Slažem se u konstataciji da se uslovi rada i čitava produkcija filma, kod nas i u Americi, ne mogu upoređivati. Njihova prednost je ogromna ne samo u odnosu na našu kinematografiju, nego i na kinematografije ostatka sveta. Njihova A-produkcija, počinje rad na filmu tako što se po nečijoj ideji ili romanu (stripu), piše scenario i to često rade više scenarista, od kojih jedan razrađuje priču, drugi dijaloge, treći smišlja štosove. Zatim u saradnji sa producentom, reditelj piše preciznu knjigu snimanja, što podrazumeva da je se mora striktno pridržavati. Zatim, uglavnom producent bira kostimografa, scenografa, direktora fotografije i protagoniste a agencije za kasting ostale uloge... Tek posle ovako opsežnih priprema kreće se u snimanje. Vrhunski profesionalizam, u Američkoj kinematografiji, donosi im ne samo značajna umetnička priznanja, već i ogroman profit, tako da oni bez problema, protagonistima (zvezdama) isplaćuju enormne honorare, od kojih holivudski glumci mogu sebi osim superluksuzne egzistencije da obezbede raznovrsno usavršavanje...
