Anksioznost

Malenano1:
Pa sta ce uzrokovati nego stres :/
Kliknite za proširenje...

U principu ljudi mogu da se nose sa stresom osim ako pate od anksioznosti, depresije i slicno ili ako im manjka seratonina.

Ili ako ne spavaju dovoljno, vode los zivot... Znaci uvek je razlog u nama, a ne spolja. Samo eto neki imaju ovkvo ili onakvo telo koje ce reagovati na odredjen nacin. Mislim nije dovoljno da uzimas lekove nego pronadji pravi razlog i resi se lekova.

- - - - - - - - - -

Na primer moja sestra kad je promenila nacin ishrane i hormoni su joj se sredili sami.
 
cao svima, ja sam iznenada otisao na odmor, pa me zato nije bilo neko vreme... mogu vam reci da se dosta bolje osecam posle dve nedelje odmora, ali jos uvek nije sve kako treba. skoro svakog dana imam malo mucnine i neki osecaj u desnoj ruci kao da mi ruka trni ili kao da mi pogirava misic kod pazuha... ne umam bas najbolje da objasnim to... ali je dosta redje, i dosta slabije nego pre... onaj osecaj brige i napetosti skoro da nemam... sutra se vracam i nadam se da cu u toku nedelje zavrsiti one preglede koje sam rekao (stitna zlezda i srce)... javljam se nakon toga...
 
pozdrav svima..ovde sam nova .volela bih da razmenim iskustva sa ljudima kojima je dijagnostifikovana anksiozna depresija ..meni je sve pocelo pre nekih deset godina ..prvi simpomi osecaj nesvestice ..osecaj knedle u grlu strah da cu da padnem u nesvest ..uz naravno vec poznato ubrazano lupanje srca ..strah od voznje autobusom ..velikih prodavnica ..strah od ludila .napadi panike su bili i vise puta dnevno u trajanju od po sat vremena nekada krace nakog tog uvek plakanje i depresija i vecito pitanje zasto bas ja?isla sam kod jednog psihijtra naravno drzavnog koji je imao nekih 5 minuta vremnea da mi kaze da mi nije nista i da treba da vise radim i prepisao mi xanax i bensedin po potrebi..nakog posete njemu bilo mi je jos gore jer sam shvatila da me ni on ne zeli razumeti ..taabletice su delovale dakle bla sam bez napada panike ali nravno uvek pod sedativima sto i nije bilo nimalo ohrabrujuce..nakog toga sam se odlucila na privatnog psihijatra smatajuci da ako platis dace ti vise vremnea i paznje i sto se ispostavilo tacnim u svako slucaju da ne duzim ..pocela sam da se mnogo zanimam za sama z moj poremecaj i kako se mogu sama izleciti ..lekove sam izbacila i osecam se 90 posto bolje ..u onih 10 posto spada nelagodnost koja se povremeno javi kada treba da idem u nabavku ali uglavnom vise se ogleda u pitanju odnosno strahu sta ako mi se ponovo vrati...dakle ako neko ima zelju da pise samnom ili se cuje preko skypa i ako nekome mogu pomoci da dodje na moj stadijum bilo bi mi drago..
 
sandra38:
pozdrav svima..ovde sam nova .volela bih da razmenim iskustva sa ljudima kojima je dijagnostifikovana anksiozna depresija ..meni je sve pocelo pre nekih deset godina ..prvi simpomi osecaj nesvestice ..osecaj knedle u grlu strah da cu da padnem u nesvest ..uz naravno vec poznato ubrazano lupanje srca ..strah od voznje autobusom ..velikih prodavnica ..strah od ludila .napadi panike su bili i vise puta dnevno u trajanju od po sat vremena nekada krace nakog tog uvek plakanje i depresija i vecito pitanje zasto bas ja?isla sam kod jednog psihijtra naravno drzavnog koji je imao nekih 5 minuta vremnea da mi kaze da mi nije nista i da treba da vise radim i prepisao mi xanax i bensedin po potrebi..nakog posete njemu bilo mi je jos gore jer sam shvatila da me ni on ne zeli razumeti ..taabletice su delovale dakle bla sam bez napada panike ali nravno uvek pod sedativima sto i nije bilo nimalo ohrabrujuce..nakog toga sam se odlucila na privatnog psihijatra smatajuci da ako platis dace ti vise vremnea i paznje i sto se ispostavilo tacnim u svako slucaju da ne duzim ..pocela sam da se mnogo zanimam za sama z moj poremecaj i kako se mogu sama izleciti ..lekove sam izbacila i osecam se 90 posto bolje ..u onih 10 posto spada nelagodnost koja se povremeno javi kada treba da idem u nabavku ali uglavnom vise se ogleda u pitanju odnosno strahu sta ako mi se ponovo vrati...dakle ako neko ima zelju da pise samnom ili se cuje preko skypa i ako nekome mogu pomoci da dodje na moj stadijum bilo bi mi drago..
Kliknite za proširenje...
Sociofobija.
 
Ja i dalje ostajem prvi svom :lol: Desava se da se ti anskiozni poremecaji ispreplicu pa ima nekad i elemenata drugih fobija,
ali agorafobija mi se nekako cini najsirom od svih.

Socijalna fobija je strah od stupanja u kontakt sa ljudima, interakcije, itd.

Strah od voznje busom, prodavnica (posebno velikih), ludila..itd. su simptomi panicnog napada i agorafobije.
 
Waterfall:
Ja i dalje ostajem prvi svom :lol: Desava se da se ti anskiozni poremecaji ispreplicu pa ima nekad i elemenata drugih fobija,
ali agorafobija mi se nekako cini najsirom od svih.

Socijalna fobija je strah od stupanja u kontakt sa ljudima, interakcije, itd.

Strah od voznje busom, prodavnica (posebno velikih), ludila..itd. su simptomi panicnog napada i agorafobije.
Kliknite za proširenje...


Tako je. Neko ko pati od panicnog poremecaja sa ili bez agorafobije ce smeti da gleda u oci drugih ljudi, nece prelaziti ulicu ako vidi da mu u susret ide druga osoba (nepoznata, polupoznata ili poznata) kao sto ce raditi neko ko ima problema sa socijalnom anskioznoscu. Neko ko pati od panicnog poremecaja i agorafobije nekada ce moci da ruca u restoranu prepunom ljudi ukoliko ga ne zakaci sasvim slucajno panicni tu, ili pak da se tu vec niej desio napad pa je naucio putem agorafobije da je to mesto "opasno" za njegov mozak tj to mesto postaje fobicna situacija, izvor fobije, dok ce neko sa socijalnom anskioznoscu biti onemogucen svaki put da jede u restoranu kada su tu ljudi. Mislice da svi gledaju bas u njega, i osecace se uznemireno i trapavo, pa sve do toga da dobije i on panicni napad. Ukoliko ej restoran skroz prazan, moci ce da jede 100 puta i nikakvu nelagodu nece osecati.
 
bRu zLi:
Tako je. Neko ko pati od panicnog poremecaja sa ili bez agorafobije ce smeti da gleda u oci drugih ljudi, nece prelaziti ulicu ako vidi da mu u susret ide druga osoba (nepoznata, polupoznata ili poznata) kao sto ce raditi neko ko ima problema sa socijalnom anskioznoscu. Neko ko pati od panicnog poremecaja i agorafobije nekada ce moci da ruca u restoranu prepunom ljudi ukoliko ga ne zakaci sasvim slucajno panicni tu, ili pak da se tu vec niej desio napad pa je naucio putem agorafobije da je to mesto "opasno" za njegov mozak tj to mesto postaje fobicna situacija, izvor fobije, dok ce neko sa socijalnom anskioznoscu biti onemogucen svaki put da jede u restoranu kada su tu ljudi. Mislice da svi gledaju bas u njega, i osecace se uznemireno i trapavo, pa sve do toga da dobije i on panicni napad. Ukoliko ej restoran skroz prazan, moci ce da jede 100 puta i nikakvu nelagodu nece osecati.
Kliknite za proširenje...

E ovo si mene opisao.
 
Malenano1:
E ovo si mene opisao.
Kliknite za proširenje...


:cool: Dec maj djob ;)

Moras raditi na tome da takve situacije prepoznajes i da ih en ponavljas.... Iako stvaraju anksioznost govori sebi da cineci suprotno od onog sto osecas ti neces nista lose uraditi i nista se strasno nece desiti. OD ljudi se ne mozes sakriti. Ljudi sa soc.anx. misle ako skrenu oni pogled i ako sakriju lice da ih niko nece gledati.....Oni u osnovi ne zele da ih neko gleda, proucava, da nesto misli o njima, boje se kakvu ce reakciju izazvati kod njih, da li ce ispasti perfektni u njihovim ocima.....I onda misle ako se sakriju da su sakrili i svoje slabosti i mane. Ali iako se kriju, i ako ti ne vidis njih, oni i dalje vide tebe, tako da nista nisu uradili samo su sebi napravili dodatni problem.

Zato treba covek da kaze - OK here I am , look at my all weakness, so f... what I am not perfect, ok thats it, I don't want to please you, I don't care for your opinion, now f... off......

Da li si primetila da nikako od takve fobije ne pate osobe koje su bezobrazne, koje nemaju stid, koje se ponasaju kao zivotinje..... Ili ono, cega se pametan stidi, glup se ponosi....Takvi gluapci nikada nece izazvati kdo sebe socijalnu fobiju, i uvek se prse u prvi plan, iako po nekad i normalnim ljudima to smeta pa se oni sramote i skrivaju da su na njihovom mestu. To je ono kada te sram umesto nekog, a on to ne vidi.....Eto i od takvih ljudi se moze nesto nauciti...Kako covek rasterecenod a se ponasa i da ga bude bas briga za sve.
 
Moj savjet za anskiozne:
Napisite sami sebi dvije liste:
1. Vasih osobina koje vam smetaju
2. Sposobnosti koje nemate ali bi voljeli da imate
3. Osobina koje bi voljeli da imate, i razloga zasto bi voljeli da ih imate
4. Sposobnosti koje imate, ali bi voljeli da nemate, i razloge zasto bi voljeli da ih nemate

Ako iz toga ne izvucete nikakav zakljucak, dajte nekome da procita.

A sto se tice postavljca teme:
Volio bi da mislis ovako, u slucaju da ne mislis ovako: Nije kriv traumatski dogadjaj zato sto ti imas traumu, nego si kriv ti sto si dozvolio da traumatski dogadjaj moze da izazove kod tebe traume.
 
bRu zLi:
Tako je. Neko ko pati od panicnog poremecaja sa ili bez agorafobije ce smeti da gleda u oci drugih ljudi, nece prelaziti ulicu ako vidi da mu u susret ide druga osoba (nepoznata, polupoznata ili poznata) kao sto ce raditi neko ko ima problema sa socijalnom anskioznoscu. Neko ko pati od panicnog poremecaja i agorafobije nekada ce moci da ruca u restoranu prepunom ljudi ukoliko ga ne zakaci sasvim slucajno panicni tu, ili pak da se tu vec niej desio napad pa je naucio putem agorafobije da je to mesto "opasno" za njegov mozak tj to mesto postaje fobicna situacija, izvor fobije, dok ce neko sa socijalnom anskioznoscu biti onemogucen svaki put da jede u restoranu kada su tu ljudi. Mislice da svi gledaju bas u njega, i osecace se uznemireno i trapavo, pa sve do toga da dobije i on panicni napad. Ukoliko ej restoran skroz prazan, moci ce da jede 100 puta i nikakvu nelagodu nece osecati.
Kliknite za proširenje...

Znaci, bila sam u pravu..:hvala:

btw, moje pitanje od pre par meseci i dalje ceka odgovor :sad2: :lol:
 
bRu zLi:
:cool: Dec maj djob ;)

Moras raditi na tome da takve situacije prepoznajes i da ih en ponavljas.... Iako stvaraju anksioznost govori sebi da cineci suprotno od onog sto osecas ti neces nista lose uraditi i nista se strasno nece desiti. OD ljudi se ne mozes sakriti. Ljudi sa soc.anx. misle ako skrenu oni pogled i ako sakriju lice da ih niko nece gledati.....Oni u osnovi ne zele da ih neko gleda, proucava, da nesto misli o njima, boje se kakvu ce reakciju izazvati kod njih, da li ce ispasti perfektni u njihovim ocima.....I onda misle ako se sakriju da su sakrili i svoje slabosti i mane. Ali iako se kriju, i ako ti ne vidis njih, oni i dalje vide tebe, tako da nista nisu uradili samo su sebi napravili dodatni problem.

Zato treba covek da kaze - OK here I am , look at my all weakness, so f... what I am not perfect, ok thats it, I don't want to please you, I don't care for your opinion, now f... off......

Da li si primetila da nikako od takve fobije ne pate osobe koje su bezobrazne, koje nemaju stid, koje se ponasaju kao zivotinje..... Ili ono, cega se pametan stidi, glup se ponosi....Takvi gluapci nikada nece izazvati kdo sebe socijalnu fobiju, i uvek se prse u prvi plan, iako po nekad i normalnim ljudima to smeta pa se oni sramote i skrivaju da su na njihovom mestu. To je ono kada te sram umesto nekog, a on to ne vidi.....Eto i od takvih ljudi se moze nesto nauciti...Kako covek rasterecenod a se ponasa i da ga bude bas briga za sve.
Kliknite za proširenje...
Ma lako je to reci a tesko uciniti...Zanimljivo je kad je meni lepo ne obazirem se na to a kad nije onda se obazirem.
iskrenopisem:
Moj savjet za anskiozne:
Napisite sami sebi dvije liste:
1. Vasih osobina koje vam smetaju
2. Sposobnosti koje nemate ali bi voljeli da imate
3. Osobina koje bi voljeli da imate, i razloga zasto bi voljeli da ih imate
4. Sposobnosti koje imate, ali bi voljeli da nemate, i razloge zasto bi voljeli da ih nemate

Ako iz toga ne izvucete nikakav zakljucak, dajte nekome da procita.

A sto se tice postavljca teme:
Volio bi da mislis ovako, u slucaju da ne mislis ovako: Nije kriv traumatski dogadjaj zato sto ti imas traumu, nego si kriv ti sto si dozvolio da traumatski dogadjaj moze da izazove kod tebe traume.
Kliknite za proširenje...
Sastavicu listu cim pre mislim da ce biti zanimljivo.
 
Ovako, naime nova sam na forumu. Udata sam, imam 23 godine i cerkicu od 16 meseci. (Verovatno ce vecina sada da me osudjujete kako sam se mlada udala, dobila dete itd, ali ja ne smatram tako, bila sam spremna na to i tako sam i ucinila). Muz je 13 godina stariji od mene, ima stalan posao, dobar prema meni, pomaze mi oko deteta i oko svega po kuci.Zivi zdravi svi. Pre tacno mesec dana pocela sam da radim u gradu koji je udaljen od mog 20km. Putovanje mi nije problem, krecem u pola 8, a kuci sam vec u pola 4 jer radim 7 sati. Posao mi nije stresan, radim kao menadzer prodaje. Prve dve nedelje je sve bilo u redu. Mala je posla u vrtic, muz je uzima oko 3, ja dodjem i sve super. Jednog dana odjednom samo mi je pala na pamet misao sta ako pocnem da zaboravljam sve, sta ako ne mogu da se setim nekih bitnih dogadjaja!? I tu me je uhvatila panika, pocela sam da se prisecam svih dogadjaja, setim se uglavnom svega bitnog sto se desilo, ali ako npr.ne mogu da se setim sta sam radila kad sam dosla kuci pre 5 dana i gde je tada bio moj muz mene hvata panika...Pocinjem da se tresem i mislim da ludim i da cu svaki sledeci dogadjaj zaboraviti. Pocela sam da se plasim i da cu izgubiti osecaj za cerkicu(valjda zato sto manje vremena provodimo zajedno), a znam da je to nemoguce jer mi je ona sve na svetu i za nju zivim. Sada sve sto uradim ja se plasim da cu zaboraviti (a ne zaboravljam) i to me muci. Hvata me panika, strah me je da dodjem na posao, strah me je da ostanem sama kod kuce, strah me je da izadjem sa drugaricama. U subotu imam zakazano kod jednog divnog psihologa, a do tada da li je neko imao slicnu situaciju i da li mislite da sam anksiozna? Udavila sam, znam, ali sam htela da budem sto preciznija. :) Hvala unapred svima. Pozdrav.
 
Nisi anksiozna samo ti je novo sve i to,jbt ja bi takva bila samo da se zaposlim a gde da imam dete i muza i putujem na posao i sve....?!?!?!? Juuuuuu.... Dobro je tebi samo si malo nervozna.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top