Samodovoljnost

Po vašem mišljenju:

Da li je samodovoljnost vrlina, mana ili nešto treće?
Da li postoji išta iznad samodovoljnosti?
Da li samodovoljnost osobina budnih duhova,nadljudi?
Da li je samodovoljnost rezultat dostignutog umnog savršenstva?

Niko nije samodovoljan...

Misliš? Jesi li ti išla od jednog do drugog čovjeka i uvjerila se u to? Ako jesi, možeš li biti sigurna da te nijesu prevarili, ili da se nijesi možda ti prevarila u sudu?

Iskazi tipa "svi" i "niko" su strašno nezahvalni.

Pa što sve doživljavaš tako lično?
Poznaješ li čoveka koji je ceo život proveo sam sa sobom, pa još bio i srećan

Ja ću ti prva reći da verujem u izuzetno negativan uticaj ljudi na čoveka. Prevashodno negativan, a veoma malo i pozitivan.
Ali neophodan. Čovek je društveno biće. Čovek se zaljubljuje. Stvoren je da oseća, da bi osećao mora imati kome da uputi ta osećanja. Da bi mogao voleti, mora umeti mrzeti. Dobra ravnoteža održava mir njegove duše, dobro u njegovim delima i sređenost u osećanjima.
Da bi bio čovek, mora znati ljude.
Da, možda je samodovoljnost svojstvena božanskom, pod uslovom da Bog razume naša osećanja, da postoji, da zna šta je društvo. Ima li smisla pričati unikatu kako je teško sa konkurentima?
Biće koje nije videlo svetlo ne zna koliko bi mu nedostajalo...
Pobogu, svako može biti samodovoljan. E, ne bih rekla da će svako, sam sa sobom, biti srećan. I čitav.

Lexa:

Pa što sve doživljavaš tako lično?

Kliknite za proširenje...

Kako si došla do tog zaključka? Zar nije razumno, ako neko tvrdi nešto o n broju slučajeva, pitati da li je taj neko ispitao svaki od tih n slučajeva ? n E N. Zar nije neozbiljno, prije svega pogrešno, tvrditi nešto o n broju slučajeva, a da je pri tom ispitan samo m<n broj slučajeva? m,n E N.

Možda ja griješim. Ako griješim, fino bi bilo da me neko ispravi. Zar ovaj podforum i ne služi za tako nešto?

Lexa:

Poznaješ li čoveka koji je ceo život proveo sam sa sobom, pa još bio i srećan

Kliknite za proširenje...

Samodovoljnost je, po meni, prije svega osobina, sklonost, koja manje ili više, u zavisnosti od uslova sredine dolazi do izražaja. Nije uopšte bitno da li je neki čitav život proveo sam sa sobom. Bitno je da se taj neko najljepše osjeća kad je sam, i da nema nikakvu potrebu za društvom.

Lexa:

Pobogu, svako može biti samodovoljan.

Kliknite za proširenje...

Ista primjedba kao i maloprije. Da li si, ako već nešto tvrdiš o n broju slučajeva, ispitala svaki od tih n broj slučajeva, n E N?

Lexa:

E, ne bih rekla da će svako, sam sa sobom, biti srećan. I čitav.

Kliknite za proširenje...

Lično mislim da je sklonost ka samoći osobina rijetkih, onih koji mogu da podnose sebe. Oni će u samoći biti i srećni i čitavi. Ne svih.

Bijeg od samoće je bijeg od sebe, bijeg onih koji sebe ne mogu da ponesu. Njima (a govore iz sopstvenog iskustva) biti sam sa sobom je najlošije društvo. To dosta govori i o njima samima. Zato idu ka drugima. Lakše podnose druge nego sebe.

Ja iskreno verujem da je ljudsko biće društveno i da je takvo u svojoj suštini.
Pretpostavljam da postoje ljudi koji ne znaju kako da utroše vreme sami na sebe, ali samodovoljnost shvatam kao nešto drugo.
Čoveka kome ne treba niko, da bi bio srećan.
Da li sam u pravu ili ne?
Ako zatraži ljudsko društvo samo na sat vremena u toku nedelju dana, taj nije sam sebi dovoljan.
Takođe svaki normalan čovek s vremena na vreme poželi da ostane sam, da razmisli ili se, prosto, odmori. Stvar navike.
Nama su, verujem, potrebne podjednako obe stvari: Ljudsko društvo i samoća.
A svako može sebe kazniti izolacijom, tvrdeći kako je to prava stvar i/ili kako su mu se smučili ljudi. Pre ili kasnije će da pukne. Tu će bitku svako izgubiti, na ovaj ili onaj način.
Dakle, biti samodovoljan, na silu, i bez svrhe, bez sreće.
Zato kažem da niko nije samodovoljan.

U krajnjoj liniji samodovoljnost je povezana sa samozivoscu,sebicnoscu,egocentricnoscu...
Tako posmatrana samodovoljnost je negativna osobina.

Covek jeste drustveno bice, i govoriti o nekoj izolaciji je apsurdno. Ipak, on kao takav, radi, skoluje se, i tu komunicira sa drugim ljudima. Sa druge strane verujem u to, da isti taj pojedinac moze biti dovoljan sam sebi. Recimo, nema partnera, zato sto on tako zeli, ili prosto ne moze da ga nadje, ali socijalizacija coveka ne odnosi se samo na njegov " emotivni status".Dakle, on ce pronaci nesto sto ce ispunjavati njegov zivot, ali ne kao substituciju za nemanje partnerske ljubavi, vec kao obrazac zivota. Oni ce " raditi na sebi", ne misleci da time bilo sta gube. Zasto osudjivati ljude koji ne zive isto kao mi,ili vi! To ne znaci da su oni sebicni ili narcisoidni. Oni su takvi i ja ih razumem! Ta " dovoljnost" se ne ogleda u odricanju postojanja drugih ljudi ili njihovih potreba, oni mogu biti i jesu dobri prijatelji. Ali pre ce svoj zivotni prostor podeliti sa nekim kucnim ljubimcem, nego sa drugim covekom.
Ne znam zasto, ali to je kao ona predrasuda-" Nije se ozenio/udala!? Mora da mu/joj nesto fali!"

Dragi prijatelji,
krenuste sa samodovoljnosti, a zavrsiste da su zivotinje "bolje" od ljudi.Posto medju Vama ima dosta hriscana,(a meni je kao ateisti to mora biti nepoznato) moram da Vas pitam gde se kod Vas izgubilo ono Isusovo ucenje o ljubavi medju ljudima?
Ja naslucujem mnoge stvari u Vasem odgovoru.Mislim da ste i sami svesni da ste dodirnuli patos.
Uzecu mog omiljenog Sopenhauera, koji je veliki deo zivota proveo sa dve francuske pudle(nazalost), koji mozda(ne zbog pudlica) daje jedan odgovor na vasa pitanja, koja zbunjuju:zivot je jedna pozornica, u kome se smenjuju razne uloge i glumci, ali jedan glumac ostaje do kraja predstave.To ste Vi(ublazite ono samodovoljo na Vase dugotrajno subjektivno).
Njegove refleksije upucene coveku koji sve gleda nisko, a koga je on vrlo realno prikazao, nailaze cesto na ono Sopenhauer je mrzeo coveka, covek nije takav, on je bolji!
A ja(kao i Sopenhauer) Vam kazem:dokazite, dokazite da ste bolji!
Aristotel ja navodno pricao, da covek koji moze stalno da zivi sam je ili zivotinja ili bog, Nice je dodao jos i filosof.
Ja znam da je vreme i breme jednog fasisoidnog misljenja jos tu, iza ili okolo nas, da Vas(me) je uplelo u sebe, ali pruzite mu makar mali otpor, dajte sansu drugom coveku u Vasem zivotu.

Samodovoljnost je osobina velikih umova i umetnika.
Skoro svi su voleli zabave skupove ,ali su stvarali sami.
Svi(umetnici:glumci,knjizevnici,slikari,fotografi...
veliki umovi:filosofi,naucnici...) su oni bili i jos uvek jesu narcisoidni,egocentricni,extravagantni a samim tim samodovoljni.

Zaista mislim da redje ili uopste ne posecujem forum (odeljak) s obzirom na primetan pad ozbiljnosti otkako su oni relevantni prestali da pisu, pa tako ustupili vise no dovoljno prostora za "neke nove klince". Ne mislim nikoga licno da uvredim, jedino izrazavam zal za onim sto je (mozda) moglo da nastane od ovog mesta.

Sada pisem jer mi je paznju privukao ovaj citat:

engleskinja:

Samodovoljnost je osobina velikih umova i umetnika.
Skoro svi su voleli zabave skupove ,ali su stvarali sami.
Svi(umetnici:glumci,knjizevnici,slikari,fotografi...
veliki umovi:filosofi,naucnici...) su oni bili i jos uvek jesu narcisoidni,egocentricni,extravagantni a samim tim samodovoljni.

Kliknite za proširenje...

Najpre mi je drago sto odvajas Velikog coveka od Umetnika. Time pokazujes makar znanje o statusu delatnosti kojim se ovi ljudi bave. Isto tako mi je drago sto si umetnicima nazvala i fotografe, glumce itd. jer si time umetnosti dodelila jos nizi status no sto joj se obicno (sa stanovista filozofije) obicno dodeljuje; takvim misljenjem se otvara put za vracanje prvenstva filozofskog uma nad mistifikaciono-hedonistickim.

Sto se tice druge tvrdnje, da su svi umetnici i veliki umovi samodovoljni u egocentricnosti, narcisoidnosti i extravaganciji... Oni to ne bi bili kad ne bi imali pred kim. To je, medjutim, samo psiholosko stanoviste. Sa stanovista smisla: covek nije umetnik dok njegovo delo ne bude konkretizovano (prezentovano kao umet. delo). Filozof, jos gore, nije onaj koji misli tek za sebe; takvog nazovi budistom, mistikom, okultistom, ili ulicnim mudracem. Covek koji se u svom misljenju ne odnosi prema smrti, vremenu, istoriji, i prema drugom coveku (covecanstvu), nije filozof. Opet, ovo ne tvrdim samo ja, tako da ako se neko drzne na kritikovanje recenog, neka pre toga makar pokusa dublje da razmisli o predmetu, ili procita makar jedan Uvod u filozofiju (misljenje).

engleskinja:

Skoro svi su voleli zabave skupove ,ali su stvarali sami.

Kliknite za proširenje...

To kakve zabave vole filosofi, danasnji kvazi-intelektualac ne moze ni da zamisli, to bi za njega bilo SMARANJE (da iskoristim ovaj urbani termin, pa tako sebe smestim tamo gde me vecina vec smesta mada to ne ume/moze da argumentuje). I zbog toga zalim. Ono sto se danas zove zabavom, medju nekadasnjom intelektualnom elitom zvalo se gluposcu. Primer koji mi je najcesce na pameti jeste Otto Weininger i okupljanja (zabave u intelektualnom smislu) kojima je on prisustvovao. Ideal.

Usput, filozof nikad ne stvara sam, vec uvek u komunikaciji (i za ovaj pojam potrebno je makar neko filozofsko obrazovanje da bi se shvatila njegova prava konotacija).

Potvrdjujem iako nisam filozof.

Ne zaboravite volju, ona je presudna kod istaknutih ljudi.

Isto tako mi je drago sto si umetnicima nazvala i fotografe, glumce itd. jer si time umetnosti dodelila jos nizi status no sto joj se obicno dodeljuje




Ne razumem zasto je to srozavanje umetnosti.!?
Ne znam koga ti smatras umetnikom,ali Ja glumce i fotografe(one profesionalne a ne samoprozvane),kamermane i reditelje nazivam umetnicima.
Da ne mislis mozda da su Glumci (i svi gore pomenuti)jednaki menadzerima,doktorima...
Doktori,menadzeri to su sve prosecni poslovi,koji se vecinom rade po sablonu.Imenuj jednog glumca koji moze da radi po sablonu!!!
Umetnost jeste,i treba da bude extravagantna,bizarna,jer to je ono sto je cini umetnoscu

Kada si poslednji put posetio pozoriste?
Ili pak izlozbu fotografija?
Da li poznajes nekoga ko se bavi muzikom,filmom,pozoristem?
Ja poznajem mnogo takvih ljudi i veruj mi mogu da govorim o njima

engleskinja:

Isto tako mi je drago sto si umetnicima nazvala i fotografe, glumce itd. jer si time umetnosti dodelila jos nizi status no sto joj se obicno dodeljuje




Ne razumem zasto je to srozavanje umetnosti.!?
Ne znam koga ti smatras umetnikom,ali Ja glumce i fotografe(one profesionalne a ne samoprozvane),kamermane i reditelje nazivam umetnicima.
Da ne mislis mozda da su Glumci (i svi gore pomenuti)jednaki menadzerima,doktorima...
Doktori,menadzeri to su sve prosecni poslovi,koji se vecinom rade po sablonu.Imenuj jednog glumca koji moze da radi po sablonu!!!
Umetnost jeste,i treba da bude extravagantna,bizarna,jer to je ono sto je cini umetnoscu

Kada si poslednji put posetio pozoriste?
Ili pak izlozbu fotografija?
Da li poznajes nekoga ko se bavi muzikom,filmom,pozoristem?
Ja poznajem mnogo takvih ljudi i veruj mi mogu da govorim o njima

Kliknite za proširenje...

Hahahahah, e, sa kim ja ovde govorim... Dodje mi da povratim od ovoliko gluposti. Ima li, bre, neko ko nije podlegao akademskoj, ulicnoj ili urbanoj, pseudobuntovnickoj, pink ili kojoj jos indoktrinaciji; nekog ko makar ponesto shvata onako kako jest, a ne onako kako zeli da bude?

Ti, dete odozgo, uzmi nesto malo literature koja govori o tome sta je umetnost (relevantnih autora)... uh, dokle da ponavljam... koliko puta sam to vec napisao... Umoran sam...

U stvari, u pravu si. Sta ja ovde imam puchini da ispravljam ono sto je njoj shodno, narodno verovanje. Ne cita svako Platona, niti je Platon za svakoga (barem ne nakon indoktrinacije).

Draga Engleskinje,
zaboravili smo i balet!Ako ja smem da se umesam u ovu raspravu o umetnicima, po tvom niku bio rekao da zivis u Engleskoj, a stvari ovde tavore i na nekim su drugim kolosecima, daleko od umetnosti koja mora da bude i elitisticka.To hoce da kaze Misanthropos.
Ja poznajem ili sam bio u njihovom sirem krugu, i glumce i reditelje, i profesionalne i klasicne muzicare.
Ali pitanje je ovo:koju ti znas glumicu nasu da je filmska diva ili pozorisna, pogotovu neku mladju.I koji su to sve kvaliteti koje mora da ispunjava jedna glumica da bi to bila.
Ja samo znam za jednu koja radi u Nemackoj, Anicu Dobru, i ona je to jedva.Ovde nepotizam vec dugo razjeda umetnost, jer moraju da igraju stalno mamini i tatini sinovi, do povracanke!
Ko kaze da umetnik mora da bude bizaran.Moze da bude provokativan, ili kreativno bizaran npr.kao Salvador Dali.Ovi nasu fenseri, jesu bizarni, ali ne umeju da ponude ili bar ja ne znam, nista novo, sto nisu videli, hocu reci prepisali sa Zapada.Nas veliki glumac i reditelj zadnje 2 godine ima tako velike domete, da snima reklamu za pivo i svako vece nam se kezi.Umetnost nije rad po sablonu,ali ovde nije ni otisla daleko od sablona!Sve to bizarno, ekstravagantno, sve je to spolja, potrebna je kao bih rekao neponovljiva unutrasnjost.
Pogledaj recnik svakog mladjeg glumca u nekom intervjuu:"mislim", "ovaj","znaci" "definitivno","in","out","fensi" itd.A hoce da se porede sa neki tamo glumcem ili avaj rediteljem na Zapadu.
Zbog takvih i ne idem ni u pozoriste niti gledam nase filmove(uskoro ce biti ponovo patriotski), sem ako ne moram.Zamisli nasu umetnost kao kaznu!
Jos nesto, zvucace prepotentno, ali to je moje najintimnije misljenje, neke nase filmove bi bolje ja snimio da mi daju kameru i reziju!!!

Empedokle:

Draga Engleskinje,
zaboravili smo i balet!Ako ja smem da se umesam u ovu raspravu o umetnicima, po tvom niku bio rekao da zivis u Engleskoj, a stvari ovde tavore i na nekim su drugim kolosecima, daleko od umetnosti koja mora da bude i elitisticka.To hoce da kaze Misanthropos.
Ja poznajem ili sam bio u njihovom sirem krugu, i glumce i reditelje, i profesionalne i klasicne muzicare.
Ali pitanje je ovo:koju ti znas glumicu nasu da je filmska diva ili pozorisna, pogotovu neku mladju.I koji su to sve kvaliteti koje mora da ispunjava jedna glumica da bi to bila.
Ja samo znam za jednu koja radi u Nemackoj, Anicu Dobru, i ona je to jedva.Ovde nepotizam vec dugo razjeda umetnost, jer moraju da igraju stalno mamini i tatini sinovi, do povracanke!
Ko kaze da umetnik mora da bude bizaran.Moze da bude provokativan, ili kreativno bizaran npr.kao Salvador Dali.Ovi nasu fenseri, jesu bizarni, ali ne umeju da ponude ili bar ja ne znam, nista novo, sto nisu videli, hocu reci prepisali sa Zapada.Nas veliki glumac i reditelj zadnje 2 godine ima tako velike domete, da snima reklamu za pivo i svako vece nam se kezi.Umetnost nije rad po sablonu,ali ovde nije ni otisla daleko od sablona!Sve to bizarno, ekstravagantno, sve je to spolja, potrebna je kao bih rekao neponovljiva unutrasnjost.
Pogledaj recnik svakog mladjeg glumca u nekom intervjuu:"mislim", "ovaj","znaci" "definitivno","in","out","fensi" itd.A hoce da se porede sa neki tamo glumcem ili avaj rediteljem na Zapadu.
Zbog takvih i ne idem ni u pozoriste niti gledam nase filmove(uskoro ce biti ponovo patriotski), sem ako ne moram.Zamisli nasu umetnost kao kaznu!
Jos nesto, zvucace prepotentno, ali to je moje najintimnije misljenje, neke nase filmove bi bolje ja snimio da mi daju kameru i reziju!!!

Kliknite za proširenje...

Ma, Empedokle, bio domaci ili strani, glumac vise ni ne zna sta je momenat umetnickog od onoga sto cini. I, hajde da si makar rezija, ili tekstopisac (sto vec lici na pisca), ali biti glumac, to je marionetski posao, nesto ispod ljudskog dostojanstva. Ne pise mi se na ovakvu temu, jer niti ova devojcica zna nesto o umetnosti, niti to znaju domaci ili strani glumci, niti bi trebalo da znaju, a ipak se na sve strane govori o njima kao o umetnicima. I neka. Kakva je danas umetnost (likovna vise ne postoji, knjizevnost takodje, a o ostalim/mizernim prikazivanjima estetskog kvaliteta - intrinsicnog umetnickog - da i ne govorim), glumu nazvati umetniscu cini mi zadovoljstvo (taj udarac pravi umetnik ne bi podneo, jer on nikad ne bi pristao na to da bude glumac).

A to za nase mlade glumce jesi u pravu, mada ne mozes, ni kad bi se narocito potrudio, da opises kolika je to povrsina.

Gluma ispod ljudskog dostojanstva. Misanthropos mislim da si preterao. Uloga koju ponese jedan Robert de Niro moze da obasja neki lik kao sto neki vrsni pisac uradi to na recimo 100 strana. Vidi se da nikada nisi glumio, ili makar nisi nasao lepotu u tome. Gluma je jedan ozbiljan, intelektualan posao ( a to kaze jedan Miki Manojlovic a ja samo klimam glavom ) u kome ti stvaras lik i pored teksta,jer putevi su mnogobrojni. Mislim da je tvoja izjava vise plod nedostatka maste i prijemcivosti za glumu nego filozofskog misljenja. A to sto cenjeni akademici ne priznaju film kao umetnost, pa tamo nema recimo rezisera, to je njihova prepariranost ( verovatno los izraz ) i ustogljenost. Pozoriste je ipak bitno za kulturu i sve ljude koji se time bave treba ceniti, makar njihove pokusaje.

Truman:

Gluma ispod ljudskog dostojanstva. Misanthropos mislim da si preterao. Uloga koju ponese jedan Robert de Niro moze da obasja neki lik kao sto neki vrsni pisac uradi to na recimo 100 strana. Vidi se da nikada nisi glumio, ili makar nisi nasao lepotu u tome. Gluma je jedan ozbiljan, intelektualan posao ( a to kaze jedan Miki Manojlovic a ja samo klimam glavom ) u kome ti stvaras lik i pored teksta,jer putevi su mnogobrojni. Mislim da je tvoja izjava vise plod nedostatka maste i prijemcivosti za glumu nego filozofskog misljenja. A to sto cenjeni akademici ne priznaju film kao umetnost, pa tamo nema recimo rezisera, to je njihova prepariranost ( verovatno los izraz ) i ustogljenost. Pozoriste je ipak bitno za kulturu i sve ljude koji se time bave treba ceniti, makar njihove pokusaje.

Kliknite za proširenje...

Nisam narocito dobro raspolozen, tako da na glupost mogu da odreagujem gluposcu, mislim, previse burno. Dakle, da pocnem. Najpre, sto se tice Chomskog koga si mi preporucio na odeljku Politika. Mislis da si nasao nekog narocitog autora, a on je samo jedan tamburas i novinarski lakrdijas. U to ces se uveriti ako budes poceo da citas kvalitetnije autore, i shvatio da se mislioci dele na one koji samo pljuju, i na one koji sem sto kritikuju, znaju nesto i da predloze. Zurnal-sociolog (Chomsky) to ne ume. Dakle, kad ubuduce budes napadao, spomeni neko vece ime pa cemo nastaviti pricu; pop-karijeristi me ne zanimaju.

Da bismo govorili o glumi bilo bi neophodno da makar procitas nesto o tom dozivljaju koji spominjes, da ga izanaliziras (ili mislis da je on neobjasnjiv, neizreciv?) i svedes na pojmove, tada bi moglo biti komunikacije. Ovako, zahvaljujuci velikom jazu (posto vidim na koji nacin branis glumu) u razumevanju, iako sam ja laicki samo izvredjao glumu a nisam dao konkretne argumente protiv, komunikacija je nemoguca. Ako ko pokaze volju za razumevanjem estetskog dozivljaja (mogao bi o tome da procita na temi Propast umetnosti) moglo bi biti diskusije na tu temu. U svakom drugom slucaju samo bih bez razloga trosio energiju na ekspliciranje ili ponavljanje onoga sto sam vec pisao.

Truman:

Gluma ispod ljudskog dostojanstva. Misanthropos mislim da si preterao. Uloga koju ponese jedan Robert de Niro moze da obasja neki lik kao sto neki vrsni pisac uradi to na recimo 100 strana. Vidi se da nikada nisi glumio, ili makar nisi nasao lepotu u tome. Gluma je jedan ozbiljan, intelektualan posao ( a to kaze jedan Miki Manojlovic a ja samo klimam glavom ) u kome ti stvaras lik i pored teksta,jer putevi su mnogobrojni. Mislim da je tvoja izjava vise plod nedostatka maste i prijemcivosti za glumu nego filozofskog misljenja. A to sto cenjeni akademici ne priznaju film kao umetnost, pa tamo nema recimo rezisera, to je njihova prepariranost ( verovatno los izraz ) i ustogljenost. Pozoriste je ipak bitno za kulturu i sve ljude koji se time bave treba ceniti, makar njihove pokusaje.

Kliknite za proširenje...

Divno receno!!!

Idiotija.

Na taj nacin su i radikali sakupili onoliko glasova. Ljudi naprosto vole da lazu kako druge, tako i sebe. U neznanju (ili iluziji) je, kako rekoh na odeljku Knjizevnost, lepota za skromnog coveka. Naveo sam tamo primer: i igranje saha u neznanju i amaterstvu je daleko zanimljivije nego onda kad se mnogo sta o toj igri nauci.

Iz tog razloga se i gomila ljudi opredeli da od knjige (nauke) bezi sto je moguce dalje, a neki su (od ovih) utehu nasli u umetnosti (zahvaljujuci mistifikacionom tretmanu ove kroz istoriju).

A ovo simptomaticno podrzavanje i glasanje jednih za druge postaje prihvatljivo i razumljivo kad se u stvar udje sa socioloske pozicije. Kad bi umetnost bila do kraja raskrinkana, i kritika bi izgubila na znacaju. Tako je to i onda kad idiot u nerazumevanju drugog ovoga nazove idiotom, e da bi oslobodio onaj identitet (u razlici) za sebe.