiluzijom.

    Ta superiluzija je zapravo tkivo filma ili bice filma. Vestina stvaranja fi-
    fenomena, odnosno njihova upotreba, cini filmski jezik i naziva se montaza.
    Montazom kadrova dobija se specificna retorika sedme umetnosti.

    Montaza se izucava u svim filmskim skolama kao poseban predmet. I kod nas
    postoji vec 30 godina katedra za filmsku i TV montazu na Fakultetu dramskih
    umetnosti u Beogradu.

    Televizija je u potpunosti preuzela jezik filma, a razvila je i svoj poseban
    jezik, pa je mnogi odavno nazivaju osmom umetnoscu.

    Film je tako sacinjen od velikog broja snimljenih kadrova koji se u montazi
    spajaju proizvodeci svaki put neku novu vrednost C. Kada se kadrovi spajaju
    tako da u svakom identifikujemo isti prostor, tako povezan niz se zove
    scena. Spajanjem vise scena, koje mozemo da povezemo po nekoj slicnosti, na
    primer vremenu u kome se odigravaju, prici, istom liku koji se pojavljuje
    itd., naziva se sekvenca.
    Ukoliko se citava sekvenca snimi u jednom kadru, dakle, bez iskljucivanja
    kamere, onda imamo kadar sekvencu. On moze obuhvatiti i vise scena. Primer
    za to je cuveni Hickokov film "Konopac" snimljen u samo deset dugih kadrova.

    Kada je 1919. godine ruski filmski teoreticar Lev Kulesov imenovan za sefa
    Moskovskog filmskog studija, u postrevolucionarnom periodu, odmah je poceo
    sa eksperimentima u kojima je koristio ove fi- fenomene. Lenjin je, poznato
    je, odmah uocio koliko film moze imati mocan propagandni ucinak. Bas kao sto
    je to kasnije koristio i Hitler, preko svoje rediteljke Leni Rifenstal itd.

    Od tada svaka filmska skola pocinje sa teorijom "Mazukinov esksperiment".
    Naime, Kulesov je tada snimio krupni plan (lice) poznatog glumca Ivana
    Mazukina u jednom kadru. Kadar je onda presekao na tri dela, a izmedju
    umontirao sledece kadrove: cinije sa supom, deteta koje se smeje i mrtve
    zene. Kada se citav montazni sled pogleda, na Mazukinovom licu, koje
    zapravo nije menjalo svoj izraz, gledaoci su "procitali" sasvim razlicite
    emocije, u zavisnosti sa kojim kadrom je njegov krupni plan bio spojen. Kod
    mrtve zene je uocena tuga, kod nasmejanog deteta radost, a tanjir sa supom
    je pokazao izvesnu zelju.
    Tako je slikovno okruzenje u koje je lik stavljen dao njegovom licu emociju,
    odnosno iluziju emocije koju su gledaoci kao takvu doziveli. Bila je to, u
    stvari, projekcija sopstvene emocije koju je svaki gladalac razvio
    posmatranjem prikazanih kadrova (supe, mrtvaca i veselog detata). Naravno,
    vazno je napomenuti da su svi gledaoci bili iz istog kulturnog podneblja, a
    to znaci da su jeli iz tanjira, decu dozivljavali kao radost, a smrt kao
    tugu.

    Sledeci eksperiment Kulesov je napravio tako sto je umontirao sledece
    kadrove: covek stoji pored Puskinovog spomenika u Moskvi; zena nervozno
    koraca; deo ograde snimljen ispred Bele Kuce u Vasingtonu; jedno stepeniste.
    Svi ovi kadrovi snimljeni su na sasvim razlicitim lokacijama u raznim
    gradovima, u sasvim razlicito vreme, ali po dnevnom svetlu.

    Kada je ovako umontiranu sekvencu pustio gledaocima, svi su desifrovali da
    su muskarac i zena par, koji se nalazi u istom prostoru, u blizini
    stepenista ispred Puskinovog spomenika koji je ogradjen ogradom Bele Kuce.
    To je otkrilo da kod gledalaca preovladjuje tendencija stvaranja
    kontinuiteta koji se tako formira u fiktivnom prostoru, sa iluzijom
    jedinstvenog prostora i vremena.

    Ukratko: ono sto ne postoji na filmskoj ili video traci cak ni kao pokret,
    ni kao prostor, postoji u mozgu - i kao prostor, i kao vreme, i prica, i
    lik, i emocija. Kako sve to cini zivot, tako je film dozivljaj koji bukvalno
    osecamo kao stvarnost, kao sam zivot.

    Cuvena Spilbegrova vestacka naprava u obliku ajkule, zastrasivala je milione
    gladalaca sirom sveta, cak i u scenama kada se nije videla, vec je kamera
    pokazivala samo povrsinu mora. Ali, svi smo znali, cak osecali, da je ona
    tu, samo sto ne izroni. I taj jedan kadar je u sistemu datih kodova vec bio
    dovoljan "okidac" za strah.

    Brodolom Titanika, u trocasovnom filmu, upravo je iluzija pomocu koje smo
    "stvarno" doziveli tu katastrofu. Oni koji su prvo gladali film pa onda
    citali Pasternakov roman, Doktor Zivago je imao lik glumca Omara Sarifa.

    Serijal americkih "vestern filmova" iz pedesetih godina proslog veka, u
    reziji Dzona Forda sa neustrasivim Dzonom Vejnom, trajno je dao romantican
    pecat istoriji naseljavanja belog coveka na tlo Amerike. Kada je tu istu
    temu na sasvim drugi nacin obradio reditelj Majkl Cimino, osamdesetih godina
    poslog veka u filmu "Vrata raja" pokazujuci bele doseljenike kao kriminalce
    koji su izvrsili genocid nad domacim indijanskim stanovistvom, holivudski
    cenzori su ga skratili sa cetiri na dva sata, a Ciminova rediteljska
    karijera je trajno zapecacena. SAD nisu nastale na genocidu, zaboga(!)

    To govori koliko film sa istinom i stvarnoscu nema nikakve veze, osim sto na
    nju lici. Montaza je njegov jezik, a cilj montaze je da proizvede efekat C,
    sadrzaj koji ne postoji, odnosno laz. Laz je imanentna tkivu filma i ako nje
    nema, nema ni filma, pokreta, muvija.

    Pored montaze slike, film koristi i montazu zvuka, gde se zvuk, takodje,
    razlaze na filmske "molekule" i "atome", odnosno na zvucne kadrove, kvadrate
    (frejmove). Tako se , na primer, slovo "S" nalazi zapisano na 6 do 10 (ili
    vise) frejmova (u zavisnosti kako ga brzo lik na snimku izgovori). U montazi
    se barata sa svakim kvadratom (frejmom), pa se svako "S" moze zameniti sa S.
    Tako lik moze sa ekrana da se cuje kako "vrska", iako zapravo govori
    normalno. Mogu se u usta stavljati druge reci, a na slikovni kadar, u kome
    se vidi pistolj ili puska na kojoj se povlaci oroz, podvuce se zvuk pucnja
    koji traje takodje 6 do 10 frejmova (kvadrata).

    Digitalna tehnika snimanja sve vrednosti na slici i u tonu prebacuje u
    velicine binarnih brojeva. Time se u jezik montaze kadrova uselila montaza
    unutar samog kadra. Tako se umesto snimka stola na kome se nalaze casa i
    flasa, moze umontirati flasa sa drugom casom. Umesto slike na kojoj se vidi
    grupa vojnika postrojena u filmskom studiju ispred plavog platna, moze se
    dobiti u pozadini sumark ili sled kuca iz Srebrenice. Tehnika danas moze
    sve.

    Gde se odigravaju Lukasovi "Ratovi zvezda"? U kom prostoru? U kom vremenu?

    Medjuodnos svih filmskih elementa - sadrzaj kadra, fotografija, gluma, prica
    sa zapletom, zvuk, itd., cine jedinstven kontrapunkt koji dalje izaziva
    lavinu raznih asocijacija kod svakog gledaoca ponaosob, u zavisnosti od
    njegovog obrazovanja, kulture, vere, psiholoske (ne)stabilnosti itd.

    U svakom video zapisu, svaki covek opaza prvo ono sto mu je na neki nacin
    blisko. Ako se na snimku bez posebne radnje ravnomerno rasporede sledeci
    staticni elementi: ceta vojnika sa automaskim puskama, teretni kamion, jedan
    pop, luksuzni automobil, camac, dva lovacka psa, bujno rastinje sa puno
    cveca, nekoliko ovaca i kokosaka, kao i jedno dete, prvo sto ce primetiti
    jedan profesionalni botanicar je rastinje. Pop ce uociti svog kolegu, a
    seoski domacin ovce i kokoske. Kinolog ce identifikovati pse, ribolovac
    camac, majka dete itd.

    Ukoliko se pre prikazivanja ovog snimka gledaocima stavi do znanja da ce
    vojnici pobiti ovce u camcu, svi ce prvo to uociti. Dakle, sasvim
    jednostavan princip. Ako se setimo recenog na pocetku, da se u vezivanju
    svake pojedinacne slicice mora naci kod prepoznavaja, to vazi za sve ostale
    nivoe povezivanja filmskog tkiva. REZIJA JE ZAPRAVO VESTINA STVARANJA KODOVA
    I POTKODOVA ZA CITANJE MONTIRANIH KADROVA.

    Odlicnu teoriju montaznog prostora u filmu, sa svim sistemima kodova i
    potkodova za povezivanje i desifrovanje postavio je i nas profesor teorije
    filma, dr Dusan Stojanovic.

    Na svakom video snimku profesionalni filmski snimatelj ce uociti odakle
    dolazi izvor svetla i gde je postavljena kamera, da li je staticna ili
    pokretna; montazer ce uociti koliko je kadrova umontirano i kako se vezuju;
    reditelj ce se koncentrisati na izraze lica, odnos medju likovima i
    desavanja u kadru.

    Tako je, upravo objavljeni video dokaz navodnog streljanja "muslimanskih
    civila u Srebrenici", za autora ovog teksta, diplomiranog montazera i
    reditelja, samo jedan niz kadrova: kadar uniformisanih vojnika sa oruzjem
    kako sa dosadom nesto cekaju pored puta; kadar u kome ljudi u civilu, njih
    desetak, leze na zemlji sa vezanim rukama na ledjima, dok se oko njih setaju
    naoruzana lica u slicnim uniformama; kadar u kome se krupnije vide dva
    uniformisana lica bez radnje; kadar u kome se kamionom voze civili vezanih
    ruku; kadar snimljen u jakom kontra svetlu spreda, u kome ljudi u civilu idu
    preko neke poljane dok su oko njih naoruzana uniformisana lica; kadar u kome
    slicna grupa ide snjimljena sa ledja u nepoznatom pravcu kroz neki sumarak;
    kadar gde se vidi da uniformisana lica premestaju jedno bezivotno telo;
    kadar gde druga dva bezivotna tela leze u travi, a lica u uniformama se
    krecu pored njih; kadar u kome se vide civili vezanih ruku kako stoje
    okrenuti ledjima i u njih su uperene puske uniformisanih kojima se ne vide
    lica; kadar u kome se cuje pucanje puske, a nakon nekoliko ispaljenih hitaca
    jedan, pa drugi civil padaju na zemlju... Svi kadrovi, osim dva gde se vide
    krupnije dva uniformisana lica bez radnje, snimljeni su u sirokom planu, sto
    znaci da se lica jako tesko uocavaju.

    Ako bi neki student rezije imao kao ispitnu vezbu: "Dokumentarni zapis
    streljanja civila u ratu", i pojavio se sa prikazanim umontiranim
    materijalom, mogle bi se odmah uociti sledece dramske nelogicnosti, odnosno
    lose dati kodovi:

    Prostor je vizuelno neobradjen i zbrkan, bas kao i radnja.

    Ako se snima krisom, da bi se snimku dao dokumentarni ton, ne sme se videti
    da akteri na gledaju u kameru i to prilicno nezainteresovano. Iz snimka se
    upravo vidi da su svi svesni da se snimaju. Onaj ko se sprema da pred
    kamerom izvrisi zlocin, mora biti tezak sadista, pa ce se truditi da se u
    svom sadistickom cinu jos vise istakne, pokazajuci i svoje lice i lice svoje
    zrtve upravo se unoseci u objektiv kamere. Recimo slike mucenja zatvorenika
    iz "Abu Graiba" imaju upravo ovaj izraz. Proracunat psihopata, bez super
    ega, a nameran da izvrsi zlocin, nece to uciniti pokazujuci se pred kamerom.

    Civili koji prisustvuju streljanju svojih drugova gledaju to bez ikakve
    emocije. Onda, isto tako, sa praznim izrazom lica, sklanjaju leseve. Zatim
    sasvim mirno stoje i cekaju sopstveno streljanje.

    Kadar u kome se vrsi streljanje sadrzi zvucno opaljenje puske koje se cuje
    tri puta pre nego sto telo u civilu, u cija se ledja puca iz neposredne
    blizine, reaguje. Umesto da pogodjeni mecima reaguje jakim trzajima, on
    uspeva da se na nogama mirno odrzi sa dva metka u ledjima. Tek nakon treceg
    metka telo, bez trzaja, pada u travu i to veoma blago, prosto se
    srozavajuci, sto vise prilici padu pijanca, itd. Krvi nema nigde.

    Dakle, ako bi ovakva scena bila rad profesionalog reditelja dokumentarnog
    filma, ocena bi bila da reditelj scenu nije postavio dovoljno zivopisno i
    psiholoski logicno(!)

    U citavoj sekvenci nema ljudske drame, straha za zivot osudjenika, ni sa
    jednog lica ne zraci nikakva emocija, nema kinestezije, a radi se o
    trenucima gde se prekracuje zivot, gde se emotivna tenzija mora javiti na
    obe strane.

    Prosto receno, ubistava kojih smo se nagledali na televiziji i u bioskopu
    mnogo su zivopisnija, surovija i dramaticnija nego sled kadrova prikazan na
    video snimku koji je proglasen autenticnim ubistvom.
    SNAGA OVOG VIDEO ZAPISA SAMO JE U MEDIJSKOJ NAJAVI KOJA USMERAVA GLEDAOCE
    KAKO DA POVEZANOST KADROVA DESIFRUJU.

    Najzad, nije bitno ni ko je ovo snimao ni montirao, ni sta je autenticno, a
    sta nije. Bitno je da DOKAZ KOJI IDE NA SUD, NE SME NIKO DA TAKNE NAKON
    ZLOCINA. U protivnom, nije vise validan. S obzirom da je ovaj snimak
    naknadno montiran, on nema nikakvo pravno znacenje, cak i kada se u pojedinm
    kadrovima vide mozda pravi lesevi.

    Zasto je ovaj sled umontiranih kadrova bez ikakvog smisla, osim onog koji mu
    imputira tuzilac Haskog tribnunala, prihvacen od drzavnog vrha Srbije kao
    validan dokaz zlocina?

    Odgovor je samo jedan: samo ZATO STO JE TO VOLJA TRENUTNOG DRZAVNOG VRHA
    SRBIJE.



    ************************************************** **************************

    SLOBODA urgently needs your donation.
    Please find the detailed instructions at:
    http://www.sloboda.org.yu/pomoc.htm

    To join or help this struggle, visit:
    http://www.sloboda.org.yu/ (Sloboda/Freedom association)
    http://www.icdsm.org/ (the international committee to defend Slobodan
    Milosevic)
    http://www.free-slobo.de/ (German section of ICDSM)
    http://www.free-slobo-uk.org/ (CDSM UK) http://www.icdsm-us.org/ (US section
    of ICDSM) http://www.icdsmireland.org/ (ICDSM Ireland)
    http://www.pasti.org/milodif.htm (ICDSM Italy) http://www.wpc-in.org/ (world
    peace council) http://www.geocities.com/b_antinato/

  5. #5
    Domaćin
    Učlanjen
    24.09.2004.
    Pol
    muški
    Poruke
    3.840
    Reputaciona moć
    87

    Podrazumevano

    Dzimi Karter zna istinu o Srebrenici!

    BEOGRAD - Iako je nesporno da se odgovorni za pocinjene zlocine moraju
    kazniti, sto naravno vazi i za one koji su podstrekavali na zlocine, ipak bi
    trebalo insistirati na univerzalnosti tog principa. U jeku gradanskog rata u
    Bosni, kao pregovarac ciji je zadatak bio da pomogne u uspostavljanju
    primirja, doputovao je bivsi americki predsednik Dzim Karter. On se 20.
    decembra 1994. godine sastao na Palama s predsednikom Republike Srpske
    Radovanom Karadzicem. Tema njihovog razgovora bilo je uspostavljanje
    primirja izmedu zaracenih strana u Bosni. Tom prilikom je srpska strana
    pristala na obustavu vatre pocev od 23. decembra te godine. Razgovoru izmedu
    Kartera i Karadzica prisustvovalo je jos nekoliko ljudi i jedan od njih za
    Srpski Nacional kaze da je u toj situaciji Karadzic bio jako skeptican po
    pitanju pridrzavanja muslimanske strane uslovima primirja. - Karadzic je
    rekao kako se muslimanska i hrvatska strana skoro nikad nisu pridrzavale
    uslova primirja, pa su cak i koristile takve okolnosti da se naoruzaju,
    dodatno popune i krenu u napade. On je posebno apostrofirao slucajeve
    Srebrenice i Zepe, enklava pod zastitom UN u istocnoj Bosni, iz kojih su
    muslimanske snage stalno napadale srpska sela i ubile na hiljade civila -
    kaze za srpski Nacional jedan od ucesnika ovog susreta i dodaje - Karter je
    na to odgovorio Karadzicu da on ima obavezu i pravo da zastiti civilno
    stanovnistvo i da je to pravo neprikosnoveno! Krajem juna i pocetkom jula
    1995. godine pokrenuta je operacija "Krivaja 95", koja je imala za cilj
    neutralisanje muslimanskih snaga iz zasticenih enklava u istocnoj Bosni.
    Zbog tih dogadaja Haski tribunal je pokrenuo nekoliko optuznica za genocid
    protiv vojnih i politickih lidera u Republici Srpskoj, ali i nekih osoba iz
    politickog vrha Srbije. S obzirom na ekstenzivno tumacenje principa komandne
    odgovornosti u reziji Tuzilastva u Hagu, ostaje nejasno da li ce i bivsi
    americki predsednik Dzimi Karter biti pozvan na odgovornost zbog krivicnog
    dela podstrekavanja na sve ono sto se kasnije dogodilo na tom podrucju...

    Bestijalnost pojedinaca za osudu celog naroda?! - Plasim se da je cilj
    stalnog emitovanja snimka streljana sestorice muslimana da javnost Srbije
    stekne osecaj kolektivne krivice i lakse prihvati kaznu koju su nam namenili
    - tvrdi Kojcic. BEOGRAD - Jedan od nekadasnjih osnivaca SDS, a danasnji
    poslanik DSS u Skupstini Srbije, Dragoljub Kojcic kaze za Srpski nacional da
    stalno pustanje snimaka streljana sestorice muslimana iz Srebrenice kod
    Trnova ima svoju dublju pozadinu od isterivanja pravde. - Zlocin se svakako
    mora osuditi i ovi sokantni snimci bestijalnosti pojedinaca u redovima
    srpskog naroda za svaku su mogucu osudu. Medutim, poznato je da postoje,
    isto tako, snimci nevidenih monstruoznosti nad Srbima u BiH, pa ocekujem da
    se u ime iste te pravde puste i ti snimci, kako bi javnost bila upoznata sa
    zlocinima koji su cinjeni nad nasim narodom. Kojcic objasnjava sta je
    zapravo pozadina pustanja ovih sokantnih snimaka. - Plasim se da neki
    cinioci u medunarodnoj zajednici ne zele dobro Srbima i da im je zapravo
    cilj da javnost Srbije dozivi osecaj kolektivne krivice, kako bismo lakse
    progutali kaznu koju su nam namenili. Kazna ce sigurno biti u obliku rusenja
    dejtonske pozicije Republike Srpske ili prihvatanja tuzbe BiH prema SCG, a
    ne iskljucujem i pripremu terena za nezavisnost Kosova i Metohije. U svakom
    slucaju, Srbima sledi ponovo guranje u inferioran polozaj - rekao je Kojcic.



    Vucic: Priprema za ukidanje Republike Srpske BEOGRAD - Generalni sekretar
    SRS Aleksandar Vucic zestoko je osudio medijsku hajku protiv Srbije i
    srpskog naroda koja se svodi na to da se pojedini pripadnici paravojnih
    formacija koji su cinili zlocine izjednacavaju sa srpskom vojskom i
    policijom. - Dva su cilja takve hajke. Prvi je neometano medijsko
    pripremanje hapsenja Ratka Mladica, a drugi je priprema javnosti za formalno
    ukidanje Republike Srpske. To planiraju da urade u roku od tri meseca, kad
    planiraju i da otpocnu razgovore za davanje nezavisnosti Kosova i Metohije.
    Sustina plana je nestanak Republike Srpske i davanje nezavisnosti Kosovu i
    Metohiji. Vucic je osudio zlocine koji su pocinili pripadnici jedinice
    "Skorpion", ali je naglasio da bi trebalo reci punu istinu, da pripadnici te
    jedinice nemaju veze sa Srbijom i da bi isto tako trebalo prikazati zlocine
    pocinjene nad Srbima. - Nisu Srbi kao narod krivi za pojedinacne zlocine
    koje su neki ljudi cinili. Ti koji su pocinili taj strasan zlocin moraju
    dozivotno da odgovaraju. Medutim, zasto se svi zlocini vezuju za Srebrenicu,
    a o ostalim zlocinima u ratu niko nece da prica? Iskljucivo zbog toga sto se
    Srbima zeli nametnuti da su genocidan narod i kako bi se reklo da je to sto
    je uradeno u Srebrenici bila namera. Mora se govoriti o zlocinima svih
    strana. Ovde se namerno Srbija dovodi u vezu s tim "skorpionima" zato sto su
    uhapseni u Sidu. Zasto se ne kaze da niko od njih nije iz Srbije? Zasto se
    ne kaze da oni veze nemaju ni sa jednom sluzbom u Srbiji? To javnosti mora
    da se kaze. A, ne da Boris Tadic kaze kako ce nekom da se izvinjava u nase
    ime. Neka se izvinjava u svoje ime i ime Demokratske stranke, ali u moje
    ime, ime mog deteta ili bilo kog casnog Srbina ne moze da se izvinjava. Neka
    se izvinjava u ime Ljubise Savica Mauzera, nekadasnjeg predsednika DS za
    Republiku Srpsku, koji je bio najveci ubica - rekao je Vucic i dodao da su
    nad Srbima cinjeni nezapamceni zlocini. - Koliko je Srba pobijeno u
    Srebrenici, Podravanju, Fakovicima, Kravicama kod Bratunca? Da nisu ti Srbi
    mozda ubijani tresnjama ili jagodama? Sedam i po hiljada Srba je ubijeno u
    Sarajevu. Ko prica o tome? Da li to mozda Srbi nisu ljudi, ili mozda nemaju
    majke, sinove, bracu...? Srpsko selo Podravanje, u srebrenickoj opstini,
    kompletno je unisteno od strane muslimana. Ali, o tome se cuti, iako postoje
    snimci drzavne televizije. Sto ne gledamo zlocine iz "Oluje" i "Bljeska"?
    Srbi su muceni, nabijani na kolac, drana im je koza, pekli su ih na
    raznju... Naravno, sada ce se naci neki genije, pa ce reci kako mi koji
    drugacije govorimo negiramo zlocine s nase strane. Ne, ne negiramo, ali
    hocemo da se govori o svim zlocinima. Svi su cinili zlocine i svi se zlocini
    moraju osuditi. Vucic je najavio da ce biti jos sokantnih snimaka. - U selu
    Lapusnik na Kosovu i Metohiji nase snage bezbednosti pronasle su srpsko dete
    nataknuto na kolac. Imacemo mnogo novih podataka i sokantnih fotografija i
    snimaka. Samo tako cemo moci da sagledamo zlocine. Da se osude svi zlocini u
    Srebrenici, i nad Srbima i nad muslimanima. Hocemo punu istinu o zlocinima
    na Kordunu, Baniji, Lici, Dalmaciji... Hocemo da narodu pokazemo i da
    javnost vidi kako su Srbi preklani u Kravicama za Bozic 1993. godine. Zelimo
    da svi koji su cinili zlocine budu osudeni - zakljucio je Vucic

  6. #6
    Zaslužan član eremita (avatar)
    Učlanjen
    02.02.2005.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд - Врачар
    Poruke
    100.461
    Reputaciona moć
    2078

    Podrazumevano

    . Sticajem okolnosti video je prikazan bas kada je
    americki Kongres spremio rezoluciju kojom se svaka sumnja u postojanje
    zlocina u Srebrenici mora odbaciti. Nesto kao Jevrejska antidifamacijska
    liga, koja pazi ne bi li neko u svetu doveo Holokaust pod sumnju.


    Ех, РАС-РАС има нас који одавно све знамо о МОНТАЖИ,
    међутим, мислим да је у свему
    најважније ово црвеним словима.

  7. #7
    Elita Strela (avatar)
    Učlanjen
    09.03.2005.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Бели Град
    Poruke
    17.335
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    Citat Original postavio PAC-PAC
    Zasto se ni jedan snimljen, pa montiran video materijal ne moze smatrati
    dokazom

    SREBRENICA, LAZI I VIDEO TRAKE

    Ivona Zivkovic

    (tekst ce biti objavljen 8. juna 2005. u listu "Ogledalo"
    http://www.srpskenovineogledalo.co.yu/ )

    Tesko je danas naci nekog ko nije odgledao u bioskopu ili na televiziji bar
    neko ubistavu - pistoljem, puskom, nozem, sekirom, bombom. Danasnja video
    industrija prepuna je scena nasilja svake vrste. Vecinu ovakvih ubistava,
    cak i kada su uradjena veoma veristicki sa fulminatima i potocima "krvi",
    pojacana zvucnim efektima, kada se ljudska tela pred kamerama mrve, kosti
    krckaju, a lobanja sa mozdaniom masom leti u parcicima, primamo sasvim
    lezerno. Gledamo ih i na TV-u cesto u sa hranom u ustima.

    Zasto nas ovakve scene nasilja ne zastrasuju, ne uzbudjuju, vec naprotiv,
    rekalsiraju i zabavljaju? Jednostavno zato sto znamo da je sve to laz,
    rezirana i montirana. To je igrani film, sa glumcima, pucanjem i ubijanjem.

    Video snimak, protekle nedelje prikazan na svim srpskim televizijama, u kome
    se sa ledja vidi grupa naoruzanih uniformisanih lica, u jednom nezanimljivom
    ambijentu nekog proplanka, kako lezerno ispaljuje metke u ledja, takodje
    lezernih maldica u civilu, bez krvi, emocija, kinestezije, naisla je na
    zgrazanje i sok. Zasto? Zato sto je snimak istinit. Kako to znamo? Pa tako
    sto su nam to pre prikazivanja na TV-u rekli. Rekli su nam da su to nasi
    srpski vojnici, pripadnici specijalne jedinice "Skorpioni", koji su izveli
    maloletne nenaoruzane civile iz Srebenice i streljali ih. Rekli su nam i da
    su scene veoma jake , te da oni osteljivi to ne bi trebalo da gledaju. I
    osteljivi se i bez gledanja prestrasise.

    Ali, hajde da postavimo i ovakvo pitanje. Da li ste nekada pomislili
    gledajuci scene nasilja u igranim americkim filmovima, da je od ogromnog
    broja leseva neki mozda pravi? Da je neko mozda namerno ubijen, da bi se
    efekat ubistva sto bolje docarao? Ne verujete da je to moguce? Naravno, neko
    bi zaita morao da bude lud, pa da tako nesto ucini. Jer ubiti coveka
    namerno, zarad efektnog snimka, potpuno je sumanuto. Cak i ako bi film sa
    takvim snimkom doneo autoru stotine miliona dolara zarade? Dobro, mozda za
    stotinak miliona dolara, ima smisla... Salim se, naravno.

    Proglasiti, medjutim, reziran snimak ubistva, za autentican sasvim je
    prihvatljivo. I to je verovatno ono sto su mnogi i pomislili gledajuci
    snimak emitovan u Hagu i koji "dokazuje" ratni zlocin srpskih vojnika nad
    civilima u Srebrenici. Sticajem okolnosti video je prikazan bas kada je
    americki Kongres spremio rezoluciju kojom se svaka sumnja u postojanje
    zlocina u Srebrenici mora odbaciti. Nesto kao Jevrejska antidifamacijska
    liga, koja pazi ne bi li neko u svetu doveo Holokaust pod sumnju.

    Ali, moze li video traka biti uopste dokaz za nesto? Ili kako da znamo da li
    je neko na snimljenom materijalu zaista ubijen ili je stvar rezirana i
    montirana? Vrlo jednostavno: SVE STO JE NA VIDEO TRACI SNIMLJENO, ONDA
    MONTIRANO, UVEK JE LAZ. Cak i ako je snimak autentican. Zato sto je film sam
    po sebi kao fenomen - laz, odnosno ILUZIJA.

    Kada su braca Ogist i Luj Limijer krajem devetnaestog veka, u pariskom Gran
    kafeu na Bulevaru de Kapisin, prikazali svoj kratki filmski zapis na kome je
    prikazan voz kako ulazi u stanicu Siota, publika se u panicnom strahu
    razbezala kako ne bi bila pregazena od zahuktale lokomotive koja je jurila u
    pravcu kamere. Tada je pvi put otkrivena snaga filmske iluzije, a ovaj
    fenomen proucavali su decenijama mnogi psiholozi, posebno gestaltisti, kao i
    mnogi filmski teoreticari.

    U cemu je fenomen pokretnih slika? Upravo u tome, sto filmska slika u sebi
    ne sadrzi nikakav pokret. Filmski zapis (kinematografija) sastoji se samo od
    staticnih fotografija. Izmedju svake fotografije na celuloidnoj traci nalazi
    se crn prostor (tajlung). Kada se na traku poredjaju 24 slike sa 24 crna
    prostora (tajlunga) i puste da prodju ispred gledaocevog oka u jednoj
    sekundi, u mozgu se stvori privid pokreta. Razlog je jednostavan: svaka
    slika koja preko mreznjace oka stize do mozga, vidi se jos nekoliko
    trenutaka i kada vise nije pred ocima, ili kada oci zatvorimo. Ovaj fenomen
    poznat je kao retinalna perzistencija. Tako se u jednoj sekundi nakon
    prikazivanja svake slicice u crnom prostoru (tajlungu) "vidi" prethodno
    vidjena slika, koja se onda nadoveze na sledecu i tako redom.

    Ako svaka slicica ima jednu fazu nekog pokreta, mozak nadoknadjuje medjufaze
    i vidjeno dobija kontinuitet, odnosno registruje se kao pokret- "muvi".

    Ali, sta ako pojedinacne slicice nemaju slicnosti? Mozak onda to nece moci
    po nekom poznatom principu da poveze i videcemo samo brljotinu.

    Drugim recima, da bi se nesto prepoznalo, mora se o tome vec imati neka
    postojeca informacija koja ce sluziti kao kod za desifrovanje. Zato je vazno
    onome sto se prikazuje u neprekinutom sledu od 24 slicice dati taj
    prepoznatljiv kod. Da bi se i sadrzina, ovako vastacki napravljenog pokreta
    identifikovala, ovaj neprekinut sled slicica mora trajati bar tri sekunde,
    kod jednostavnih sadrzaja. Na primer, krupnog plana lica. Ako je sadrzaj
    slozeniji sled slicica mora trajati duze. Taj neprekinut niz slicica koji
    kamera belezi, a projektor prikazuje, zove se kadar.

    Ako danas gledamo reklamu za koka -kolu, na primer, njen zasitni znak sa
    karakteristicnim slovima moze se sasvim dobro uociti i u jednoj sekundi, jer
    nam je svima poznat. Za neko novo ime i novi znak treba vise vremena. U
    svakoj sekundi filma su 24 staticne slicice (kvadrata), a na video traci 25
    elektronski ispisane slike (frejmova). Nazovimo ovaj kvadrat (ili frejm)
    "filmskim atomom", a svaki kadar "filmskim molekulom".

    Sta se zatim dogadja kada "filmski molekuli" tj. kadrovi pocinju da se
    spajaju u slozenija "filmska tkiva"? Stvara se novi efekat poznat kao fi -
    fenomen. U zavisnosti od sadrzaja dva kadra koji se spajaju, fenomen se
    pojavljuje kao fi tranformacija, sudar ili skok. Ma kakav bio ovaj spoj
    (rez), on stvara jos jedan potpuno novi efekat i novi vizuelni sadrzaj.
    Fi -fenomen upravo pociva na tome sto se taj novi sadrzaj ne nalazi ni u
    jednom od dva spojena kadra.

    Tako smo od dve vrednosti A i B, koje smo spojili, dobili vrednost C. Ako
    su A i B vec bili iluzija, onda se C moze nazvati superiluzijom.

    Ta superiluzija je zapravo tkivo filma ili bice filma. Vestina stvaranja fi-
    fenomena, odnosno njihova upotreba, cini filmski jezik i naziva se montaza.
    Montazom kadrova dobija se specificna retorika sedme umetnosti.

    Montaza se izucava u svim filmskim skolama kao poseban predmet. I kod nas
    postoji vec 30 godina katedra za filmsku i TV montazu na Fakultetu dramskih
    umetnosti u Beogradu.

    Televizija je u potpunosti preuzela jezik filma, a razvila je i svoj poseban
    jezik, pa je mnogi odavno nazivaju osmom umetnoscu.

    Film je tako sacinjen od velikog broja snimljenih kadrova koji se u montazi
    spajaju proizvodeci svaki put neku novu vrednost C. Kada se kadrovi spajaju
    tako da u svakom identifikujemo isti prostor, tako povezan niz se zove
    scena. Spajanjem vise scena, koje mozemo da povezemo po nekoj slicnosti, na
    primer vremenu u kome se odigravaju, prici, istom liku koji se pojavljuje
    itd., naziva se sekvenca.
    Ukoliko se citava sekvenca snimi u jednom kadru, dakle, bez iskljucivanja
    kamere, onda imamo kadar sekvencu. On moze obuhvatiti i vise scena. Primer
    za to je cuveni Hickokov film "Konopac" snimljen u samo deset dugih kadrova.

    Kada je 1919. godine ruski filmski teoreticar Lev Kulesov imenovan za sefa
    Moskovskog filmskog studija, u postrevolucionarnom periodu, odmah je poceo
    sa eksperimentima u kojima je koristio ove fi- fenomene. Lenjin je, poznato
    je, odmah uocio koliko film moze imati mocan propagandni ucinak. Bas kao sto
    je to kasnije koristio i Hitler, preko svoje rediteljke Leni Rifenstal itd.

    Od tada svaka filmska skola pocinje sa teorijom "Mazukinov esksperiment".
    Naime, Kulesov je tada snimio krupni plan (lice) poznatog glumca Ivana
    Mazukina u jednom kadru. Kadar je onda presekao na tri dela, a izmedju
    umontirao sledece kadrove: cinije sa supom, deteta koje se smeje i mrtve
    zene. Kada se citav montazni sled pogleda, na Mazukinovom licu, koje
    zapravo nije menjalo svoj izraz, gledaoci su "procitali" sasvim razlicite
    emocije, u zavisnosti sa kojim kadrom je njegov krupni plan bio spojen. Kod
    mrtve zene je uocena tuga, kod nasmejanog deteta radost, a tanjir sa supom
    je pokazao izvesnu zelju.
    Tako je slikovno okruzenje u koje je lik stavljen dao njegovom licu emociju,
    odnosno iluziju emocije koju su gledaoci kao takvu doziveli. Bila je to, u
    stvari, projekcija sopstvene emocije koju je svaki gladalac razvio
    posmatranjem prikazanih kadrova (supe, mrtvaca i veselog detata). Naravno,
    vazno je napomenuti da su svi gledaoci bili iz istog kulturnog podneblja, a
    to znaci da su jeli iz tanjira, decu dozivljavali kao radost, a smrt kao
    tugu.

    Sledeci eksperiment Kulesov je napravio tako sto je umontirao sledece
    kadrove: covek stoji pored Puskinovog spomenika u Moskvi; zena nervozno
    koraca; deo ograde snimljen ispred Bele Kuce u Vasingtonu; jedno stepeniste.
    Svi ovi kadrovi snimljeni su na sasvim razlicitim lokacijama u raznim
    gradovima, u sasvim razlicito vreme, ali po dnevnom svetlu.

    Kada je ovako umontiranu sekvencu pustio gledaocima, svi su desifrovali da
    su muskarac i zena par, koji se nalazi u istom prostoru, u blizini
    stepenista ispred Puskinovog spomenika koji je ogradjen ogradom Bele Kuce.
    To je otkrilo da kod gledalaca preovladjuje tendencija stvaranja
    kontinuiteta koji se tako formira u fiktivnom prostoru, sa iluzijom
    jedinstvenog prostora i vremena.

    Ukratko: ono sto ne postoji na filmskoj ili video traci cak ni kao pokret,
    ni kao prostor, postoji u mozgu - i kao prostor, i kao vreme, i prica, i
    lik, i emocija. Kako sve to cini zivot, tako je film dozivljaj koji bukvalno
    osecamo kao stvarnost, kao sam zivot.

    Cuvena Spilbegrova vestacka naprava u obliku ajkule, zastrasivala je milione
    gladalaca sirom sveta, cak i u scenama kada se nije videla, vec je kamera
    pokazivala samo povrsinu mora. Ali, svi smo znali, cak osecali, da je ona
    tu, samo sto ne izroni. I taj jedan kadar je u sistemu datih kodova vec bio
    dovoljan "okidac" za strah.

    Brodolom Titanika, u trocasovnom filmu, upravo je iluzija pomocu koje smo
    "stvarno" doziveli tu katastrofu. Oni koji su prvo gladali film pa onda
    citali Pasternakov roman, Doktor Zivago je imao lik glumca Omara Sarifa.

    Serijal americkih "vestern filmova" iz pedesetih godina proslog veka, u
    reziji Dzona Forda sa neustrasivim Dzonom Vejnom, trajno je dao romantican
    pecat istoriji naseljavanja belog coveka na tlo Amerike. Kada je tu istu
    temu na sasvim drugi nacin obradio reditelj Majkl Cimino, osamdesetih godina
    poslog veka u filmu "Vrata raja" pokazujuci bele doseljenike kao kriminalce
    koji su izvrsili genocid nad domacim indijanskim stanovistvom, holivudski
    cenzori su ga skratili sa cetiri na dva sata, a Ciminova rediteljska
    karijera je trajno zapecacena. SAD nisu nastale na genocidu, zaboga(!)

    To govori koliko film sa istinom i stvarnoscu nema nikakve veze, osim sto na
    nju lici. Montaza je njegov jezik, a cilj montaze je da proizvede efekat C,
    sadrzaj koji ne postoji, odnosno laz. Laz je imanentna tkivu filma i ako nje
    nema, nema ni filma, pokreta, muvija.

    Pored montaze slike, film koristi i montazu zvuka, gde se zvuk, takodje,
    razlaze na filmske "molekule" i "atome", odnosno na zvucne kadrove, kvadrate
    (frejmove). Tako se , na primer, slovo "S" nalazi zapisano na 6 do 10 (ili
    vise) frejmova (u zavisnosti kako ga brzo lik na snimku izgovori). U montazi
    se barata sa svakim kvadratom (frejmom), pa se svako "S" moze zameniti sa S.
    Tako lik moze sa ekrana da se cuje kako "vrska", iako zapravo govori
    normalno. Mogu se u usta stavljati druge reci, a na slikovni kadar, u kome
    se vidi pistolj ili puska na kojoj se povlaci oroz, podvuce se zvuk pucnja
    koji traje takodje 6 do 10 frejmova (kvadrata).

    Digitalna tehnika snimanja sve vrednosti na slici i u tonu prebacuje u
    velicine binarnih brojeva. Time se u jezik montaze kadrova uselila montaza
    unutar samog kadra. Tako se umesto snimka stola na kome se nalaze casa i
    flasa, moze umontirati flasa sa drugom casom. Umesto slike na kojoj se vidi
    grupa vojnika postrojena u filmskom studiju ispred plavog platna, moze se
    dobiti u pozadini sumark ili sled kuca iz Srebrenice. Tehnika danas moze
    sve.

    Gde se odigravaju Lukasovi "Ratovi zvezda"? U kom prostoru? U kom vremenu?

    Medjuodnos svih filmskih elementa - sadrzaj kadra, fotografija, gluma, prica
    sa zapletom, zvuk, itd., cine jedinstven kontrapunkt koji dalje izaziva
    lavinu raznih asocijacija kod svakog gledaoca ponaosob, u zavisnosti od
    njegovog obrazovanja, kulture, vere, psiholoske (ne)stabilnosti itd.

    U svakom video zapisu, svaki covek opaza prvo ono sto mu je na neki nacin
    blisko. Ako se na snimku bez posebne radnje ravnomerno rasporede sledeci
    staticni elementi: ceta vojnika sa automaskim puskama, teretni kamion, jedan
    pop, luksuzni automobil, camac, dva lovacka psa, bujno rastinje sa puno
    cveca, nekoliko ovaca i kokosaka, kao i jedno dete, prvo sto ce primetiti
    jedan profesionalni botanicar je rastinje. Pop ce uociti svog kolegu, a
    seoski domacin ovce i kokoske. Kinolog ce identifikovati pse, ribolovac
    camac, majka dete itd.

    Ukoliko se pre prikazivanja ovog snimka gledaocima stavi do znanja da ce
    vojnici pobiti ovce u camcu, svi ce prvo to uociti. Dakle, sasvim
    jednostavan princip. Ako se setimo recenog na pocetku, da se u vezivanju
    svake pojedinacne slicice mora naci kod prepoznavaja, to vazi za sve ostale
    nivoe povezivanja filmskog tkiva. REZIJA JE ZAPRAVO VESTINA STVARANJA KODOVA
    I POTKODOVA ZA CITANJE MONTIRANIH KADROVA.

    Odlicnu teoriju montaznog prostora u filmu, sa svim sistemima kodova i
    potkodova za povezivanje i desifrovanje postavio je i nas profesor teorije
    filma, dr Dusan Stojanovic.

    Na svakom video snimku profesionalni filmski snimatelj ce uociti odakle
    dolazi izvor svetla i gde je postavljena kamera, da li je staticna ili
    pokretna; montazer ce uociti koliko je kadrova umontirano i kako se vezuju;
    reditelj ce se koncentrisati na izraze lica, odnos medju likovima i
    desavanja u kadru.

    Tako je, upravo objavljeni video dokaz navodnog streljanja "muslimanskih
    civila u Srebrenici", za autora ovog teksta, diplomiranog montazera i
    reditelja, samo jedan niz kadrova: kadar uniformisanih vojnika sa oruzjem
    kako sa dosadom nesto cekaju pored puta; kadar u kome ljudi u civilu, njih
    desetak, leze na zemlji sa vezanim rukama na ledjima, dok se oko njih setaju
    naoruzana lica u slicnim uniformama; kadar u kome se krupnije vide dva
    uniformisana lica bez radnje; kadar u kome se kamionom voze civili vezanih
    ruku; kadar snimljen u jakom kontra svetlu spreda, u kome ljudi u civilu idu
    preko neke poljane dok su oko njih naoruzana uniformisana lica; kadar u kome
    slicna grupa ide snjimljena sa ledja u nepoznatom pravcu kroz neki sumarak;
    kadar gde se vidi da uniformisana lica premestaju jedno bezivotno telo;
    kadar gde druga dva bezivotna tela leze u travi, a lica u uniformama se
    krecu pored njih; kadar u kome se vide civili vezanih ruku kako stoje
    okrenuti ledjima i u njih su uperene puske uniformisanih kojima se ne vide
    lica; kadar u kome se cuje pucanje puske, a nakon nekoliko ispaljenih hitaca
    jedan, pa drugi civil padaju na zemlju... Svi kadrovi, osim dva gde se vide
    krupnije dva uniformisana lica bez radnje, snimljeni su u sirokom planu, sto
    znaci da se lica jako tesko uocavaju.

    Ako bi neki student rezije imao kao ispitnu vezbu: "Dokumentarni zapis
    streljanja civila u ratu", i pojavio se sa prikazanim umontiranim
    materijalom, mogle bi se odmah uociti sledece dramske nelogicnosti, odnosno
    lose dati kodovi:

    Prostor je vizuelno neobradjen i zbrkan, bas kao i radnja.

    Ako se snima krisom, da bi se snimku dao dokumentarni ton, ne sme se videti
    da akteri na gledaju u kameru i to prilicno nezainteresovano. Iz snimka se
    upravo vidi da su svi svesni da se snimaju. Onaj ko se sprema da pred
    kamerom izvrisi zlocin, mora biti tezak sadista, pa ce se truditi da se u
    svom sadistickom cinu jos vise istakne, pokazajuci i svoje lice i lice svoje
    zrtve upravo se unoseci u objektiv kamere. Recimo slike mucenja zatvorenika
    iz "Abu Graiba" imaju upravo ovaj izraz. Proracunat psihopata, bez super
    ega, a nameran da izvrsi zlocin, nece to uciniti pokazujuci se pred kamerom.

    Civili koji prisustvuju streljanju svojih drugova gledaju to bez ikakve
    emocije. Onda, isto tako, sa praznim izrazom lica, sklanjaju leseve. Zatim
    sasvim mirno stoje i cekaju sopstveno streljanje.

    Kadar u kome se vrsi streljanje sadrzi zvucno opaljenje puske koje se cuje
    tri puta pre nego sto telo u civilu, u cija se ledja puca iz neposredne
    blizine, reaguje. Umesto da pogodjeni mecima reaguje jakim trzajima, on
    uspeva da se na nogama mirno odrzi sa dva metka u ledjima. Tek nakon treceg
    metka telo, bez trzaja, pada u travu i to veoma blago, prosto se
    srozavajuci, sto vise prilici padu pijanca, itd. Krvi nema nigde.

    Dakle, ako bi ovakva scena bila rad profesionalog reditelja dokumentarnog
    filma, ocena bi bila da reditelj scenu nije postavio dovoljno zivopisno i
    psiholoski logicno(!)

    U citavoj sekvenci nema ljudske drame, straha za zivot osudjenika, ni sa
    jednog lica ne zraci nikakva emocija, nema kinestezije, a radi se o
    trenucima gde se prekracuje zivot, gde se emotivna tenzija mora javiti na
    obe strane.

    Prosto receno, ubistava kojih smo se nagledali na televiziji i u bioskopu
    mnogo su zivopisnija, surovija i dramaticnija nego sled kadrova prikazan na
    video snimku koji je proglasen autenticnim ubistvom.
    SNAGA OVOG VIDEO ZAPISA SAMO JE U MEDIJSKOJ NAJAVI KOJA USMERAVA GLEDAOCE
    KAKO DA POVEZANOST KADROVA DESIFRUJU.

    Najzad, nije bitno ni ko je ovo snimao ni montirao, ni sta je autenticno, a
    sta nije. Bitno je da DOKAZ KOJI IDE NA SUD, NE SME NIKO DA TAKNE NAKON
    ZLOCINA. U protivnom, nije vise validan. S obzirom da je ovaj snimak
    naknadno montiran, on nema nikakvo pravno znacenje, cak i kada se u pojedinm
    kadrovima vide mozda pravi lesevi.

    Zasto je ovaj sled umontiranih kadrova bez ikakvog smisla, osim onog koji mu
    imputira tuzilac Haskog tribnunala, prihvacen od drzavnog vrha Srbije kao
    validan dokaz zlocina?

    Odgovor je samo jedan: samo ZATO STO JE TO VOLJA TRENUTNOG DRZAVNOG VRHA
    SRBIJE.



    ************************************************** **************************

    SLOBODA urgently needs your donation.
    Please find the detailed instructions at:
    http://www.sloboda.org.yu/pomoc.htm

    To join or help this struggle, visit:
    http://www.sloboda.org.yu/ (Sloboda/Freedom association)
    http://www.icdsm.org/ (the international committee to defend Slobodan
    Milosevic)
    http://www.free-slobo.de/ (German section of ICDSM)
    http://www.free-slobo-uk.org/ (CDSM UK) http://www.icdsm-us.org/ (US section
    of ICDSM) http://www.icdsmireland.org/ (ICDSM Ireland)
    http://www.pasti.org/milodif.htm (ICDSM Italy) http://www.wpc-in.org/ (world
    peace council) http://www.geocities.com/b_antinato/
    Potpuno se slažem sa ovim što si napisao! Samo je malo preopširno!

  8. #8
    Elita Strela (avatar)
    Učlanjen
    09.03.2005.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Бели Град
    Poruke
    17.335
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    PROČITAJTE TEKST IVONE ŽIVKOVIĆ - SREBRENICA, LAŽI I VIDEOTRAKE!!! OBAVEZNO!!!

  9. #9
    Domaćin veKsla (avatar)
    Učlanjen
    13.05.2005.
    Lokacija
    Bangladesh
    Poruke
    3.022
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    nije tacno da je zabranjen eno u bivsem sava centru betonira se istina a srbijanske milicajcine cuvaju zidare istine
    ma sta vi pricate i ovde podastirete kojekakve izvesstaje izvestaji se danas verifikuju u beogradu u bivsem sava centru mozda ste ga vec preimenovali u selim centar ili novu zetru
    aj dosta s**anja bez stida

  10. #10
    Iskusan
    Učlanjen
    29.12.2004.
    Pol
    muški
    Poruke
    5.231
    Reputaciona moć
    100

    Podrazumevano

    Citat Original postavio veKsla
    nije tacno da je zabranjen eno u bivsem sava centru betonira se istina a srbijanske milicajcine cuvaju zidare istine
    ma sta vi pricate i ovde podastirete kojekakve izvesstaje izvestaji se danas verifikuju u beogradu u bivsem sava centru mozda ste ga vec preimenovali u selim centar ili novu zetru
    aj dosta s**anja bez stida
    Ma mani se vise tog sava centra i onih bitangi tamo, oni su placeni da rade to sto rade tj. to im je posao....a uostalom koga jos briga sta tamo trabunja Sonja Biserko, Natasa Kandic i ostala boranija.

    Evo juce na politici je bila emisija u kojoj je gostovala ta koza Sonja Biserko, sa jos dva lika, ali gledao sam samo kraj pa ne znam ko su ta dvojica...
    Naime, oticna koza non-stop trabunja je da je njima i ostalim NVO obaveza i zadatak da sve zrtve obelodane bez obzira na nacionalnost itd.
    A odmah potom je jedan od onih likova pitao da li zna broj srpskih zrtava u Sarajevu, oko Srebrenice i sl....a vestica nije znala ni da bekne o broju srpskih zrtava :shock: :shock: :shock: u ni jednom mestu ili podrucju Bosne IDIOTKINJA

    Prema tome, mani nas vise sa tim kretenima i njihovim "akcijama", jer je vec svima jasno kakvi su to "ljudi" i koji im je zadatak.

  11. #11
    Obećava i19kor (avatar)
    Učlanjen
    22.12.2004.
    Poruke
    54
    Reputaciona moć
    48

    Podrazumevano

    Не могу да верујем да сте такви мазохисти!Да ли је могуће да можете да слушате тету булу Кандићи?Свака част!Shendet!
    Припремите се онда психички,да се не бисте оволико нервирали,пошто је дочекала својих 5 минута.Сви морају да је пуштају ,кад год зажели...Али обавезно прво попијте нешто за варење!
    Чика Рале из Сребренице поздравља Нату уз песму"Јахачи апокалипсе" 8)

  12. #12

  13. #13
    Elita Strela (avatar)
    Učlanjen
    09.03.2005.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Бели Град
    Poruke
    17.335
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    Citat Original postavio PAC-PAC
    Zasto se ni jedan snimljen, pa montiran video materijal ne moze smatrati
    dokazom

    SREBRENICA, LAZI I VIDEO TRAKE

    Ivona Zivkovic

    (tekst ce biti objavljen 8. juna 2005. u listu "Ogledalo"
    http://www.srpskenovineogledalo.co.yu/ )

    Tesko je danas naci nekog ko nije odgledao u bioskopu ili na televiziji bar
    neko ubistavu - pistoljem, puskom, nozem, sekirom, bombom. Danasnja video
    industrija prepuna je scena nasilja svake vrste. Vecinu ovakvih ubistava,
    cak i kada su uradjena veoma veristicki sa fulminatima i potocima "krvi",
    pojacana zvucnim efektima, kada se ljudska tela pred kamerama mrve, kosti
    krckaju, a lobanja sa mozdaniom masom leti u parcicima, primamo sasvim
    lezerno. Gledamo ih i na TV-u cesto u sa hranom u ustima.

    Zasto nas ovakve scene nasilja ne zastrasuju, ne uzbudjuju, vec naprotiv,
    rekalsiraju i zabavljaju? Jednostavno zato sto znamo da je sve to laz,
    rezirana i montirana. To je igrani film, sa glumcima, pucanjem i ubijanjem.

    Video snimak, protekle nedelje prikazan na svim srpskim televizijama, u kome
    se sa ledja vidi grupa naoruzanih uniformisanih lica, u jednom nezanimljivom
    ambijentu nekog proplanka, kako lezerno ispaljuje metke u ledja, takodje
    lezernih maldica u civilu, bez krvi, emocija, kinestezije, naisla je na
    zgrazanje i sok. Zasto? Zato sto je snimak istinit. Kako to znamo? Pa tako
    sto su nam to pre prikazivanja na TV-u rekli. Rekli su nam da su to nasi
    srpski vojnici, pripadnici specijalne jedinice "Skorpioni", koji su izveli
    maloletne nenaoruzane civile iz Srebenice i streljali ih. Rekli su nam i da
    su scene veoma jake , te da oni osteljivi to ne bi trebalo da gledaju. I
    osteljivi se i bez gledanja prestrasise.

    Ali, hajde da postavimo i ovakvo pitanje. Da li ste nekada pomislili
    gledajuci scene nasilja u igranim americkim filmovima, da je od ogromnog
    broja leseva neki mozda pravi? Da je neko mozda namerno ubijen, da bi se
    efekat ubistva sto bolje docarao? Ne verujete da je to moguce? Naravno, neko
    bi zaita morao da bude lud, pa da tako nesto ucini. Jer ubiti coveka
    namerno, zarad efektnog snimka, potpuno je sumanuto. Cak i ako bi film sa
    takvim snimkom doneo autoru stotine miliona dolara zarade? Dobro, mozda za
    stotinak miliona dolara, ima smisla... Salim se, naravno.

    Proglasiti, medjutim, reziran snimak ubistva, za autentican sasvim je
    prihvatljivo. I to je verovatno ono sto su mnogi i pomislili gledajuci
    snimak emitovan u Hagu i koji "dokazuje" ratni zlocin srpskih vojnika nad
    civilima u Srebrenici. Sticajem okolnosti video je prikazan bas kada je
    americki Kongres spremio rezoluciju kojom se svaka sumnja u postojanje
    zlocina u Srebrenici mora odbaciti. Nesto kao Jevrejska antidifamacijska
    liga, koja pazi ne bi li neko u svetu doveo Holokaust pod sumnju.

    Ali, moze li video traka biti uopste dokaz za nesto? Ili kako da znamo da li
    je neko na snimljenom materijalu zaista ubijen ili je stvar rezirana i
    montirana? Vrlo jednostavno: SVE STO JE NA VIDEO TRACI SNIMLJENO, ONDA
    MONTIRANO, UVEK JE LAZ. Cak i ako je snimak autentican. Zato sto je film sam
    po sebi kao fenomen - laz, odnosno ILUZIJA.

    Kada su braca Ogist i Luj Limijer krajem devetnaestog veka, u pariskom Gran
    kafeu na Bulevaru de Kapisin, prikazali svoj kratki filmski zapis na kome je
    prikazan voz kako ulazi u stanicu Siota, publika se u panicnom strahu
    razbezala kako ne bi bila pregazena od zahuktale lokomotive koja je jurila u
    pravcu kamere. Tada je pvi put otkrivena snaga filmske iluzije, a ovaj
    fenomen proucavali su decenijama mnogi psiholozi, posebno gestaltisti, kao i
    mnogi filmski teoreticari.

    U cemu je fenomen pokretnih slika? Upravo u tome, sto filmska slika u sebi
    ne sadrzi nikakav pokret. Filmski zapis (kinematografija) sastoji se samo od
    staticnih fotografija. Izmedju svake fotografije na celuloidnoj traci nalazi
    se crn prostor (tajlung). Kada se na traku poredjaju 24 slike sa 24 crna
    prostora (tajlunga) i puste da prodju ispred gledaocevog oka u jednoj
    sekundi, u mozgu se stvori privid pokreta. Razlog je jednostavan: svaka
    slika koja preko mreznjace oka stize do mozga, vidi se jos nekoliko
    trenutaka i kada vise nije pred ocima, ili kada oci zatvorimo. Ovaj fenomen
    poznat je kao retinalna perzistencija. Tako se u jednoj sekundi nakon
    prikazivanja svake slicice u crnom prostoru (tajlungu) "vidi" prethodno
    vidjena slika, koja se onda nadoveze na sledecu i tako redom.

    Ako svaka slicica ima jednu fazu nekog pokreta, mozak nadoknadjuje medjufaze
    i vidjeno dobija kontinuitet, odnosno registruje se kao pokret- "muvi".

    Ali, sta ako pojedinacne slicice nemaju slicnosti? Mozak onda to nece moci
    po nekom poznatom principu da poveze i videcemo samo brljotinu.

    Drugim recima, da bi se nesto prepoznalo, mora se o tome vec imati neka
    postojeca informacija koja ce sluziti kao kod za desifrovanje. Zato je vazno
    onome sto se prikazuje u neprekinutom sledu od 24 slicice dati taj
    prepoznatljiv kod. Da bi se i sadrzina, ovako vastacki napravljenog pokreta
    identifikovala, ovaj neprekinut sled slicica mora trajati bar tri sekunde,
    kod jednostavnih sadrzaja. Na primer, krupnog plana lica. Ako je sadrzaj
    slozeniji sled slicica mora trajati duze. Taj neprekinut niz slicica koji
    kamera belezi, a projektor prikazuje, zove se kadar.

    Ako danas gledamo reklamu za koka -kolu, na primer, njen zasitni znak sa
    karakteristicnim slovima moze se sasvim dobro uociti i u jednoj sekundi, jer
    nam je svima poznat. Za neko novo ime i novi znak treba vise vremena. U
    svakoj sekundi filma su 24 staticne slicice (kvadrata), a na video traci 25
    elektronski ispisane slike (frejmova). Nazovimo ovaj kvadrat (ili frejm)
    "filmskim atomom", a svaki kadar "filmskim molekulom".

    Sta se zatim dogadja kada "filmski molekuli" tj. kadrovi pocinju da se
    spajaju u slozenija "filmska tkiva"? Stvara se novi efekat poznat kao fi -
    fenomen. U zavisnosti od sadrzaja dva kadra koji se spajaju, fenomen se
    pojavljuje kao fi tranformacija, sudar ili skok. Ma kakav bio ovaj spoj
    (rez), on stvara jos jedan potpuno novi efekat i novi vizuelni sadrzaj.
    Fi -fenomen upravo pociva na tome sto se taj novi sadrzaj ne nalazi ni u
    jednom od dva spojena kadra.

    Tako smo od dve vrednosti A i B, koje smo spojili, dobili vrednost C. Ako
    su A i B vec bili iluzija, onda se C moze nazvati superiluzijom.

    Ta superiluzija je zapravo tkivo filma ili bice filma. Vestina stvaranja fi-
    fenomena, odnosno njihova upotreba, cini filmski jezik i naziva se montaza.
    Montazom kadrova dobija se specificna retorika sedme umetnosti.

    Montaza se izucava u svim filmskim skolama kao poseban predmet. I kod nas
    postoji vec 30 godina katedra za filmsku i TV montazu na Fakultetu dramskih
    umetnosti u Beogradu.

    Televizija je u potpunosti preuzela jezik filma, a razvila je i svoj poseban
    jezik, pa je mnogi odavno nazivaju osmom umetnoscu.

    Film je tako sacinjen od velikog broja snimljenih kadrova koji se u montazi
    spajaju proizvodeci svaki put neku novu vrednost C. Kada se kadrovi spajaju
    tako da u svakom identifikujemo isti prostor, tako povezan niz se zove
    scena. Spajanjem vise scena, koje mozemo da povezemo po nekoj slicnosti, na
    primer vremenu u kome se odigravaju, prici, istom liku koji se pojavljuje
    itd., naziva se sekvenca.
    Ukoliko se citava sekvenca snimi u jednom kadru, dakle, bez iskljucivanja
    kamere, onda imamo kadar sekvencu. On moze obuhvatiti i vise scena. Primer
    za to je cuveni Hickokov film "Konopac" snimljen u samo deset dugih kadrova.

    Kada je 1919. godine ruski filmski teoreticar Lev Kulesov imenovan za sefa
    Moskovskog filmskog studija, u postrevolucionarnom periodu, odmah je poceo
    sa eksperimentima u kojima je koristio ove fi- fenomene. Lenjin je, poznato
    je, odmah uocio koliko film moze imati mocan propagandni ucinak. Bas kao sto
    je to kasnije koristio i Hitler, preko svoje rediteljke Leni Rifenstal itd.

    Od tada svaka filmska skola pocinje sa teorijom "Mazukinov esksperiment".
    Naime, Kulesov je tada snimio krupni plan (lice) poznatog glumca Ivana
    Mazukina u jednom kadru. Kadar je onda presekao na tri dela, a izmedju
    umontirao sledece kadrove: cinije sa supom, deteta koje se smeje i mrtve
    zene. Kada se citav montazni sled pogleda, na Mazukinovom licu, koje
    zapravo nije menjalo svoj izraz, gledaoci su "procitali" sasvim razlicite
    emocije, u zavisnosti sa kojim kadrom je njegov krupni plan bio spojen. Kod
    mrtve zene je uocena tuga, kod nasmejanog deteta radost, a tanjir sa supom
    je pokazao izvesnu zelju.
    Tako je slikovno okruzenje u koje je lik stavljen dao njegovom licu emociju,
    odnosno iluziju emocije koju su gledaoci kao takvu doziveli. Bila je to, u
    stvari, projekcija sopstvene emocije koju je svaki gladalac razvio
    posmatranjem prikazanih kadrova (supe, mrtvaca i veselog detata). Naravno,
    vazno je napomenuti da su svi gledaoci bili iz istog kulturnog podneblja, a
    to znaci da su jeli iz tanjira, decu dozivljavali kao radost, a smrt kao
    tugu.

    Sledeci eksperiment Kulesov je napravio tako sto je umontirao sledece
    kadrove: covek stoji pored Puskinovog spomenika u Moskvi; zena nervozno
    koraca; deo ograde snimljen ispred Bele Kuce u Vasingtonu; jedno stepeniste.
    Svi ovi kadrovi snimljeni su na sasvim razlicitim lokacijama u raznim
    gradovima, u sasvim razlicito vreme, ali po dnevnom svetlu.

    Kada je ovako umontiranu sekvencu pustio gledaocima, svi su desifrovali da
    su muskarac i zena par, koji se nalazi u istom prostoru, u blizini
    stepenista ispred Puskinovog spomenika koji je ogradjen ogradom Bele Kuce.
    To je otkrilo da kod gledalaca preovladjuje tendencija stvaranja
    kontinuiteta koji se tako formira u fiktivnom prostoru, sa iluzijom
    jedinstvenog prostora i vremena.

    Ukratko: ono sto ne postoji na filmskoj ili video traci cak ni kao pokret,
    ni kao prostor, postoji u mozgu - i kao prostor, i kao vreme, i prica, i
    lik, i emocija. Kako sve to cini zivot, tako je film dozivljaj koji bukvalno
    osecamo kao stvarnost, kao sam zivot.

    Cuvena Spilbegrova vestacka naprava u obliku ajkule, zastrasivala je milione
    gladalaca sirom sveta, cak i u scenama kada se nije videla, vec je kamera
    pokazivala samo povrsinu mora. Ali, svi smo znali, cak osecali, da je ona
    tu, samo sto ne izroni. I taj jedan kadar je u sistemu datih kodova vec bio
    dovoljan "okidac" za strah.

    Brodolom Titanika, u trocasovnom filmu, upravo je iluzija pomocu koje smo
    "stvarno" doziveli tu katastrofu. Oni koji su prvo gladali film pa onda
    citali Pasternakov roman, Doktor Zivago je imao lik glumca Omara Sarifa.

    Serijal americkih "vestern filmova" iz pedesetih godina proslog veka, u
    reziji Dzona Forda sa neustrasivim Dzonom Vejnom, trajno je dao romantican
    pecat istoriji naseljavanja belog coveka na tlo Amerike. Kada je tu istu
    temu na sasvim drugi nacin obradio reditelj Majkl Cimino, osamdesetih godina
    poslog veka u filmu "Vrata raja" pokazujuci bele doseljenike kao kriminalce
    koji su izvrsili genocid nad domacim indijanskim stanovistvom, holivudski
    cenzori su ga skratili sa cetiri na dva sata, a Ciminova rediteljska
    karijera je trajno zapecacena. SAD nisu nastale na genocidu, zaboga(!)

    To govori koliko film sa istinom i stvarnoscu nema nikakve veze, osim sto na
    nju lici. Montaza je njegov jezik, a cilj montaze je da proizvede efekat C,
    sadrzaj koji ne postoji, odnosno laz. Laz je imanentna tkivu filma i ako nje
    nema, nema ni filma, pokreta, muvija.

    Pored montaze slike, film koristi i montazu zvuka, gde se zvuk, takodje,
    razlaze na filmske "molekule" i "atome", odnosno na zvucne kadrove, kvadrate
    (frejmove). Tako se , na primer, slovo "S" nalazi zapisano na 6 do 10 (ili
    vise) frejmova (u zavisnosti kako ga brzo lik na snimku izgovori). U montazi
    se barata sa svakim kvadratom (frejmom), pa se svako "S" moze zameniti sa S.
    Tako lik moze sa ekrana da se cuje kako "vrska", iako zapravo govori
    normalno. Mogu se u usta stavljati druge reci, a na slikovni kadar, u kome
    se vidi pistolj ili puska na kojoj se povlaci oroz, podvuce se zvuk pucnja
    koji traje takodje 6 do 10 frejmova (kvadrata).

    Digitalna tehnika snimanja sve vrednosti na slici i u tonu prebacuje u
    velicine binarnih brojeva. Time se u jezik montaze kadrova uselila montaza
    unutar samog kadra. Tako se umesto snimka stola na kome se nalaze casa i
    flasa, moze umontirati flasa sa drugom casom. Umesto slike na kojoj se vidi
    grupa vojnika postrojena u filmskom studiju ispred plavog platna, moze se
    dobiti u pozadini sumark ili sled kuca iz Srebrenice. Tehnika danas moze
    sve.

    Gde se odigravaju Lukasovi "Ratovi zvezda"? U kom prostoru? U kom vremenu?

    Medjuodnos svih filmskih elementa - sadrzaj kadra, fotografija, gluma, prica
    sa zapletom, zvuk, itd., cine jedinstven kontrapunkt koji dalje izaziva
    lavinu raznih asocijacija kod svakog gledaoca ponaosob, u zavisnosti od
    njegovog obrazovanja, kulture, vere, psiholoske (ne)stabilnosti itd.

    U svakom video zapisu, svaki covek opaza prvo ono sto mu je na neki nacin
    blisko. Ako se na snimku bez posebne radnje ravnomerno rasporede sledeci
    staticni elementi: ceta vojnika sa automaskim puskama, teretni kamion, jedan
    pop, luksuzni automobil, camac, dva lovacka psa, bujno rastinje sa puno
    cveca, nekoliko ovaca i kokosaka, kao i jedno dete, prvo sto ce primetiti
    jedan profesionalni botanicar je rastinje. Pop ce uociti svog kolegu, a
    seoski domacin ovce i kokoske. Kinolog ce identifikovati pse, ribolovac
    camac, majka dete itd.

    Ukoliko se pre prikazivanja ovog snimka gledaocima stavi do znanja da ce
    vojnici pobiti ovce u camcu, svi ce prvo to uociti. Dakle, sasvim
    jednostavan princip. Ako se setimo recenog na pocetku, da se u vezivanju
    svake pojedinacne slicice mora naci kod prepoznavaja, to vazi za sve ostale
    nivoe povezivanja filmskog tkiva. REZIJA JE ZAPRAVO VESTINA STVARANJA KODOVA
    I POTKODOVA ZA CITANJE MONTIRANIH KADROVA.

    Odlicnu teoriju montaznog prostora u filmu, sa svim sistemima kodova i
    potkodova za povezivanje i desifrovanje postavio je i nas profesor teorije
    filma, dr Dusan Stojanovic.

    Na svakom video snimku profesionalni filmski snimatelj ce uociti odakle
    dolazi izvor svetla i gde je postavljena kamera, da li je staticna ili
    pokretna; montazer ce uociti koliko je kadrova umontirano i kako se vezuju;
    reditelj ce se koncentrisati na izraze lica, odnos medju likovima i
    desavanja u kadru.

    Tako je, upravo objavljeni video dokaz navodnog streljanja "muslimanskih
    civila u Srebrenici", za autora ovog teksta, diplomiranog montazera i
    reditelja, samo jedan niz kadrova: kadar uniformisanih vojnika sa oruzjem
    kako sa dosadom nesto cekaju pored puta; kadar u kome ljudi u civilu, njih
    desetak, leze na zemlji sa vezanim rukama na ledjima, dok se oko njih setaju
    naoruzana lica u slicnim uniformama; kadar u kome se krupnije vide dva
    uniformisana lica bez radnje; kadar u kome se kamionom voze civili vezanih
    ruku; kadar snimljen u jakom kontra svetlu spreda, u kome ljudi u civilu idu
    preko neke poljane dok su oko njih naoruzana uniformisana lica; kadar u kome
    slicna grupa ide snjimljena sa ledja u nepoznatom pravcu kroz neki sumarak;
    kadar gde se vidi da uniformisana lica premestaju jedno bezivotno telo;
    kadar gde druga dva bezivotna tela leze u travi, a lica u uniformama se
    krecu pored njih; kadar u kome se vide civili vezanih ruku kako stoje
    okrenuti ledjima i u njih su uperene puske uniformisanih kojima se ne vide
    lica; kadar u kome se cuje pucanje puske, a nakon nekoliko ispaljenih hitaca
    jedan, pa drugi civil padaju na zemlju... Svi kadrovi, osim dva gde se vide
    krupnije dva uniformisana lica bez radnje, snimljeni su u sirokom planu, sto
    znaci da se lica jako tesko uocavaju.

    Ako bi neki student rezije imao kao ispitnu vezbu: "Dokumentarni zapis
    streljanja civila u ratu", i pojavio se sa prikazanim umontiranim
    materijalom, mogle bi se odmah uociti sledece dramske nelogicnosti, odnosno
    lose dati kodovi:

    Prostor je vizuelno neobradjen i zbrkan, bas kao i radnja.

    Ako se snima krisom, da bi se snimku dao dokumentarni ton, ne sme se videti
    da akteri na gledaju u kameru i to prilicno nezainteresovano. Iz snimka se
    upravo vidi da su svi svesni da se snimaju. Onaj ko se sprema da pred
    kamerom izvrisi zlocin, mora biti tezak sadista, pa ce se truditi da se u
    svom sadistickom cinu jos vise istakne, pokazajuci i svoje lice i lice svoje
    zrtve upravo se unoseci u objektiv kamere. Recimo slike mucenja zatvorenika
    iz "Abu Graiba" imaju upravo ovaj izraz. Proracunat psihopata, bez super
    ega, a nameran da izvrsi zlocin, nece to uciniti pokazujuci se pred kamerom.

    Civili koji prisustvuju streljanju svojih drugova gledaju to bez ikakve
    emocije. Onda, isto tako, sa praznim izrazom lica, sklanjaju leseve. Zatim
    sasvim mirno stoje i cekaju sopstveno streljanje.

    Kadar u kome se vrsi streljanje sadrzi zvucno opaljenje puske koje se cuje
    tri puta pre nego sto telo u civilu, u cija se ledja puca iz neposredne
    blizine, reaguje. Umesto da pogodjeni mecima reaguje jakim trzajima, on
    uspeva da se na nogama mirno odrzi sa dva metka u ledjima. Tek nakon treceg
    metka telo, bez trzaja, pada u travu i to veoma blago, prosto se
    srozavajuci, sto vise prilici padu pijanca, itd. Krvi nema nigde.

    Dakle, ako bi ovakva scena bila rad profesionalog reditelja dokumentarnog
    filma, ocena bi bila da reditelj scenu nije postavio dovoljno zivopisno i
    psiholoski logicno(!)

    U citavoj sekvenci nema ljudske drame, straha za zivot osudjenika, ni sa
    jednog lica ne zraci nikakva emocija, nema kinestezije, a radi se o
    trenucima gde se prekracuje zivot, gde se emotivna tenzija mora javiti na
    obe strane.

    Prosto receno, ubistava kojih smo se nagledali na televiziji i u bioskopu
    mnogo su zivopisnija, surovija i dramaticnija nego sled kadrova prikazan na
    video snimku koji je proglasen autenticnim ubistvom.
    SNAGA OVOG VIDEO ZAPISA SAMO JE U MEDIJSKOJ NAJAVI KOJA USMERAVA GLEDAOCE
    KAKO DA POVEZANOST KADROVA DESIFRUJU.

    Najzad, nije bitno ni ko je ovo snimao ni montirao, ni sta je autenticno, a
    sta nije. Bitno je da DOKAZ KOJI IDE NA SUD, NE SME NIKO DA TAKNE NAKON
    ZLOCINA. U protivnom, nije vise validan. S obzirom da je ovaj snimak
    naknadno montiran, on nema nikakvo pravno znacenje, cak i kada se u pojedinm
    kadrovima vide mozda pravi lesevi.

    Zasto je ovaj sled umontiranih kadrova bez ikakvog smisla, osim onog koji mu
    imputira tuzilac Haskog tribnunala, prihvacen od drzavnog vrha Srbije kao
    validan dokaz zlocina?

    Odgovor je samo jedan: samo ZATO STO JE TO VOLJA TRENUTNOG DRZAVNOG VRHA
    SRBIJE.



    ************************************************** **************************

    SLOBODA urgently needs your donation.
    Please find the detailed instructions at:
    http://www.sloboda.org.yu/pomoc.htm

    To join or help this struggle, visit:
    http://www.sloboda.org.yu/ (Sloboda/Freedom association)
    http://www.icdsm.org/ (the international committee to defend Slobodan
    Milosevic)
    http://www.free-slobo.de/ (German section of ICDSM)
    http://www.free-slobo-uk.org/ (CDSM UK) http://www.icdsm-us.org/ (US section
    of ICDSM) http://www.icdsmireland.org/ (ICDSM Ireland)
    http://www.pasti.org/milodif.htm (ICDSM Italy) http://www.wpc-in.org/ (world
    peace council) http://www.geocities.com/b_antinato/
    PROČITAJTE OBAVEZNO OVAJ TEKST - SVE ĆE VAM BITI JASNO!!!

  14. #14
    Elita Strela (avatar)
    Učlanjen
    09.03.2005.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Бели Град
    Poruke
    17.335
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    Citat Original postavio Strela
    Citat Original postavio PAC-PAC
    Zasto se ni jedan snimljen, pa montiran video materijal ne moze smatrati
    dokazom

    SREBRENICA, LAZI I VIDEO TRAKE

    Ivona Zivkovic

    (tekst ce biti objavljen 8. juna 2005. u listu "Ogledalo"
    http://www.srpskenovineogledalo.co.yu/ )

    Tesko je danas naci nekog ko nije odgledao u bioskopu ili na televiziji bar
    neko ubistavu - pistoljem, puskom, nozem, sekirom, bombom. Danasnja video
    industrija prepuna je scena nasilja svake vrste. Vecinu ovakvih ubistava,
    cak i kada su uradjena veoma veristicki sa fulminatima i potocima "krvi",
    pojacana zvucnim efektima, kada se ljudska tela pred kamerama mrve, kosti
    krckaju, a lobanja sa mozdaniom masom leti u parcicima, primamo sasvim
    lezerno. Gledamo ih i na TV-u cesto u sa hranom u ustima.

    Zasto nas ovakve scene nasilja ne zastrasuju, ne uzbudjuju, vec naprotiv,
    rekalsiraju i zabavljaju? Jednostavno zato sto znamo da je sve to laz,
    rezirana i montirana. To je igrani film, sa glumcima, pucanjem i ubijanjem.

    Video snimak, protekle nedelje prikazan na svim srpskim televizijama, u kome
    se sa ledja vidi grupa naoruzanih uniformisanih lica, u jednom nezanimljivom
    ambijentu nekog proplanka, kako lezerno ispaljuje metke u ledja, takodje
    lezernih maldica u civilu, bez krvi, emocija, kinestezije, naisla je na
    zgrazanje i sok. Zasto? Zato sto je snimak istinit. Kako to znamo? Pa tako
    sto su nam to pre prikazivanja na TV-u rekli. Rekli su nam da su to nasi
    srpski vojnici, pripadnici specijalne jedinice "Skorpioni", koji su izveli
    maloletne nenaoruzane civile iz Srebenice i streljali ih. Rekli su nam i da
    su scene veoma jake , te da oni osteljivi to ne bi trebalo da gledaju. I
    osteljivi se i bez gledanja prestrasise.

    Ali, hajde da postavimo i ovakvo pitanje. Da li ste nekada pomislili
    gledajuci scene nasilja u igranim americkim filmovima, da je od ogromnog
    broja leseva neki mozda pravi? Da je neko mozda namerno ubijen, da bi se
    efekat ubistva sto bolje docarao? Ne verujete da je to moguce? Naravno, neko
    bi zaita morao da bude lud, pa da tako nesto ucini. Jer ubiti coveka
    namerno, zarad efektnog snimka, potpuno je sumanuto. Cak i ako bi film sa
    takvim snimkom doneo autoru stotine miliona dolara zarade? Dobro, mozda za
    stotinak miliona dolara, ima smisla... Salim se, naravno.

    Proglasiti, medjutim, reziran snimak ubistva, za autentican sasvim je
    prihvatljivo. I to je verovatno ono sto su mnogi i pomislili gledajuci
    snimak emitovan u Hagu i koji "dokazuje" ratni zlocin srpskih vojnika nad
    civilima u Srebrenici. Sticajem okolnosti video je prikazan bas kada je
    americki Kongres spremio rezoluciju kojom se svaka sumnja u postojanje
    zlocina u Srebrenici mora odbaciti. Nesto kao Jevrejska antidifamacijska
    liga, koja pazi ne bi li neko u svetu doveo Holokaust pod sumnju.

    Ali, moze li video traka biti uopste dokaz za nesto? Ili kako da znamo da li
    je neko na snimljenom materijalu zaista ubijen ili je stvar rezirana i
    montirana? Vrlo jednostavno: SVE STO JE NA VIDEO TRACI SNIMLJENO, ONDA
    MONTIRANO, UVEK JE LAZ. Cak i ako je snimak autentican. Zato sto je film sam
    po sebi kao fenomen - laz, odnosno ILUZIJA.

    Kada su braca Ogist i Luj Limijer krajem devetnaestog veka, u pariskom Gran
    kafeu na Bulevaru de Kapisin, prikazali svoj kratki filmski zapis na kome je
    prikazan voz kako ulazi u stanicu Siota, publika se u panicnom strahu
    razbezala kako ne bi bila pregazena od zahuktale lokomotive koja je jurila u
    pravcu kamere. Tada je pvi put otkrivena snaga filmske iluzije, a ovaj
    fenomen proucavali su decenijama mnogi psiholozi, posebno gestaltisti, kao i
    mnogi filmski teoreticari.

    U cemu je fenomen pokretnih slika? Upravo u tome, sto filmska slika u sebi
    ne sadrzi nikakav pokret. Filmski zapis (kinematografija) sastoji se samo od
    staticnih fotografija. Izmedju svake fotografije na celuloidnoj traci nalazi
    se crn prostor (tajlung). Kada se na traku poredjaju 24 slike sa 24 crna
    prostora (tajlunga) i puste da prodju ispred gledaocevog oka u jednoj
    sekundi, u mozgu se stvori privid pokreta. Razlog je jednostavan: svaka
    slika koja preko mreznjace oka stize do mozga, vidi se jos nekoliko
    trenutaka i kada vise nije pred ocima, ili kada oci zatvorimo. Ovaj fenomen
    poznat je kao retinalna perzistencija. Tako se u jednoj sekundi nakon
    prikazivanja svake slicice u crnom prostoru (tajlungu) "vidi" prethodno
    vidjena slika, koja se onda nadoveze na sledecu i tako redom.

    Ako svaka slicica ima jednu fazu nekog pokreta, mozak nadoknadjuje medjufaze
    i vidjeno dobija kontinuitet, odnosno registruje se kao pokret- "muvi".

    Ali, sta ako pojedinacne slicice nemaju slicnosti? Mozak onda to nece moci
    po nekom poznatom principu da poveze i videcemo samo brljotinu.

    Drugim recima, da bi se nesto prepoznalo, mora se o tome vec imati neka
    postojeca informacija koja ce sluziti kao kod za desifrovanje. Zato je vazno
    onome sto se prikazuje u neprekinutom sledu od 24 slicice dati taj
    prepoznatljiv kod. Da bi se i sadrzina, ovako vastacki napravljenog pokreta
    identifikovala, ovaj neprekinut sled slicica mora trajati bar tri sekunde,
    kod jednostavnih sadrzaja. Na primer, krupnog plana lica. Ako je sadrzaj
    slozeniji sled slicica mora trajati duze. Taj neprekinut niz slicica koji
    kamera belezi, a projektor prikazuje, zove se kadar.

    Ako danas gledamo reklamu za koka -kolu, na primer, njen zasitni znak sa
    karakteristicnim slovima moze se sasvim dobro uociti i u jednoj sekundi, jer
    nam je svima poznat. Za neko novo ime i novi znak treba vise vremena. U
    svakoj sekundi filma su 24 staticne slicice (kvadrata), a na video traci 25
    elektronski ispisane slike (frejmova). Nazovimo ovaj kvadrat (ili frejm)
    "filmskim atomom", a svaki kadar "filmskim molekulom".

    Sta se zatim dogadja kada "filmski molekuli" tj. kadrovi pocinju da se
    spajaju u slozenija "filmska tkiva"? Stvara se novi efekat poznat kao fi -
    fenomen. U zavisnosti od sadrzaja dva kadra koji se spajaju, fenomen se
    pojavljuje kao fi tranformacija, sudar ili skok. Ma kakav bio ovaj spoj
    (rez), on stvara jos jedan potpuno novi efekat i novi vizuelni sadrzaj.
    Fi -fenomen upravo pociva na tome sto se taj novi sadrzaj ne nalazi ni u
    jednom od dva spojena kadra.

    Tako smo od dve vrednosti A i B, koje smo spojili, dobili vrednost C. Ako
    su A i B vec bili iluzija, onda se C moze nazvati superiluzijom.

    Ta superiluzija je zapravo tkivo filma ili bice filma. Vestina stvaranja fi-
    fenomena, odnosno njihova upotreba, cini filmski jezik i naziva se montaza.
    Montazom kadrova dobija se specificna retorika sedme umetnosti.

    Montaza se izucava u svim filmskim skolama kao poseban predmet. I kod nas
    postoji vec 30 godina katedra za filmsku i TV montazu na Fakultetu dramskih
    umetnosti u Beogradu.

    Televizija je u potpunosti preuzela jezik filma, a razvila je i svoj poseban
    jezik, pa je mnogi odavno nazivaju osmom umetnoscu.

    Film je tako sacinjen od velikog broja snimljenih kadrova koji se u montazi
    spajaju proizvodeci svaki put neku novu vrednost C. Kada se kadrovi spajaju
    tako da u svakom identifikujemo isti prostor, tako povezan niz se zove
    scena. Spajanjem vise scena, koje mozemo da povezemo po nekoj slicnosti, na
    primer vremenu u kome se odigravaju, prici, istom liku koji se pojavljuje
    itd., naziva se sekvenca.
    Ukoliko se citava sekvenca snimi u jednom kadru, dakle, bez iskljucivanja
    kamere, onda imamo kadar sekvencu. On moze obuhvatiti i vise scena. Primer
    za to je cuveni Hickokov film "Konopac" snimljen u samo deset dugih kadrova.

    Kada je 1919. godine ruski filmski teoreticar Lev Kulesov imenovan za sefa
    Moskovskog filmskog studija, u postrevolucionarnom periodu, odmah je poceo
    sa eksperimentima u kojima je koristio ove fi- fenomene. Lenjin je, poznato
    je, odmah uocio koliko film moze imati mocan propagandni ucinak. Bas kao sto
    je to kasnije koristio i Hitler, preko svoje rediteljke Leni Rifenstal itd.

    Od tada svaka filmska skola pocinje sa teorijom "Mazukinov esksperiment".
    Naime, Kulesov je tada snimio krupni plan (lice) poznatog glumca Ivana
    Mazukina u jednom kadru. Kadar je onda presekao na tri dela, a izmedju
    umontirao sledece kadrove: cinije sa supom, deteta koje se smeje i mrtve
    zene. Kada se citav montazni sled pogleda, na Mazukinovom licu, koje
    zapravo nije menjalo svoj izraz, gledaoci su "procitali" sasvim razlicite
    emocije, u zavisnosti sa kojim kadrom je njegov krupni plan bio spojen. Kod
    mrtve zene je uocena tuga, kod nasmejanog deteta radost, a tanjir sa supom
    je pokazao izvesnu zelju.
    Tako je slikovno okruzenje u koje je lik stavljen dao njegovom licu emociju,
    odnosno iluziju emocije koju su gledaoci kao takvu doziveli. Bila je to, u
    stvari, projekcija sopstvene emocije koju je svaki gladalac razvio
    posmatranjem prikazanih kadrova (supe, mrtvaca i veselog detata). Naravno,
    vazno je napomenuti da su svi gledaoci bili iz istog kulturnog podneblja, a
    to znaci da su jeli iz tanjira, decu dozivljavali kao radost, a smrt kao
    tugu.

    Sledeci eksperiment Kulesov je napravio tako sto je umontirao sledece
    kadrove: covek stoji pored Puskinovog spomenika u Moskvi; zena nervozno
    koraca; deo ograde snimljen ispred Bele Kuce u Vasingtonu; jedno stepeniste.
    Svi ovi kadrovi snimljeni su na sasvim razlicitim lokacijama u raznim
    gradovima, u sasvim razlicito vreme, ali po dnevnom svetlu.

    Kada je ovako umontiranu sekvencu pustio gledaocima, svi su desifrovali da
    su muskarac i zena par, koji se nalazi u istom prostoru, u blizini
    stepenista ispred Puskinovog spomenika koji je ogradjen ogradom Bele Kuce.
    To je otkrilo da kod gledalaca preovladjuje tendencija stvaranja
    kontinuiteta koji se tako formira u fiktivnom prostoru, sa iluzijom
    jedinstvenog prostora i vremena.

    Ukratko: ono sto ne postoji na filmskoj ili video traci cak ni kao pokret,
    ni kao prostor, postoji u mozgu - i kao prostor, i kao vreme, i prica, i
    lik, i emocija. Kako sve to cini zivot, tako je film dozivljaj koji bukvalno
    osecamo kao stvarnost, kao sam zivot.

    Cuvena Spilbegrova vestacka naprava u obliku ajkule, zastrasivala je milione
    gladalaca sirom sveta, cak i u scenama kada se nije videla, vec je kamera
    pokazivala samo povrsinu mora. Ali, svi smo znali, cak osecali, da je ona
    tu, samo sto ne izroni. I taj jedan kadar je u sistemu datih kodova vec bio
    dovoljan "okidac" za strah.

    Brodolom Titanika, u trocasovnom filmu, upravo je iluzija pomocu koje smo
    "stvarno" doziveli tu katastrofu. Oni koji su prvo gladali film pa onda
    citali Pasternakov roman, Doktor Zivago je imao lik glumca Omara Sarifa.

    Serijal americkih "vestern filmova" iz pedesetih godina proslog veka, u
    reziji Dzona Forda sa neustrasivim Dzonom Vejnom, trajno je dao romantican
    pecat istoriji naseljavanja belog coveka na tlo Amerike. Kada je tu istu
    temu na sasvim drugi nacin obradio reditelj Majkl Cimino, osamdesetih godina
    poslog veka u filmu "Vrata raja" pokazujuci bele doseljenike kao kriminalce
    koji su izvrsili genocid nad domacim indijanskim stanovistvom, holivudski
    cenzori su ga skratili sa cetiri na dva sata, a Ciminova rediteljska
    karijera je trajno zapecacena. SAD nisu nastale na genocidu, zaboga(!)

    To govori koliko film sa istinom i stvarnoscu nema nikakve veze, osim sto na
    nju lici. Montaza je njegov jezik, a cilj montaze je da proizvede efekat C,
    sadrzaj koji ne postoji, odnosno laz. Laz je imanentna tkivu filma i ako nje
    nema, nema ni filma, pokreta, muvija.

    Pored montaze slike, film koristi i montazu zvuka, gde se zvuk, takodje,
    razlaze na filmske "molekule" i "atome", odnosno na zvucne kadrove, kvadrate
    (frejmove). Tako se , na primer, slovo "S" nalazi zapisano na 6 do 10 (ili
    vise) frejmova (u zavisnosti kako ga brzo lik na snimku izgovori). U montazi
    se barata sa svakim kvadratom (frejmom), pa se svako "S" moze zameniti sa S.
    Tako lik moze sa ekrana da se cuje kako "vrska", iako zapravo govori
    normalno. Mogu se u usta stavljati druge reci, a na slikovni kadar, u kome
    se vidi pistolj ili puska na kojoj se povlaci oroz, podvuce se zvuk pucnja
    koji traje takodje 6 do 10 frejmova (kvadrata).

    Digitalna tehnika snimanja sve vrednosti na slici i u tonu prebacuje u
    velicine binarnih brojeva. Time se u jezik montaze kadrova uselila montaza
    unutar samog kadra. Tako se umesto snimka stola na kome se nalaze casa i
    flasa, moze umontirati flasa sa drugom casom. Umesto slike na kojoj se vidi
    grupa vojnika postrojena u filmskom studiju ispred plavog platna, moze se
    dobiti u pozadini sumark ili sled kuca iz Srebrenice. Tehnika danas moze
    sve.

    Gde se odigravaju Lukasovi "Ratovi zvezda"? U kom prostoru? U kom vremenu?

    Medjuodnos svih filmskih elementa - sadrzaj kadra, fotografija, gluma, prica
    sa zapletom, zvuk, itd., cine jedinstven kontrapunkt koji dalje izaziva
    lavinu raznih asocijacija kod svakog gledaoca ponaosob, u zavisnosti od
    njegovog obrazovanja, kulture, vere, psiholoske (ne)stabilnosti itd.

    U svakom video zapisu, svaki covek opaza prvo ono sto mu je na neki nacin
    blisko. Ako se na snimku bez posebne radnje ravnomerno rasporede sledeci
    staticni elementi: ceta vojnika sa automaskim puskama, teretni kamion, jedan
    pop, luksuzni automobil, camac, dva lovacka psa, bujno rastinje sa puno
    cveca, nekoliko ovaca i kokosaka, kao i jedno dete, prvo sto ce primetiti
    jedan profesionalni botanicar je rastinje. Pop ce uociti svog kolegu, a
    seoski domacin ovce i kokoske. Kinolog ce identifikovati pse, ribolovac
    camac, majka dete itd.

    Ukoliko se pre prikazivanja ovog snimka gledaocima stavi do znanja da ce
    vojnici pobiti ovce u camcu, svi ce prvo to uociti. Dakle, sasvim
    jednostavan princip. Ako se setimo recenog na pocetku, da se u vezivanju
    svake pojedinacne slicice mora naci kod prepoznavaja, to vazi za sve ostale
    nivoe povezivanja filmskog tkiva. REZIJA JE ZAPRAVO VESTINA STVARANJA KODOVA
    I POTKODOVA ZA CITANJE MONTIRANIH KADROVA.

    Odlicnu teoriju montaznog prostora u filmu, sa svim sistemima kodova i
    potkodova za povezivanje i desifrovanje postavio je i nas profesor teorije
    filma, dr Dusan Stojanovic.

    Na svakom video snimku profesionalni filmski snimatelj ce uociti odakle
    dolazi izvor svetla i gde je postavljena kamera, da li je staticna ili
    pokretna; montazer ce uociti koliko je kadrova umontirano i kako se vezuju;
    reditelj ce se koncentrisati na izraze lica, odnos medju likovima i
    desavanja u kadru.

    Tako je, upravo objavljeni video dokaz navodnog streljanja "muslimanskih
    civila u Srebrenici", za autora ovog teksta, diplomiranog montazera i
    reditelja, samo jedan niz kadrova: kadar uniformisanih vojnika sa oruzjem
    kako sa dosadom nesto cekaju pored puta; kadar u kome ljudi u civilu, njih
    desetak, leze na zemlji sa vezanim rukama na ledjima, dok se oko njih setaju
    naoruzana lica u slicnim uniformama; kadar u kome se krupnije vide dva
    uniformisana lica bez radnje; kadar u kome se kamionom voze civili vezanih
    ruku; kadar snimljen u jakom kontra svetlu spreda, u kome ljudi u civilu idu
    preko neke poljane dok su oko njih naoruzana uniformisana lica; kadar u kome
    slicna grupa ide snjimljena sa ledja u nepoznatom pravcu kroz neki sumarak;
    kadar gde se vidi da uniformisana lica premestaju jedno bezivotno telo;
    kadar gde druga dva bezivotna tela leze u travi, a lica u uniformama se
    krecu pored njih; kadar u kome se vide civili vezanih ruku kako stoje
    okrenuti ledjima i u njih su uperene puske uniformisanih kojima se ne vide
    lica; kadar u kome se cuje pucanje puske, a nakon nekoliko ispaljenih hitaca
    jedan, pa drugi civil padaju na zemlju... Svi kadrovi, osim dva gde se vide
    krupnije dva uniformisana lica bez radnje, snimljeni su u sirokom planu, sto
    znaci da se lica jako tesko uocavaju.

    Ako bi neki student rezije imao kao ispitnu vezbu: "Dokumentarni zapis
    streljanja civila u ratu", i pojavio se sa prikazanim umontiranim
    materijalom, mogle bi se odmah uociti sledece dramske nelogicnosti, odnosno
    lose dati kodovi:

    Prostor je vizuelno neobradjen i zbrkan, bas kao i radnja.

    Ako se snima krisom, da bi se snimku dao dokumentarni ton, ne sme se videti
    da akteri na gledaju u kameru i to prilicno nezainteresovano. Iz snimka se
    upravo vidi da su svi svesni da se snimaju. Onaj ko se sprema da pred
    kamerom izvrisi zlocin, mora biti tezak sadista, pa ce se truditi da se u
    svom sadistickom cinu jos vise istakne, pokazajuci i svoje lice i lice svoje
    zrtve upravo se unoseci u objektiv kamere. Recimo slike mucenja zatvorenika
    iz "Abu Graiba" imaju upravo ovaj izraz. Proracunat psihopata, bez super
    ega, a nameran da izvrsi zlocin, nece to uciniti pokazujuci se pred kamerom.

    Civili koji prisustvuju streljanju svojih drugova gledaju to bez ikakve
    emocije. Onda, isto tako, sa praznim izrazom lica, sklanjaju leseve. Zatim
    sasvim mirno stoje i cekaju sopstveno streljanje.

    Kadar u kome se vrsi streljanje sadrzi zvucno opaljenje puske koje se cuje
    tri puta pre nego sto telo u civilu, u cija se ledja puca iz neposredne
    blizine, reaguje. Umesto da pogodjeni mecima reaguje jakim trzajima, on
    uspeva da se na nogama mirno odrzi sa dva metka u ledjima. Tek nakon treceg
    metka telo, bez trzaja, pada u travu i to veoma blago, prosto se
    srozavajuci, sto vise prilici padu pijanca, itd. Krvi nema nigde.

    Dakle, ako bi ovakva scena bila rad profesionalog reditelja dokumentarnog
    filma, ocena bi bila da reditelj scenu nije postavio dovoljno zivopisno i
    psiholoski logicno(!)

    U citavoj sekvenci nema ljudske drame, straha za zivot osudjenika, ni sa
    jednog lica ne zraci nikakva emocija, nema kinestezije, a radi se o
    trenucima gde se prekracuje zivot, gde se emotivna tenzija mora javiti na
    obe strane.

    Prosto receno, ubistava kojih smo se nagledali na televiziji i u bioskopu
    mnogo su zivopisnija, surovija i dramaticnija nego sled kadrova prikazan na
    video snimku koji je proglasen autenticnim ubistvom.
    SNAGA OVOG VIDEO ZAPISA SAMO JE U MEDIJSKOJ NAJAVI KOJA USMERAVA GLEDAOCE
    KAKO DA POVEZANOST KADROVA DESIFRUJU.

    Najzad, nije bitno ni ko je ovo snimao ni montirao, ni sta je autenticno, a
    sta nije. Bitno je da DOKAZ KOJI IDE NA SUD, NE SME NIKO DA TAKNE NAKON
    ZLOCINA. U protivnom, nije vise validan. S obzirom da je ovaj snimak
    naknadno montiran, on nema nikakvo pravno znacenje, cak i kada se u pojedinm
    kadrovima vide mozda pravi lesevi.

    Zasto je ovaj sled umontiranih kadrova bez ikakvog smisla, osim onog koji mu
    imputira tuzilac Haskog tribnunala, prihvacen od drzavnog vrha Srbije kao
    validan dokaz zlocina?

    Odgovor je samo jedan: samo ZATO STO JE TO VOLJA TRENUTNOG DRZAVNOG VRHA
    SRBIJE.



    ************************************************** **************************

    SLOBODA urgently needs your donation.
    Please find the detailed instructions at:
    http://www.sloboda.org.yu/pomoc.htm

    To join or help this struggle, visit:
    http://www.sloboda.org.yu/ (Sloboda/Freedom association)
    http://www.icdsm.org/ (the international committee to defend Slobodan
    Milosevic)
    http://www.free-slobo.de/ (German section of ICDSM)
    http://www.free-slobo-uk.org/ (CDSM UK) http://www.icdsm-us.org/ (US section
    of ICDSM) http://www.icdsmireland.org/ (ICDSM Ireland)
    http://www.pasti.org/milodif.htm (ICDSM Italy) http://www.wpc-in.org/ (world
    peace council) http://www.geocities.com/b_antinato/
    PROČITAJTE OBAVEZNO OVAJ TEKST - SVE ĆE VAM BITI JASNO!!!

Slične teme

  1. Лажни извештај Загреба
    Autor Teodosije u forumu Politika
    Odgovora: 40
    Poslednja poruka: 25.12.2008., 17:30
  2. Odgovora: 15
    Poslednja poruka: 08.09.2008., 21:32
  3. Извештај са митинга
    Autor Alekasandar3 u forumu Politika
    Odgovora: 83
    Poslednja poruka: 01.08.2008., 16:59
  4. Odgovora: 3
    Poslednja poruka: 23.11.2007., 19:16
  5. Odgovora: 6
    Poslednja poruka: 07.06.2005., 11:29

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •