Sačuvati sebe, a uklopiti se?

Prvo: Nemojte me shvatiti pogrešno.
Primetila sam da se žene drastično promene posle udaje. Svi ćete reći - to je normalno, tako i treba. Ali, ne radi se samo o načinu života.
Ja sam najčešće još uvek u društvu neudatih i primetila sam da kada nam se neka sestra, drugarica, bilo ko uda, a naročito kada dobije dete, sve imamo iste komentare: Gde je nestala ona osoba? :shock:
Znam da kada dođe dete čovek više nema vremena ni za šta, ali mislim da dete, za jednu ženu na porodiljskom, ne bi trebalo da predstavlja baš toliko opterećenje da ne može ni sa kim da se vidi, od "starog društva".
Društvo joj je njegova familija, nove komšije, i dete.
A o promeni njenog karaktera i " životnih stavova " da i ne govorim...
Da li je moguće za ženu da nekako sačuva sebe u porodici, i da li je vama uspelo? (A, molim vas, nemojte me sad na kolac... )

Eto, ja sam bila dugo u društvu neudatih, primećivala sam tada promene kod udatih, ali ne tako drastične da bih od toga pravila kosmički bitno pitanje.
Onda sam se i ja udala i rodila bebu.
Promene... znaš, sa svakom promenom životne situacije menja se i socijalni deo motivacionog sistema, dobrim delom. Hoću da kažem, dobijaju se novi sadržaji u životu, razvijaju se nova interesovanja, razmena sa drugima postaje drugačija... ako je sve OK, normalno je da se žena više deli sa svojim mužem nego sa svojim drugaricama; ako je sve OK, normalno je da majčinu pažnju dobrim delom vuče beba, otac, njena nova porodica, njena nova uloga. Nije nenormalno da ona ima druga interesovanja, druge teme, druge važnosti u odnosu na period kada je bila slobodna. To da "nema vremena" samo je maska za "nemam više interesovanja za vaše teme, mene ispunjava sada nešto drugo", dolazi do blagog mimoilaženja u temama, u organizaciji života.
No, posle izvesnog vremnena, pre ilikasnije (individualno), to polako prođe, žena se adaptira i opet je spremna za "širenje" nekog svog sociusa.
Dakle, u pravu si i ti, ali u pravu su i sveže supruge i majke. Nije reč o promeni identiteta, nego o njegovom proširenju i to je ono što ti percipiraš kao promenu.
No, videćeš i sama. :wink:

potpuno je normalno da nemate vise zajednicki jezik.
pobogu za razliku od slobodnih drugarica,jedna majka ima i te kako gomilu obaveza!
i naravno da je vise interesuje neka tema o deteu ili kuvanju ili nemam pojma,da sad ne oreteruje...pre nego gde ima da se kupi suknja sa ljubicastom trakom ..... :wink: a i kao sto rece gane, i ti ces kad tad da se uclanis u klub...

Fantina:

Eto, ja sam bila dugo u društvu neudatih, primećivala sam tada promene kod udatih, ali ne tako drastične da bih od toga pravila kosmički bitno pitanje.

Kliknite za proširenje...

:?
Pa nije baš kosmički bitno

Nego, da ja malo pojasnim...
Ne radi se samo o promeni interesovanja.
Možda je to slučaj samo sa određenom generacijom (oko '60-ih) jer je za nju karakteristično.
Te su devojke bile vedre, vesele, volele su da se zabavljaju, zaljubljuju, kada su se udale - počele su da ćute. Po ceo dan samo ćute. Kada im dođu NJIHOVI gosti, muž priča, a one klimaju glavom ili se smejulje iz prikrajka. Naravno da ima i pravih "džaftara", ne razumem kako te žene ne primećuju koliko su sebe potisnule u drugi plan?
Ne propovedam ja sad ovde neku veliku bračnu individualnost, (mada je podržavam), tu se deca ne zapostavljaju već naprotiv.
Toliki ljudi danas jedva čekaju da se "otarase dece" da bi na miru sedeli i gledali televiziju.
Da li to "smirivanje" mora da ubije čovekku duh?

Lexa:

Nego, da ja malo pojasnim...
Ne radi se samo o promeni interesovanja.
Možda je to slučaj samo sa određenom generacijom (oko '60-ih) jer je za nju karakteristično.
Te su devojke bile vedre, vesele, volele su da se zabavljaju, zaljubljuju, kada su se udale - počele su da ćute. Po ceo dan samo ćute. Kada im dođu NJIHOVI gosti, muž priča, a one klimaju glavom ili se smejulje iz prikrajka. Naravno da ima i pravih "džaftara", ne razumem kako te žene ne primećuju koliko su sebe potisnule u drugi plan?
Ne propovedam ja sad ovde neku veliku bračnu individualnost, (mada je podržavam), tu se deca ne zapostavljaju već naprotiv.
Toliki ljudi danas jedva čekaju da se "otarase dece" da bi na miru sedeli i gledali televiziju.
Da li to "smirivanje" mora da ubije čovekku duh?

Kliknite za proširenje...

e, luce..ocito mislis na neke odredjene zene iz tvog okruzenja..mozda to sto si navela za njih i vazi..ali definitivno nije pravilo...naravno da se zene menjaju, i one koje se udaju, i one koje se ne udaju..menjaju ih godine, iskustvo..a materinstvo je bogami iskustvo koje traje

ali istina je da je preozbiljan pristup zivotu jedan od razloga zbog kojeg umiru ljubavi i propadaju brakovi, a bogami i gase prijateljstva...ali to nije odlika samo zena...malo zivotne radosti i duha, kao preventivna terapija, moglo bi se prepisati mnogima... :wink:

Lexa:

...Možda je to slučaj samo sa određenom generacijom (oko '60-ih) jer je za nju karakteristično.

Kliknite za proširenje...

Ma ajde, pa njih je i bog zaboravio...

A ja se uopste nisam promenila. Svi su ocekivali od mene, pogotovo sto sam relativno rano(prva u svom okruzenju) dobila dete, da sad odjednom treba da se uozbiljim, da porastem. :? A ja ostala isto luda ko i ranije, tripujem jos uvek mi je 18, tako se i ponasam, ....Sa svojim starim drustvom nisam vise u nekim odnosima, jednostavno jer nas daljina ometa,...a ne zato sto sam se ja sad promenila jer sam se udala i postala majka. Mada znam jednu koja je postala prava tetka kad se porodila, i odjednom smo totalno izgubile teme za razgovor. Jedino o deci, a mene to ponekad smara do ludila. Pa ako sam postala majka, nisam umrla za ostatak sveta?! :?

prijatelji razumeju.
"prijatelji" su sebicni i traze svoju dozu paznje, koju smatraju bogom datu. ne zele da razumeju da promenom zivota koju svako sam bira (npr. zivot sa deckom, kasnije brak, pa beba...) menja se stosta, od kreveta, kupatila do obveza i kolicine slobodnog vremena koje se sad deli i na prijatelje svog partnera. nema monopola, i mrrrrrrrrrzim takav sebicluk.
sreca pa su takvi sebicnjaci sami sebe eliminisali iz mog sistema.

gane011:

Lexa:

...Možda je to slučaj samo sa određenom generacijom (oko '60-ih) jer je za nju karakteristično.

Kliknite za proširenje...

Ma ajde, pa njih je i bog zaboravio...

Kliknite za proširenje...

IJUUUU GANE! Ccccc i C!
Pa mi iz 60-tih smo sad u najlepsim godinama....

mama modesty:

gane011:

Lexa:

...Možda je to slučaj samo sa određenom generacijom (oko '60-ih) jer je za nju karakteristično.

Kliknite za proširenje...

Ma ajde, pa njih je i bog zaboravio...

Kliknite za proširenje...

IJUUUU GANE! Ccccc i C!
Pa mi iz 60-tih smo sad u najlepsim godinama....

Kliknite za proširenje...

...pa dabome da jeste. Ko se usudio da kaze suprotno...

Kad osoba stupi u brak i pri tom dobije dete,naravno da se neke stvari promene u njenom zivotu i normalno da u drugi plan predju prijatelji i rodbina a da u prvi plan izbija porodica.Medjutim cini mi se da i okolina nije uvek u situaciji da ukapira novonastalu situaciju vec zeli da se neke stvari odvijaju kao ranije ali to vise nije moguce.Kad sam ja dobila bebu,neke moje drugarice su se ponasale kao da se nista nije dogodilo/a dogodilo se/i pokusavale su da isforsiraju zivot kao pre.Nisu bas mnogo kapirale da je po celu noc ne spavam i da ustajem sto puta nocu da sam umorna i da zelim najvise vremena da provedem gledajuci bebu kako spava i da je mazim i presvlacim.Daleko od toga da sam zelela da odbacim drugarice,samo u moj zivot je stigo neko novi i s njim nove obaveze,pa muz i porodicna atmosfera.One su htele da i dalje zujimo po celu noc,kao ostavi dete kod babe,sta ce da mu fali.Mislim da one koje nicu dozivele brak i dete nisu u stanju da sve to skapiraju bas najbolje ali kada su pocele da uplovljavaju u bracne vode,neke stvari su pocele da se kristalisu pa smo se opet nasle na istim talasima ali bilo je i onih koje nikada vise nisu uspele ili nisu htele da plovimo zajedno!

Teško je generalizovati, ali ima istine u svemu što je ovde rečeno (semo ono da je "neke tamo generacije" "i Bog zaboravio" )
Ono što je kod mene "sveže" aktuelno, to je brak moje dobre drugarice koji traje otprilikr godinu ipo dana.
Pre udaje (a naročito pre početka veze sa sadašnjim mužem) bila je od onih koje zovu po tri puta dnevno i pričaju baš o svemu što im se tokom dana desilo (što je meni često po malo i naporo). E, onda se udala i prestala potpuno da se javlja. Ako ja nazovem, dešavalo se da razgovor završim u pola rečenice sa: "OK, zauzeta si, ćao!" jer ukapiram da me uopšte ne sluša. Ubrzo sam prestala da zovem i nismo se čule nedeljama.
U međuvremenu, ona je uspostavila bolje odose sa svim svojim udatim drugaricama, počela sa porodičnim druženjima i okupljanjima u kojima za mene nije bilo mesta (valjda da je ne "sramotim" ovako matora i neudata :wink: ). Nikad mi to nije bilo jasno, i ni danas ne shvatam u čemu je fazon?
Ono o čemu Lexa govori, desilo se i sa njom: odjednom su se promenila uverenja, saznanja, pogledi na svet i život - kao da je neophodno sebe potisnuti i sve posmatrati kroz istu prizmu da bi brak uspeo?!
Sve to je dovelo do toga da sam se povukla iz njenog života, delom jer mi se činilo da sam tamo "višak", delom jer je većina njenih rečenica počinjala sa: "On kaže... "
Nakon godinu ipo dana, oni imaju bebu, "porodična druženja" su posatala nezanimljiva budući da su sve kurtoazne priče ispričane, oni su se nekako uhodali kao par, postali sigurni jedno u drugo i ona je počela da vraća svoje "ja". Pojavom prvih problema i te kako sam joj postala potrebna i sve se prećutno, bez zvocanja, zameranja, prebacivanja, podsećanja ... među nama nekako normalizovalo. Meni je draga, postoji nešto "naše" do čega mi je stalo i u ime čega prihvatam da je ona imala pravo na neko vreme adaptacije i snalaženja u novom životu i novoj ulozi. Iako, priznajem, neka stvari nikako ne kapiram - ali to je već druga tema.
Ono što je poenta priče, to je da ako vam je do nekog stalo (bilo da ste u ulozi udate ili "solo" drugarice), morate imati i strpljenja i razumevanja i dozvoliti drugarici da se sredi i uspostavi prioritete u novim okolnostima.

smeh:

Teško je generalizovati, ali ima istine u svemu što je ovde rečeno (semo ono da je "neke tamo generacije" "i Bog zaboravio" )
Ono što je kod mene "sveže" aktuelno, to je brak moje dobre drugarice koji traje otprilikr godinu ipo dana.
Pre udaje (a naročito pre početka veze sa sadašnjim mužem) bila je od onih koje zovu po tri puta dnevno i pričaju baš o svemu što im se tokom dana desilo (što je meni često po malo i naporo). E, onda se udala i prestala potpuno da se javlja. Ako ja nazovem, dešavalo se da razgovor završim u pola rečenice sa: "OK, zauzeta si, ćao!" jer ukapiram da me uopšte ne sluša. Ubrzo sam prestala da zovem i nismo se čule nedeljama.
U međuvremenu, ona je uspostavila bolje odose sa svim svojim udatim drugaricama, počela sa porodičnim druženjima i okupljanjima u kojima za mene nije bilo mesta (valjda da je ne "sramotim" ovako matora i neudata :wink: ). Nikad mi to nije bilo jasno, i ni danas ne shvatam u čemu je fazon?
Ono o čemu Lexa govori, desilo se i sa njom: odjednom su se promenila uverenja, saznanja, pogledi na svet i život - kao da je neophodno sebe potisnuti i sve posmatrati kroz istu prizmu da bi brak uspeo?!
Sve to je dovelo do toga da sam se povukla iz njenog života, delom jer mi se činilo da sam tamo "višak", delom jer je većina njenih rečenica počinjala sa: "On kaže... "
Nakon godinu ipo dana, oni imaju bebu, "porodična druženja" su posatala nezanimljiva budući da su sve kurtoazne priče ispričane, oni su se nekako uhodali kao par, postali sigurni jedno u drugo i ona je počela da vraća svoje "ja". Pojavom prvih problema i te kako sam joj postala potrebna i sve se prećutno, bez zvocanja, zameranja, prebacivanja, podsećanja ... među nama nekako normalizovalo. Meni je draga, postoji nešto "naše" do čega mi je stalo i u ime čega prihvatam da je ona imala pravo na neko vreme adaptacije i snalaženja u novom životu i novoj ulozi. Iako, priznajem, neka stvari nikako ne kapiram - ali to je već druga tema.
Ono što je poenta priče, to je da ako vam je do nekog stalo (bilo da ste u ulozi udate ili "solo" drugarice), morate imati i strpljenja i razumevanja i dozvoliti drugarici da se sredi i uspostavi prioritete u novim okolnostima.

Kliknite za proširenje...

ovo je baš suština priče...ali bukvalno sve redom kojim je napisano...

Aphroditi:

A ja se uopste nisam promenila. Svi su ocekivali od mene, pogotovo sto sam relativno rano(prva u svom okruzenju) dobila dete, da sad odjednom treba da se uozbiljim, da porastem. :? A ja ostala isto luda ko i ranije, tripujem jos uvek mi je 18, tako se i ponasam, ....Sa svojim starim drustvom nisam vise u nekim odnosima, jednostavno jer nas daljina ometa,...a ne zato sto sam se ja sad promenila jer sam se udala i postala majka. Mada znam jednu koja je postala prava tetka kad se porodila, i odjednom smo totalno izgubile teme za razgovor. Jedino o deci, a mene to ponekad smara do ludila. Pa ako sam postala majka, nisam umrla za ostatak sveta?! :?

Kliknite za proširenje...

Ista situacija kod mene..Kad sam rodila prvo dete, bila sam shokirana tematikom i odnosima mama u parku..odakle sam pobegla pre nego poludim..i zakljuchila da to nije za mene..Bekac je bio atrakcija u nashem drushtvu, stizali smo svuda uz adaptacije potrebne za normalni dnevni ritam deteta..

Shto se tiche toga da mame pochinju da cute..ja sam pre dece bila tipichno novembarski cutljiva..govorila kad imam shta, tako da se pamti i citira.. odkada imam dva chuda koja su progovorila sa sedam meseci a sa prvim rodjendanom otvorila chesmu koja se ne zaustavlja nikada osim kad su u dubokom snu, mislim da dnevno izgovorim nekadashnju mesechnu kvotu rechi..shto sa njima, shto, po inerciji, inache..

Netachno je da mame nemaju svoje ja, svoje stavove, sebe..istina je da postaju tolerantnije i odmerenije u izjavama..to je deo pedagogije..

ja razumem sta hoce da kaze lexa.sama poznajem brdo baba od 30 godina.imala sam jednu drugaricu godinu dana stariju koja mi je btw i neka sestra iz familije.isle zajedno na more,zezale se,mastale o frajerima.i ona se uda.dodje kod mene a odjednom nemamo o cemu da pricamo.prica sa mojom babom o svojoj svekrvi sta je strikala i koji je novi trend ranfli na dzemperima. :? a ja mislim "pa ako ti nemas sad o cemu da pricas sa mnom jer si odjednom "velika" e pa nemam ni ja s tobom!!!"i dok se nisam udala sve te drugarice,sestre dodju al na kraju pricaju s mojom kevom.e sad se i ja udadoh.odjednom sam dobra za njihovo drustvo.al one nisu za moje.
kao da se nesto uobraze otkrile su tajne braka sta li je...
naravno ne mozes kad imas decu da budes nepromisljen kao nekad,ne mozes da dozvolis sebi neodgovornost.u tom smislu se treba uozbiljiti.ali samo ozbiljno shvatati buducnost.ne uozbiljiti lice,teme itd.imam koleginice uglavnom po 5-6 god mladje al sve zive sa frajerima pa su kao "velike",imaju porodicu i to.ali sam uvek ja ta koja treba da ih povuce u neko zezanje,da pravi komentare od kojih ce one da se cude pa kad vide da nije nista strasno onda i same da se opuste.
cini mi se da muskarce malo manje hvata taj sindrom

hanibal77:

ja razumem sta hoce da kaze lexa.sama poznajem brdo baba od 30 godina.imala sam jednu drugaricu godinu dana stariju koja mi je btw i neka sestra iz familije.isle zajedno na more,zezale se,mastale o frajerima.i ona se uda.dodje kod mene a odjednom nemamo o cemu da pricamo.prica sa mojom babom o svojoj svekrvi sta je strikala i koji je novi trend ranfli na dzemperima. :? a ja mislim "pa ako ti nemas sad o cemu da pricas sa mnom jer si odjednom "velika" e pa nemam ni ja s tobom!!!"i dok se nisam udala sve te drugarice,sestre dodju al na kraju pricaju s mojom kevom.e sad se i ja udadoh.odjednom sam dobra za njihovo drustvo.al one nisu za moje.
kao da se nesto uobraze otkrile su tajne braka sta li je...
naravno ne mozes kad imas decu da budes nepromisljen kao nekad,ne mozes da dozvolis sebi neodgovornost.u tom smislu se treba uozbiljiti.ali samo ozbiljno shvatati buducnost.ne uozbiljiti lice,teme itd.imam koleginice uglavnom po 5-6 god mladje al sve zive sa frajerima pa su kao "velike",imaju porodicu i to.ali sam uvek ja ta koja treba da ih povuce u neko zezanje,da pravi komentare od kojih ce one da se cude pa kad vide da nije nista strasno onda i same da se opuste.
cini mi se da muskarce malo manje hvata taj sindrom

Kliknite za proširenje...

Da, mislim da si ubola poentu. Najpre sa tom drugaricom, sad kad malo razmislim možda je i jedna moja sestra bila izvor inspiracije za ovu temu. Zapravo, ona je moja tetka, (onako, rodbinski gledano), ali, pošto je svega 3-4 godine starija od mene, a od mog brata mlađa, kao devojka uvek me je smatrala sestrom i tako svima predstavljala. Dakle, ona je insistirala na tome. Međutim, dogodi se da se uda i odjednom joj je moj otac brat. Što zapravo i jeste.
Valjda, dok se ne udamo težimo da smanjimo godine (ja sam sestra), a posle udaje nemamo za koga da budemo mlade i lepe pa nam ostaje samo da budemo "zrele" i "ozbiljne".
Ne znam...
Ali, te formalnosti nisu ovde bitne. Problem je što ona zapravo nema o čemu samnom da priča, ma glavu dajem da sam joj (odjednom) prosto dosadna. Kada smo same ja uporno postavljam pitanja, ona odgovara i to je sve. A kad dođe kod mene priča sa mojim roditeljima :?
Što bi bilo OK da cela atmosfera ne kaže: Šta se ti petljaš, kada te niko ništa nije pitao :shock: A i šta ti, uopšte, znaš?
Jednostavno, ako nije, onda to neko novo ponašanje koje pojedine devojke prihvataju, kada se udaju samo deluje prosto - uobraženo.
Iskreno se nadam da ću biti sposobna da sačuvam barem malo ludila za to neko moje dete, detetu ne treba strogo, ozbiljno i odgovorno majčino lice, detetu treba sigurnost i malo ludosti, neko ko je u stanju da ga shvati, da se stavi na njegovo mesto, kad zatreba. Barem ja tako mislim.
Ako svesno ili nesvesno odaberem prijatelje kao "porodične poznanike" kako mogu da očekujem da ću prihvatiti sutra prijatelje mog deteta?
Svako u porodici treba da sačuva barem jednog prijatelja, onako sebično, najpre za sebe. Ako ga nema, a u porodici zaškripi, sledeća stanica je psihijatar.

indigo:

...izgleda mi da je klasicno ustrojstvo stvari da "muz lovi", a "zena kuva", a mnoge zene, vaspitanjem ili kako drugacije, to doslovno prime... duga prica .

Kliknite za proširenje...

I problem je što su ljudi opterećeni, valjda, izrekama, pa kada naiđu na "Miru" sigurni su da "Ispod Mire sto đavola vire"... Ili, muž lovi, a žena kuva.
A, da li mi (kao i naši muškarci) želimo da umesto vedre, prizemne i komunikativne supruge i majke sebe vidimo kao lukavu, prepredenu i večito rezervisanu ženu iz narodnih priča, koja na svaki ljudski nesklad ima otrovan komentar, ali samo iza tuđih leđa

Uh bre, ja se sve slazem sa tobom: i ja znam masu ljudi koji su se potpuno [promenili ma cim su usli u neku ozbiljnu vezu a ne u brak (sto je tek posebna prica). I popucali smo, jednostavno - za mene tu vise nije bilo mesta. Ali evo, reci cu ti i ovo: tri moje najbolje drugarice su udate (dobro, jedna nije jos ali zive zajedno vecnost i sad su trudni tako da ce se vencati), dve su trudne, jedna ima dvoje male dece 4 i 7 godina i zivi van Beograda 200 i vise kilometara. Elem. Pominjem ih zato sto su to ljudi sa kojima sam se druzila pre njihovih veza i brakova, za vreme njihovih veza i nakon sto su usli u brak, dok su (bili) trudni i kad su imali decu - POTPUNO JEDNAKIM KVALITETOM. Naravno da sam razumela da neke stvari moraju da se u nasem odnosu prilagode postojanju dece u njihovom zivotu. I da moraju da se naprave kompromisi (tipa da je meni lakse da odem kolima kod nekoga nego da taj neko vuce decu po prevozu kod mene, u najvecem broju slucajeva dok su deca veoma mala). Ali nikada nisam osetila da se nas odnos promenio, nikada nismo pricali bebecim jezikom i svaki put kad se cujemo ili vidimo pocinjali razgovor sa "Igor je danas piskio, znas sta je juce uradio Jovan" itd.

Moja kuma se udale u septembru, moj kum je bozanstveno bice i ja ga obozavam najvise na svetu, ali kada se ona i ja vidjamo (iako ja obozavam da on bude prisutan jer je stvarno covek potpuno kul za svaku vrstu komunikacije) on odsedi pola sata, sat i izgubi se - kaze 'ajde vi zene, pricajte, druzite se, odo ja da.....'
Zato ga jos vise obozavam - jer postuje moje vreme i prostor, i moju i njenu zajednicku proslost, nase privatnosti, zenske tajne, traceve. Ako su ljudi ok i normalni, nema razloga da izgube svoje prijatelje samo zato sto su se vencali ili dobili decu; i da sve bude optereceno ooooozbiljniiiim pricama, jer zaboga - oni su naglo postali ooooozbiljniii i preko noci odrasli pa valjda treba da pricaju o racunima, pelenama i druze se samo sa parovima koji imaju decu?! Naprotiv, ja i moja kuma (koja je usput trudna 6 meseci i nosi Stefana, mog kumica i moju ljubav i pre nego sto se rodio!) itekako tracamo i roncamo o raznim ljudima, prelistavamo Kosmopolitan, Elle, ili vec neki petparacki zenski casopis i ogovaramo anoreksicne manekenke sa nogama do vrata (sve ih mrzeci usput!), pricamo o suknji s aljubicastom cipkom koju je imala xxxxxx na premijeri novog filma, idemo u bioskop, pozoriste (ako dobijemo besplatne karte narocito!), gledamo filmove, vidjamo se na ruckovima.....I nista nam ne smeta njena trudnoca ili muz, ili od mojih drugih prijatelja deca ako se o njima radi. U potpunosti se slazem sa tobom Lexa, da je potpuna patologija kad ljudi polude kad udju u ozbiljnu vezu ili brak, pa se pogube sa svima sa kojima su se ranije druzili, kao - prestanu da imaju 'ona' interesovanja?!?! Pa interesovanja koja imas ne prestaju sa stavljanjem potpisa na papir, cini mi se. Ko nije u stanju da zadrzi svoje prijatelje i u toku veze ili braka - taj ih i ne zasluzuje. I neka se ne pita za dve, tri, pet godina kada prodje zaljubljenost i strast, a pocnu zivotni problemi, ili ne daj boze dodju velika zivotna iskusenja pa i razvod - zasto su sasvim sami.

Lexa:

indigo:

...izgleda mi da je klasicno ustrojstvo stvari da "muz lovi", a "zena kuva", a mnoge zene, vaspitanjem ili kako drugacije, to doslovno prime... duga prica .

Kliknite za proširenje...

I problem je što su ljudi opterećeni, valjda, izrekama, pa kada naiđu na "Miru" sigurni su da "Ispod Mire sto đavola vire"... Ili, muž lovi, a žena kuva.
A, da li mi (kao i naši muškarci) želimo da umesto vedre, prizemne i komunikativne supruge i majke sebe vidimo kao lukavu, prepredenu i večito rezervisanu ženu iz narodnih priča, koja na svaki ljudski nesklad ima otrovan komentar, ali samo iza tuđih leđa

Kliknite za proširenje...

da, htedoh, u stvari, da kazem da mislim da postoji definisana "uloga" za Udatu Gospodju i/ili Majku, pa imam utisak da se mnoge zene direktno prime na to, i uzive do te mere da vise zaborave sta su mislile pre braka .

a ovo drugo sto si rekla... moje duboko uvrezeno misljenje je da ne zelim da budem u braku/vezi koji ce opstajati mojim pretvaranjem, manipulacijama, laskanjem, prenemaganjem, bilo cime slicnim; a kako su drugi to sebi "organizovali", ne zelim da znam... nekad mi muka pripadne od prenemaganja i "macanja", i to ne tako bas mladih zena... uvrezeni nacin medjusobnog ophodjenja.

WithdrawnWater:

... Pa interesovanja koja imas ne prestaju sa stavljanjem potpisa na papir, cini mi se...

Kliknite za proširenje...

pa, ocigledno je o ovome rec, water

a sad, zasto sve dolazi do toga, mislim da je duga prica... ja jos uvek mislim da je u pitanju struggle for control (izvinjavam se sto ne znam izraz na srpskom ).
jednostavno, gledajuci neke svoje prijateljice, naidju neke spoljne okolnosti, koje vrse pritisak, i one se - saviju.
ako ima bas maleno detence, a muz "ima odgovoran posao", i TAKO postavi stvari, i NE DA SE, i nece cuvati dete da bi ona otisla u bioskop ili kod kozmeticara, ona moze ili da se prikloni tome i sedi kod kuce, ili da trazi alternativne nacine da se izbavi, ili da njega i dalje pritiska za "uslugu"... kako ja vidim, obicno se dogadja ono prvo.
koliko je to do licnosti, koliko do vaspitanja, koliko do nekih trecih stvari....

da, interesovanja ne prestaju sa stavljanjem potpisa na papir.