DNEVNIK

Da li ste nekada , ili još uvek to činite, vodile dnevnik? Je li vam to pisanje pomagalo da olakšate dušu ili to doživljavate kao dečiju aktivnost?Kome dajete da vidi sadržaj? Ja ga pišem povremeno .

Ja pisem nesto kao dnevnik ... to nije cesto .... kad mi treba da olaksam dusu .... ali ne pokazujem nikom ... samo sebi

Jesam jedno 7 godina, i to skoro svaki dan. Kad sad citam te dnevnike, umirem od smeha, i stvarno mi je super ta varijanta. Pisala sam bas kad mi je bio najlepsi period zivota, i citajuci danas, mogu potpuno da ozivim te dane.

Pocela sam da pisem negde pri kraju osnovne skole i skoro kroz celu gimnaziju. I jos uvek su sa mnom. Svuda ih vucem sa sobom i ponekad uzmem nesto da procitam i podsetim se. Ponekad se nasmejem do suza, a pre neki dan sam se i isplakala kad sam procitala neku svoju pricu iz gimnazijskih dana. Koliko je tu nevinosti bilo i optimizma,...?! Zapocinjala sam i kasnije da pisem dnevnik, ali sad vise kao neki podsetnik sta se sve desavalo kog dana,.....vreme strasno brzo prolazi, svi dani lice manje vise jedan na drugi, ....pa kao neki podsetnik, ....ali nazalost nekako nikad nemam vremena da to i sprovedem u delo. :? Ali mislim da je to dobra stvar. I smatram to jako intimnim, nikad nikom nisam dala da cita. Mada mi je muz jednom dograbio neki iz srednje skole. I kaze da je bas zanimljivo. Mogla bih price od toga da napravim. :?
Ali ja to ipak cuvam samo za sebe.

ja jos uvek pisem.
mada od kada imam decu ja se upisem tek,ako se nesto dogodi...neka jaka emocija ili neki dogadjaj,putovanje,pa kao sto rece aphroditi sada mi dodje kao neki podsetnik.mislim da je poslednji upis bio mozda oko nove godine :?
ali kada mi sve ladje potonu cesto procitam sta sam pisala sa 16,18,30 godina...
neretko se isplacem,ismejem...prosto mi dodje kao neka samo moja terapija
i niko ih nije citao,bar da ja znam.jednom neko hoce,znam,i eto saznace mnogo toga o meni,ljudima,gradovima...sto me nikada inace nece pitati!
mada...sada imamo blog za istresanje

Редовно сам га писала од 4. основне до 3. године факса. После у фазама, са прекидима...Прошле године сам га поново писала неколико месеци, али на компјутеру ( под шифром )...сад опет не...
Дивна ствар је дневник. Кад га отвориш видиш себе какав си био некада, како си размишљао, како си се временом развијао...Понекад поцрвеним пред самом собом кад читам, понекад се насмејем, понекад расплачем...Понекад се сетим неких давно заборављених људи или догађаја... Некад га читам заједно са најбољом пријатељицом па се заједно сећамо и смејемо...
Добра ствар писања дневника је и та што нас он стално подсећа на то какви смо били, што нам не допушта да заборавимо све глупости које смо правили или којима смо се дивили...То је добро да и као родитељи ( мени и у професији помаже ) не заборавимо да смо и ми били тако шашави, глупави, наивни...као што су наша деца у тим годинама.
Јер, грозно је за децу кад њихови родитељи забораве да су икада били млади!

Joj mene to smara... Probala sam jednom da pisem i smorila se posle dva puta...
Ali zavidim onima koji pisu, sigurno je lepo imati kao uspomenu!

Da...pisala sam dnevnik u jednom periodu zivota,u trajanju od oko cetiri godine...To mi je pomoglo da prevazidjem dane besmisla i beznadja...i predstavlja mi dragocjeno svjedocanstvo jednog vremena...Sad kad ga citam,a rijetko to cinim,cini mi se da to i nisam u stvari ja dozivjela i pisala vec kao da se desavalo nekom drugom... Ali naidjem i na poneku davno zaboravljenu zanimljivost i uvijek pomislim kako je ljudsko pamcenje bas prolazna stvar... Inace,i tad kad sam pisala,a i sad,mislila sam da ako budem ikada imala kcerku,dacu samo njoj da procita i nikome vise...nemam pojma zasto bas tako Sad vise nemam potrebu da pisem dnevnik i mislim da ga vise nikad necu ni pisati...nemam zelju,a i kasnije kad citas,samo jos vise postajes svjestan prolaznosti vremena...Ali ko zna...mozda se nekad i predomislim...

Ja sve snimam na mp3-u i unosim u kompjuter....ja sam "urbana Felisiti"....

E !?

sto ti je tehnika :shock:

andja_stay_cool:

Ja sve snimam na mp3-u i unosim u kompjuter....ja sam "urbana Felisiti"....

Kliknite za proširenje...

Ma kakav kompjuter? Je l ti vidis sta sve rade ovi virusi i hakeri ? :wink:

jesam, oko 5 godina skoro svakog dana, imam preko 15-ak svezaka, ili negde preko 3000 strana uzivam da citam, cak i kad su u pitanju tuzne stvari... ipak su to moja osecanja, nesto sto je pisano za svoju dusu...iskreno... i volela bih i sad da vodim dnevnik redovno, ali nemam vremena...
divna secanja...

ja sam ga oduvek pisala(oduvek=od 5. razreda osnovne) i mnogo mi je neprilika doneo jer ga je moja keva citala i posle me kaznjavala kad bi nasla nesto sto joj se ne svidja(nije je cak bilo sramota da kaze da cita )neke od njih sam zbog stalnih selidbi izgubila.
tesko mi je kad citam.prezivim neke rane iznova.nekad budem nostalgicna.nekad se divim sebi.nekad se stidim.ali uvek citanje dnevnika znaci emocije.
moj muz se buni,kaze da pisem dnevnik svaki put kad se posvadjamo pa je on verovatno predstavljen u istom kao cudoviste.he he :wink:
od skorije stavljam i smajlije u tekst navika(toliko je daleko otislo to sa smajlijima da cak i kad direktorici ostavljam poruke ja nacrtam smajlija :? )

Pisala sam dnevnik godinama i onda sam jednom u napadu nekog cudnog raspolozenja zapalila sve osim jednog.Sad mi je zao ,bilo bi zanimljivo procitati svoja davna razmisljanja.

Hellen:

Редовно сам га писала од 4. основне до 3. године факса...

Kliknite za proširenje...

Takođe. Manje-više redovno.
I što reče Afroditi uvek ih vučem sa sobom.
Smešni su ti moji zapisi.
I smešno sam dete bila.
Najsmešnije, mislim da se uopšte nisam promenila.

ja sam za varijantu ; ponela te osećanja bilo ružna il obrnuto ,, i baciš se u poeziju ne mnogo vezanu za dogadjaj ,

I ja sam pisala dnevnik od petog osnovne pa negde do drugog srednje.
Mogla sam ga bukvalno sakriti u mišiju rupu i brat ili mama bi ga našli i čitali.
Posle sam namerno pisala svakakve gluposti da bi oni imali šta čitati i da bi se nervirali!
Sad kad ih uzmem da pročitam, umrem od smeha!

Naravno, oduvek sam i uvek ću... Ko što reče pajamaca to je neka vrsta terapije

banchi:

Da li ste nekada , ili još uvek to činite, vodile dnevnik? Je li vam to pisanje pomagalo da olakšate dušu ili to doživljavate kao dečiju aktivnost?Kome dajete da vidi sadržaj? Ja ga pišem povremeno .

Kliknite za proširenje...

Vidim svi su pisali kao klinci a kod mene obrnuta situacija...pocela da pisem dnevnik od pre par godina i to na nagovor drugarice. I iskreno, dopada mi se. Postoje stvari koje ne mozes i ne zelis da kazes ikom drugom ili dogadjaji kojih se zelis secati kasnije, pa ima li ista bolje nego to lepo fino zapisati u dnevnik. Ranije sam pisala u svesku, a sada preko kompa. Nikada nikom nisam dala da procita. Bar malo privatnosti treba zadrzati za sebe.

NatasaNatasa:

Ja pisem nesto kao dnevnik ... to nije cesto .... kad mi treba da olaksam dusu .... ali ne pokazujem nikom ... samo sebi

Kliknite za proširenje...

I ja sam pre tri godine pocela da pisem nesto sto bi se moglo nazvati dnevnikom, ali tu su samo neke moje misli, osecanja preneta na papir, utisci zbog nekog dogadjaja i zaista se osecam i vise nego dobro kada u trenucima tuge prenesem svoja osecanja na par stranica... I sada kada procitam neke recenice vratim se na te trenutke i ozivim ih u potpunosti... Ne pisem redovno, samo ponekad, desi se da i po nekoliko meseci ne napisem nista...
I nikome nikada nisam dala da cita, jer to je ipak nesto samo moje i nesto sto bih samo ja mogla da razumem, jer recenice iskazuju moja osecanja, ponekad i veoma metaforicno iskazana... :wink:

Pisem s vremena na vreme… Uglavnom kad sam tuzna, kada me neko iznervira,kad se osecam usamljeno, kad sam uplasena a nemam kome da se izjadam, onako od srca jer znam da me niko ne bi skroz razumeo, jer im ja to ne bih mogla skroz objasniti a ionako ne otkrivam nikome moje najdublje emocije, iluzije.
Pisem ga negde od sestog osnovne. Ranije sam pisala vise o dogadjajima a sada uglavnom o sebi I poimanju sveta oko mene, utisci I razmisljanja o nekom dogadjaju a ne sam dogadjaj, moje meditacije… 8)
Da, I meni bude tesko da citam stare. Bude mi zao sto vise nisam dete, sto vise nemam 13,15,17, tesko mi je da se vracam ponovo na neke nemile dogadjaje, a neke stvari kad procitam, bude me sramota od same sebe. ops:
Ali mi je drago sto to imam, jer kakva-takva, to sam ja, to je moj zivot, moja proslost, bila ona ruzicasta ili crna otisla je u nepovrat I o njoj svedoce jos uglavnom samo te stranice
I naravno da ga krijem,mada znam da ga se moja sestra par puta dokopala. Pre par godina se vracam iz skole I kroz prozor cujem kako moja sestra prepricava drugarici odlomke iz mog dnevnika o mojoj letnjoj ljubavi

lepo je i na compu, vazno da je negde sacuvano, mada ja ipak mislim da nije ista draz, jer drugo je pisati svojom rukom u nekoj svescici... isto kao sto je lepse dobiti pravo pismo...nego mail... zar ne?

pisala sam dnevnik, ali uvek pocnem, i tek tako - prestanem, posle nekoliko meseci.
poslednji put sam pocela u septembru, i prestala sam pre 2 meseca.... nisam imala nesto vremena, pa su se posle nagomilali dogadjaji i mrzelo me je da pisem.
sad razmisljam da opet pocnem. mada, onda bih htela da napisem nesto o onome sto je se dogadjalo ova dva meseca, a za to bi mi trebalo puno vremena...
imam nekoliko sacuvanih starih dnevnika, i to onih u kojima sam pisala svakodnevno, nekad kao raspored obaveza, nekad kao moje misli, osecanja...to su dnevnici iz vremena kada sam pisala uredno, decjim rukopisom, i obavezno pocinjala sa 'dragi dnevnice', ili kako bih vec zvala dnevnik. narocito su mi zanimljivi dnevnici koje sam vodila za vreme bombardovanja, kada nisam bila u bgd-u, u njima sam zapisivala sve cega sam se plasila, sta sam volela, lepo je setiti se...
nazalost, to nisu neke ukoricene sveske, nego obicne, sa malo ofucanim koricama, i sad mi je zao - ne znam koliko ce jos da izdrze.

Pisem od '99... Ne bas redovno... Ali jednom nedeljno odprilike...
Sve i svasta tu ima...
Smesno,tuzno,srecno... Samo sto lepim i neke sitnice uz taj dan... Moze da bude neki racun necega sto sam kupila,a meni je to bitno... Neka slicica... Bilo sta... Ali su mi uglavnom sve stranice izcrtane...

Naravno,to niko ne cita osim mene... Niti ce...
Ipak su neke stvari licne...