ne znam nista
Početnik
- Poruka
- 15
Nisam sigurna da je naziv knjige tacan ali kursevi nakon kojih je odlucio i da napise kniugu se zovu PET (parents efficiency training).
Zivim u sredini u kojoj je cesto moguce pratititi predavanja na temu vaspitanja dece, puno se insistira na autoritetu roditelja, na « receptima » o tome kako uciniti da te deca slusaju kao da su kuce pa ih treba dresirati itd. Ova vrsta predavanja su organizovana od strane decjih psihologa i moram da kazem da su gotovo sva ista. Niko da kaze nesto novo
(( Vec godinama mi prijateljica govori o ovom autoru koji je prvo napisao knjigu « efikasni nastavnici/ucitelji » da bih se uprkos mojoj negativnosti prema « amerikanstini » i njihovim receptima za « kako postati bogat » ili kako postati menadzer » i tome sl. odlcuila da procitam knjigu. Radi se o tzv. principu « aktivnog slusanja » drugog da bi mu se pomoglo da sam dodje do resenja sopstvenog problema. Dakle bitno je prvo definisati ko ima problem (roditelj ili dete) da bi se u zavisnosti od toga pristupilo resavanju problema. Zapravo se radi o poboljsanju komunikacije slusanjem drugog. Kazu da se moze nauciti te ima nade i za mene )) Insistira na cinjenici da svaki roditelj treba da sledi sopstvena osecanja, da pronadje svoj nacin ophodjenja a ne da koristi tudje “recepte” jer deca i to osecaju. Treba im jasno iskazati svoja osecanja i svoje stvavove kako bi se na taj nacin deca ucila da izraze svoja ali isto tako da bi naucila da ona nisu centar sveta nego da i mama i tata imaju svoje potrebe. Govori o tome da ih treba (preko odgovarajucih stavova) uciti da budu odgovorni za svoje akcije i da nije uvek neophodno da roditelj koriguje ponasanje nego da je u zavisnosti od situacije vrlo dobro upozoriti dete na posledicu odredjenog ponasanja s tim da dete odluci o tome da li je u stanju da podnese posledice tog gesta/ponasanja. Cesto se mogu videti roditeli koji svoju decu smatraju nesposobnom te roditeli rade sve umesto dece, misle umesto dece, pricaju umesto njih kao da nisu u stanju da sama daju odgovor, sredjuju njihove odnose s drugima itd.
Prinicip je upotrebljiv po meni generalno u odnosim izmedju ljudi, da bi se poboljsala komunikacija. Izgleda utopija, ali sama cinjenica da se u kriticnom momentu s mojim sinom (3 i po godine) setim Gordona, znaci da je knjiga imala pozitivan uticaj na mene. Ja nemam nekih problema sa sinom, barem mi izgleda tako, ali videce se kasnije jesmo imali problema))) ali mislim da imam problem komunikacije generalno koji sam otkrila tek sada, pre mi je moj nacin ophodjenja bio normalan (((
Volela bih da znam da li neko poznaje ovog autora i sta misli o njemu pa da eventualno procaskamo o tome mada sam se ja vec dosta nacaskala i sama)))
Zivim u sredini u kojoj je cesto moguce pratititi predavanja na temu vaspitanja dece, puno se insistira na autoritetu roditelja, na « receptima » o tome kako uciniti da te deca slusaju kao da su kuce pa ih treba dresirati itd. Ova vrsta predavanja su organizovana od strane decjih psihologa i moram da kazem da su gotovo sva ista. Niko da kaze nesto novo
(( Vec godinama mi prijateljica govori o ovom autoru koji je prvo napisao knjigu « efikasni nastavnici/ucitelji » da bih se uprkos mojoj negativnosti prema « amerikanstini » i njihovim receptima za « kako postati bogat » ili kako postati menadzer » i tome sl. odlcuila da procitam knjigu. Radi se o tzv. principu « aktivnog slusanja » drugog da bi mu se pomoglo da sam dodje do resenja sopstvenog problema. Dakle bitno je prvo definisati ko ima problem (roditelj ili dete) da bi se u zavisnosti od toga pristupilo resavanju problema. Zapravo se radi o poboljsanju komunikacije slusanjem drugog. Kazu da se moze nauciti te ima nade i za mene )) Insistira na cinjenici da svaki roditelj treba da sledi sopstvena osecanja, da pronadje svoj nacin ophodjenja a ne da koristi tudje “recepte” jer deca i to osecaju. Treba im jasno iskazati svoja osecanja i svoje stvavove kako bi se na taj nacin deca ucila da izraze svoja ali isto tako da bi naucila da ona nisu centar sveta nego da i mama i tata imaju svoje potrebe. Govori o tome da ih treba (preko odgovarajucih stavova) uciti da budu odgovorni za svoje akcije i da nije uvek neophodno da roditelj koriguje ponasanje nego da je u zavisnosti od situacije vrlo dobro upozoriti dete na posledicu odredjenog ponasanja s tim da dete odluci o tome da li je u stanju da podnese posledice tog gesta/ponasanja. Cesto se mogu videti roditeli koji svoju decu smatraju nesposobnom te roditeli rade sve umesto dece, misle umesto dece, pricaju umesto njih kao da nisu u stanju da sama daju odgovor, sredjuju njihove odnose s drugima itd. Prinicip je upotrebljiv po meni generalno u odnosim izmedju ljudi, da bi se poboljsala komunikacija. Izgleda utopija, ali sama cinjenica da se u kriticnom momentu s mojim sinom (3 i po godine) setim Gordona, znaci da je knjiga imala pozitivan uticaj na mene. Ja nemam nekih problema sa sinom, barem mi izgleda tako, ali videce se kasnije jesmo imali problema
))) ali mislim da imam problem komunikacije generalno koji sam otkrila tek sada, pre mi je moj nacin ophodjenja bio normalan (((Volela bih da znam da li neko poznaje ovog autora i sta misli o njemu pa da eventualno procaskamo o tome mada sam se ja vec dosta nacaskala i sama
)))
