crni djordje
Primećen član
- Poruka
- 846
Данас се под термином демоктатија подразумева и у пракси толерише једино облик либералне демократије која је поставила као главни, принцип либерализма (од француске речи liberte-слобода).
Носиоци идеје либерализма себе поистовећују са "просветитељима" (илуминатима) који су носиоци некаквог чистог знања које ће обогатити и ослободити човека, развејати мрак верске затуцаности и цивилизацијске заосталости (као комунисти, зар не?). Отуд толика њихова агресивност и самоувереност. Они верују да бејконовски разобличују и руше идоле, да афирмацијом безличног хуманизма воде друство ка јединој могућој срећи: глобалном механичком збиру задовољ(е)них индивидуа - мравињаку.
Пошто идеологија либерализма не прихвата постојање сакралног односно реалности духовне вертикале која везује човека за више принципе и норме, она етичке норме црпи из друштвеног уговора или консензуса који тренутно важи. Тако се дешава да све оно што се путем медија и натегнутих научних или псеудонаучних истраживања наметне као нешто што је "неотуђиви део" права и слобода човека (попут абортуса, секташтва, феминизма, хомосексуалних бракова са усвајањем деце, а ускоро и инцеста, некрофилије и других изопачења) мора бити кодификовано у виду новог хуманистичког морала.
Запањујућа сличност између либерализма и марксизма произилази из истог миљеа ове две идеологије. Обе су логичан продукт индивидуализма и атеизма као полазишта у промишљању социјалне и економске стварности, тврдећи да ће, рушећи природну друштвену равнотежу револуцијом (како оном у у Француској, тако и оном у Русији) и диктатуром тзв. трећег сталежа, односно пролетеријата, решити све проблеме и донети свеопшти напредак.
Неко је недавно оштровидо уочио да је комунизам био отворено против Бога али мање против људске природе, док је либерализам, додуше прикривено, и против Бога и против људско
VAS KOMENTAR?
Носиоци идеје либерализма себе поистовећују са "просветитељима" (илуминатима) који су носиоци некаквог чистог знања које ће обогатити и ослободити човека, развејати мрак верске затуцаности и цивилизацијске заосталости (као комунисти, зар не?). Отуд толика њихова агресивност и самоувереност. Они верују да бејконовски разобличују и руше идоле, да афирмацијом безличног хуманизма воде друство ка јединој могућој срећи: глобалном механичком збиру задовољ(е)них индивидуа - мравињаку.
Пошто идеологија либерализма не прихвата постојање сакралног односно реалности духовне вертикале која везује човека за више принципе и норме, она етичке норме црпи из друштвеног уговора или консензуса који тренутно важи. Тако се дешава да све оно што се путем медија и натегнутих научних или псеудонаучних истраживања наметне као нешто што је "неотуђиви део" права и слобода човека (попут абортуса, секташтва, феминизма, хомосексуалних бракова са усвајањем деце, а ускоро и инцеста, некрофилије и других изопачења) мора бити кодификовано у виду новог хуманистичког морала.
Запањујућа сличност између либерализма и марксизма произилази из истог миљеа ове две идеологије. Обе су логичан продукт индивидуализма и атеизма као полазишта у промишљању социјалне и економске стварности, тврдећи да ће, рушећи природну друштвену равнотежу револуцијом (како оном у у Француској, тако и оном у Русији) и диктатуром тзв. трећег сталежа, односно пролетеријата, решити све проблеме и донети свеопшти напредак.
Неко је недавно оштровидо уочио да је комунизам био отворено против Бога али мање против људске природе, док је либерализам, додуше прикривено, и против Бога и против људско
VAS KOMENTAR?
