Стара српска поезија

HeBePoBaTaH_

HeBePoBaTaH_

Poznat
Poruka
7.004

СВЕТИ ЋИРИЛО

ПРОГЛАС
СЛОВЕНСКИМ НАРОДИМА СВИМ

...људи који љубе,
хоће расти Божијим растом;
јер ко ове вере не зна праве,
као семену које пада на њиву,
тако на срцима људским
треба дажда Божија од писмена
да узрасте плод Божији више.

Ко може приче све рећи,
које изобичавају без књига народе,
говором са смислом који не казују?
Ни ако све језике све уме
не може исказати немоћ ових.

Уосталом, своју причу да изнесем,
много ума у мало речи казујући:
јер наги су без књига народи...


 
АРСЕНИЈЕ III ЧАРНОЈЕВИЋ

МОЛИТВА ЗАСПАЛОМ ГОСПОДУ

И дан и ноћ бежећи са својим осиротелим народом,
од места до места,
као лађа на пучини великог океана
бекству се дајемо,
чекајући када ће заћи сунце
и преклопити се дан
и проћи тамна ноћ
а змијска беда која лежи пред нама.

Јер нема онога који нас саветује,
ни онога који нас од невоља ослобађа,
и невоља наша удвостручава се.
И рекох са сузама:

Докле ћеш, Господе, заборављати нас до краја,
докле ће се наоружавати на достојање твоје?
Устани, Господе!
Зашто спаваш,
зашто лице твоје, Боже наш, одвраћаш од нас?
И опет васкрсни Господе,
помози нам имена твога ради!

И тако непрестано ридање на ридање прилажемо
и ниоткуда помоћи.
 

АРСЕНИЈЕ ЈОВАНОВИЋ ШАКАБЕНТА

НАДГРОБНО СЛОВО БЕОГРАДУ

Постој, путниче кришћански,
који можда долазиш,
и погребење учини плачевно.

Овде лежи Београд са својим костима,
погребен у драгоценој пештери,
која је хришћане много стала.

Само што се крвава родих,
умирем бескрвном руком заручника.
Који је мене на веки неразрушивог
захтевао злим лукавством,
горим саветом и најневаљалијим -
упада у неоскрвњеност чувства или удовство.

Тако је и мени јестаством, војинством и уметношћу
украшену невидиму невесту
издаје за курву и смрти за подсмех.

Но мир мојом ценом купљен јесте,
мир више шкрти него ли мили.
Веро, надо, љубави, мене жртвујеш,
савећање, Београд ратом није рату,
степен несреће захтева несрећно!

И мене кога жезло није преломило -
перо обара, ах нокат, ах перо орлово!

Са мном већ ноћ јесте,
и луна мене покрива,
покаткад ћете мене страхом полупепелним
после тражити, но нећете наћи,
почивам у покоју, без крста, без свеће,
и никако.

Узжалујте:
Раствори, Бели Граде, двери своје,
и нек поједе вепар чеда твоја!
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Baudrillard
Miroslav Aleksić: Poezija je prvo lice sveta
Odgovora
0
Pregleda
178
Baudrillard
Baudrillard

Back
Top