ljubitelji akvarela

D.Kolarević

Milan Gruzanin:

Kliknite za proširenje...

Hvala što si postavio ovaj tutorijal Pa ovo kao neki šablon

ovaj kako je počeo ali ispade ok na kraju

siju i miju:

Dimitrije Kolarević rođen je u Kralupima (BiH), 14. marta 1951. godine. Srednju školu za likovne tehničare završio je u Novom Sadu 1972. godine. Višu pedagošku – odsek likovne kulture u Novom Sadu 1974, a Akademiju umetnosti – slikarski odsek u Novom Sadu završio 1978. godine. Živi u Bačkom Jarku. Učesnik je mnogih likovnih kolonija i dobitnik mnogih nagrada. Član je udruženja likovnih umetnika Vojvodine. Trenutno je zaposlen u Ministarstvu prosvete Republike Srbije kao prosvetni savetnik za Južnobački i sremski okrug – Školska uprava Novi Sad.

Slikarstvom se bavi od 1972. godine

Kliknite za proširenje...

Super je!

ja sam izabrala njegovih 5 najboljih slika.i meni je ok.

Janka poznajem lično..izuzetan akvarelista

Meni se on isto jako dopada ! zato sam i stavila većinu njegovih slika .

Josip Žbukvić:

Istorijski razvoj akvarela

Akvarel je poznat još u starom Egiptu, gde su ga izrađivali na papirusu, u Kini na papiru i svili. Poznat je i u strom Japanu, Indiji i Persiji. Akvarel su negovali antički Grci i Rimljani, a javlja se i u starhrišćanskoj umetnosti. Preko Vizantijskih slikara prelazi u srednjevekovne samostane u celoj Evropi. Brojni misali, psaltiri, brevijari i hronike toga vremena iluminirane su minijaturama, inicijalima i ornamentima, rađenim vodenim bojama.
Акварел зеца od Albrehta Direra
Akvarel zeca od Albrehta Direra

Nastanak akvarela povezuje se sa Direrom. On se smatra za začetnika ove tehnike u slikarstvu, kao i umetnika koji ju je usavršio i popularisao. Upotrebljavao je belinu papira da naglasi svetlo i vazdušasto izvođenje dela. Interesovanje za prirodu koje je pokazao u ovoj tehnici dalo je nove motive za nove generacije umetnika. Direrovi akvareli nisu bili predstudije za druga ostvarenja. Radio ih je sa velikom umešnošću i severnjačkom preciznošću. Slikanjem akvarela Direr je razvio lakoću pokreta ruke za slikanje velikih oltara.

Među prvim akvarelistima novog veka ističu se Albreht Direr i Hans Holbajn Mlađi. U doba baroka akvarel služi za skice i nacrte po kojima će se izrađivati slike u drugim tehnikama. U 18. i 19. veku u Engleskoj se razvilo akvarelno slikarstvo pejzaža (G.Robertson, P. i Th. Sandby, Vilijem Blejk i dr). Za engleskim primerom povode se i slikari drugih zemalja.

U 19. veku u tehnici akvarela vodi Francuska:Teodor Žeriko, Ežen Delakroa, Onore Domije, Eduar Mane, Pjer Ogist Renoar, Pol Sezan.

U 20. veku ovom tehnikom se služe Anri Matis, Andre Dionaje de Segonzak, Pol Sinjak, Moris de Vlamenik, i dr.

Počeci akvarela na Balkanskim prostorima javljaju se u 17. i 18. veku sa akvarelnim crtežima starih gradova. Ovu tehniku su koristili: Anastas Jovanović i Stevan Todorović slikajući predele i portrete. Na prelazu iz 19. u 20. vek akvarelom su se bavili Slava Raškaj, Janez Šubić i Jurij Šubić, a kasnije: Emanuel Vidović, Josip Račić, Miroslav Kraljević, Vladimir Becić, Ljubo Babić i dr.
se oduvek smatrao jednom od najfinijih slikarskih tehnika. Prve boje su se, zapravo, Akvarel sastojale od mešavine vode i zemljanih boja kojoj se, zbog veće otpornosti na svetlost, dodavala gumiarabika. Tek je u XIX veku akvarel stekao veći značaj, zahvaljujući, pre svega, radovima Sezana, Turnera i Dufija. Sastav boja je sve do danas ostao nepromenjen.

Karakteristike

Akvarel sastojale od mešavine vode i zemljanih boja kojoj se, zbog veće otpornosti na svetlost, dodavala gumiarabika. Tek je u XIX veku akvarel stekao veći značaj, zahvaljujući, pre svega, radovima Sezana, Turnera i Dufija. Sastav boja je sve do danas ostao nepromenjen
Delove slike koji treba da ostanu beli, ostavljamo neslikanim. Akvarelne boje karakteriše prozirnost i prozračnost te se slikanjem boje na boju mogu dobiti izvanredni tonaliteti poetičnog karaktera.

Dva osnovna načina rada akvarelnim bojama su:

Rad na suvoj podlozi

Ovim načinom rada se boja svaki put nanosi na suvu podlogu, tj. sačekamo da se prvi sloj boje koju smo naneli osuši, pa tek onda nanosimo drugi, itd. Zbog prozirnosti akvarela moguće je videti predhodne slojeve boje, što nudi mogućnosti za karakterističan tonski i koloristički izraz.

Rad na mokroj podlozi

Papir se najpre navlaži čistom vodom pomoću kista, sunđera ili pamučne krpice preko cele površine, a moguće je ovlažiti samo delove papira na kojima želimo efekte prelivanja i spontanog mešanja boja. Nove mogućnosti likovnog izraza dobijamo tako što ostavimo sliku da se osuši te onda možemo da nastavimo sa slikanjem.Lefranc & Bourgeois proizvodi dva niza boja sa vodenom bazom:
Linel, boje za umetnike, u tubama od 5 ml, u 80 boja i sledećih osobina:

visoka pigmentacija (bogata pigmentacija izuzetno fine zrnatosti)
visoka otpornost na svetlost
brzo sušenje
vezivni medij: gumiarabika

Niz finih vodenih boja u 1/2 posudicama u 21 boji, koje deluju izuzetno transparentno zahvaljujući kvalitetu pigmenata i gumiarabici kao vezivnom elementu. Pakuje se u jedinicama na blister kartonu i u plastične ili drvene kutije.

Materijali

Voda
Pre započinjanja slikanja uzmite tri posude i napunite ih vodom:
- jednu za razređivanje boje,
- jednu za pranje četkica, i
- jednu za ovlaživanje osnove.

Hartija
Svetlina akvarela potiče od beline papira. Papir za akvarel od 300 gr je idealan izbor, jer ga ne treba širiti i ne stvaraju se nabori. Ako, međutim, koristite lakši papir, moraćete da ga raširite i fiksirate na ivicama da ne bi došlo do boranja.

Olovka
Pre nanošenja boje, crtež se mora skicirati olovkom HB tvrdoće, ali paziti da potezi budu veoma lagani i linije tanke, da se ne bi videle kada se prekriju bojom.
Četkice
Treba uvek koristiti četkice koje dobro zadržavaju vodu: od veveričje dlake, samura ili izvesne sintetičke četkice. Za meke linije koristiti male, zaokrugljene četkice. Za pozadinu se koriste ravne četkice (veličina zavisi od površine koju treba pokriti). Četkice se čiste trljanjem na običnom sapunu, a potom se isperu tekućom vodom. Pažljivo se osuše čistom krpom. Po sušenju im se prvobitan oblik vraća prstima, a čuvaju se vrhom nagore.

Mešanje boja
Preporuka je da se počne najsvetlijim bojama, te da se nastavi tamnijim nijansama, bez potpunog prekrivanja papira, jer bi inače slika bila tamna. Sloj boje treba da je tanak da bi slika bila svetlija, tj. da svetlost može da dopre do papira. To se postiže razređivanjem boje vodom i dobija ceo spektar svetlih nijansi i potrebna prozračnost.
Ne mešati više od dve boje da bi se izbeglo opšte sivilo. Akvarel karakteriše suptilna igra svetla. Treba se truditi da se uvek stvori maksimalan kontrast.
Pozadina
Uvek početi od izrade pozadine. Većom količinom vode razredi se dovoljna količina boje da se pokrije željena površina, pa se potom papir navlaži sunđerom. Ako se papir sjaji, stavilo se suviše vode, te je treba upiti suvom krpom, ali tako da se vlažnost papira zadrži. Boja se nanosi odmah.

Aditivi
Sledeći Lefranc & Bourgeois aditivi pospešuju završnu obradu akvarela:
Graphigum: tečnost koja se primenjuje pre slikanja onih površina papira koje treba da, po završetku slike, ostanu netaknute. Graphigum se prosto ogrebe na kraju, te ostaju oštre konture dela nepokrivenog bojom. Graphigum se po mogućstvu nanosi starom četkicom. Prodaje se u bočicama od 75 i 250 ml.
Ox Gall: da bi boja bolje i lakše prijanjala na osnovu. Razređuje se vodom pre upotrebe. Prodaje se u bocama od 75, 250, 500 i 1000 ml.
Bezbojni lak: na bazi sintetičkih smola; nanosi se četkicom i ne razliva boje. Slici daje zaštitu, a istovremeno zadržava prvobitnu luminoznost i transparentnost; slika ne žuti. Prodaje se u bočimama od 75 !

Slike koje su bile na Limundu su prodate za smešne pare,evo kako izgledaju :









-------------------------------------------------------------------------------
ova nije sa limunda,ali mi je zanimljiva,jer je ovde noć

Druga,cetvrta i zadnja mi se svidjaju.

John Howe
Jest da su ilustracije(nisu bas neka velika umetnost ali opet svidjaju mi se)

ABDULIĆ-OSMANČEVIĆ: Akvarel je najplemenitija slikarska tehnika i zahtijeva poseban senzibilitet. Akvarel traži dobru koncentraciju i sigurno vođenje kista po bjelini papira, traži sigurno osvajanje prostora, koji u protivnom pokaže jasno i brzo svaku pogrešku. To je možda i odgovor na pitanje - zašto je tako malo slikara akvarelista. Umjetnost je, između ostalog, čežnja za samoostvarenjem i samospoznajom. Sa puno entuzijazma bacamo se na posao, i otkrivamo šta medij akvarela nudi. To je proces vježbi i tehničkih dostignuća, ali stiče se i bolno iskustvo da je akvarel teško korigovati, da svaki suvišni potez kista umanjuje intenzitet iskaza. I tek nakon dugog eksperimentisanja sa medijem počinje dugi put umjetničkog sazrijevanja i pronalaženje ličnog likovnog rukopisa. Jer, umjetnost je duhovni i duševni egzibicionizam i nemanipulisano predstavljanje sopstvenog JA. Alfred Kubin je pisao: " Svako postiže ono što može, na svoj način, koliko mu njegova nadarenost dopušta". Pravi odgovor na Vaše pitanje bi, prema tome bio, da sam sve ovo u sebi prepoznala i iskoristila na najbolji mogući način. Lijepo ste formulisali - dominantna sklonost prema akvarelu! Sretna sam što uspijevam u jednoj tako ozbiljnoj i teškoj tehnici da se ostvarujem, i da likovna publika ili jednostavno posmatrači, brzo i lako ostvaruju kontakt sa mojim akvarelima. Time je, mislim, umjetnost i dostigla svoj najviši cilj, jer duga i vatromet nisu neophodni, ali oni donose boju i svjetlost u naš život....

Vanaž

prelepa slika