Da li deca uistinu vole ostarele roditelje?

uopste nije rec o tom da li ih volis nego o tom da postoji jaz generacija koji se ne moze premostiti.....ocekujem od svoje dece da zive svoje zivote a ne da oblecu oko mene kad budem stara.....pomoc se podrazumeva ali u granicama normale, sa obe strane....krv je ipak krv, krv oprasta, krv je tu kad treba ali ne znaci da treba iko ikom da jasi po glavi.....

Pitanje ti i nije baš na mestu ili bar nije ok:
Da li deca uistinu vole ostarele roditelje?
Šta želiš da pitaš ili šta se sam pitaš: da li ih uistinu vole ili se pretvaraju da ih vole? Ako je to pitanje- ne razumem zašto bi se iko pretvarao da voli roditelje, osim ako ne aludiraš na neki interes.
Druga nedouica je oko onog dela ostarele: da li to znači da mlađe roditelje voliš, a kad ostare, tvoja osećanja se menjaju?

Vrlo su mi čudne mnoge konstatacije koje si naveo: npr. moj je život je bio drugačiji od njihovog statičnog penzionerskog. PA NARAVNO DA JE DRUGAČIJI, jer NISI PENZIONER, ali ne zaboravi da ćeš BITI!
I konačno, osećanja prema roditeljima se menjaju i sazrevaju, kako čovek raste i sazreva. Bliskost između roditelja i dece zavisi od mnogo činilaca (npr. moji svekar i svekrva stanuju daleko u inostranstvu, ali smo bez obzira na to vrlo bliski) i svi oni utiču na emotivni odnos kroz različite faze i situacije u životnom dobu.
I konačno bih te pitala, o kakvim USTALJENIM MITOVIMA konkreno govoriš?

Sve je do onog nekog unutrašnjeg osećaja koji imamo, to bi bila neka mešavina ljubavi, zahvalnosti, savesti i td. koje osećamo u manjoj ili većoj meri, ili koje ne osećamo. Kao i do konkretnog odnosa koji smo izgradili sa nekim, u ovom slučaju sa roditeljima.

BlackLeather:

da li deca uopšte vole svoje roditelje?
da li se to uopšte danas može odnosti kao većinsko mišljenje?
uz toliko nadje.bavanja, svađa, muženja, iskorišćavanja, nepoštovanja
zašto deca uglavnom jedva čekaju da pobegnu od roditelja, osim što smo moderni i samostalni
zašto se komunira na - koliko ti treba - daj - nemam
a zapravo apropo teme -
neki roditelji su toliko naporni kad ostare a i naporni su oduvek i prave decu s onom filozofijom da ima ko da ih gleda u starosti da da tu ljubav potiskuje druge emocije

Kliknite za proširenje...

Болдовано: не знам зашто полазиш одатле да у односу између родитеља и деце нужно влада ''мужење'', ''искоришћавање'' и ''непоштовање''?
Што се свађа тиче - њих има у сваком односу...оне су саставни део свих људских односа...

А зашто орлићи једва чекају да полете из гнезда? Значи ли то да су и несрећни у родитељском гнезду?

Подвучено: неку ЉУДИ су уопште напорни другим људима...неки понекад а неки увек...и то нема везе са тим да ли су у позицији родитеља или детета... Богами, мени су моја деца некада баш страшно напорна......а верујем да ће ти сваки родитељ тинејџера рећи исто...

Necu ni da citam uvodni post posto pretpostavljam sta sve moz da pise
Odgovor - roditelj se voli bez obzira na godine koje ima
Sve ostalo su besmislice o kojima pojedini fantaziraju zato sto su dokoni i nemaju preca posla

Blajbinger:

U porodicnim odnosima postoji dosta USTALJENIH MITOVA o kojima se trudimo da ni ne razmisljamo, a pogotovo ne da ih negiramo....

Neke istine ni sami sebi ne zelimo da priznamo....Ali, znamo za njih, negde u dubini duse...


Ja sam bio dobar sin i voleo sam svoje roditelje i bio uglavnom pazljiv prema njima.

U mladosti sam slusao, a kada sam porasto ponekd sam ih i grdio kada mi se nesto nije dopalo.

Voleo sam da dodjem kuci, izljubim na brzinu mamu, popricam u tri minuta sa tatom i onda odem da rijem po frizideru i kuhinji....

Nekako sam vise ljubavi posvecivao maminom kuvanju nego njoj samoj.

Tek sada sam se toga setio, mnogo godina kasnije od kako oni vise nisu sa mnom.

Na kraju su mi nekako postali i teski.....Voleo sam da dodjem, ali i da odem...

Moj zivot je bio sasvim razlicit od njihovog staticnog, penzionerskog...To me je nerviralo i nisam mogao dugo da istrpim...

Verujem da nisam usamljen u ovakvim razmisljanjnima, pogotovo sto znam da sam jedna osetljiva osoba...

Kako je tek onima koji to nisu?

Kliknite za proširenje...

мислим да ту није љубав у питању, већ једноставно неке навике које се разликују
можда немате о чему да причате, и сл
ако дете воли родитеље кад су млађи, углавном их воли и касније

moji su bas naporni i negativni ponekad i ima momenata kada pomislim koliko je dobro sto zivim daleko od njih. imam 36 godina, uvek sam zivela samostalno i svadjam se sa njima kada pokusavaju da zive moj zivot ali oni jednostavno nece da prihvate da nemaju pravo da se mesaju.
ako odem na more, prebacice mi sto sam isla. ako odem kod prijateljice pitace me da li imam sopstvenu kucu i sta trazim tamo.
ako potrosim svoj novac na nesto i oni to znaju, izracunace odmah koliko je to para i pitace se zasto ja toliko trosim (oni u zivotu stedeli nisu). ako odem da ih obidjem bez deteta kazu mi bez pardona "zasto si dosla uopste?"
nakon sto mi je letnji raspust preseo zbog njih, nemam zelju uopste da ih vidjam neko naredno vreme. zovem, ali da idem ne mogu, muka mi je pripala.
briga me da li je to sebicno, ne mogu da trosim svoju energiju na takve stvari - nemam je dovoljno, imam sopstveni zivot, dete i obaveze.
kad razmisljam o nekim momentima iz detinjstva, da - imam i dalje emocije prema njima. kada uzmem u obzir njihovo sadasnje ponasanje - ne prija mi njihova blizina ni malo.

Blajbinger:

U porodicnim odnosima postoji dosta USTALJENIH MITOVA o kojima se trudimo da ni ne razmisljamo, a pogotovo ne da ih negiramo....

Neke istine ni sami sebi ne zelimo da priznamo....Ali, znamo za njih, negde u dubini duse...


Ja sam bio dobar sin i voleo sam svoje roditelje i bio uglavnom pazljiv prema njima.

U mladosti sam slusao, a kada sam porasto ponekd sam ih i grdio kada mi se nesto nije dopalo.

Voleo sam da dodjem kuci, izljubim na brzinu mamu, popricam u tri minuta sa tatom i onda odem da rijem po frizideru i kuhinji....

Nekako sam vise ljubavi posvecivao maminom kuvanju nego njoj samoj.

Tek sada sam se toga setio, mnogo godina kasnije od kako oni vise nisu sa mnom.

Na kraju su mi nekako postali i teski.....Voleo sam da dodjem, ali i da odem...

Moj zivot je bio sasvim razlicit od njihovog staticnog, penzionerskog...To me je nerviralo i nisam mogao dugo da istrpim...

Verujem da nisam usamljen u ovakvim razmisljanjnima, pogotovo sto znam da sam jedna osetljiva osoba...

Kako je tek onima koji to nisu?

Kliknite za proširenje...

ruzno ti koncipirana tema, za moj ukus i osecaj...
ljubav menja svoje oblike ispoljavanja...ako si kao dete imao potrebu da ti roditelji brishu nos, kasnije mama kuva sarme i sl .. i ako si ih tada voleo (a roditelje volimo jer je to prirodno ili, ako vec neko hoce da tupi - nemamo izbora) ne vidim shto ih ne bi voleo i kad ostare ... ljubav prema roditeljima, ukoliko postoji ( ne govorim o specifichnim situacijama nesredjenih odnosa u detinjstvu) , nema razloga da prestane zato shto se odrastanjem menjamo, nemamo puno zajednichkih tema, ne vezu nas iste potrebe, odlazimo iz 'porodichnog gnezda' i ostalo...
to shto si se posvecivao njenom kuvanju vishe nego njoj samoj , za nju je bilo sasvim dovoljno, jer je majka...ne trazi se tu reciprocitet, osecaj se ne meri i ne vrednuje... on je jedinstven i poseban, nemerljiv ovozemaljskim merama..
ukoliko te grize savest shto tu ljubav nisi ispoljio kako mislish da treba, to je vec druga pricha, ali uvek, kad neshto ode, mozemo da se pitamo da li je bilo dovoljno i ispravno.
potrebno je strpljenje kad ostare, kao shto je njima bilo potrebno stpljenje dok si bio u pelenama...il sa pubertetskim bubama u glavi... il materijalno nestabilan...ili vec neko ili

Blajbinger:

U porodicnim odnosima postoji dosta USTALJENIH MITOVA o kojima se trudimo da ni ne razmisljamo, a pogotovo ne da ih negiramo....


Na kraju su mi nekako postali i teski.....Voleo sam da dodjem, ali i da odem...

Moj zivot je bio sasvim razlicit od njihovog staticnog, penzionerskog...To me je nerviralo i nisam mogao dugo da istrpim...

Verujem da nisam usamljen u ovakvim razmisljanjnima, pogotovo sto znam da sam jedna osetljiva osoba...

Kako je tek onima koji to nisu?

Kliknite za proširenje...

Ако си ти осетљив, да ли постоје неосетљиве особе?

Родитељи су ти на крају постали тешки?

Какав си ти њима био кад си плакао по целу ноћ, упишан, укакан, досадан, упоран, болестан ... Као и сва деца понекад.

Да ли ви волите родитеље само док могу да ринтају за вас и да вас финансијски помажу?

И какво је то питање: да ли деца уистину воле остареле родитеље?

Ево бољег питања: да ли деца онда, уопште, воле родитеље?

mina68:

Ако си ти осетљив, да ли постоје неосетљиве особе?

Родитељи су ти на крају постали тешки?

Какав си ти њима био кад си плакао по целу ноћ, упишан, укакан, досадан, упоран, болестан ... Као и сва деца понекад.

Да ли ви волите родитеље само док могу да ринтају за вас и да вас финансијски помажу?

И какво је то питање: да ли деца уистину воле остареле родитеље?

Ево бољег питања: да ли деца онда, уопште, воле родитеље?

Kliknite za proširenje...

деца нису само понекад таква--упишана и усрана, сва деца су таква и свој деци снрде пелене кад се укаке
али деца су родитељима обавеза, по мом мишљењу већа него обрнуто
јер дете кад порасте (а родитењи у међувремену остаре) има право да се одсели од њих
мислим да је постављач био само мало више искрен
и мени моји родитељи понекад досаде и буду ми напорни и досадни, али то не значи да их не волим

blok45:

I konačno bih te pitala, o kakvim USTALJENIM MITOVIMA konkreno govoriš?

Kliknite za proširenje...

Jedan od ustaljenih mitova jeste da između roditelja i dece postoji velika, večna i neraskidiva ljubav!
Odnosi između roditelja i dece se neprekidno izgrađuju i menjaju prema okolnostima. Često ni jedni ni drugi nisu toga svesni!

Hellen:

А зашто орлићи једва чекају да полете из гнезда? Значи ли то да су и несрећни у родитељском гнезду?

Kliknite za proširenje...

Da, često su veoma nesrećni ali to, upravo zbog postojećih mitova, nisu u stanju da sagledaju. Samo ponekad, i samo neki, sagledaju istinu - i u tim retkim slučajevima, najčešće kada njihovih roditelja već godinama nema.
Pošto tada sve to pripada istoriji opet se sve potisne, i na tome se završava.

Rayela:

Velika je razlika izmedju muske i zenske dece.
Zenska deca nikada ne ostavljaju roditelje na cedilu, muska da.
Uvek je cerka ta koja ce da zasuce rukave i da se brine o starim i bolesnim roditeljima, sinovi se brinu o roditeljima svoje zene.

Kliknite za proširenje...

Па и та жена је нечија ћерка ваљда се првенствено она брине о њима?
Мушкарци можда јесу мало грубљи по том питању али не можеш баш овако глобализовати...

cvetni vrt:

Molim te, kakve veze to ima sa parama?!

Kliknite za proširenje...

Између осталог има... Пази, сви смо свесни чињенице да новац игра битну улогу у животу сваког човека. Не најважнију наравно, али битну да.
Ја сам од оних који је да тако кажем мало раније сазрео и преузео доста обавеза на себе како би поштедео своје родитеље. Дан данас је тако. Увек размишљам ћу им моћи пријушитити безбрижну старост једног дана, да не мисле шта носи дан а шта ноћ, да ће увек имати шта да једу, шта да обуку, да оду у бању ако треба, лекове да плате итд. Да им олакшам барем онолико колико су они мени кад сам био мали.

Морамо се сложити да данас поред љубави и брижности неопходно је имати новац како би преживео. Опет напомињем да ми се не врти све око новца и да не сматрам да је он кључан у животу али да значи пуно - значи. Најжалије ми је кад видим баке и деке како просе, њихово смрежурано лице, посрамљен поглед благо спуштен ка земљи, погрбљена леђа и испружена рука. Питам се, имају ли они децу, зашто не мисле о њима, какви год да су родитељи немогуће је не волети их.

Blajbinger:

U porodicnim odnosima postoji dosta USTALJENIH MITOVA o kojima se trudimo da ni ne razmisljamo, a pogotovo ne da ih negiramo....

Neke istine ni sami sebi ne zelimo da priznamo....Ali, znamo za njih, negde u dubini duse...


Ja sam bio dobar sin i voleo sam svoje roditelje i bio uglavnom pazljiv prema njima.

U mladosti sam slusao, a kada sam porasto ponekd sam ih i grdio kada mi se nesto nije dopalo.

Voleo sam da dodjem kuci, izljubim na brzinu mamu, popricam u tri minuta sa tatom i onda odem da rijem po frizideru i kuhinji....

Nekako sam vise ljubavi posvecivao maminom kuvanju nego njoj samoj.

Tek sada sam se toga setio, mnogo godina kasnije od kako oni vise nisu sa mnom.

Na kraju su mi nekako postali i teski.....Voleo sam da dodjem, ali i da odem...

Moj zivot je bio sasvim razlicit od njihovog staticnog, penzionerskog...To me je nerviralo i nisam mogao dugo da istrpim...

Verujem da nisam usamljen u ovakvim razmisljanjnima, pogotovo sto znam da sam jedna osetljiva osoba...

Kako je tek onima koji to nisu?

Kliknite za proširenje...

Tata mi je umro 2000 goidine .Tog 24 februara mislila sam da sunce vise nece da izadje .Znalacki me pripremao na njegov odlazak .Sve sto je od mene ocekivao sam odradila .Stojicki skoro bez glasa.
Zenska djeca od oceva nauce puno toga .Dobri su slusaoci i u ocu vide jos u ranom djetinjstvu mnogo toga cime ce da grade stav prema muskom svijetu.Tog roditelja nosim u sebi sa ogromnim postovanjem kroz citav svij sadasnji i buduci zivot.
Majka mi je uvijek bila na drugom mjestu.Bila je komandant sa ogromnom energijom .To u varijantama i danas radi .Slusam i dovijam se kako da na kraju balade ne pogrijesim .Odvedemo je sestra ili ja kod ljekara sa sve pretragama rezultati njenog zdrastvenog stanja koje su cesto bolje od naseg.Naucena na poslusnost od obe i u mojoj porodici i u sestrinoj pokusava biti ono sto je imala u svojoj.Cesto imamo situacije da se samo smijehom mozemo odbraniti.Pruzamo joj puno topline i ljubavi .
Iz svega sto san napisala virka taj maleni pritisak koji roditelji vrse na svoju djecu .U svojoj velikoj ljubavi prema djeci roditelji i pretjeraju ili je ne iznesu na pravi nacin .Sve je u vaspitanju i licnom stavu .
Ko ne voli svoje roditelje ne moze biti konpletna licnost ni dobar covjek .Od mojih roditelja sam naucila *Voli sebe da bi mogla da volis ljude .* To i radim i na tome sam im zahvalna .

Rayela:

Velika je razlika izmedju muske i zenske dece.

Kliknite za proširenje...

Tačno! Imam dve ćerke i sina. Kada bi zagustilo - na bilo koji način - mogao bih da računam na sina i, nešto manje, na stariju ćerku. Na mlađu - nimalo! (Sin je najmlađi.)

DiplomiraniDuduk:

Tačno! Imam dve ćerke i sina. Kada bi zagustilo - na bilo koji način - mogao bih da računam na sina i, nešto manje, na stariju ćerku. Na mlađu - nimalo! (Sin je najmlađi.)

Kliknite za proširenje...

Па и ја тако мислим. Нема то везе са полом, једноставно нека деца су по природи осећајнија, ближа родитељима нека нису... Нека брже сазревају, нека касније... Неку децу живот натера да сазру млади, да постану одговорни, вредни, радни, брижни, а нека деца и са 40 година се понашају као тинејџери. Да ли је мушко или женско нема правила...

Moji roditelji nisu toliko stari, a volim ih najviše na svetu, i mnogo sam im zahvalna na onome što su mi pružili.
Moju baku npr volim jako, iskreno, ljubav se ne glumi.
Uvek sam tu da joj pomognem, kad treba, a kad ne treba pomoć, družimo se, ponekad igramo karte.
Ispunim joj dan, kad je tužna ili joj fali društvo.

Mislim da je to od mene najmanje što mogu dati, jer ona me je čuvala kad su moji roditelji radili.
Zašto da ne...
Ja je razumem, ona mene još bolje.
Mnogo mi je pomogla da ne pogrešim u životu oko nekih važnih odluka. Savetuje me.
Verujem da će i moji roditelji kad ostare, isto tako.
Tako da, odgovor na pitanje je DA, uistinu volim svoje roditelje, baku, deku...

Nails and Art:

Moji roditelji nisu toliko stari, a volim ih najviše na svetu, i mnogo sam im zahvalna na onome što su mi pružili.
Moju baku npr volim jako, iskreno, ljubav se ne glumi.
Uvek sam tu da joj pomognem, kad treba, a kad ne treba pomoć, družimo se, ponekad igramo karte.
Ispunim joj dan, kad je tužna ili joj fali društvo.

Mislim da je to od mene najmanje što mogu dati, jer ona me je čuvala kad su moji roditelji radili.
Zašto da ne...
Ja je razumem, ona mene još bolje.
Mnogo mi je pomogla da ne pogrešim u životu oko nekih važnih odluka. Savetuje me.
Verujem da će i moji roditelji kad ostare, isto tako.
Tako da, odgovor na pitanje je DA, uistinu volim svoje roditelje, baku, deku...

Kliknite za proširenje...

Највећа срећа за свако дете јесте да поред родитеља наравно, одраста уз баку и деку, они имају посебну топлину која пуно значи касније у сазревању детета као личности. Ја више немам ни баку ни деку, али сам одрастао уз њих и хвала им на свему, мој живот би био духовно много сиромашан да није било њих.

E svaka čast na postu!
Znam da ću i ja moje ispratiti kad - tad, samo nadam se ne uskoro

Nails and Art:

E svaka čast na postu!
Znam da ću i ja moje ispratiti kad - tad, samo nadam se ne uskoro

Kliknite za proširenje...

Веруј ми, много би безбрижније живео да су још увек живи, пружали су ми подршку у сваком смислу. Осећао сам се сигурно у сваком тренутку, никада нисам размишљао шта може донети дан, а шта ноћ. Сад је хиљаду проблема, а правих и искрених пријатеља да пруже праву подршку (макар делић оне подршке коју пружају бака и дека) врло мало.

Verujem... Ipak su oni ti koji unuke vole, podržavaju, štite..
Kako ih ne voleti...

Poznajem bračni par koji su gluvonemi, to su sjajni ljudi, izveli su zdravu decu na pravi put koji su postali doktori i dali im veliku slobodu. Kuća im je velika i prostrana, kći im se udala i otišla, a sin oženio se i otišao i imaju svoj stan. Znam tog dečka, on se stidi roditelja i teško mu je, trudi se što dalje od njih, to se vidi sa aviona. Užas.

CtRl_AlT:

Poznajem bračni par koji su gluvonemi, to su sjajni ljudi, izveli su zdravu decu na pravi put koji su postali doktori i dali im veliku slobodu. Kuća im je velika i prostrana, kći im se udala i otišla, a sin oženio se i otišao i imaju svoj stan. Znam tog dečka, on se stidi roditelja i teško mu je, trudi se što dalje od njih, to se vidi sa aviona. Užas.

Kliknite za proširenje...

Не разумем понашање те деце... Мада има доста таквих примера није усамњен случај...

Hmm... Ipak izgleda nisu shvatili šta su za njih roditelji učinili. A ni to koliko je roditeljima bilo teško od njih da naprave uspešne ljude. A to nije uvek recept za "dobre" ljude... Na žalost. A sramota ide na obraaz dece ili samo sina, ne znam kako ćerka sa roditeljima sad...

Nails and Art:

Hmm... Ipak izgleda nisu shvatili šta su za njih roditelji učinili. A ni to koliko je roditeljima bilo teško od njih da naprave uspešne ljude. A to nije uvek recept za "dobre" ljude... Na žalost. A sramota ide na obraaz dece ili samo sina, ne znam kako ćerka sa roditeljima sad...

Kliknite za proširenje...

Kći im je OK, stalno je u kontaktu sa roditeljima, a sin, ja tu se ne mešam.