Jesen u meni tuguje .......

Prošla je bura, stišale se strasti,
I ljubav s njima sve je bliže kraju;
Drukčije sada tvoje oči sjaju –
U njima nema ni sile ni vlasti.

Ja čujem: naša srca biju tiše,
Tvoj stisak ruke nije onaj prvi;
Hladan, bez duše, bez vatre i krvi,
Ko da mi zbori: nema ljeta više!

Za društvo nekad ne bješe nam stalo,
O sebi samo govorismo dugo;
No danas, draga, sve je, sve je drugo:
Sada smo mudri i zborimo malo…

Prošlo je ljeto! Mutna jesen vlada.
U srcu našem nijednog slavulja;
Tu hladan vjetar svele ruže ljulja,
I mrtvo lišće po humkama pada…

Aleksa Šantić

“Jesen je drugo proleće, gde je svaki list u stvari cvet.”

A.Kami

Jesenje lisce vec otpalo je
ni travke nema, pustos je svud

U srcu mome i mojoj dusi
jos uvijek vlada vjecita stud

Uzalud bijehu sve nade moje
zalud se nadah da ces ostati



A sada vidim, da zbilja ides
i da se moram s' tobom rastati

Pa idi, idi, u svijet daleki
mira ti zelim na putu tvom

A kad ti bude blistala sreca
sjeti se na me, i na nas dom

„Dane kasne jeseni obično svi kude,
Al' je ona meni mila, i draga
Blage je ljepote, a svjetlosti skromne.
K'o dijete za kojeg ne mare njegovi
Privlači me ona. Otvoreno kažem,
Od godišnjih doba ona mi najdraža,
Ima mnogo lijepog; i bez taštine je volim,
U njoj nađoh nešto u ćudljivom snu."

Umro je kompozito Žarko Petrović, autor nezaborave pesme “Sve moje jeseni su tužne”, i sahrana je prvog dana jeseni.
Slava mu.


Sve moje jeseni su tužne,
Dani plačni su svi.
Uzalud oči suze vlaže, bola i rastanka trag.
Za tebe čujem da si srećna, ljubav prati te svud.
Jer usne drugom kad si dala, naš se razdvojio put.

Zar nisi mogla meni opet da se vratiš.
Dobro si znala da te još volim ja.

I uvek jesen kada dodje, kiše stignu u kraj.

Niz moje lice teku suze, sećam se našega sna.

Kad opadne i poslednji listić, vraćamo se suštini svih stvari ...
Volis Stivens

“Dva zvuka jeseni su nepogrešiva… Užurbano šuškanje lišća u vazduhu na ulici i gakanje gusaka, što se sele, probijajući se kroz jak vetar.”

Hal Borland

Ništa telo i dušu ne može iscrpiti poput tužnih misli.

Maksim Gorki