ima nas jos koji smo voleli.Sama pomisao jos uvek boli.

Dole niz ulicu kesteniva
ima kuce stara.
Na kapiji venac stoji
Ko iz nekog kosmara.

Na vencu uvelo cvece
kao ljubav moja stara
samo mi tugu donosi i
srce moje umara.

Tu ispod hlada kestena
Sam joj govorio lepe reci.
Od zaborava je cuvao i
i jos mnogo toga hteo reci.

Ali od svega toga ostade samo k
kuca stara.
Na dnu ulice kestena ko iz nekog
Kosmara.

I na kapiji tvoj
Svadbeni venac jos uvek stoji
Ali i on svoje poslednje dane
ipak brji.

Posveceno Bojani.
Zeni koja je ostavila najdublju ranu na mojoj dusi

Lepo!

Pod hladom lipe niz sokak sidjoh
ej,gde na tebe bas naidjoh.
I lazem sebe,slagacu ma koga
nisam te hteo,sad necu nikoga.

Zurno koracam,noge me ne nose
osmehom gorkim grudi prkose.
I lazem sebe,slagacu ma koga
nisam te hteo,sad necu nikoga.

Ej,da me je juce grom spalio
ej,da me je,ne bih tren zalio
te usne sam poljupcima topio
s'tog izvora prvi sam popio.....

LEGENDE.....

I jos jedna posvecena Bojani.

Ponovo se sunce radja.
Ponovo se stvara nada.
Da ce doci iznenada.

U svanuce zapevace
Sa prozora zastor skinut
sunce mene obasjace

I kroz obris suncevog zraka
zasijace njeno lice
I na usni rumanoj ko ruza
Zatitrace njen osmeh
Koji moju dusu rameksa do suza.

I polako kao povetarac
doci ce do postelje moje
spustice svoje milo lice.
Na oci jos bunovne od
spavanja moje.

Poljupcem ce mi ulepsati dan
i odneti kosmarni san.
San tako sumoran i ruzan.
San o nestaloj ljubavi mojoj.
San koji mi odnosi sve dobro.

Ah.Ali sreca ja to znam
da je to bio samo jos
jedan SAN.
Koji nemoze ublaziti osecaj da
je svanuo jos jedan novi
srecni dan.

I tako svaki dan.
I tako svaki dan.


I tako lezim u mraku
na postelji vlaznoj od
suza.
I posmatram vazu.U kojoj
povijena stoji jedna
uvela ruza.

Nazalos to nije bio san.
To je bio prokleti trideseti
dan.Od kada moje voljene
nema kraj mene.

Otkada srce moje zivi
samo od uspomene.

Uspomene.Uspomene naviru
na moje lice.
I kao munje paraju srce moje.
Od bola i ono uvenuce.

I zastor sa prozora vise
se ne skida.
I ruze u vazi niko vise
promeniti nece.
U ovoj sobi umornoj od
Suza.
Zivece samo uspomene.

Voljena zeno ma gde god bila.
Znaj da jedan covek umire zbog tebe.
I na licu mu vlaznom od suza.
Ocitavaju se samo uspomene.


Ostavila je trag.Koji jos hiljadu ovakvih pesama.Koje svaki dan pisem.Obrisati nece.

Pridruzujem se ja i moj najbolji prijatelj J. Ducic

Jedne se noci bese srela
Na jednoj zracoj stazi,
Dusa u nebo sto se pela,
I angel sto na svet slazi.

Angel isprica pricu sjanu
Sta su nebeski vrti,
A dusa cele zemlje tajnu:
Magiju ljubavi i smrti.

I osmehnu se angel potom
Na carstvo vecnih zraka;
Dusa zaplaka za lepotom
Igre svetlosti i mraka.

Izgubljena:

Pridruzujem se ja i moj najbolji prijatelj J. Ducic

Jedne se noci bese srela
Na jednoj zracoj stazi,
Dusa u nebo sto se pela,
I angel sto na svet slazi.

Angel isprica pricu sjanu
Sta su nebeski vrti,
A dusa cele zemlje tajnu:
Magiju ljubavi i smrti.

I osmehnu se angel potom
Na carstvo vecnih zraka;
Dusa zaplaka za lepotom
Igre svetlosti i mraka.

Kliknite za proširenje...

Prelepa pesma.Ja uglavnom pisem kao sto osecam u trenutku.sem toga pravopis mi nije jaca strana.Ali samo unesrecene duse mogu pisati ovako lepe stihove.Takav je bio i Jovan Ducic

ahhh... kad smo več kot dučiča

Ti si moj trenutak i moj san
i sjajna moja reč u sumu
i samo si lepota koliko si tajna
i samo istina koliko si žudnja.

Ostaj nedostižna, nema i daleka
jer je san o sreći više nego sreća.
Budi bespovratna, kao mladost.
Neka tvoja sen i eho budu sve što seća.

Srce ima povest u suzi što leva,
u velikom bolu ljubav svoju metu.
Istina je samo što duša prosneva.
Poljubac je susret najlepši na svetu.

Od mog priviđenja ti si cela tkana,
tvoj plast sunčani od mog sna ispreden.
Ti beše misao moja očarana,
simbol svih taština, porazan i leden.

A ti ne postojiš, nit' si postojala.
Rođena u mojoj tišini i čami,
na Suncu mog srca ti si samo sjala
jer sve što ljubimo - stvorili smo sami...

joj ljudi ovo je najdivniji topic na celom forumu

JOVANA77:

joj ljudi ovo je najdivniji topic na celom forumu

Kliknite za proširenje...

da da divan.

Sva je moja ljubav ispunjena s tobom,
Kao tamna gora studenom tisinom
Kao morsko bezdno neprovidnom tminom
Kao vecni pokret nevidljivim dobom

I tako beskrajna, i silna, i kobna,
Teces mojom krvlju. Zena ili masta?
Ali tvoga daha prepuno je svasta,
Svugde si prisutna, svemu istodobna.

Kad pobele zvezde, u suton, nad lugom,
Radjas se u meni, kao sunce noci,
I u mome telu drhtis u samoci,
Raspaljena ognjem, ili smrzla tugom.

Na tvom tamnom moru lepote i kobi
Celo moje bice, to je trepet sene
O ljubljena zeno, silnija od mene
Ti strujis kroz moje vene u sve dobi.

Kao mracna tajna lezis u dnu mene
I moj glas je eho tvog cutanja. Ja te
ni ne vidim gde si, a sve druge sate
Od tebe su moje oci zasenjene.

J. Ducic

nije Ducic, ali meni prija...

Ja nisam kao ti
da bih prihvatio kraj
bez riječi utjehe
i bez ijednog pitanja.

I moram biti jak
da podnio bih to
i da vrata otvorim
za neka nova svitanja.

K'o brod u boci putujem
a neću stići nikamo
jer suviše ti dugujem
da tebe bih se odrek'o.
K'o brod u boci putujem
a neću stići nikamo
jer predobro se poznajem
da bez tebe bih mogao.
K'o brod u boci putujem
i previše ti dugujem
a dao sam ti premalo.

LEGENDE.................


strah me
dok te gledam kako spavas
ne dises

strah me
pa sto puta kazem sebi
proci ce

tvoje
bledo lice usnama
dodirujem

slusam
u daljini zvona kazu
svanuce

ZIVOT KAO LED
NA DLANU TOPI SE
KAO TALAS KAD GA
STENA RAZBIJE
TVOJ SMEH
KAO LEK
KAO KRILA LEPTIRU
KAO ZADNJA NADA
VECITOM NA DNU


srcem
covek stvari cesto dobro
ne vidi

strah me
sta mi ovo jutro s tobom
donosi

nije ducic nego gete...
iz pesme "dobrodoslica i rastanak" posvecen mojoj najvecoj ljubavi - SINISHI S.

"al avaj mlado sunce sinu
rastanak srce steze tad
u poljupcu ti pih milinu
u oku tvome citah jad.

ja podjoh vlazan bolom skoljen
pratio me je pogled tvoj
pa ipak srece biti voljen,
srece voleti Boze moj!"

e ljudi sada ste mi s* ceo dan. ima da razmisljam samo o njoj

ej bre zar je moguce da niko vise nema nesto da doda ovoj temi

taja:

u proslom vremenu.... volite valjda i sada?

Kliknite za proširenje...

meni se nekako cini da sam uvek ranije vise volela, verovatno zato sto sam bolesno nostalgicna...

Devojko , nisi me upoznala
a imala si hrpu vremena

Ja sam samo lutak bio ti
veran pas Gospodarici

Sad ne vredi igra ta
sa djokerom iz rukava

Suvise si reskirala
da bi nesto dobila

Sad kad sam te preboleo
ne znam da li sam te voleo.

Za Eli

Tminom razgolicen glas mladog tetreba
predelom se valja, kao val na reci
litice su neme, samo poskok vreba
velikim snom od nekolko meseci.
Tisina kriknu, prepuna ujeda
daljine cute, laje pas begunac
glas njen doduse nosi boju meda
govori tela dostizu vrhunac...
Ispod tamnih vedja, za nocna videla
palilo se nebo, gorele su svece
vulkana u sebi strasno se stidela,
a telo je htelo sve sto razum nece.
TELO IZDAJNICE -kriknula je glasno
u procepu ovom ne mozemo vise
sklanjaj se od mene, pre no bude kasno
zar ne vidis kako zub na zub kidise.
Ljubav nije zelja, sliko ubitacna
strast pogadja snove buducih ubica
unutarnja sila, suvise je mracna
da bi usred noci osvetlila lica.
Bezali smo levo, trazili se desno,
padose i prve jesenje kise
put se naglo savi u slepo crevo
NIKAD TAKO TUZNU NE VIDEH JE VISE...

Ovo je pesma za tvoja usta od visanja i pogled crn.
Zavoli me kad jesen duva u pijane mehove...
Ja umem u svakom Novembru da napravim Jun
i nemam obicne srece,
i nemam obicne grehove...
Moja je sreca srneca, a gresno mi je smesno.
Ako me neko cacne u ove oci placne,
nije to neutesno,
ja umem od suza da pravim klikere lepe, prozracne...
...

Gledam more lepih lica, ali fali im sitnica.... to sto ima samo jedan pa je mojih suza vredan...






.


.
.

kuca
Na dnu ulice kestena ko iz nekog
Kosmara.

I na kapiji tvoj
Svadbeni venac jos uvek stoji
Ali i on svoje poslednje dane
ipak brji.

Posveceno Bojani.
Zeni koja je ostavila najdublju ranu na mojoj dusi[/quote]

JOVANA77:

ej bre zar je moguce da niko vise nema nesto da doda ovoj temi

Kliknite za proširenje...

A o cemu se radi,he,he,he.

Hano,barko moja, zaplovimo put tropa
u prasume medj pume,zatigrimo se u leta.
Nek ljubav u sunce tvog trbuha zakopa
Moju sneznu planinu prstima suncokreta.

Nek korak te noge i ruke, najezen zaveslaj trireme
bes mora osedla ponovo i rastavi,
iskapi i progutaj, izabrana, vreme
sto se ko beli medved medj zubima tvojim kravi.

Da iz vrca rujna, sva biljna, sva bujna
siknes i osvezis jedra iznemogla.
O, biljko, ti si svetiljko, burna i olujna,
ti si mi dah pronasla i srcem pomogla.

O. Davico

sineeee...dobro ste me podsetili. Proslo je skoro godinu dana a mene isto boli kao da je bilo juce. U nozdrvama mi njen miris...u ustima njen ukus...a duboko urezan negde u mozgu njen smeh.Ah mala kako boli...kao da je fizicki bol a ne psihicki.A tako smo se voleli kao ludi.Gledao sam je dok spava i plakao..ne znam sto..a plakao sam kao malo dete..suze same idu...eto,ne mogu vise...boli

*Tuzna Poruka*


Jos nekoliko minuta ostaje
do kraja zivota moga
zato sada pisem par reci
sadrzaj zivota svoga.
Ostavljam sada ovaj papir
na stolu sobe moje
nek majka vidi uzrok smrti cerke svoje.
Ne krivi majko sebe
sto se desilo tako
morala sam to da ucinim
jer sam ga volela jako
Ne mogu vise podneti
jer mi je dosta svega
zato se moram ubiti
tako cu prezaliti njega.
Bila sam suvise zaljubljena
ali on to nije znao
bio je srecan sa drugom
i njoj je poklanjao sve
zbog moje smrti majko
nemoj te kriviti njega
veruj da on ne zna
da cu se ubiti zbog njega.
Zelim samo poruku dati
kad me budete sahranjivali
nemoj te majko njega zvati
ne zelim da me vidi dok lezim mrtva tu
moze pak zazaliti
ako ne na javi onda makar u snu.
Ne zalite me drugarice moje
ja sam kriva zbog toga
morala sam to uraditi
za utehu srca moga
Znam da me nema vise
zao mi je majke moje
bice tuzna zbog smrti cerke svoje
Dajte mu pismo ovo
nek se on na mene seca
neka svima pokaze poruku
u njoj je sakrivena sreca moja
zbogom svi mili moji
ne prolivajte zbog mene suze
smrt je zbog svega kriva
ona mi mladost moju uze.


da se i ja pridruzim