- Poruka
- 3.568
Zašto sam ovu temu usadila u književnost?
Prvo što ovo veliko ime svakako pripada forumu o književnosti, a drugo što knjiški moljci svakako najviše pate od oftalmoloških anomalija.
Knjigu sam dobila na poklon od prijatelja još pre godinu dana, ali nije mi palo na pamet da je uzmem do pre par nedelja. Shvatila sam koliko mi oči znače, koliko želim da upijem sve oko sebe.
Ne znam koliko su vam poznati problemi sa vidom A.H., ali preneću vam deo uvoda gde je on svojim rečima to najlepše rekao. Neću prekucati sve jer je to previše posla. Izdvojiću po mom mišljenju najvažnije delove, a vi ako mi ne verujete nađite knjigu sami.
«U šesnaestoj godini imao sam jak napad keratitis punctata-e, posle koga mi je (nakon osamnaest meseci skoro potpunog slepila, tokom kojih sam pri čitanju koristio Brajevu azbuku i tuđu pomoć pri hodu) jedno oko jedva bilo sposobno za opažanje svetlosti a drugo omogućavalo da vidim red najvećih slova Snelenovog optotipa sa odstojanja od tri metra. Glavni uzrok moje nesposobnosti da vidim bila je pojava neprozirnih delova u rožnjači, ovo stanje je bilo otežano hipermetropijom i astigmatizmom.
...
moj vid je postepeno, ali prilično brzo slabio. Ali, baš dok sam se uznemireno pitao šta, za ime sveta, da uradim ako mi čitanje postane nemoguće, slučajno sam čuo za metodu vizuelne reedukacije i učitelja koji ju je sa izuzetnim uspehom koristio.
...
O vizuelnoj edukaciji objavljeno je još knjiga – na prvom mestu knjiga Dr. Bates-a, Perfect Sight without glasses (New York 1920), knjiga gospođe Corbett, How to Improve Your Eyes (Los Angeles, 1938), i knjiga The Improvement of Sight by Natural Methods, C.S.Price-a, M.B.E.,D.O. (London, 1934). Sve imaju svoje vrednosti, ali ni u jednoj (bar od onih koje sam ja pročitao) nije učinjen pokušaj da se uradi ono što sam ja pokušao da uradim u ovoj knjizi. Naime, da uspostavim korelaciju između metode vizuelne edukacije sa otkrićima moderne psihologije i kritičke filozofije. Ovu korelaciju uspostavio sam da bih jasnije prikazao razboritost metode, koja nije ni više ni manje od praktične primene izvesnih, opšteprihvaćenih, teorijskih principa na probleme vida.
Zašto, možemo se upitati, ortodoksna oftalmologija nije uspela da primeni ove opšteprihvaćene principe? Odgovor je jasan. Od kad je oftalmologija postala nauka, oftalmolozi su bili opsesivno preokupirani samo jednim aspektom celokupnog, kompleksnog procesa gledanja – fiziološkim. Obraćali su pažnju samo na oči, a ni najmanje na um koji koristi oči da bi video. Lečili su me najugledniji stručnjaci, ali nijednom nisu ni blago napomenuli da može postojati mentalni aspekt vida, ili da mogu postojati pogrešni načini korišćenja očiju i uma za razliku od ispravnih, neprirodni i nenormalni načini vizuelnog funkcionisanja za razliku od prirodnih i normalnih.
...»
Prvo što ovo veliko ime svakako pripada forumu o književnosti, a drugo što knjiški moljci svakako najviše pate od oftalmoloških anomalija.
Knjigu sam dobila na poklon od prijatelja još pre godinu dana, ali nije mi palo na pamet da je uzmem do pre par nedelja. Shvatila sam koliko mi oči znače, koliko želim da upijem sve oko sebe.
Ne znam koliko su vam poznati problemi sa vidom A.H., ali preneću vam deo uvoda gde je on svojim rečima to najlepše rekao. Neću prekucati sve jer je to previše posla. Izdvojiću po mom mišljenju najvažnije delove, a vi ako mi ne verujete nađite knjigu sami.
«U šesnaestoj godini imao sam jak napad keratitis punctata-e, posle koga mi je (nakon osamnaest meseci skoro potpunog slepila, tokom kojih sam pri čitanju koristio Brajevu azbuku i tuđu pomoć pri hodu) jedno oko jedva bilo sposobno za opažanje svetlosti a drugo omogućavalo da vidim red najvećih slova Snelenovog optotipa sa odstojanja od tri metra. Glavni uzrok moje nesposobnosti da vidim bila je pojava neprozirnih delova u rožnjači, ovo stanje je bilo otežano hipermetropijom i astigmatizmom.
...
moj vid je postepeno, ali prilično brzo slabio. Ali, baš dok sam se uznemireno pitao šta, za ime sveta, da uradim ako mi čitanje postane nemoguće, slučajno sam čuo za metodu vizuelne reedukacije i učitelja koji ju je sa izuzetnim uspehom koristio.
...
O vizuelnoj edukaciji objavljeno je još knjiga – na prvom mestu knjiga Dr. Bates-a, Perfect Sight without glasses (New York 1920), knjiga gospođe Corbett, How to Improve Your Eyes (Los Angeles, 1938), i knjiga The Improvement of Sight by Natural Methods, C.S.Price-a, M.B.E.,D.O. (London, 1934). Sve imaju svoje vrednosti, ali ni u jednoj (bar od onih koje sam ja pročitao) nije učinjen pokušaj da se uradi ono što sam ja pokušao da uradim u ovoj knjizi. Naime, da uspostavim korelaciju između metode vizuelne edukacije sa otkrićima moderne psihologije i kritičke filozofije. Ovu korelaciju uspostavio sam da bih jasnije prikazao razboritost metode, koja nije ni više ni manje od praktične primene izvesnih, opšteprihvaćenih, teorijskih principa na probleme vida.
Zašto, možemo se upitati, ortodoksna oftalmologija nije uspela da primeni ove opšteprihvaćene principe? Odgovor je jasan. Od kad je oftalmologija postala nauka, oftalmolozi su bili opsesivno preokupirani samo jednim aspektom celokupnog, kompleksnog procesa gledanja – fiziološkim. Obraćali su pažnju samo na oči, a ni najmanje na um koji koristi oči da bi video. Lečili su me najugledniji stručnjaci, ali nijednom nisu ni blago napomenuli da može postojati mentalni aspekt vida, ili da mogu postojati pogrešni načini korišćenja očiju i uma za razliku od ispravnih, neprirodni i nenormalni načini vizuelnog funkcionisanja za razliku od prirodnih i normalnih.
...»
