РАТ ИНДИЈЕ И ЕВРОПЕ
ХАРЕ, ХАРЕ... ЗА ЛЕПЕ ПАРЕ
Откуда толико индуских секти на Западу? Случајност или скривена агресија?
Пише: Владимир ДИМИТРИЈЕВИЋ
Керил Матришијана, рођена као последње британско дете у Индији, пре проглашења исте независном од британске колонијалне управе, једна је од најугледнијих западних истраживача феномена "Њу ејџа", аутор бројних књига, од којих су "Богови Новог доба" (и књига и филм) леп пример познавања области о којој се расправља на једној, и личног ангажовања на другој страни. Сама Матришијана је, са родитељима, дуго живела у Индији и, што се каже, упознала је "изнутра"; касније, у доба хипи-револуције, ушла је у њу-ејџерски мистицизам, видела и доживела доста тога, да би се "освестила" у сусрету са Светим писмом (данас је протестантске вероисповести).
ФОРМАНОВ ХИПИ-ФИЛМ "КОСА"
Матришијана је, између осталог, духовности Њу ејџа пришла и под утицајем популарног мјузикла "Коса", који је режисер Милош Форман претворио у култ-филм хипи-поколења. У "Коси" се појављује мантра "Харе Кришна"; јунак "Косе" у песми "Donna" изјављује да жели да види "светлост јоге", а једна од кључних песама, "The Age of Aquarius" ("Ера водолије") права је химна новодопске духовности. Она, у преводу, гласи овако:
"Кад је месец у седмој кући,
и кад се Јупитер слаже с Марсом,
тада ће мир управљати планетама
и љубав ће усмеравати звезде!
То је свитање Доба водолије!
Хармонија и разумевање,
саосећање и изобиље поверења
нема више лажи ни подела.
Златни живи снови визија,
мистична откривења помоћу кристала
и истинско ослобођење ума.
Водолија! Водолија! Водолија!"
Овај наивни "мистички" оптимизам, жеља да се све постигне олако и без напора, навели су Матришијану да сачини "рецепт" за "Ново доба". "Две шоље наде (пажљиво уклоните сваки страх), две шоље измењене свести (јога, дрога или медитација - по укусу), три кашике самосвести, самоповерења, самопоштовања (уверите се да нисте ставили нешто негативно), пуна кашичица миротворства, велико парче љубави, на врху прстију хуманизма, источњачке мистике и окултизма, шака холизма, ашака мистичког искуства. Снажно промућкати. Пећи у топлом, пријатељском окружењу. Филовати најизазовнијим сновима. Богато гарнирати позитивним мишљењем и добрим вибрацијама".
Њу Ејџ има за циљ самоостварење, исто оно што је сатана понудио Адаму и Еви у рају. Зато је за новодопце Бог - безлична сила, човечанство - по природи божанствено, свет - илузија (маја), спасење - просветљење као схватање своје божанскости, добро - знање, а зло - незнање, које за "просветљенога" ни не постоји јер је он, тобож, надишао морал Све ово, гордо до луциферијанства, премазано је шећерним преливом "срећније будућности" новог доба, "Доба водолије". Матришијана с тим у вези примећује: "Кашичица шећера помаже да се прогута лек; али помаже да се прогута и отров".
ХРАМОВИ ЗА ПАЦОВЕ
Ауторка књиге "Богови Новог доба" каже да би требало, пре но што човек крене да трага за "Истином" у индуизму, погледати шта је индуизам донео самој Индији. Донео јој је богове које Матришијана описује овако, сећајући се свог дечјег сусрета са њиховим ликовима: "Неки богови су имали полуљудска - полуживотињска или полубиљна тела. Неки су имали лица мајмуна и слонова. И увек је ту била змија. Некад се увијала око богова, некад их је наткриљавала ради заштите".
Њено детињство донело јој је болне призоре кастинске подељености индијског друштва. Верујући да су брамани, свештенички слој, настали од Брамине главе, кшатрије, краљеви и ратници, од његових рамена, вајшије, сељаци и трговци, од његовог стомака, а шудре, радници и слуге, од Браминих стопала. Индуси су се крајње нечовечно понашали према представницима других касти. Матришијана је, као девојчица, гледала како туку једног слугу - шудру, који је све покорно примао, никад није јео са осталом индуском послугом Матришијанине породице, а дете га је неки пут видело како, да би показао своју покорност, буквално пузи на све четири ноге. Матришијана се сећа како је гледала Индускиње да целивају лингаме (камена и дрвена изображења фалуса), да би добиле мушку децу; гледала је како се људи клањају крави као божанском бићу; гледала је храм подигнут пацовима, пошто су Индуси веровали да се божанство може јавити и као "пацов". Пацовима је доношено свеже млеко. Они су се, на хиљаде и хиљаде њих, котили у свом "храму", док су за то време од глади умирали многи Индуси, који нису имали млека.
Индуисти су пили "божанску" крављу мокраћу; живаити су лудило сматрали врховном пројавом божанске свести; за "холи", празник боја, жене су могле да блудниче с ким хоће и колико хоће. Фестивал шума, у коме се прославља буђење мајке Земље, такође је био пун наопакости која се прикривала маском "духовности". Гледала је и фестивал посвећен Кришни, који је нарочито "весело" одржаван у селима где су, по легенди, живели Кришна и његова жена Радха. Сви, од деце до стараца, тада су узимали нарочиту врсту хашиша збану "bhang", и мешали су је са напитком званим "thandai" (мешавина млека, ораха и обраног кајмака); после играња и певања у шареним оделима, падали су од умора. Увече, дрогиране жене би плесале, верујући да су оне Радха, Кришнина драга.
СВЕТА РЕКА ГАНГ, ПУНА ФЕКАЛИЈА
Када су Британци дошли у Индију, ослободили су је од: спаљивања жена приликом смрти мужа, ропства у ланцима, принудног рада деце, киднаповања дечака ради култног злостављања у хомосексуалним обредима, као и људских жртава, које су приносили следбеници богиње Кали. Па ипак, Ганди је писао Стенлију Џоунсу да ће у Индији мисија Хришћанства, као "колонијалне" религије, бити забрањена и да ће се сви индуси вратити својим обичајима. Пре него што је постао политички лидер, Ганди је упражњавао "kriya yogu",и био гуру који је имао свој сопствени ашрам, да би показао како је "надишао пожуду", спавао је са младим девојчицама, не додирујући их (још једна од наопаких облика индуистичке "аскезе").
Међутим, индуизам није остао само на одбрани Индије од "негативних утицаја хришћанства", Индуисти су решили да освоје свет, и то уз помоћ званичне индијске власти. Године 1979. у Алахабаду одржан је светски хинду-конгрес, на коме је учествовало око 60.000 људи. Скуп је организовала групација "Вишва Хинду Паришад", међународни мисионарски савез за пропаганду хиндуизма. Према статуту, ова организација има за циљ:
1. Предузимање корака за ојачање хинду-друштва;
2. Заштиту, развој, ширење индуистичких вредности живота, етичких и духовних;
3. Установљавање мисионарског реда од лаика и иницираних, ради пропаганде динамичког индуизма који представља темељне вредности живота онако како их поимају ране вере и деноминације, укључујући будисте, џаинисте, Сике, лингаисте, итд. и отварање, управљање или сарадња са школама или центрима који такве мисионаре обучавају;
4. Ширење знања и проповедање о етичким и духовним начелима у праксама индуизма прилагођеним савремености у свим деловима света да би послужиле као водиље ради добробити човечанства у целини.
Чланови органзације "Вишва Хинду Паришад" су: Рамакришна мисије и друштва Веданте широм света; братство Јогананде за самоостварење; Међународно друштво са свесност Кришне (Харе Кришна); Свами Шивананда и његови следбеници; Сатја Саи Баба; бели Сики; теозофска друштва; будисти. Конференцијом је 1979. године председавао Далај лама.
Ово откриће је врло важно за изучавање феномена ширења индуизма у савременом свету, пошто се далекоисточне секте прикривају својом привидном "спонтаношћу" у настојању и окупљању око гуруа. Стварност је, међутим, друкчија: иза њих стоји моћна мисионарска организација, коју потпомаже држава Индија.
Могућности да се скупе гуруи са свих страна света пружају се и у току тзв. "Кумб-Мала" фестивала ("Khumbh-mela"). Око 20 милиона индуиста се нађе на овој свечаности, чији је врхунац ритуално купање у реци Гангу. Гуруи долазе ношени на носиљкама, слоновима, у колима и први улазе у воду. Обожавање гуруа у индуизму је огромно. Индуистички списи веле да је гуру већи "од Бога". Тако "света књига Гуру-гита" каже: "Непрестано медитирајте о облику гуруа, увек понављајте његово име. Испуњавајте његове заповести. Не мислите ни о чему осим о гуруу... Кроз службу крај стопала гуруових, душа у телу се прочишћује!"
Људи се у току "Кумб-меле" помазују прашином испод ногу њихових, љубе им трагове, носе тај прах својој кући. И сама река Ганг је обоготворена: сматра се да она помаже духовном животу, скида чини, одгони зле духове, доноси плодност њивама, лечи; сипа се мртвима у уста ради загробне среће. Не сме се рећи да је река загађена, мада је загађују и индустрија и људске фекалије. Водом се пере посуђе, у њој се купају и пију је.
ИНДУИЗАМ И КРИМИНАЛ
Циљ индуизма је одвраћање погледа од стварности ради путовања у духовност "паралелног света". Тако Махариши Махеш Јоги каже: "Гладан човек може бити срећан гладан човек, ако медитира. Да гледа у себе, где лежи царство небеско. Кад се \'ја\' оствари, сав бол и патња ишчезавају"... Патња је уназађење - идење назад у еволуцију, патња је резултат греза. А медитација је начин да се приближиш капији".
Иако постоје разне врсте јоге, Матришијана сматра да су све оне магијске - тантричке. Циљ јоге је буђење змијске енергије - кундалини - преко отварања тзв. чакри. Шакти, женска енергија, представљена у виду змије, буди се и преко кичме пење ка трећем оку, који је "њен љубавник". Кад се споје, наступа просветљење, које се доживљава као "космички оргазам".
Зар је онда случајно што је циљ индуизма, религије змије, уништење хришћанства? Тако је један од челника трансцеденталне медитације изјавио да је циљ ове секте, маркиране као "средство опуштања", "победе над демоном хришћанства који се непрестано шири". То је један од разлога због кога гуруи тврде да је Исус био у Индији, и тамо учио - на тај начин маме људе хришћанског корена и уверавају их у очиту лаж. Јер, да је Христос посетио незнабожачку Индију, Јудеји му никад не би дозволили да присуствује службама и чита у синагоги, с обзиром на чињеницу да се они нису дружили ни са "умереним" паганима Самарјанима, сматрајући да се погане у додиру са многобожним људима.
Истраживање госпође Матришијане значајно је и због тога што она доказује да оријентални секташи могу да буду крајње "немирољубиви", иако непрестано причају о својој "ненасилности". "Кливленд прес" од 15. новембра 1978. године објавио је чланак о сексуалном злостављању, коришћењу дрога, премлаћивању и бацању "непослушних" у базене међу следбеницима гуруа Махараџе Џија; следбеници Ананда Марге су се спаљивали, поливени бензином, да би обратили пажњу људи на своје учење; следбеници "Харе Кришне" у Индији су пуцали на своје суседе, којом приликом су ранили 18 људи, од чега троје деце. Међународна полиција Немачке, САД и Канаде ухапсила је многе кришнаисте под оптужбом за различите преступе: од шверца дроге до киднаповања и незаконитог поседовања оружја. Један од 11 главних гуруа ухапшен је због преваре. Оснивач "Харе Кришне" Прабупада, умро је пре процеса. Сматрало се да је био повезан са ланцем нарко-дилера. Огромне количине оружја откривене су на кришнаистичким фармама у Калифорнији и Западној Вирџинији. Оправдање секташа је било да је оружје ту због "самоодбране"...
Истраживања Керил Матришијане веома су леп пример дубљег увида у праву природу секташког индуизма који се нуди савременом свету; она су ту да би нас подсетила да у духовности "новог доба" све смрди на древну, лукаву змију, сатану, и да ту нема ничег новог, осим "пост-модерног" мамца за лаковерне и медијске кампање невиђених размера.
(Број 204, 25. јун 1997.)
Аутор: Владимир Димитријевић