GMO SE UVODI U SRBIJU,IZDAJA

Arkania

Poznat
Poruka
9.069
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ ПОВОДОМ ПРИПРЕМЕ ПРЕВАРЕ ЈАВНОСТИ ТЗВ. ЈАВНИМ СЛУШАЊЕМ ДЕБАТЕ О ГЕНЕТСКИ МОДИФИКОВАНИМ ОРГАНИЗМИМА

На Србију се врши велики притисак да промени закон о генетски модификованим организмима (ГМО). Недавни долазак Хилари Клинтон, будућег извршног директора највеће злочиначке биоинжењерске компаније Монсанто, је такође био у функцији легализације ГМО. Посета је направљена да би се председник Владе подсетио шта је бивши потпредседник Божидар Ђелић обећао Џозефу Бајдену још на самом аеродрому. На његове речи одмах по слетању авиона, да су САД јако незадовољне нашим законом о ГМО (који забрањује увоз, узгој и комерцијални промет ГМО), бивши потпредседник Божидар Ђелић је удворички, без размишљања (али и свести шта говори) одговорио, променићемо га!


Предлог закона о легализацији ГМО је већ направљен, по предвиђеном редоследу усвајања закона у Народној скупштини био је предвиђен за усвајање у последњем кварталу 2011. године, али то је већ било предизборно време и нико се није усудио да га стави на дневни ред. Због тога је Монсанто сменио Сашу Драгина, министра пољопривреде, не схватајући да полусвету на власти у Србији није упутно пред изборе скидати маску која сведочи о послушности пред светским злочинцима који врше геноцид над становништвом Србије.


Избори су прошли, дошла је "нова" власт која је изјавила да ће прихватити све што је претходна договорила, уместо да је изјавила да ће прихватити само оно што је у складу са Уставом РС.
Али како, на који начин да то изведе када се годинама води битка против ГМО и када мање више сви знају о штетности ГМО?
Тада су се сетили лажних зелених које је бивши режим зато и основао и склопио коалициони споразум са њима да би их увео у Народну скупштину да му послуже као алиби за усвајање геноцидног закона. Служили бившој или новој власти сасвим је свеједно, зар се нова власт није обавезала да ће усвојити све што се бивша власт обавезала?

Тако је нова власт добила тројанског коња који ће јој послужити за превару јавности.

На Одбору за заштиту животне средине Народне скупштине прихваћен је предлог лажних зелених да се организује "јавно слушање". Чега, још ником није познато. Не зна се ко ће говорити, нити ко ће слушати. То што је Одбор за заштиту животне средине прихватио предлог лажних зелених, још би било у реду, али то што је Одбор овластио представника лажних зелених да организује ту фарсу, то већ представља саучесништво у превари јавности. Тим пре, јер нико из Одбора није објаснио лажним зеленима да је предлог мораторијума о забрани нечег што Закон већ забрањује, заправо увреда здравог разума оних које би желели преварити.


На списку позваних на "јавно слушање", који су ти лажни зелени направили, зато нема оних који би имали шта да кажу зашто су против ГМО.
Нема Српске академије наука и уметности-Огранка у Новом Саду који је у априлу организовао Округли сто о ГМО и заузео став против ГМО, неме Српског лекарског друштва које је против ГМО, јер су суочени са последицама употребе ГМО на самим пацијентима. Нема представника Лекарска коморе Србије нити Војномедицинске академије, зато што су сви лекари чланови Српског лекарског друштва које је заузело недвосмислен став о ГМО.

Нема представника Војске Србије иако ово питање најдубље задире у питање националне безбедности државе, нема представника Привредне коморе Србије која истиче да је чистота земљишта сламка спаса пољопривреде Србије. Нема представника Српске православне цркве чији се специјални изасланик већ јавно изјаснио на општенародном протестном скупу 2011. године да је СПЦ увек уз свој народ и да је због тога против ГМО. Нема ни представника Исламске верске заједнице којима у Курану пише да су против ГМО ("Не прави неред, јер је ред успостављен").


Нема ни представника еколошког покрета Србије, а уместо најјаче еколошке организације у Европи, Еколошког покрета Новог Сада, која организује међународне научне конференције о здравствено безбедној храни под покровитељством Уједињених нација, хтели су неовлашћено у њихово име именовати за њих непознату особу, која нити је члан ове организације, нити је ико делегирао у њихово име. Тек на претњу тужбом против Народне скупштине, службеница овог Одбора је пристала да избрише одредницу да је та особа представник Еколошког покрета Новог Сада. Али зато су позвани представници Железнице Србије, затим криминалци који годинама увозе ГМ семена пољопривредних култура у Србију и на тај начин спроводе геноцид над становништвом Србије. Позване су и секције бившег режима које су лажни зелени за ту прилику именовали еколошким организацијама "које се баве тим проблемима" иако еколошке организације Србије може заступати само један човек. У свим наведеним гадостима лажних зелених, Одбор за заштиту животне средине је својим преносом овлашћења на лажне зелене постао саучесник, што недвосмислено указује да је то завера режима против сопственог народа.


Зато, грађани Србије, спремајте се за општи излазак на улице ради одбране права на живот и опстанак. Не будемо ли на улици изборили то право, слободно могу да вам кажем да искоритите прилику и последњи пут погледате свооју децу, здраве и насмејане. После усвајања закона о легализацији ГМО на предлог овог полусвета, то више неће бити. Моја дужност је само да вас упозорим, уместо вас не могу сам да се изборим за ваш опстанак, немојте после рећи да вас нисам упозорио.

Позив за излазак на улице ћу вам ја упутити када се тај закон стави на дневни ред Народне скупштине. Само позив са мојим именом ће бити прави позив. Никакви други позиви надобудних појединаца и лажних душебрижника не смеју да вам буду повод за било какву реакцију, јер представљају злонамерно трошење енергије народа и обесмишљавање протеста на улицама.


Ширите истину, организујете се, спремајте се за излазак на улице, тај тренутак неумитно долази. Ја, Никола Алексић ћу вас позвати у право време, ја држим реч.



Никола Алексић



http://dijaspora.wordpress.com/2012/...0ем/
 
Evo dokaza za stetnost>

Istina izlazi na vidjelo! Nedavno smo pisali o tvrdnjama znanstvenika kako GM pšenica, koja još nije ni došla na tržište, uzrokuje zatajenje jetre, te kako nisu temeljito provedena istraživanja na životinjama koja bi mogla pokazati sve posljedice konzumacije takve hrane, a kamo li kakve bi posljedice bile za ljude.

Nedavno objavljena studija u uglednom znanstvenom žurnalu Food and Chemical Toxicology objavila je rezultate istraživanja koje su provodili istraživači Odbora za istraživanje i neovisne informacije o genetskom inženjeringu (CRIIGEN). Istraživanje je trajalo dvije godine tijekom kojih su štakori hranjeni ili s genetski modificiranim kukuruzom, kultiviranim sa ili bez herbicida Roundup, te sa samim navedenim herbicidom u razinama koje se dopušteno nalaze u vodi za piće ili na usjevima u SAD-u.

Kako navodi GreenMedInfo, autori studije napominju da trenutno ne postoji regulatorno tijelo koje bi zahtijevalo obaveznu dugoročnu studiju učinaka kod hranjenja na životinja za jestivi GMO i formulirane pesticide. Od strane samih biotehnoloških kompanija takvo istraživanje je trajalo samo 90 dana, što ni izdaleka nije dovoljno da bi se ova hrana mogla proglasiti sigurnom za konzumaciju.

mic5a1evi.jpg
>Tumori nastali konzumacijom Gmo kukuruza!
 
Domaći naučnici napravili GMO krompir!

Srpski naučnici iz Instituta za biološka istraživanja Univerziteta u Beogradu genetski su modifikovali dve sorte krompira genima pirinča. Oni su, kako tvrdi Afrički žurnal za biotehnologiju iz Najrobija u tekstu objavljenom 26. jula 2010. godine, u saradnji s laboratorijom za molekularnu biljnu patologiju iz Betsvila u SAD u domaće sorte krompira jelica i dragačevka ubacili gen pirinča.

- To su uradili tako što su domaće sorte krompira zarazili bakterijom Agrobacterium tumefaciens, koja izaziva tumore kod 140 vrsta biljaka. Koristili su tri soja te bakterije koja je bila nosilac delova DNK pirinča.

Nosilac projekta broj 143026 jeste Ministarstvo nauke i tehnologije. Biljke su 2010. godine umnožene i čuvaju se – kaže naš izvor i dodaje da se zvanično dobijeni uzorci modifikovanog krompira čuvaju u laboratoriji, ali je pitanje da li je to zaista tako.

Vođa projekta 143026 „Regulacija morfogenetskih procesa i sekundarnog metabolizma i genetičke transformacije biljaka u kulturi in vitro“ bila je dr Branka Vinterhalter. Na njemu su radili i Aleksandar Cingel, Dragan Vinterhalter, Dušica Ćalić Dragašević, Ann Smigocki i Slavica Novaković.Slavica Novaković potvrđuje da su na dve sorte krompira vršeni eksperimenti, ali tvrdi da je metoda potpuno bezopasna.

- Ta bakterija je vektor koji prenosi gene i to je totalno bezopasna metoda. Neminovno je zato što biljke ne mogu opstati pod sadašnjim životnim uslovima i mnogo je manje opasno nego upotreba pesticida radi zaštite od mikroorganizama, gljivica, suše…

To nije ništa strašno, nego je nužno zlo. Gen koji je izolovan iz pirinča, na primer, smeta bubi zlatici i to je rađeno da se spreče štetočine – kaže Novakovićeva.

U Ministarstvu prosvete i nauke potvrđuju da je bivše Ministarstvo nauke finansiralo pomenuti projekat istraživanja na krompiru u laboratorijskim uslovima.

IZVOR: VESTINET
 
Domaći naučnici napravili GMO krompir!

Srpski naučnici iz Instituta za biološka istraživanja Univerziteta u Beogradu genetski su modifikovali dve sorte krompira genima pirinča. Oni su, kako tvrdi Afrički žurnal za biotehnologiju iz Najrobija u tekstu objavljenom 26. jula 2010. godine, u saradnji s laboratorijom za molekularnu biljnu patologiju iz Betsvila u SAD u domaće sorte krompira jelica i dragačevka ubacili gen pirinča.

- To su uradili tako što su domaće sorte krompira zarazili bakterijom Agrobacterium tumefaciens, koja izaziva tumore kod 140 vrsta biljaka. Koristili su tri soja te bakterije koja je bila nosilac delova DNK pirinča.

Nosilac projekta broj 143026 jeste Ministarstvo nauke i tehnologije. Biljke su 2010. godine umnožene i čuvaju se – kaže naš izvor i dodaje da se zvanično dobijeni uzorci modifikovanog krompira čuvaju u laboratoriji, ali je pitanje da li je to zaista tako.

Vođa projekta 143026 „Regulacija morfogenetskih procesa i sekundarnog metabolizma i genetičke transformacije biljaka u kulturi in vitro“ bila je dr Branka Vinterhalter. Na njemu su radili i Aleksandar Cingel, Dragan Vinterhalter, Dušica Ćalić Dragašević, Ann Smigocki i Slavica Novaković.Slavica Novaković potvrđuje da su na dve sorte krompira vršeni eksperimenti, ali tvrdi da je metoda potpuno bezopasna.

- Ta bakterija je vektor koji prenosi gene i to je totalno bezopasna metoda. Neminovno je zato što biljke ne mogu opstati pod sadašnjim životnim uslovima i mnogo je manje opasno nego upotreba pesticida radi zaštite od mikroorganizama, gljivica, suše…

To nije ništa strašno, nego je nužno zlo. Gen koji je izolovan iz pirinča, na primer, smeta bubi zlatici i to je rađeno da se spreče štetočine – kaže Novakovićeva.

U Ministarstvu prosvete i nauke potvrđuju da je bivše Ministarstvo nauke finansiralo pomenuti projekat istraživanja na krompiru u laboratorijskim uslovima.

IZVOR: VESTINET
Ja ipak mislim da krompir treba da bude onakvim kakvim ga je priroda stvorila, bez obzira na "plemenit" cilj!!!
 

Zahvaljujući autorima sjajnog crtanog filma o genetski modifikovanim organizmima iz Infomatics-a, Kirku Ruteru i Polu Dejvisu, kao i srpskom glumcu Branislavu Platiši, u prilici smo da vam predstavimo verziju ovog crtanog filma sinhronizovanog na srpski jezik!
Ovim putem se zahvaljujemo svima koji su uzeli učešće u realizaciji ovog crtaća, a vama preporučujemo njegovo besplatno širenje, kako bi se što više ljudi i na ovaj način upoznali o štetnosti GM hrane i semena. GMO neće proći!
Download Serbian version:



 
Argumentima protiv GMO

Genetski modifikovane biljke i životinje se razmnožavaju i kada se jednom puste u životnu sredinu, izvan laboratije ili oglednih polja, dolazi do evolutivnih procesa i promena u životnoj sredini koje čovek ne može da kontroliše.
Nakon što su ekološke organizacije ukazale na ovaj problem, kompanije su počele da proizvode sorte bez reproduktivne sposobnosti (biljke koje ne stvaraju seme, već rađaju samo jednu godinu). Ovakvo seme se može koristiti za samo jednu godinu, a za sledeću godinu poljoprivrednik bi morao da kupi seme iznova od kompanije. Do sada je putem tehnika genetskog inženjeringa stvoreno više različitih organizama:

- krompir i duvan sa genima ribe koja živi u hladnim predelima (da bi biljke bile otporne na hladnoću)
- pomorandža sa genima iz spanaća
- som koji je izmenjen kako bi rastao brže
- make koje svetle u mraku
- kupus sa genima škorpije koji proizvodi otrov za insekte
- koza sa genima pauka
- ratarske kulture sa genom bakterije koji generiše protein štetan po insekte (ubija ih ako pojedu biljku)
- ratarske kulture sa genom koji biljku čini otpornom na herbicid glifosat itd.

Dakle, Genetski modifikovani organizmi (GMO) su biljke i životinje laboratorijski izmenjene tehnikama savremene biotehnologije (genetski inženjering). Pod GMO ne spadaju organizmi dobijeni klasičnim metodama selekcije kao što su kalemljenje, hibridi i sl. GMO se dobija invanzivnim metodama: ćelijski zid se nasilno probija kako bi u nju bio umetnut genetski materijal iz bakterija, virusa, drugih biljaka ili životinja koji bi ćelija inače u prirodnim uslovima odbacila kao strano telo.

Iz priloženih primera se može zaključiti da je biotehnologija značajno napredovala i da su mogućnosti manipulacije DNK ogromne. No, širom sveta postoji veliki otpor prema GMO i GM hrani među građanima i organizacijama, a razlozi su brojni:

- patent na život, najveće biotehnološke korporacije su iz SAD, a svaka tehnologija i izmenjena biljna ili životinjska sorta postaje vlasništvo te kompanije u skladu sa patentnim pravom SAD. Iako u pitanju može biti i izmena samo jednog gena, biljka sa genetskom izmenom koja se gaji bez njihovog odobrenja može vlasniku zemlje na kojoj je nađu da donese ogromne pravne probleme. Tužba sledi čak iako vetar nanese seme sa drugih parcela, a farmer to ne primeti. Kazne se kreću od 50 000-500 000 evra.

- odbijanje kompanija da obeleže proizvode sa ili od GMO. Šta više, velike kompaniju čak ulažu ogroman novac u sprečavanje inicijativa da se GM hrana obeleži. Kod većine potrošača i organizacija koje se bave zaštitom potrošača to izaziva sumnju u ispravnost proizvoda kao i prave namere kompanija.

- monopol korporacija na svetskom tržištu. 3 kompanije kontrolišu preko 50% celokupnog tržišta GM hrane, koja se po obimu polako približava tradicionalnoj proizvodnji.

- nepredvidive ekološke promene. Postoje istraživanja koja su pokazala da su GM sorte ekspanzivne, i da, pomešane sa normalnim, nemodifikovanim sortama vremenom preuzmu veće površine i postanu dominantne. Kako ne bi došlo do toga parcele sa GM biljkama moraju imati izolovan prostor od 0,5 - 1m2 oko njih.

Mnoga pčelarska udruženja i neki naučnici smatraju da su GM kulture dobrim delom odgovorne za pomor pčela (honeybee population decline) koji se trenutno dešava u celom svetu, a posledica je čovekovog uticaja na ekosistem. Pomor pčela je najozbiljniji ekološki problem nakon globalnog zagrevanja.

Iako se tvrdi da za svaku GM sortu postoje neophodne studije koje su dokaz da je nešto bezbedno za upotrebu, istina je malo drugačija. Po rečima samih genetičara: pune opsege uticaja GM hrane na čoveka znaćemo kroz 3-4 generacije ili 75 godina. Za sada, treba da verujemo kratkoročnim studijama i frazi nema dokaza da je štetno. Ima li dokaza da je dobro za čoveka?

Budući da je hrana ono što se dobrim delom odražava na zdravlje i kvalitet života, prosto je neverovatno da se PR službe korporacija služe istom izlizanom frazom kao duvanska industrija 50-ih godina 20. veka. Sve i podseća na period kada cigarete nisu smatrane za štetne po zdravlje, uz najčešći argument da nema dokaza da je štetno. Znamo kako se to završilo, znamo i kako su završili aditivi u industrijskoj hrani koji su najpre bili odobreni za upotrenu u prehrambenoj industriji, a nakon 10-20 godina zabranjeni kao kancerogeni.

Mađarska je Ustavom zabranila GMO i dosledno sprovodi to redovnim inspekcijama i uništavanjem ilegalnih useva. U Francuskoj, Italiji i Austriji skoro sve lokalne samouprave su se izjasnile protiv GMO hrane.

Iako Srbija ima Zakon o GMO koji zabranjuje gajenje i distribuciju, istovremeno ne ulaže nimalo u nalaženje nelegalnih GM useva i ilegalnih distributera semena. Ipak, 78 opština u Srbiji je potpisalo Deklaraciju, kojom su postale zone zabrane za GMO.

Vladimir Milenković, osnivač pokreta "Građani imaju moć".
 
Ministar trgovine Srbije Rasim Ljajić izjavio je danas da Srbija mora da dozvoli promet genetski modifikovanih organizama (GMO) ako želi prijem u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO), ali da zabrana proizvodnje ostaje na snazi.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/413298/Ljajic-Moramo-da-dozvolimo-promet-GMO

Ljajicu, majmune neobrani, morate samo da odete u neku kanalizaciju i sjedinite se sa sadrzajem.
Sve ostalo NE MORATE.
 
недеља, 31. мај 2015.
Из Министарства пољопривреде предлажу да се у Србији дозволи промет генетски модификованих организама, иако су декларацију „За Србију без ГМО“ усвојиле скупштине 122 општине у Србији.
Miladin%20Sevarlic.png
На 200.000 хектара у Србији засађена је соја која није генетски модификована, што нашу земљу чини највећим европским извозником природне соје, али се процењује да је, упркос рестриктивном закону који не дозвољава узгој и промет ГМО, на приватним фармама засађено око 5.000 ГМО соје. Недавно је најављена измена Закона о генетички модификованим организмима како би се удовољило захтеву Светске трговинске оргaнизације, која на томе инсистира. Из Министарства пољопривреде предлажу да се у Србији дозволи промет генетски модификованих организама, али не и њихово гајење.
О измени закона и штетном утицају ГМО Спутњик је разговарао са професором Пољопривредног факултета и почасним професором Волгоградског аграрног универзитета Миладином Шеварлићем.
Да ли је измена закона услов за пријем Србије у Светску трговинску организацију и из које земље стижу притисци?
— Највећи притисци стижу из САД, што је и очекивано будући да je Америка центар у коме се налази највећа ГМО компанија. Не ради се о томе да Светска трговинска организација захтева слободу промета ГМО, она заправо захтева слободу свих производа за које не постоји забрана промета. Земље ЕУ које су и чланице Светске трговинске организације имају два приступа у погледу ГМО. Један се односи на промет, а други се односи на узгој. Промет је дозвољен уз обавезно обележавање и назнаку да се ради о производима који су базирани на основу генетски модификованих организама. Што се тиче забране узгоја, донедавно је постојала сагласност на нивоу ЕУ о забрани узгоја. Међутим, због компликоване процедуре укидања те забране, САД су биле незадовољне. Нови председник Европске комисије Жан Клод Јункер, који је пре тога био министар финансија Луксембурга и који је штитио велике мултинационалне компаније од обавезе плаћања пореза, сада је под притиском Америке издејствовао да се у оквиру ЕУ заједничко одлучивање уз потпуну сагласност свих 28 држава-чланица о том питању, замени појединачним одлучивањем сваке државе чланице. И сада је лакше постићи циљ, вршећи притисак на сваку државу појединачно.
Да ли постоје научни докази о штетном утицају ГМО?
— Постоје бројни докази, а навешћу последњи и најзначајнији. Истраживачки тим из Француске је 2012. године урадио двогодишње испитивање. Анализа је вршена на четири генерације експерименталних пацова, испитиван је утицај генетски модификованог кукуруза. Констатовано је да у другој генерацији долази до промене на унутрашњим органима, у трећој генерацији долази до значајног пораста броја јединки које имају канцер, а у четвртој генерацији последица је бесплодност животиња, упркос њиховом веома лаком начину размножавању у природи. А пошто је човек на врху ланце прехране, све оно што задеси биљке и животиње, неминовно ће задесити и људе.
У којој мери се у Србији поштује Закон о генетски модификованим организмима, да ли се у нашој земљи гаје ГМО биљке?
— Закон се декларативно поштује, а једним делом се и не спроводи јер је у Србији присутан незаконити узгој генетски модификоване соје на око пет хиљада хектара. То је процена на бази узорка који је утврдила републичка пољопривредна инспекција. ГМ соја се узгаја на приватним парцелама и углавном завршава у производима којима се храни живина, свиње и товна јунад. Што се тиче Закона о ГМО, он се у Србији не поштује, као што се не поштују и многи други закони. Пољопривредна инспекција је веома толерантна према онима који незаконито узгајају ГМ соју. Никада до сада нису објављена имена пољопривредника који крше закон, министарство никада није објавило одлуку да ће прекршиоце избацити из система субвенција за регистрована пољопривредна газдинства. Инспекција се такође ограђује да је у њиховој надлежности само подношење пријаве, а да судови покрећу поступке и донесе одлуке. И ја до данас нисам чуо да је објављена и једна пресуда против пољопривредника који крше закон. Примењиване су спорадично само минорне прекршајне казне од 20.000—50.000 динара. У Хрватској су рецимо казне пет до седам пута веће него у Србији.
Иначе, гајењем ГМО семена контаминира се и околно земљиште, околне парцеле, долази до веома велике контаминације водотока, биљака, односно комплетног биодиверзитета укључујући и животиње. Нарочито коришћењем тоталног хербицида РОУНДУП, који садржи канцерогени састојак глифосат. Постоји чак и филм о штетном утицају глифосата на коме се види како зец који је претрчао преко парцеле запрашене хербицидом који садржи глифосат, умире у најстрашнијим мукама. Иначе, Светска здравствена организација је недавно потврдила да је глифосат потенцијално канцероген.
Интересантно је да и поред рестриктивног закона у Србији већ годинама послује компанија „Монсанто“. Чиме се они баве на територији Србије?
— „Монсанто“ је светски гигант који производи агрохемикалије укључујући и злогласни РОУНДУП хербицид који садржи глифосат, затим производи ГМ семе, али и семе које није генетски модификовано, а такође се баве и производњом фармацеутских лекова. У Србији они званично тргују семеном које није генетски модификовано.
У Србији, поред закона који је на снази, многе општине су се изјасниле против ГМО усвајањем декларације „За Србију без ГМО“.
— Декларацију „За Србију без ГМО“ усвојиле су скупштине општине 122 града у Србији. И све различите политичке опције од Врања до Суботице једногласно су биле за усвајање декларације. На тај начин је практично обезбеђено плебисцитарно административно изјашњавање, јер се ради о скупштинама општина, а не о невладиним организацијама. И питам се како ће сада и на основу чега посланици изменити закон о ГМО. Имају ли морално право и демократски кредибилитет да евентуално подрже измену овог закона.
(Спутник)
 

Back
Top