Muški bikovi?

Amanda5:

Interesuje me sta da radim kad me muskarac bik kulira na svaki moguci nacin...please help me!

Kliknite za proširenje...

agatha:

Možda se malo stidi
Inače je to harmonična kombinacija

Kliknite za proširenje...

agatha:

O ja znam mnogo parova te kombinacije
Seksualno se izuzetno slažu
A Bikova stabilnost odgovara Ribi
Neko mora i pare da zaradi
Jesu možda materijalisti ali su ljubitelji umetnosti i neretko i sami umetnici
Još jedna spona sa Ribom

Kliknite za proširenje...

Američka veza
Neposredno pre okupacije Francuske, zanimljiva veza tajnog društva Pikaso – Kokto pojavila se sa druge strane Atlantika. Iste godine kada je Gernika putovala Amerikom 1937, Džon Hausman i dvadesetjednogodišnji Orson Vels su osnovali glumačku trupu pozorišta Merkur. U novembru iste godine, postavili su svoju prvu produkciju – Šekspirovog Julija Cezara. Orson Vels je adaptirao dramu, pa je radnju smestio u Musolinijevu Italiju. Bila je to antifašistička objava koja nije razočarala producente, jer je izazvala upravo očekivane reakcije i postala odskočna daska za ambicioznog Velsa i lansirala ga pravo među zvezde. Nepoznato je zbog čega su Hausman i Vels izabrali ime Merkur. Vels je kasnije tvrdio da ga je inspirisao novinski naslov koji je tog jutra video, ali je često bio krajnje nevoljan da govori o ovoj temi. Zanimljivo je videti vezu sa popularšću ovog imena u Francuskoj, a možda i sa ulogom koju su mu dodelili Pikaso i Kokto.

Pozorište Merkur je 1938. preko radio talasa izvelo obesnu šalu koja bi mogla da postidi i Pikasa i Koktoa zajedno. Izveden je zloglasni Rat Svetova, radio drama koja je „direktno prenosila“ invaziju vanzemaljaca na našu planetu, a koja je uspaničila čitavu Ameriku i najverovatnije uslovila posleratnu masovnu histeriju i pomamu za letećim tanjirima. Orson Vels se prvobitno javno izvinio Amerikancma i bukvalno „posipao pepelom“ zbog „nesrećnog nesporazuma“, ali je kasnije izjavio da je to bila namerno smišljena prevara, stvorena da odvrati ljude da veruju u sve što čuju na radiju. Vels je tako preuzeo plašt Američkog Varalice, ulogu koju će kasnije veselo reprizirati u nekim od svojih filmova, slaveći prevaru, obmanu i magiju.

Za razliku od svojih francuskih konkurenata, on nije bio sledbenik hermetizma kao takvog, iako je na jednom od svojih prvih susreta sa Koktoom, u filmu Crna Magija odigrao ulogu ozloglašenog maga, grofa Kaljostra i ispoljio popriličnu radoznalost kada su magija i slične stvari u pitanju.
Možda je taj interes bio samo refleks njegove duboke ljubavi prema iluziji i obmani. Ipak, Orson Vels jeste bio krajnje fasciniran afričkim šamanizmom. Šta više, posebno se bojao – baš poput Pikasa, vudu tradcije koja je uvezena u Ameriku. To je više nego očigledno i u njegovom filmu Sve je istina, čija se priča odigrava na karnevalu u Rio de Žaneiru, a u koji je imao nameru da umontira sekvence tajno snimljene prave vudu ceremonije. Kada mu je ta ideja propala, Vels je okrivio magijski uticaj lokalng hogana (šamana) koga je pokušao tajno da snimi.

Tokom Ruzveltove administracije, Orson Vels je bio ambasador kulture SAD u Južnoj Americi. Sa Ruzveltom je delio prilično socijalistički program, iako to nije zaustavilo njegove tvrdoglave antiestablišment akcije koje su često potkopavale njihov odnos i na kraju čitavu Velsovu karijeru. Zapravo, to je i razlog zbog čega film Sve je istina nije uspeo da napravi do kraja kada su presušili finansijski fondovi. Intriganan je podatak da je, prema nekim izvorima, Ruzveltova administracija bila značajno pod uticajem ekscentričnog hrišćanskog teozofa i Rozenkrojcera Henrija Valasa i njegovih prijatelja iz masonskog reda Prečišćenog škotskog obreda, koji su odgovorni za neke od Ruzveltovih prosvetljenijih socijalnih projekata, baš kao i za graviranje masonskog znaka – oka u trouglu – na novčanicu od jednog dolara.

Uprkos teškoćama, Vels je nastavio da podržava razne antiestablišment pokrete i kampanje za poštovanje ljudskih prava, posebno one koje su se odnosile na rasne probleme. Nešto od toga, zajedno sa njegovim okultnim sklonostima, jasno se vidi u čuvenoj mračnoj adaptaciji Magbeta iz 1935. Svi glumci su bili crni naturščici iz Harlema, a umesto škotskih veštica pojavile su se tri vudu sveštenice.

Poput Koktoa i Pikasa, Vels je pokušavao da ponovo kodifikuje klasične mitove i arhetipove u modernom kontekstu, a istovremeno iskazivao jedan od prvobitnih strahova ljudskog iskustva. Bio je daleko suptilniji od svojih francuskih ekvivalenata u sprovođenju ovog projekta, pa su okultni aspekti njegovog rada daleko manje uočljivi. Kasnije je Vels razvio direktnu umetničku saradnju sa Žanom Koktoom tokom 50tih godina i govorio da su obojica značajno uticala jedan na drugog. Kokto je o Velsu u svojoj biografiji napisao da je on bio „vrsta džina sa pogledom deteta, drvo prepuno ptica i senki, pas koji je pokidao lanac i prilegao na postelju od cveća, veseli dokoličar, mudri ludak, ostrvo okruženo ljudima, učenik usnuo na času, strateg koji se pretvara da je pijan kada poželi da ga drugi ostave na miru“. Vels je uzvratio komplimente u svojoj dokumentarnoj seriji Oko sveta sa Orsonom Velsom, gde je naveliko pohvalio Koktoa kao jednog od najvećih francuskih umetnika. Zanimljivo da je Vels u istoj seriji posetio Madrid, Barselonu i Baskiju, snimao borbe sa bikovima i sve što je podsećalo na Pikasa, ali nikada nije pomenuo njegovo ime.
Pet godina posle Koktoove smrti, te 1968. Vels još uvek radi u Parizu, a glavnu melodiju za svoj film Beskonačna priča uzeće baš od Erika Satija. Bliski prijatelj i Velsov saradnik, Patrik Mekguan, uklopiće teme iz radova Velsa i Koktoa u sopstveni rad, što je najočiglednije u Zatvoreniku.
Izgleda sasvim moguće da iza ovih veza i vezica zaista stoji nekakva okultna mreža koja traje sve do danas. Vels je pomogao da se taj kulturni pristup raširi u SAD ali nije bio jedini. Kokto je svoje američke kontakte dobro obradio, a posebno ozloglašenog Keneta Angera, čoveka lucifersko-kroulijevske orijentacije, koji ga je posetio u Parizu. Anger je producirao sopstveni koktoovsko-harlekinski film Zečiji mesec. Taj čovek povezuje čitavu okultnu kroulijevsku scenu američke zapadne obale, posebno preko Mardžori Kameron, udovice Džeka Parsonsa, osnivača kalifornijskog ogranka OTO (Ordo Templi Orientis Alistera Kroulija).
Jednako intrigantne su i bliske veze Pikasa i Asgera Jorna, bogatog, okultizmu sklonog nadrealiste, koji je finansirao neke značajne projekte.

http://www.treceoko.novosti.rs/code/navigate.php?Id=116

Kliknite za proširenje...

agatha:

Jel si gledao kad je glumio četnika dal u Sutjesci ili Neretvi?

Kliknite za proširenje...

Da, on tu uglavnom sedi na konju i prstom pokazuje u razne stvari, ali kad on taj svoj prst uperi momentalno svi statisti u tom pravcu padnu na tur, krošnje drveća se zanesu, konji posrnu, a partizani krenu u povlačenje uprkos scenariju. Naravno, ništa od toga se ne dešava. Orson je bio čovek koji nije imao ništa protiv toga da s vremena na vreme uzme neke novce. Novac ti treba ako nameravaš da konstantno radiš na sebi makar radio samo na povećanju gabarita i ošamućivanju jetre. Zgodni bili i ti četnici za glumu. Samo je trebalo da spusti obrve. Brada i stomak su već bili tu, a nahovali ga pa nije ni morao da priča. Sve u žanru. Sasvim pošteno odigrana epizoda u kultnom filmu. Da, govori se da mu je bila zanimljiva istorija Drugog rata na tlu Jugoslavije, da se fino angažovao da shvati svu tu zbrku, da se još 1942., zajedno sa sa Vinsentom Prajsom (Vincent Price), obreo na 15-ominutnom radio projektu The Chetnicks, a da je u vreme snimanja Neretve već uveliko radio tezge po Jugi, da je znao i gastronomiju, žene, ostalo (ako ostalog uopšte ima), ali sve to nije bitno jer se ovde ipak radi o partizanskom filmu, spektakularnom partizanskom filmu, zamalo pa vrhuncu žanra, koji, sa Orsonom ili bez njega, svakako treba videti na bioskopskom platnu... više puta...

Kliknite za proširenje...

agatha:

Podsetio si me na Keneta Engera -Vodoliju
Ima zanimljivu knjigu "Holivud Babilon"

Kliknite za proširenje...