Misterije svetlosti

BLAJBI:

Svetlosna matereija i energija mora da se PRETVORI U NESTO DRUGO kada svetlosti nestane....U STA SE PRETVORI?

Kliknite za proširenje...

Ne pretvori se ni u šta drugo. Ostaje i dalje to što jeste - nematerijalna Svest, odnosno, Život, kvantni vakuum ili tama. Koji prilikom korištenja svojih fizičkih sposobnosti naprezanja i kretanja dobija materijalna svojstva sile, mase, energije i svetlosti. A kad se umiri, izgubi materijalna svojstva sile, mase i energije i ponovo postane tama. Kao tamno (bezbojno) elektromagnetmo polje planete zemlje, kad se napregne pokrene ono zasvetli i zagrmi, pa se potom umiri i ponovo potamni.

Hegel kaže, paraferaziram: Ako od nečega što postoji kao Prvo, nastaje nešto Drugo, tada to Drugo i ne postoji, već i dalje postoji to Prvo, koje je samo promenilo svoj oblik ili stanje (naravno, uz pomoć svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti), pa sada samo izgeda kao da se pojavilo i da postoji nešto Drugo.

Tako, na primer, razlika između svemirske crne jame (kvantnog vakuuma) i materijalnog svetlećeg svemira koji je nastao iz svemirske crne jame, samo je u mirovanju i kretanju Nematerijalne Svesti, odnosno Života. Kad miruje, manifestuje se kao nematerija tj. kao kvantni vakuum koji raspolaže sa sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti. A kad počne da koristi te svoje fizičke i psihičke sposobnosti, tada dobija materijalna i fizička svojstva i počinje da se manifestuje kao čestica, talas, energija, elektricitet, svetlost, kao biće i kao Svemir.

hakim bej:

Dakle, posmatrani uzorak je u vakuumskoj cevi?
Jesu li ti brzoputujuci elektroni cestice ili talas?

Uzorci koji se posmatraju na elektronskom mikroskopu moraju biti pažljivo pripremljeni kako bi izdržali visoki vakuum unutar aparature.
@stnco hvala

Kliknite za proširenje...

Evo @stnco je dao jedan link mislim Filipsovog elektronskog mikroskopa. Što se tiče uzoraka, zavisi šta posmatras, ali svakako se pripremaju, kao i kod optičkog mikroskopa. Mada ne znam šta ti to znači da bi izdrzali visoki vakuum? Šta tu ima da se "izdrzava"? Pa nećeš valjda celog čoveka da guras u cev mikroskopa?

Elektroni su čestice, koje pokazuju i talasna svojstva, imaju osobine i čestica i talasa. U pitanju je talas, kvantne prirode, koji nema svoju analogiju u klasičnom svetu. Dakle, talas nije ni mehanički, ni elektromagnetni, ali ni gravitacioni. Elektron, kao ni foton, ne može istovremeno biti i talas i čestica. Zapravo, dualna priroda je, po kvantnoj mehanici, karakteristična za sve objekte, od mikro do makro, ali se najvise ispoljava, i moze detektovati u mikrosvetu. U makrosvetu se ne mogu detektovati tako male talasne duzine, koje su daleko manje od samih dimenzija elektrona

Zahvaljujem
Kao što smo u školi učili o rekombinaciji elektrona i šupljina prilikom prolaska struje kroz poluprovodnik,
i nazivanja struje elektronskim tokom,
a do danas nismo objasnili suštinu tunel efekta u poluprovodnicima,
danas se smelo i otvoreno priča o prostoru kao izvoru naelektrisanja.
Ne čestici materije u prostoru, nego prostoru koga je napustio elektron. Praznom prostoru koji, kada ga napusti elektron, postaje pozitivan.
https://www.krstarica.com/zivot/teh...m_medium=text_link&utm_campaign=banner_header

Jedan veliki um je jednom napisao: "praznina je sećanje na oblik".

rasa77:

Što se tiče uzoraka, zavisi šta posmatras, ali svakako se pripremaju, kao i kod optičkog mikroskopa. Mada ne znam šta ti to znači da bi izdrzali visoki vakuum? Šta tu ima da se "izdrzava"? Pa nećeš valjda celog čoveka da guras u cev mikroskopa?

Kliknite za proširenje...

Ako uzorak nije dehidriran, ne može izdržati vakuum.

Biološki uzorci se ne mogu posmatrati elektronskim mikroskopom dok su živi.
U procesu pripreme uzorka za elektronsku mikroskopiju dolazi do uništavanja tkiva, što može izazvati i promenu u izgledu uzorka. Cilj je, naravno, da uzorak bude sačuvan tako da koliko god je moguće više liči na živo tkivo od kog potiče.
Dva su razloga zašto živa bića, na primer virusi ili živa tkiva koje bismo posmatrali, ne mogu preživeti u elektronskom mikroskopu:
1) snaga elektronskog zraka usmerena na uzorak. Zrak mora imati dovoljnu energiju da bi prošao kroz uzorak, što na mestu kontakta sa uzorkom stvara vrlo visoku temperaturu.
2) vakuum unutar mikroskopa. Bez vakuuma bi se elektroni koji su usmereni na uzorak, odbijali o čestice vazduha.

Prvi problem se rešava hemijskim tretiranjem, fiksacijom. Ovim postupkom se ubija živo tkivo.
Drugi problem je vakuum. Biološki materijali sadrže vodu u velikom procentu, i ta voda bi odmah bila uvučena vakuumom, tj. isparila u vakuumu, a naš biološki uzorak bi kolabirao i jednostavno nestao pred našim očima. Da bi uzorak izdržao visoki vakuum, mora se dehidrirati u postupku pripreme.
Ipak, uvek se mora uzeti u obzir da se radi o artefaktu, tako da slika koja se vidi elektronskom mikroskopijom ne mora u potpunosti odgovarati originalu.

Probalo se i sa zaleđivanjem biološkog materijala, ali je to dovodilo do razaranja uzorka. Molekuli vode su se grupisali formirajući rastuće kristale leda, a ćelije uzorka bi dehidrirale, ostajući razorene između ledenih kristala.

Međutim, ako se uzorku, pre dubokog smrzavanja, dodaju stupstance koje se zovu krioprotektanti, a koje služe za sprečavanje okupljanja molekula vode koje uzrokuje formiranje leda, dobija se struktura nalik staklu. Molekuli vode se sve sporije kreću dok se uzorak hladi. Kada se postigne veoma niska temperatura, stotinak stepeni ispod nule, molekuli vode se "zaključaju" u položaju u kom su se zatekli, pri čemu se stvara čvrsta hladna materija, bez leda.

Tako pripremljen uzorak sad može da ide u elektronski mikroskop, sa skoro sasvim očuvanom strukturom.

https://www.nature.com/collections/lxyxxmrysq/

Sada je jasnije. Uzorak je u dubokom vakuumu, u unutrašnjosti katodne cevi.

U običnom televizijskom ekranu usijana žica - elektronski top - otpušta elektrone koji se elektrostatički fokusiraju i ubrzavaju, praveći zrak, elektronski mlaz.
Zatim se taj snop elektromagnetima usmerava (nalik lupi) ka sloju cinksulfida koji svetli kada na njega padnu ubrzani elektroni i tako ispisuje uvećanu sliku.
I sve je to u dubokom vakuumu.
Brzina elektrona je dovoljna da u dodiru sa anodom stvori lenardove zrake.

Elektronski mikroskop radi isto to, osim što se između elektronskog topa i elektromagnetske lupe stavlja uzorak kroz koji prolazi zrak elektrona.
Razume se da svaki put treba moćnim pumpama stvoriti vakuum, a zatim u unutrasnjosti cevi spaliti (induktivno aktivirati) malu količinu magnezijuma koji će potrošiti i za sebe vezati preostale molekule kiseonika.
Ako se elektronski zrak posmatra kao provodnik, a on u radu to jeste, onda taj provodnik ima svoje naelektrisanje.
Naelektrisanje uzorka mora biti jednako naelektrisanju elektronskog mlaza na mestu susreta, da bi se sprecilo elektrostaticko i elektrotermicko unistavanje uzorka.

Elektronski snop, elektronski zrak, jeste stanje plazme. Plazmu je moguce usmeravati i magnetnim i elektricnim poljima, i elektromagnetima se moze napraviti "lupa", moguce je razvuci malu sliku na veliki ekran.
Rentgenski i gama zraci su mnogo pogodniji i manje agresivni prema uzorku, a i uzorak ne bi morao da bude u vakuumu. Problem je sto se x- i gama zraci ne mogu usmeravati magnetnim ili elektricnim poljem. Nemoguce je napraviti uvecanje, lupu.
Ali ako se obicnim staklenim socivom moze usmeravati vidljiva svetlost, tada treba pronaci materijale koji prelamaju rentgenske i gama zrake.
Na hemicarima je red.
Pronalazak materijala koji prelama gama zrake bi otvorilo mogucnost pravljenja gama oruzja. Mozda je to razlog sto se jos uvek drndamo sa vakuumom u katodnim cevima.

Katodna i kanalizaciona - dve bratske cevi.

hakim bej:

Ali ako se obicnim staklenim socivom moze usmeravati vidljiva svetlost, tada treba pronaci materijale koji prelamaju rentgenske i gama zrake.

Kliknite za proširenje...

Normalni mehanizam koji se koristi za fokusiranje vidljivog ili infracrvenog svetla jednostavno ne funkcioniše u rentgenskom režimu. Za reflektivnu optiku, rentgenski snimak se efikasno odražava ako je ugao incidencije blizu 90[SUP]°[/SUP]. Ako je taj ugao suviše mali, x - zraci prodiru u optiku bez reflektovanja. Zato je napravljena posebna reflektivna optika, (tzv. Kirkpatrick-Baez ogledala), kojom je moguće fokusirati rentgenski snimak.




Više o tome:
https://www6.slac.stanford.edu/news/2011-10-11-kb-mirrors-harness-xrays-for-science.aspx

Da, ogledala.
Polimerasi u Vinci, verovatno i svuda u svetu, traze (za x i gama) prozirne materijale koji ce prelamati x i gama.
Ti materijali bi bili sposobni da budu lupa, da usmeravaju
ili da budu zastita.

Svaki takav eventualni pronalazak je unapred osudjen na vojnu primenu. Na zalost.

Odbijanje od ogledala pod 89 stepeni nije neki napredak.

Zašto reflektivni materijal mora biti proziran?
Cilj je da površina reflektuje x - zrake bez rasipanja. U čemu bi bila prednost prozirnog, a za x-zrake nepropusnog, materijala?

Inače, odbijanje pod uglom od 89[SUP]°[/SUP] je napredak. Odbijanje pod uglom od 90[SUP]°[/SUP] bi značilo da su svi x - zraci detektovani. Kada sam rekla "blizu 90[SUP]°[/SUP]", nisam rekla i da već nije postignut ugao od tih 90[SUP]°[/SUP]. Štos je u preciznom postavljanju K-B ogledala, a ne u materijalu od koga su ogledala sačinjena. (O materijalu imaš ponešto u linku koji sam navela).

Šta očekuješ da vidiš gama-mikroskopijom? Elektron?
Kako bi pripremio uzorak za gama-mikroskopiju?

Samo predlazem opticki mikroskop koji bi, umesto vidljivog svetla, koristio nevidljivo. Gama ili x.
Opticki mikroskop ima prozirna uvelicavajuca stakla.
Isto to, samo za nesto vise frekvencije.

U redu.
Ali šta očekuješ od gama mikroskopa, a što već nije viđeno optičkim ili elektronskim mikroskopom?

Bolju rezoluciju od optickog, zbog talasne duzine.
Jednostavniju izradu od elektronskog.

Postoje već mikroskopi koji korist x-zrake umesto vidljive svetlosti i elektronskog snopa. Izgleda da nije postignuta bolja rezolucija.
Gama-mikroskopi su, za sada, u domenu naučne fantastike.

Ali kada bi pronasli materijal koji prelama gamu, napravili bi socivo i usmerili zrake u jednu tacku, praveci top, gama noz (ono sto danas zovu gama noz je nesto drugo).
A mogli bi da prelamanjem "sklone" zrake sa objekta koji se od zracenja stiti.

Zastita od game je, za sada, samo gruba sila, olovni zid. On mora da apsorbuje.
Ako se optikom moze prelomiti zrak, zastita bi bila efikasnija.

Zagledan u polimere mastam...

Čime onda "osvetljavaš" uzorak?
Ako je uzorak neophodno zaštititi od gama zračenja, kako će taj uzorak izdržati to isto zračenje u postupku posmatranja?

Nisam bio dovoljno precizan.
Isto kao najobicniji opticki mikroskop, svetlost - proziran uzorak - optika
samo sto je umesto svetlosti gama.

Gama bi svakako ucinila manje stete uzorku nego plazma u vakuumskoj cevi elektronskog mikroskopa.

Problem je optika za gamu.

gomila gluposti.

- - - - - - - - - -

rezolucija nije problem , problem je spremanje sample za tem examination