Ако немаш ништа против ја бих само додао нешто на твој текст.
Припајање Санџака унитарној БиХ, припајање Прешева и Бујановца Косову, десрбизација Војводине...
Izazvan sporadičnim provokacijama sa raznih strana, najčešće od paranoičnih “patriota”, da će neko od Srbije dalje i dalje cepati deo po deo, odlučio sam da napišem ovaj tekst o Kosovu u “Velikoj Albaniji”, o “Velikoj Albaniji” na Balkanu i Vojvodini u “Velikoj Mađarskoj”.
Velikoalbanski ciljevi su definisani 1878. godine, ali tada su se na Balkanu rađale nove države i svi državotvorni narodi ili oni koji su težili ka tome planirali su da stvore što veću državu. To je bilo u XIX veku. Sada je XXI vek. Stvari su se od tada znatno promenile. Veliki evropski narodi su se odrekli svojih nacionalnih država zarad Evropske Unije. I svaka priča o tome da će Albanci otcepiti i jedan jedini procenat od države Grčke, odnosno EU, je više nego smešan.
Zbog čega bi na početku XXI veka jedan evropski narod imao ekskluzivnio pravo da sa zakašnjenjem od 130 godina stvori ogromnu nacionalnu državu na račun svojih suseda, a da pri tom taj narod ima svoju matičnu državu? Zapravo, ne narod nego njegovi najekstremniji pripadnici. Dobro, ako tako mislite.
Da onda posmatramo stvari ovako. Svaka država i svaki narod u Evropi ima negde oko desetak procenata agresivnih a pri tom neobrazovanih, priglupih i povodljivih pripadnika koji ne prihvataju postojeće granice već žele da njihova država bude što je moguće veća. Oni nisu čak ni svesni koliko su njihove želje nerealne. Podsećaju me na Hitlerove jurišnike koji su do zadnjeg minuta verovali da Hitler ima tajno oružje kojim će u zadnji čas okončati rat u svoju korist; i na jurišnike Slobodana Miloševića, koji su u trenutku kad je ogromna većina građana blokirala celu Srbiju verovali da će se desiti čudo koje će zadržati njihovog idola na vlasti.
Francuski šovinisti bi želeli da obnove francuske granice iz vremena Napoleona I Bonaparte. Ko zna istoriju jasno mu je šta to znači i koliko evropskih država pri takvom scenariju jednostavno nestaje sa mape Evrope. Španski šovinisti, koji bi hteli da obnove svoje kolonije u Latinskoj Americi, ne bi pristali na to da žive pod francuskom čizmom. Portugalski šovinisti koji bi hteli da povrate Brazil, Angolu, Mozambik, neke luke u Indiji i Kini koje su osvojili pre Engleza, takođe. O nemačkim šovinistima da i ne govorimo. Oni bi hteli obnovu Hitlerovog Trećeg Rajha, a to znači skoro celu Evropu. Italijanski šovinisti bi hteli da obnove Rimsko Carstvo, dakle da im pripadne celo Sredozemno more (Mare Nostrum), pola Evrope i cela Engleska sa Velsom. Švedski šovinisti bi želeli da povrate slavu Švedske iz srednjeg veka i da zauzmu celu Skandinaviju sa Danskom i baltičkim zemljama. Poljski šovinisti bi želeli da obnove moćnu Poljsku iz XVI i XVII veka. Austrijski šovinisti bi želeli da obnove moćno Austrijsko Carstvo pre Austro-Ugarske nagodbe iz 1867. godine.
Hrvatski šovinisti hoće pored granica sadašnje Hrvatske celu Bosnu i Hercegovinu, Srem do Zemuna i celu Boku Kotorsku, sve do nadomak Budve. Mađarski šovinisti hoće da obnove svoje moćno kraljevstvo od pre hiljadu godina kad su držali celo hrvatsko primorje. Srpski šovinisti hoće Veliku Srbiju do Karlovca i Virovitice. Albanski hoće Veliku Albaniju. Grčki hoće da obnove Imperiju Aleksandra Velikog. Turski hoće Otomansko Carstvo itd...
Da li vidite koliko je to nerealno, odnosno koliko zalazi u granice suseda koji takođe imaju šoviniste? Evropa je baš na takvim iskustvima iz prošlosti, na užasnim i krvavim ratovima, došla do zaključka da treba da se ujedini. Zašto bi od svih pomenutih šovinista samo albanski i mađarski dobili potpuno zadovoljenje svojih ciljeva, i to na štetu samo Srbije? E, sad, vreme koje odmiče radi za nezavisno Kosovo, jer će se iz dana u dan, iz meseca u mesec, povećavati spisak država koje ga prepoznaju kao nezavisnu državu, što te države vide kao volju većine naroda koji tamo živi i najzad Amerika će tu volju preneti na Ujedinjene nacije, zbog svojih interesa i predsedničkih izbora na jesen, ma koliko se mi busali u grudi da ga ne damo ili se uzdali u Ruse koji imaju sopstvene interese. Ali i to Kosovo će biti nezavisna država, a ne pokrajina susedne Albanije.
Većina Albanaca koji su se doselili iz Albanije na Kosovo bežali su od albanske bede. Oni u Albaniji nemaju ni puteve, ni pruge, ni industriju, a na Kosovu je Srbija svojevremeno izgradila prilično dobru infrastrukturu. Albanci sa Kosova ne žele da žive u istoj državi sa Albancima iz Albanije u daleko većem procentu nego što Crnogorci ne žele da žive u istoj državi sa Srbima iz Srbije. Sve Drecunove priče o tome kako će Albanci dobiti Preševsku dolinu, pola Makedonije, Ulcinj i Tuze u Crnoj Gori, Janinu i Epir u Grčkoj, su običan delirijum jednog poremećenog novinara. Po dogovoru u Helsinkiju iz 1991. godine, granice u Evropi se mogu menjati jedino na taj način da pokrajine ili već postojeće regije (republike u SFRJ i SSSR recimo) mogu da postanu države voljom većine naroda sa već postojećim granicama. Time je Kosovu zagarantovana nezavisnost. Ali sve drugo je mlaćenje prazne slame. Znam jednu budalu koja kaže da će Vojvodina (cela, sa većinskim srpskim stanovništvom) pripasti Mađarskoj, da će nekakav Sandžak postati samostalna država, da će se Tuzi, Ulcinj i Kotor otcepiti od Crne Gore i postati nezavisne države, a da će Milo Đukanović sam sebe proglasiti za kralja i uspostaviti novu crnogorsku kraljevsku dinastiju!
Meni zaista nije jasno kakvi motivi vode ovakve ljude. Vojvodina bi teoretski mogla da postane nezavisna Republika Vojvodina. Ali kako stoje stvari, s obzirom na to da autonomaši na izborima ne mogu da sakupe ni 5-10% glasova – malo sutra. Što se tiče Sandžaka, ta je teritorija prepolovljena (pola je u Srbiji, pola u Crnoj Gori), kao prvo; a kao drugo, Tito je nije nacrtao kao posebnu regiju ni na jednoj mapi, te stoga nema nikakve šanse da dobije i D od državnosti. Dakle, prestanite da se zamajavate delirijumom jednog novinara koji na svoje tribine (ja sam prisustvovao nekima i ubedio ga da greši i da svesno ili nesvesno laže ljude) ne može da dovuče ni 10 ljudi.
Albanci u Makedoniji će uskoro činiti polovinu stanovništva (Skoplje je najveći albanski grad na svetu, kao što je i Beograd najveći crnogorski grad na svetu) i samim tim imaju puno pravo da budu konstitutivni narod. Ali to ne znači da Albanija ima pravo da prisajedinjuje makedonsku teritoriju. Daleko od toga. Albanci u Preševu, Medveđi i Bujanovcu znaju da nemaju nikakve šanse da se pripoje budućem nezavisnom Kosovu, koje će se u doglednoj budućnosti oficijelno zvati Republik Dardania, pa im ni vi ne morate davati lažnu nadu.
Po svim konvencijama, pa i po međunarodnom pravu, teritorija pripada većinskom narodu koji se na njoj trenutno nalazi. To što je Kosovo kolevka srpske državnosti (najstarija srpska, odnosno slovenska država na Balkanu je Zeta) za međunarodno pravo ima isti značaj kao i konstatacija da je Italija nekad bila kolevka Etruraca, a Meksiko kolevka Maja i Acteka. Bitno je ono što je danas. Uostalom, u XIX veku, naročito u periodu 1867-1878. kad su Srbi iz Srbije isterali turske garnizone, a onda se izborili za nezavisnost, na mapi Evrope nije bilo Srbije, ona se nalazila u okviru evropske Turske, a na njenoj teritoriji praktično nije bilo nikakve turske vlasti. Srbija je tada imala poslanstva širom Evrope. Tako je do skoro bilo i sa Kosovom.
Citiraću vam jedan deo Drecunovog teksta iz 2006. godine: „Kosovo sa Preševom, Bujanovcem i Medveđom u prvoj fazi treba da postane republika (država), a Albanci treba da pruže garanciju da će ta republika podjednako biti otvorena prema Srbiji kao i prema Albaniji, čime će postati faktor mira u jugoistočnoj Evropi. Dakle, najmanje što se može prihvatiti u sadašnjim okolnostima je da Kosovo postane konstitutivni element (država) u SCG;”. Milovan Drecun je dok je ovo pisao još uvek verovao u SCG i propovedao SCG. Pa vi vidite koliko je sve što on priča i što žele šovinisti u Tirani, Budimpešti i Novom Pazaru realno.
