Slovenska toponomastika Nemačke i Austrije

Mrkalj

Mrkalj

Buduća legenda
Poruka
32.440
140.jpg


Slovenska naselja u severoistočnoj Bavarskoj od 6. do 12. stoleća
1. Imena mesta slovenske etimologije
2. Imena mesta mešane slovenske i nemačke etimologije
3. Imena mesta koja sadrže reč "Winden" (Sloveni), "von Winde", "Wende", "Slawe"
4. Imena mesta koja sadrže reč "winisch", "von windisch", "schlawisch"
 
Poljski istoričar i onomasta, Stanislav Kozjerovski (1874-1949), sačinio je čitav atlas zapadnoslovenskih toponima na području Nemačke koju je objavio 1938 u svom dvotomnom delu Atlas geografskih imena Zapadnih Slovena (Atlas nazw geograficznych Słowiańszczyzny Zachodniej). Nejgova karta korišćena je prilikom određivanja granica Nemačke 1945.


westslavs.jpg

Zapadna slovenština
Stanisław Kozierowski, 1938


35l4vic.jpg


Veća razlučivost: http://i41.tinypic.com/35l4vic.jpg


http://pl.wikipedia.org/wiki/Stanisław_Kozierowski
Stanisław Kozierowski (ur. 28 września 1874 w Trzemesznie, zm. 1 lutego 1949 w Winnej Górze), pseudonim Dołęga, polski historyk i onomasta, duchowny katolicki, profesor Uniwersytetu Poznańskiego, członek Polskiej Akademii Umiejętności.

http://en.wikipedia.org/wiki/Stanisław_Kozierowski
His most influential publication was the two-volume Atlas nazw geograficznych Słowiańszczyzny Zachodniej (Atlas of Geographical Names of Western Slavs), covering the toponym history of modern North-Western Poland and North-Eastern Germany. After World War II this atlas was often used by the Polish Committee for Settling of Place Names to determine Polish names for places and settlements in the Former eastern territories of Germany.[SUP][1][/SUP]
 
Toponimi u dobrom delu slučajeva nemaju veze sa stanovništvom. Primer je Vojvodina gde su sada većinom srpski toponimi a sama mesta nisu osnovali Srbi, mnoga mesta su osnovana od strane Mađara i podunavskih Švaba... Bašaid, Lazarevo, Žitište.... sve se to drugačije nekad zvalo. Česti ratovi su ranije bacali stanovništvo na sve strane neka mesta su po evropi zadržala imena neka ne, igra sudbine. Na teritoriji današnje Vojvodine je nakada bilo i Španaca ali nisu mogli da podnesu jake zime pa su otišli.
 
Dalibor.K:
Toponimi u dobrom delu slučajeva nemaju veze sa stanovništvom.
Kliknite za proširenje...
Seguro имају везе са шаховским фигурама?
Топовима, лауферима и шпионима?

Што се тиче могућности шпанских топонима у Војводини , оригинална је теза, заиста. :konfete:
Само да нису то они шпански Келти/Гали , из племена Сеурби што их виђам свуда, не можеш ни атлас ни митолошке карте да погледаш а да не видиш то келтско племе како прави градове под својим именом, дал у Велсу јужном, да л код Аугсбурга хаустријског и сслично.И није их било брига који је миленијум у питању, и да ли је то могуће..
Баш ми сад још фали да чујем да је и војвођанску Србицу напр. основало шпанско/португалско племе, потомци Суерба и то неки зимогрожљиви .

Palabra por palabra...
Los seurbos ( pueblos ibéricos prerromanos)
http://cvc.instituto-camoes.pt/bdc/etnologia/opusculos/vol05/opusculos05_60_72.pdf

"Voivodina" en serbio significa ducado voivod. El nombre histórico era provincia serbia de voivod;
"Voivodina" en seurbio significa ducado voivod. El nombre histórico era provincia seurbia de voivod;
 
Poslednja izmena:
Moraćemo jednu ovakovu temu i za Rumuniju da metimo, a bome i za Grčku. Kako ono Moldavija beše nekad - Bogdanija? Pa da.

The original and short-lived reference to the region was Bogdania, after Bogdan I, the founding figure of the principality. The names Moldavia and Moldova are derived from the name of the Moldova River; however, the etymology is not known and there are several variants:[SUP][1][/SUP][SUP][2][/SUP]

http://en.wikipedia.org/wiki/Moldavia
Kliknite za proširenje...

"Short-lived"... :rotf:
"Etymology is not known and there are several variants".... :hahaha:
  • a legend mentioned in Descriptio Moldaviae by Dimitrie Cantemir links it to an aurochs hunting trip of the Maramureş voivode Dragoş, and the latter's chase of a star-marked bull. Dragoş was accompanied by his female hound called Molda; when they reached shores of an unfamiliar river, Molda caught up with the animal and was killed by it. The dog's name would have been given to the river, and extended to the country.
  • the old German Molde, meaning "open-pit mine"
  • the Gothic Mulda (Gothic: ����������, Runic: ᛗᚢᛚᛞᚨ) meaning "dust", "dirt" (cognate with the English mould), referring to the river.
  • a Slavic etymology (-ova is a quite common Slavic suffix), marking the end of one Slavic genitive form, denoting ownership, chiefly of feminine nouns (i.e.: "that of Molda").
  • A landowner by the name of Alexa Moldaowicz is mentioned in a 1334 document, as a local boyar in service to Yuriy II of Halych; this attests to the use of the name prior to the foundation of the Moldavian state, and could even be the source for the region's name.[SUP][citation needed][/SUP]
In several early references,[SUP][3][/SUP] "Moldavia" is rendered under the composite form Moldo-Wallachia (in the same way Wallachia may appear as Hungro-Wallachia). Ottoman Turkish references to Moldavia included Boğdan Iflak (meaning "Bogdan's Wallachia") and Boğdan (and occasionally Kara-Boğdan - "Black Bogdania"). See also: Name in other languages.

The name of the region in other languages: French: Moldavie, German: Moldau, Hungarian: Moldva, Russian: Молдавия, Moldaviya, Turkish: Boğdan Prensliği
smiley-emoticon-courtesy-of-sevens-heaven-300x254.jpg
 
Lesandar:
Vindobona z;)
Kliknite za proširenje...

Naravno, Wien (Vindobona ili u mojem prevodu sa latinskog Slovenovo, [bukvalno "Posed Slovena"]) veći je od Graza. :D Vidiš, kad već u nazivu mesta postoji etničko ime, onda je to po meni ili egzonim ili je u pitanju "istureno odeljenje" tj. mesto na koje su pripadnici jednog naroda doseljeni kao enklava na teritoriji drugog naroda (kao što je npr. Romanija dobila ime po Romima koji su tamo imali čerge). U slučaju Vindobone (današnjeg Beča) svakako se radi o latinskom egzonimu.

Slavistika vapi za jednim sveobuhvatnim leksikonom slovenske toponomastike. Taj će biti neprocenjiv za etimologiju. Tek će jedan prostorno i vremenski sveobuhvatan slovenski toponomastikon moći da odstrani ubikvitarna germanska, romanska i ina etimološka posezanja i svojatanja i tako pruži značajne doprinose u etnologiji i istoriji slovenskih naroda.
 
Poslednja izmena:
sve sto je istocno od elbe u nemackoj je slovensko. od corded ware kulture do 9 veka nase ere tu je bila granica izmedju R1b i R1a, bas na teritoriji I populacije. tu je i dananas manje ili vise genetska granica. znaci germani na zapadu sloveni na istoku.
ali kako izgleda bilo je slovena i zapadnije. trenutno prevodim poreklo anglosaksonske rase na slovenskim kucama i tu se pominju sloveni u danasnjoj holandiji u 6. veku i tu su osnovali
Wiltaburg iliti grad wilta ali se na francuskom jeziku zove Utrecht
Kliknite za proširenje...
engleska je takodje puna slovenskih toponima, mesta koje su osnovali sloveni koji su kao deo "anglosaksonske" invazije dosli u englesku.

evo ovde link do porekla anglosaksonske rase na engleskom. ako neko zna da negde postoji prevod na srpskom neka ga molim okaci na slovenskim kucama da mi ustedi trud oko prevodjenja.

http://archive.org/stream/originofanglosax00shoruoft/originofanglosax00shoruoft_djvu.txt
 
Dalibor.K:
Vidi, uopšte nije bitno kad je ko došao. Narodi dođu i odu ili ostanu. Lepo sam napisao da mesta koja su osnovale podunavske Švabe u 18-19 veku sada nose srpska imena i da se po njihovom imenu može reći da tu nikada Nemaca nije ni bilo. Ne izigravam ovde ničijeg advokata, samo pišem kako jeste.
Kliknite za proširenje...

:aha:

Много је сиптоматичан тај психолошки механизам да особа може кад прочита назив теме "Словенска топономастика Немачке и Аустрије" помисли на Војводину, па окрене на мађарски :think:
Те твоје подунавске, боље рећи Илирске швабе мора да су описане у оној Несторовој хроници у Подунављу?

Na primer otkud kod Srba prezime Nađfei koje na mađarskom u bukvalnom prevodu znači velika glava (nagyfeji).
Kliknite za proširenje...
Ипак пристојније звучи Над'феи него Курат, или Куроња.:tajna:
 
Poslednja izmena:
Dalibor.K:
Nije više u upotrebi jer su Švabe proterane i naseljeni Srbi iz Bosne pa je selo sada Lazarevo. Mislim da su mesto osnovali Švapski kolonisti početkom 19. veka.
Kliknite za proširenje...

Wiki kaze
The village was founded in 1809 by German colonists. In 1800, the first German immigrants arrived at the enormous estate of János Lázár de Écska, the son of Lukács Lázár. “Martinica pusta” was determined as a location for their settlement.
Kliknite za proširenje...

Dakle naziv dolazi od prezimena Lazar. To prezime i danas postoji u Sremu i nesto malo u Backoj.
 
Srebrena:
:aha:

Много је сиптоматичан тај психолошки механизам да особа може кад прочита назив теме "Словенска топономастика Немачке и Аустрије" помисли на Водјводину, па окрене на мађарски :think:
Те твоје подунавске, боље рећи Илирске швабе мора да су описане у оној Несторовој хроници у Подунављу?



Вероватно је је презиме "велика глава код Срба" настало опсервацијом Унгра над "великом главом" Срба.
Ипак пристојније звучи Над'феи него Курат, или Куроња.:tajna:
Kliknite za proširenje...

Ako imaš nameru da vodiš polemiku bar mi citiraj cele postove a ne da izvlačiš rečenicu po rečenicu. I drži bar neki nivo, nije ovo pdf politika pa da lajemo kao psi jedni na druge... samo pokazuješ svoje "manire"

Nagyfeji je čisto mađarsko prezime koje sada koriste Srbi isto kao što je Kovacs srpskog porekla a koriste ga Mađari dok su Konc ili Kohajm čisto švapska prezimena a koriste ga Srbi i Mađari.
Poenta mog uključivanja u temu je da toponimi zaista nemaju nekada mnogo veze sa današnjim stanovništom. Slovena je bilo daleko na zapadu ali je takođe Germana bilo daleko na istoku, čak do Crnog Mora i gore do Sankt Petesburga. Nisu tu postojale jasne etničke granice, ljudi su bili izmešani od mesta do mesta.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Konstantin Veliki:
Ime kod Nemaca nije vise u upotrebi. Valjda naziv dolazi od nekog Lazarusa koji je imao neko polje tamo.
Kliknite za proširenje...

Dalibor.K:
Nije više u upotrebi jer su Švabe proterane i naseljeni Srbi iz Bosne pa je selo sada Lazarevo. Mislim da su mesto osnovali Švapski kolonisti početkom 19. veka.
Kliknite za proširenje...

BozaZvaniPub:
Wiki kaze
Dakle naziv dolazi od prezimena Lazar. To prezime i danas postoji u Sremu i nesto malo u Backoj.
Kliknite za proširenje...

Назив дела Лазаревог поља/Лазарева у време Шваба био је ПУСТАРА МАРТИНИЋА ,а Швабе су дошли и населиле се на посед Јаноша Лазара у Ечки, сина Луке Лазара , јерменског трговца,купљен 30ак година раније, захваљујући антисрпској политици Беча. Јерменски трговац је, по куповини поседа, прво растерао настањене Србе, а затим позвао Немце да се населе што пре.

The village was founded in 1809 by German colonists. In 1800, the first German immigrants arrived at the enormous estate of János Lázár de Écska, the son of Lukács Lázár. “Martinica pusta” was determined as a location for their settlement.
Kliknite za proširenje...

Породица Лазар води порекло из Јерменије.

Prvog avgusta 1781. trgovac stokom Lazar Lukač (poreklom Jermen), na licitaciji u Beču, za sumu od 217.000 forinti, kupio je 30.000 jutara zemlje u srednjem Banatu. Posle njegove smrti, imanje preuzima njegov sin Lazar Janoš. 1800. stižu prve doseljeničke nemačke porodice iz Sent Huberta, Šarlevira i Seltura.
Kao mesto za naseljavanje bila im je određena „Martinica pusta“, nenaseljena pustara koja se prostirala istočno od Bečkereka. Bilo je to treće naselje koje je nicalo na posedu Lazara Janoša
Kliknite za proširenje...

Дакле, Лазарфелд топоним уопште није швапски, како би желео да имплицира овде овај Далибор из Загреба.

Место где су се населили Швабе, на позив Јерменина кој је на лицитацији купио ову земљу, било је раније СРПСКО:

Na osnovu Pećkog katastiga, vidimo da se medju imenima srpskih naselja u Banatu spominje naselje "Martinci" kod Bečkereka i to dva puta.
Pošto su prilozi za obnovu Pećke patrijaršije prikupljani prvi put 1660. godine, zabeleženo je u katastigu da su kaludjeri otseli u varoši Bečkerek, a da su priložnici došli iz mesta po imenu Martinci.
Drugi put, 1666. godine su kaludjeri ponovo otseli u varoši Bečkerek, a priložnici su došli iz mesta po imenu Martinci, monastir Drenovac, Heč(ka?). Kako u okolini nema mesta koje ima slično ime, a kako deo seoskog atara još od davnina nosi ime Martinica, to nedvosmisleno ukazuje da su na prostorima današnjeg Lukićeva živeli Srbi još polovinom XVII veka. Na ovakav zaključak upućuje protojerej Dr. D. Nikolić u knjizi "Srbi u Banatu" izdatoj u Novom Sadu 1941. godine na strani 15.
Takodje, naselje po imenu Martinica, spominje i akademik Jovan Erdeljanović u svojoj knjizi "Srbi u Banatu" izdatoj 1986. godine na strani 9. kada govori o konstituisanju Ilirskog graničarskog puka 1770. godine. Postoji i karta toka Begeja iz tog perioda gde je na mestu dašnjeg sela uisano "Martinzcu".
Kliknite za proširenje...

Kupovinim poseda Lukač je kupio i stanovnike koji su živeli u naseljima na imanju, pa tako i do tada slobodne stanovnike Martinice. Kupovinom imanja je kupio i titulu plemića pa je od tada njegovom imenu dodavano "de Etska". Po njegovom dolasku u Ečku i uvodjenju "desetka" i kuluka na njegovom imanju, mnogi Srbi, žitelji Ečke i Martinice su napustili selo, a najviše ih je otišlo u Čentu. Odlaskom Srba iz Martinice naselje je opustelo. Posle smrti Lazara Lukača, posed nasledjuje najstariji sin Johan, koji stupa u pregovore sa Nemcima
Kliknite za proširenje...
Godine 1809. u dvoboju gine Johan Lazar, a pošto nije imao porodicu, nasledio ga je brat Augustin (oženjen Elizabetom, rodj. Edelšpaher, ćerkom Sigmunda Edelšpahera, rodjaka Augustina Lazara). Tako, 1809. pod Augustinom Lazarom, na posedu Ečka, u pustim Martincima, nastaje nova zakupna opština. Augustin joj daje ime svog sina rodjenog 1801. Sigmundfalva-Sigmundovo selo. Izmedju Ečke i Lazarfelda, na ravnom delu puste Martinica, na ostacima nekadašnjeg naselja srpskih seljaka, koje se ranije zvalo Martinci, gradjeno je novo selo kolonista, koje je iste godine naseljeno Nemcima rimo-katoličke vere.
Kliknite za proširenje...

Dalibor.K:
Poenta mog uključivanja u temu je da toponimi zaista nemaju nekada mnogo veze sa današnjim stanovništom. Slovena je bilo daleko na zapadu ali je takođe Germana bilo daleko na istoku, čak do Crnog Mora i gore do Sankt Petesburga. Nisu tu postojale jasne etničke granice, ljudi su bili izmešani od mesta do mesta.
Kliknite za proširenje...

Имаш одговор, управо написан.
 
Poslednja izmena:
Srebrena:
Назив Лазаревог поља/Лазарева у време Шваба био је МАРТИНИКА ПУСТА ,а Швабе су дошли и населиле се на посед Јаноша Лазара из Ечке.
У сваком случају назив Лазарфелд (мађарски и немачки) није донет од стране Швабе, него је претходни топоним, по презимену тог Јаноша из Ечке.
Kliknite za proširenje...

Pre dolaska Švaba tu nije bilo naseljeno mesto, dakle ime Lazarfeld dobija dolaskom švapskih kolonista.... taj prazan prostor pre osnivanja mesta se zvao Martinica pusta toga u Vojvodini imaš koliko hoćes: crni pesak, bagrenjak, libe itd.... imena su se davala radi lakše orijentacije.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Kserks I
Odgovora
5
Pregleda
326
Dozzimer85
Dozzimer85
Лекизан
Ускоци и ускочке харамбаше
2 3 4
Odgovora
86
Pregleda
1.365
Crnugović
Crnugović
bernardo
Србија и средњи век
2 3 4
Odgovora
85
Pregleda
1.465
Casual Observer
Casual Observer

Back
Top