Hiljadu pahulja belih ......


Rani mraz, moj prijatelju... Padne tako po mladim voćkama, po tek niklom žitu, po čokoću... Nežno, kao čipkani veo... U snu... Da ni ne primetiš. I odredi im sudbinu... Da cvetaju, a ne rode. Uvenu... Ili da ponesu kao nikad, ako mu se odupru. Nekom pelen, nekom struk bosilja, nekog kazni, nekog blagosilja, kažu stari paori...

29625_297234870388441_1806275489_n.jpg
(Đorđe Balašević)
​
 
http://2.***************/--7rLHcrNia4/Tt4StLHPb7I/AAAAAAAAQyc/jZh4NPcCAgI/s1600/konaci-park.jpg


Sneg je samo nekoliko puta

zavejao moje stope

sto su kraj tvojih trcale,

nekoliko samo puta su venule

sume male

za koje si govorio

da ih pretvaram u raj,

i kraj, vec je i secanjima svima kraj.



Konca nije bilo nasem samopouzdanju,

mislili smo da nam Bogovi nisu ravni,

a sve se dogodilo ljudski jadno i nama,

ni mi nismo bili u stanju

u neprolaznog ognja visinama.



A da je neko rekao

da ce sve kraj nas izumreti,

da ce sunce prestati da greje:

pre bismo verovali,

nego da ce tvoj smeh negde

bez moga da se smeje,

da cemo ziveti opet

svako svoj zivot

prazan i mali.



Desanka Maksimovic
 
Tifa - Zauvijek tvoj

Zima je, decembar
mokri snjegovi
svuda su tragovi
tvoji ostali
Na tren pomislim
nisam ni za sta
nikad gore godine
duso vjeruj mi

Sjecanja me bole sva
moja ljubavi
sibaju me vjetrovi
modri vjetrovi

Zauvijek tvoj, tvoj
zauvijek tvoj, tvoj

Sjecam se, ti i ja
moja jedina
pamtim sve, ti i ja
plave ulice

Mjesec svud oko nas
a ti ljubis me
x4grbbb1v7oivn0yhhs.jpg
topla si, drhtis sva
da li sjecas se

Stajala si tu kraj mene
sva u suzama
kao srna uplasena
zbunjena
 
f666bd5355c30352e5b4bb1.jpg



Na prozor zamagljen
spustih hladno celo
dok napolju vetar
obraz siba jace

Pogled mi zastade
na brezama belim
kao da se smeju
coveku sto place


Ti prolazis
sneg polako pada
i necujno tvoje
stope brise

Srce tuzno
k'o da mi sapuce
ne trazi je
i ne moli vise

Ponekad mi dodje
u besane noci
zena s' kojom cesto
docekivah zoru

A zasto veceras
drhtava mi ruka
njeno lepo ime
pise po prozoru



Veceras cu opet
u neku kafanu
da sedim s' ljudima
koji tugu blaze

S' tugom u srcu
da proslost prizivam
a drhtave ruke
k'o da njene traze

Petar Grubic
 
varda1hu6.jpg



Ko pahulja na dlanu
sva spokoj nasih dana
u jednom se trenutku
pretvorila u prah

I nije bilo vazno
sto ostaje za nama
vec umorni od svega
izgubili smo rat


Nikada ti nisam rekao
koliko si mi znacila
ja sam uvijek bio onaj
koji ne zna s' rijecima

Svaki dan bez tebe boli
i svaka noc me ubija
volio bi da ti kazem
al' tezak sam na rijecima

Boris Novković
 
166231_170352946339429_119135141461210_327430_2511023_n.jpg



Odavno vec sitnim nocnim satima otkucavam
detinjstvom umrlim jednog januara.
Snezilo je vetrovima olujnim.
Odavno vec vasi pogledi utihnuli
razlivaju se bojama vodenih bojica
bolom u meni.
Brezica vasa ostala zauvek okicena
zrnastim pahuljama.
Livade obukle svilene haljine,
okitile vas paperjem.
Odavno vec zivim u carolijama zime
trazeci vase ruke
predvecerjima ledenim
sarajuci prozore kristalnim ruzama.
U mojim kovrdjama svijene ceznje
cvetaju sneznim nametima.
Odavno vec sanjam kako trcimo
livadama tek probudjenim,
ispod raspuklh grana cvetamo
prolecnim povetarcima.
Odavno vec sanjam jedan tuzan san,
a suza ne ume da krene,
zaledjena ostala srce da grebe
zarobljena januarskim hladnocama,
one zime,
koja je vejavicom zasula vase tragove
na putu izmedju Vorenjeza i Moskve.

Mira Jovanovic
 
NW8FnVyi-_EQsjjpvUrHsL08KSw-4AhSzsKCAGd6wSsik-hG6n4dWv1Hs7gxRm-C1ukdSg2bf84A_acrSuuVWW4s=s900

Ali kasnije, kad je sve to prošlo
mislio sam često nakon onog sveg'
zašto nas nije na klupi u parku
one noći čisti zatrpao sneg ?

Išli smo života vijugavim tokom
I bilo nam je, jelka, kako kad
kao kad zvezda žuta se odroni
i u modroj tami izgubi se trag...

Na klupi u parku sedili smo sami
decembarsko veče, opusteli grad
priznati samom sebi nisam smeo
da sam te toliko zavoleo tad ...

Ali kasnije, kad je sve to prošlo
mislio sam često posle onog sveg'
zašto nas nije na klupi u parku
one noći čisti zatrpao sneg ?
 
Pada crni sneg
pada po nama
napadao svih
sedam metara tuge
za noći preduge ...

Metar po metar
za svaku godinu
koju sam bez sna
sama provela
dok sam te čekala ...

Koliko pobede
toliko poraza
koliko predaje
toliko izdaje
da bi me na
kraju ostavila ti ...

Ja znam neću te preboleti
mogu ja zbog
tebe brzo umreti
al' znam nešto
drugo plaši me...
 
http://4.***************/-aKz7yIROZmE/TzIqn-_OI7I/AAAAAAAAAfA/9qmsuAxNWb4/s400/par-na-snegu-i-pahulje.gif


Sneg...

I stidljivo zimsko sunce.

Naoko divan dan.

Izlazim u setnju...

bez cilja...

puta...

odredista...

Krupne....

znas....

one moje pahulje

se roje pred mojim ocima.

Svaka pahulja svetluca

slovo tvoga imena.

Nezno, kao da paze da te

ne povrede,

ispisuju tvoje ime

putem kojim hodam.

Hodam polako....

korak po korak...

slovo po slovo....

Citam ti ime

opet i opet.

Hodam nadajuci se da me cekas

na kraju imena.

Prazna ulica....

Sunca vise nema

Vetar kovitla sneg!

Razbacuje slova!

Nema vise krupnih,

svetlucavih pahulja,

nema slova!

NEMA TEBE!!!

Nema vise nicega!

Jos jedna hladna i prazna

zimska noc

polako prolazi.
 
Pada sneg

Ti večeras nećeš doći
pada sneg
i moje srce se gubi u noći
(oblači se u belo)

Ta svilena povorka
sva u belim suzama
ptica na grani
plače opčinjena...

Ti nećeš večeras doći
to mi dovikuje moje beznađe
ali još pada sneg
taj neprolazni snežni vrtolog ...

Pada sneg
Ti večeras nećeš doći
pada sneg
sve je belo beznađe
Tužna svetlost
hladnoća i odsutnost...
ta omražena tišina
i bela samoća...
Adamo
 
56d5ddfd0d97f9fb77dd3ad7994861ef.jpg



Svu noc sam tebe snila
svu noc je pad'o sneg
tiho, tiho, tiho
na kolibu i breg


Sad gledam sivu zoru
sad skoro svice dan
a tebe, dragi, nigde nema
sve je bio san

Kroz brda i planine
svu noc je vejao sneg
ti me grlis nezno
sav zadihan i bled



Prolece sam snila
i toplog sunca zrak
milovanja nezna
rasterase mrak

O.Katarina
 
1024_Sunset%20In%20Winter%20Forest.jpg



Dok moje srce u toplini tinja,
I dok se tako moja dusa greje,
Napolju je zima,prohladna i sinja,
I sneg lagano i spokojno veje.


Pogledom iz sobe pratim snezni put,
Koji u vazduhu pahulje sad prave,
I scucurena u jedan topli kut,
Posmatram te vredne i svetlucave mrave.


Toplo letnje sunce smenila je zima,
I cvrkut ptica zamenio je muk,
I tako ce biti sve dok snega ima,
I dok se sumom sece izgladneli vuk.


Sa asfalta sivog i sa crne zemlje,
Snezni i beli gradovi se dizu,
Na planinama ledene kocke se vesele,
I polarne,bele zvezdice se nizu.


Toplina ove pesme od snega me krije,
Oko mene stvara neprobojan stit,
I dok napolju hladan vetar bije,
Ova zima,kao magija,vec postaje mit.
 
setnja-po-snegu.jpg


Kada padnu mnogi snjegovi, možda ću te i sresti, šetajući ulicama... Možda na trenutak i refleksno zastanem, kada nam se sretnu pogledi... A u sljedećem trenutku ću skrenuti pogled i krenuti dalje, jer, ništa ne može vratiti sjaj u travi. Ni onda kada od sjećanja ostane samo prezir i dopola zaliječena rana...
 
Bankoboev.Ru_krupnye_hlopya_snega_fonar_noch_romantika.jpg


Snijeg je padao,druže,ogromne pahulje tumarale su na vjetru,sasvim lagano,a potom bi završile u njenoj kosi. I ja bih onda,kao da sam im branio da to čine,provlačio prste kroz njenu polumokru kosu,onako polako i bio sam nekako najsretniji do tad. Jedina je ona učinila da moje srce i lupa i zadrhti u isto vrijeme. Valjda sad shvataš što mi je zima najdraže godišnje doba?! "
 
Poslednja izmena:
zimska-idila-1024x762.jpg



Zimska pesma

Zima, zima, – e, pa šta je,
Ako j’ zima, nije lav!
Zima, zima, – pa neka je,
Ne boji se ko je zdrav!

Hajd’ napolje momak ko je,
Tamo veje krupan sneg,
Vi’š en’ onde navejo je
Čitav bedem, čitav breg.

A šta može zima meni,
Šta mi može, šta mi sme?!
Nek mi nosić pocrveni,
Eto to je, to je sve!

Seka Zorka, nemoj stati,
Tvoj nek bude prvi red;
Sad ćemo se zagrejati, -
Čučni samo na taj led!

Gle sad žive železnice,-
To je trka, to je let!
Zbogom ptice krilatice,
Naš je sada ceo svet!

J.J. Zmaj
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top