Da li deca uistinu vole ostarele roditelje?

Marijana.86:
Tako je mnogo primera iz okruženja gde deca upravo ne pokazuju ljubav i pažnju prema ostarelim roditeljima... Tužno... :(
Kod mene je čini mi se obrnuto, što sam starija, i ja i oni, imam osećaj da ih sve više volim, da sam više vezana, da smo bliskiji i svakim danom osećam da mi sve više trebaju.
Beskrajno sam im zahvalna zbog svega i mada oni to ne traže i ne očekuju od mene, mislim da nikad neću moći da im te neke stvari uzvratim u pravoj meri.
Ono što sigurno znam je da će uvek imati sa moje strane svu ljubav, pažnju i pomoć, koliko god budem u mogućnosti da pružim, jer oni sigurno zaslužuju i više od toga.
Kliknite za proširenje...
Svojim roditeljima sam mnogo muke zadao u mladosti a i oni su meni tragajuci za svojom srecom dosta boli zadali.
Vremenom sazrevali smo i oni i ja i negde se smirili te je nas odnos postajao sve bolji.
Shvatajuci gde smo gresili razvili smo toleranciju te iako veoma nezavisni i raliciti karakteri naucili da cenimo jedni druge i sto godine vise prolaze sve smo bliskiji i privrzeniji, i bez mnogo reci nema dileme koliko je snazna emocija i poverenje izmedju nas.
Put pun trnja zavario nas je jos cvrsce i ucinicu sve sto bude u mojoj moci da im starost olaksam.
Zasluzili su to.
 
Poslednja izmena:
DiplomiraniDuduk:
I to je jedan od mitova ali je toliko duboko ukorenjen da niko nema hrabrosti da ustane i kaže nešto drugo - bez obzira na to šta stvarno oseća.
Kliknite za proširenje...

Има истине... Има примера где су родитељи гадови у правом смислу те речи, оставе дете или га експлоатишу од малена, таква деца не могу да их "воле истински", али ипак из свог искуства, могу да израсту у добре особе и не понове своју судбину на својој деци.
 
DiplomiraniDuduk:
Jedan od ustaljenih mitova jeste da između roditelja i dece postoji velika, večna i neraskidiva ljubav!
Odnosi između roditelja i dece se neprekidno izgrađuju i menjaju prema okolnostima. Često ni jedni ni drugi nisu toga svesni!

Da, često su veoma nesrećni ali to, upravo zbog postojećih mitova, nisu u stanju da sagledaju. Samo ponekad, i samo neki, sagledaju istinu - i u tim retkim slučajevima, najčešće kada njihovih roditelja već godinama nema.
Pošto tada sve to pripada istoriji opet se sve potisne, i na tome se završava.
Kliknite za proširenje...

Постоје несрећне породице и несрећна деца, слажем се.
Али, ти замењујеш тезе!
Није доказ несреће то што одрасла јединка жели да се осамостали и да оде из родитељског гнезда!
Напротив, то је често управо доказ да су родитељи добро обавили посао.
Јер то нам и јесте циљ, зар не? Да нам се деца осамостале и да више не зависе од нас, да ствотимо од њих особе способне да узму свој живот у своје руке, а не да нам се држе уз скут целог живота...
И мислим да је сваки родитељ срећан кад то доживи...
 
Premijer86:
Има истине... Има примера где су родитељи гадови у правом смислу те речи, оставе дете или га експлоатишу од малена, таква деца не могу да их "воле истински", али ипак из свог искуства, могу да израсту у добре особе и не понове своју судбину на својој деци.
Kliknite za proširenje...
Mudro zboris.
 
I ako se nismo po mnogo cemu slagali, volim ih.
Srecom, zivi su jos, za svoje godine naporni onoliko koliko te godine to zahtevaju. Nekad me nerviraju,ali se trudim da ih razumem.
Pomislim, njihova deca (brat i ja) su odrasla, imaju svoje porodice i zivote, oni su osudjeni ,na neki nacin, jedno na drugo. Njihova svakodnevnica je mnogo jednolicnija nego moja. Onda mi bude krivo , recimo sto ih nisam zvala jedan dan, ili sto bas tog dana nisam otisla kod njih. Sto sam starija ,to ih vise razumem i manje im zameram. Nedostaje mi ponekad njihova briga kojom su me ''gusili'' u mladosti. Nedostaje mi njihova sloboda da mi namecu svoje misljenje koju su imali nekada. Danas, samo ga iznesu , ja ga prihvatim ili ne,oni se povuku. Nekad im zameram sto su me pustili :-)
 
DiplomiraniDuduk:
I to je jedan od mitova ali je toliko duboko ukorenjen da niko nema hrabrosti da ustane i kaže nešto drugo - bez obzira na to šta stvarno oseća.
Kliknite za proširenje...

da, i to ovdašnji mit...
pa pogledajte samo zapadni svet, dokaz da ljubav i poštovanje prema roditeljima nije nešto sa čime se ljudski rod rađa nego da je stvar upravo kulturološke prirode.

ovaj mit po polovima... i mlađa sestra i ja živimo daleko od roditelja. Ja ih zovem svaki dan, i po više puta dnevno, a sa sestrom se čuju jednom mesečno, i to uglavnom oni nju zovu...
 
Dragi sine/kceri,
Sada jos nisam ostario, a kada me budes video takvog/takvu/, budi strpljiv samnom i pokusaj me razumeti.
Ako se zaprljam u vreme rucka, i ako se sam /sama/ ne mogu odenuti budi strpljiv. Seti se sati koje sam potrosio/la dok te nisam tome naucio/la.
I ako u razgovoru ponavljam iste stvari uvek ponovo, nemoj me prekidati, saslusaj me.
Kad si bio malen/malena, morao/la sam ti istu pricu citati uvek ponovo pre nego sto utones u san.
Ako se ne budem zeleo/la kupati ne ismevaj me i ne vredjaj. Seti se kako sam te morao/la loviti i izmisljati hiljadu razloga da bi ti usao/la u vodu.
Kada opazis moje ne poznavanje nove tehnologije, daj mi vremena i nemoj me gledati sa podsmehom na licu. Ja sam tebe naucio/la mnoge stvari , pravilno jesti, obuci se, suociti sa zivotom.
Kada mi umorne noge vise nece dozvoljavati da hodam, pruzi mi ruku jednako kao sto sam je ja pruzao/la tebi kad si pravio/la prve korake.
I ako ti jednog dana kazem da vise ne zelim ziveti, da zelim umreti ne ljuti se na mene, jednog dana ces razumeti.
Jednom ces spoznati da sam ti u prkos svim ucinjenim greskama zeleo/la samo najbilje i pokusao/la sam te pripremiti na putovanje zivota.
Ne zalosti se, ne ljuti se i ne osecaj bespomocan kada me budes gledao/la pored sebe takvog/takvu.
Budi pored mene i pokusaj me razumeti i pomoci mi kao sto sam ja pomagala tebi kad si poceo ziveti.
Budi mi oslonac, pomozi mi zavrsiti putovanje sa ljubavlju i strpljivoscu. Vratit cu ti osmehom i neizmernom ljubavlju koju sam oduvek cuvao/la za tebe,
Volim te sine/kceri. Tvoj otac/majka.:heart:

Ovo je pismo roditelja svojo deci.
 
nikolleta:
Dragi sine/kceri,
Sada jos nisam ostario, a kada me budes video takvog/takvu/, budi strpljiv samnom i pokusaj me razumeti.
Ako se zaprljam u vreme rucka, i ako se sam /sama/ ne mogu odenuti budi strpljiv. Seti se sati koje sam potrosio/la dok te nisam tome naucio/la.
I ako u razgovoru ponavljam iste stvari uvek ponovo, nemoj me prekidati, saslusaj me.
Kad si bio malen/malena, morao/la sam ti istu pricu citati uvek ponovo pre nego sto utones u san.
Ako se ne budem zeleo/la kupati ne ismevaj me i ne vredjaj. Seti se kako sam te morao/la loviti i izmisljati hiljadu razloga da bi ti usao/la u vodu.
Kada opazis moje ne poznavanje nove tehnologije, daj mi vremena i nemoj me gledati sa podsmehom na licu. Ja sam tebe naucio/la mnoge stvari , pravilno jesti, obuci se, suociti sa zivotom.
Kada mi umorne noge vise nece dozvoljavati da hodam, pruzi mi ruku jednako kao sto sam je ja pruzao/la tebi kad si pravio/la prve korake.
I ako ti jednog dana kazem da vise ne zelim ziveti, da zelim umreti ne ljuti se na mene, jednog dana ces razumeti.
Jednom ces spoznati da sam ti u prkos svim ucinjenim greskama zeleo/la samo najbilje i pokusao/la sam te pripremiti na putovanje zivota.
Ne zalosti se, ne ljuti se i ne osecaj bespomocan kada me budes gledao/la pored sebe takvog/takvu.
Budi pored mene i pokusaj me razumeti i pomoci mi kao sto sam ja pomagala tebi kad si poceo ziveti.
Budi mi oslonac, pomozi mi zavrsiti putovanje sa ljubavlju i strpljivoscu. Vratit cu ti osmehom i neizmernom ljubavlju koju sam oduvek cuvao/la za tebe,
Volim te sine/kceri. Tvoj otac/majka.:heart:

Ovo je pismo roditelja svojo deci.
Kliknite za proširenje...
nemam rep bravo
 
Mojrae:
moji su bas naporni i negativni ponekad i ima momenata kada pomislim koliko je dobro sto zivim daleko od njih. imam 36 godina, uvek sam zivela samostalno i svadjam se sa njima kada pokusavaju da zive moj zivot ali oni jednostavno nece da prihvate da nemaju pravo da se mesaju.
ako odem na more, prebacice mi sto sam isla. ako odem kod prijateljice pitace me da li imam sopstvenu kucu i sta trazim tamo.
ako potrosim svoj novac na nesto i oni to znaju, izracunace odmah koliko je to para i pitace se zasto ja toliko trosim (oni u zivotu stedeli nisu). ako odem da ih obidjem bez deteta kazu mi bez pardona "zasto si dosla uopste?"
nakon sto mi je letnji raspust preseo zbog njih, nemam zelju uopste da ih vidjam neko naredno vreme. zovem, ali da idem ne mogu, muka mi je pripala.
briga me da li je to sebicno, ne mogu da trosim svoju energiju na takve stvari - nemam je dovoljno, imam sopstveni zivot, dete i obaveze.
kad razmisljam o nekim momentima iz detinjstva, da - imam i dalje emocije prema njima. kada uzmem u obzir njihovo sadasnje ponasanje - ne prija mi njihova blizina ni malo.
Kliknite za proširenje...

tako nekako, samo malo drugacije..;)
 
duska.vodolija:
Ko ne voli svoje roditelje ne moze biti konpletna licnost ni dobar covjek .Od mojih roditelja sam naucila *Voli sebe da bi mogla da volis ljude .* To i radim i na tome sam im zahvalna .
Kliknite za proširenje...

Ovo je jako ruzno reci, a nije ni istinito.
Ako te neko tretira kao da te ne moze ocima gledati ceo zivot, da li ga je normalno voleti i da li onda ta osoba podmladak nije normalna?
Od tvojih si roditelja naucila dobre stvari je su oni bili dobri roditeji i jer su te voleli i ti si im ljubav uzvratila. Ali mnogi roditelji uopste nisu takvi. Roditeljima se uvek moze biti zahvalan na sansi za zivot, ali to ne znaci da se oni moraju voleti, ljubav se daje na kasicicu, po zasluzi. To vazi za sve clanove porodice.
 
pomazem babi mojoj kada god odemo, plevim bastu, sta god da ima da se secka, cupka,bere, pere,pegla i recimo ovog leta sam sklapala kap po kap creva
takodje dedu kada god nadodje laksi ispit, ga ukljucim da me preslisava, pravim se da nesto ne razumem da mi objasni, cisto da ima osecaj da je potreban i da osvezi intelekt od svih fizikalisanja po placu
ovako forsiram pricu na temu njihove mladosti, primetila sam da ih to raduje, i jes da dosta se ponavljaju i deda je gluv, al imam zivac za smor i da ponavljam iks puta, samo nek su tu
cujemo se dvaput nedeljno telefonom posto je vidjanje mestimicno, ali ih uistinu volim
 
Volim moju mamu , koja zivi u mom secanju. Moja mama koja zivi u stanu u kom je sada posecujem , donosim iz nabavke , i pomazem sta mogu ponekad liči na moju Mamu. A često ne liči , ne prepoznajem je. Kad viče na mene zato sto je besna na zivot , koji nije lagan strim ljudima , kad viče zato sto ne ume da koristi daljinski od kablovske , jer je htela digitalnu TV... kad joj objasnjavam po petstoti put , i ne mogu da joj objasnim telefonom , jer nisam pored nje i ne mogu da joj pokazem, pa se i ja razbesnim i na nju i na sebe....Kad je tvrdoglava da se ne preseli iz stana na trecem spratu bez lifta a hoda sa štapom...Kad neće da se doseli u moju blizinu , već baš trazi stan pored Dunava , jer voli reku i da se seta , ali ne moze da se seta jer je bole noge ... Kad ne mogu da joj pomognem ... Izludjuje me. A ponekad , ona je ona stara , na kratko.
Ne mogu da brinem o njoj onoliko koliko bi trebala. Posao me iscrpljuje a do penzije ima ga se gilja. Iskreno se nadam da će i meni i njoj bog podariti laku smrt , brzu i samilosnu kad dodje vreme za nas. Svakoj njeno vreme , koje se ne zna i ne zavisi od godina ponekad , tako da i zbog nje se nadam da će moje doći posle njenog , da ima ko da je isprati.
Ja ne znam da li ce biti ikog da isprati mene .Nemam dece. Muz i ja smo sami i onaj ko ode prvi imaće ko da ga isprati . Nadam se da ću ja otići prva , jer on bar ima decu od sestre , mozda će mu se naći . On je meni sve u zivotu.
Nešto sam se rasentimentalisala večeras.
 
Kada nemas tu srecu da ti rditelji dovoljno ostare, ili imas srecu pa se to ne desi (zavisi kako ko posmatra)- onda ih volis i kada ostanes bez njih imas osecaj da si im nesto ostao duzan...
Kada je tata umro sa 51, u mojoj 23-oj nisam imala takva razmisljanja.
Mama je zivela znatno duze, ali je do kraja bila razumna, nesebicna i bila opterecena jedino time da nas ne opterecuje. Tako tiho je i otisla... da nas ne opterecuje ne pruzajuci nam sansu da deo istinske brige, paznje, ljubavi - vratimo brinuci o njoj.
 
BLAJBI:
U porodicnim odnosima postoji dosta USTALJENIH MITOVA o kojima se trudimo da ni ne razmisljamo, a pogotovo ne da ih negiramo....

Neke istine ni sami sebi ne zelimo da priznamo....Ali, znamo za njih, negde u dubini duse...


Ja sam bio dobar sin i voleo sam svoje roditelje i bio uglavnom pazljiv prema njima.

U mladosti sam slusao, a kada sam porasto ponekd sam ih i grdio kada mi se nesto nije dopalo.

Voleo sam da dodjem kuci, izljubim na brzinu mamu, popricam u tri minuta sa tatom i onda odem da rijem po frizideru i kuhinji....

Nekako sam vise ljubavi posvecivao maminom kuvanju nego njoj samoj.

Tek sada sam se toga setio, mnogo godina kasnije od kako oni vise nisu sa mnom.

Na kraju su mi nekako postali i teski.....Voleo sam da dodjem, ali i da odem...

Moj zivot je bio sasvim razlicit od njihovog staticnog, penzionerskog...To me je nerviralo i nisam mogao dugo da istrpim...

Verujem da nisam usamljen u ovakvim razmisljanjnima, pogotovo sto znam da sam jedna osetljiva osoba...

Kako je tek onima koji to nisu?
Kliknite za proširenje...

U ovom postu ima i tuge, i mešanih uspomena , ali ne osetim žaljenje

i to me čudi

A možda grešim?
 
Тему је очигледно поставио себичњак или емоционално оштећен човјек.
У разлоге зашто је такав не улазим АЛИ мислим да је НАЗИВ теме погрешан.
Ријеч ОСТАРЈЕЛЕ овдје значи да ли треба да их "дохраним" како се то ко нас каже на селу...
А одговора НЕМА јер свако има другачију породичну ситуацију.
А како ћемо се понашати према СВИМА зависи од њиховог односа према нама кроз живот.
Исто је и са родитељима...ово наравно важи ако смо МИ нормалне особе.
 
Rayela:
Velika je razlika izmedju muske i zenske dece.
Zenska deca nikada ne ostavljaju roditelje na cedilu, muska da.
Uvek je cerka ta koja ce da zasuce rukave i da se brine o starim i bolesnim roditeljima, sinovi se brinu o roditeljima svoje zene.
Kliknite za proširenje...

nema pravila, znam kontra primere.
npr.cerka je prvo uspela oca da ubedi da prebaci stan na nju, i onda joj je on bio visak u njemu...eno ga jadan covek na dorcolu, smilovao mu se vlasnik pet shopa i jadan covek `stanuje` u podrumu gde je magacin pet shopa...
 
Што је дете старије родитељ му је напорнији, тако да је предност што ћу на онај свет кад буду најјачи.

Међутим остављаш их да пливају и сналазе се сами у животу.

хм. тако ти је то.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Zašto deca jedu sline?
Odgovora
20
Pregleda
449
spavach
spavach
Sensei
Nadarena deca se rađaju, pametna deca uče, ali inteligentnu decu stvaraju roditelji
Odgovora
14
Pregleda
504
Metronomy
Metronomy
kalis
Da li samo porodice imaju dom?
Odgovora
11
Pregleda
300
Nina
Nina

Back
Top