Haksli – Umetnost gledanja
Prikazujem rezultate 1 do 12 od 12

Tema: Haksli – Umetnost gledanja

  1. #1
    Domaćin etotako (avatar)
    Učlanjen
    12.03.2004.
    Lokacija
    San Gwann
    Poruke
    3.506
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Haksli – Umetnost gledanja

    Zašto sam ovu temu usadila u književnost?
    Prvo što ovo veliko ime svakako pripada forumu o književnosti, a drugo što knjiški moljci svakako najviše pate od oftalmoloških anomalija.

    Knjigu sam dobila na poklon od prijatelja još pre godinu dana, ali nije mi palo na pamet da je uzmem do pre par nedelja. Shvatila sam koliko mi oči znače, koliko želim da upijem sve oko sebe.

    Ne znam koliko su vam poznati problemi sa vidom A.H., ali preneću vam deo uvoda gde je on svojim rečima to najlepše rekao. Neću prekucati sve jer je to previše posla. Izdvojiću po mom mišljenju najvažnije delove, a vi ako mi ne verujete nađite knjigu sami.

    «U šesnaestoj godini imao sam jak napad keratitis punctata-e, posle koga mi je (nakon osamnaest meseci skoro potpunog slepila, tokom kojih sam pri čitanju koristio Brajevu azbuku i tuđu pomoć pri hodu) jedno oko jedva bilo sposobno za opažanje svetlosti a drugo omogućavalo da vidim red najvećih slova Snelenovog optotipa sa odstojanja od tri metra. Glavni uzrok moje nesposobnosti da vidim bila je pojava neprozirnih delova u rožnjači, ovo stanje je bilo otežano hipermetropijom i astigmatizmom.
    ...
    moj vid je postepeno, ali prilično brzo slabio. Ali, baš dok sam se uznemireno pitao šta, za ime sveta, da uradim ako mi čitanje postane nemoguće, slučajno sam čuo za metodu vizuelne reedukacije i učitelja koji ju je sa izuzetnim uspehom koristio.
    ...
    O vizuelnoj edukaciji objavljeno je još knjiga – na prvom mestu knjiga Dr. Bates-a, Perfect Sight without glasses (New York 1920), knjiga gospođe Corbett, How to Improve Your Eyes (Los Angeles, 1938), i knjiga The Improvement of Sight by Natural Methods, C.S.Price-a, M.B.E.,D.O. (London, 1934). Sve imaju svoje vrednosti, ali ni u jednoj (bar od onih koje sam ja pročitao) nije učinjen pokušaj da se uradi ono što sam ja pokušao da uradim u ovoj knjizi. Naime, da uspostavim korelaciju između metode vizuelne edukacije sa otkrićima moderne psihologije i kritičke filozofije. Ovu korelaciju uspostavio sam da bih jasnije prikazao razboritost metode, koja nije ni više ni manje od praktične primene izvesnih, opšteprihvaćenih, teorijskih principa na probleme vida.

    Zašto, možemo se upitati, ortodoksna oftalmologija nije uspela da primeni ove opšteprihvaćene principe? Odgovor je jasan. Od kad je oftalmologija postala nauka, oftalmolozi su bili opsesivno preokupirani samo jednim aspektom celokupnog, kompleksnog procesa gledanja – fiziološkim. Obraćali su pažnju samo na oči, a ni najmanje na um koji koristi oči da bi video. Lečili su me najugledniji stručnjaci, ali nijednom nisu ni blago napomenuli da može postojati mentalni aspekt vida, ili da mogu postojati pogrešni načini korišćenja očiju i uma za razliku od ispravnih, neprirodni i nenormalni načini vizuelnog funkcionisanja za razliku od prirodnih i normalnih.
    ...»



  2. #2
    Domaćin etotako (avatar)
    Učlanjen
    12.03.2004.
    Lokacija
    San Gwann
    Poruke
    3.506
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano nastavak

    Medicus curat, natura sanat – lekar leči, priroda izleči. Ova stara izreka izražava celokupan domen i cilj medicine, koji se sastoji u tome da se bolesnima obezbede unutarnji i spoljni uslovi koji su povoljni za delovanje, njihovih sopstvenih, sila samoregulacije i obnavljanja. Da ne postoji vis medicatrix naturae, prirodna isceliteljska sila, medicina bi bila bespomoćna, i svaki mali poremećaj bi bio fatalan ili bi se pretvorio u hroničnu bolest.

    Imajući u vidu ove opšte principe, pozabavimo se današnjim medicinskim tretmanom defektnog vida. U velikoj većini slučajeva jedini tretman se sastoji od opremanja pacijenta veštačkim sočivima, namenjenim ispravljanju određene refrakcione anomalije za koju se smatra da je uzrok defekta. Medicus curat, i u većini slučajeva pacijent je nagrađen trenutnim poboljšanjem vida. Ali šta se za to vreme događa sa Prirodom i njenim procesom izlečenja? Da li naočare eliminišu uzroke defektnog vida? Da li se uz pomoć lečenja veštačkim sočivima organi vida vraćaju normalnom funkcionisanju? Odgovor na ova pitanja je NE. Veštačka sočiva neutrališu simptome, ali ne eliminišu uzroke defektnog vida. I umesto da se popravljaju oči snabdevene ovim spravama postaju sve slabije i zahtevaju sve jača sočivo za korekciju simptoma. Drugim rečima, medicus curat, natura non sanat. Iz ovoga možemo izvesti dva zaključka: ili su defekti organa vida neizlečivi, i mogu biti samo ublaženi mehaničkom neutralizacijom simptoma ili su savremene metode tretmana u nečemu radikalno pogrešne.

    Ako je zvanični stav ispravan – ako su organi vida nesposobni da se sami izleče i ako se njihovi defekti mogu samo ublažiti pomoću mehaničkih naprava – onda se oči u potpunosti razlikuju od ostalih delova tela

  3. #3
    Poznat
    Učlanjen
    01.04.2005.
    Poruke
    7.012
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    Ja sam ocoravila u srednjoj citajuci knjige pod slabim svetlom nocu, jer ne volim "velika" svetla. Onomad kad je bilo frke sa strujom citala sam pod svecom.
    Valjda sam rekla nesto na zadatu temu!

  4. #4
    Domaćin etotako (avatar)
    Učlanjen
    12.03.2004.
    Lokacija
    San Gwann
    Poruke
    3.506
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    Citat Original postavio divlja u srcu
    Ja sam ocoravila u srednjoj citajuci knjige pod slabim svetlom nocu, jer ne volim "velika" svetla. Onomad kad je bilo frke sa strujom citala sam pod svecom.
    Valjda sam rekla nesto na zadatu temu!
    e, super... nadam se da ćeš nastaviti da čitaš ovu temu jer nameravam da objasnim neke tehnike kojima sebi i svojim očima možeš pomoći

  5. #5
    Domaćin etotako (avatar)
    Učlanjen
    12.03.2004.
    Lokacija
    San Gwann
    Poruke
    3.506
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    Vizuelna re-edukacija

    Dr. Bates, njujorški očni lekar, nezadovoljan uobičajenim simptomatskim tretmanom očiju, traži zamenu za veštačka sočiva i posvećuje svoj rad otkrivanju načina kojim bi se oštećeni vid vratio u normalno stanje.

    Radeći sa velikim brojem pacijenata, došao je do zaključka da je većina slučajeva oštećenog vida funkcionalna i da je prouzrokovana njegovim pogrešnim korišćenjem. Ove pogrešne navike bile su, kako je otkrio, neodvojivo vezane sa naporom i tenzijom. Kao što se dalo očekivati, usled celovitosti ljudskog organizma, napor utiče i na telo i na um.

    Dr. Bates je otkrio da pomoću odgovarajućih tehnika ovaj napor može da se smanji. Kada se to postigne – kada pacijenti nauče da koriste svoje oči i svoj um opušteno – vid se popravlja i refrakcione anomalije imaju tendenciju da se same isprave. Upražnjavanje tih tehnika imalo je za cilj da izgradi ispravne navike gledanja, umesto pogrešnih navika koje su izazvale oštećenje, što je u mnogim slučajevima dovelo do potpunog i trajnog normalizovanja vida.

    Danas je u psihologiji opštepriznat princip da poboljšano funkcionisanje uvek dovodi do organskog poboljšanja tkiva koje je u pitanju. Dr. Bates je otkrio da oko nije izuzetak od ovog opšteg pravila.

  6. #6
    Početnik
    Učlanjen
    02.05.2005.
    Lokacija
    Evropa
    Poruke
    25
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Haksli – Umetnost gledanja

    Ne znam koliko su vam poznati problemi sa vidom A.H., ali preneću vam deo uvoda gde je on svojim rečima to najlepše rekao. Neću prekucati sve jer je to previše posla. Izdvojiću po mom mišljenju najvažnije delove, a vi ako mi ne verujete nađite knjigu sami.

    Tema je vrlo kompleksna, grana se, pa sam u iskusenju
    da komentarisem o percepciji i sinestezijama,
    o neurofiziologiji vida, pa cak i o celoj porodici
    Huxley, hrabrosti i mudrosti.
    Medjutim, to je daleko od teme, pa samo malo,
    analogija jedne njegove izreke, podsecanje da ne ucimo dovoljno od prethodnika. Daleko od toga da ne znam za dostignuca oftalmologije
    ( specijalizovao sam, na Ocnoj Klinici ), ili " da zanemarujem snagu mentalnog " ( bavim se profesionalno psihijatrijom vec mnogo godina ), ali poenta je u istini da previdjamo cesto jednostavne istine i ne prilazimo izazovima holisticki. To je valjda tema neke druge grupe, ili na
    last_robinson@yahoo.com

    Dakle, quotes :

    A. Huxley :

    >> That men do not learn very much from the lessons of history is the most important of all the lessons of history.

    There's only one corner of the universe you can be certain of improving, and that's your own self. So you have to begin there, not outside, not on other people. That comes afterwards, when you have worked on your own corner. <<


    I dijalog iz " Hrabri Novi Svet "


    ........" Mi ne ", rece Upravljac. " Mi vise volimo udobnost "

    " Ali ja ne volim. Ja hocu Boga, hocu poeziju, hocu pravu opasnost, hocu slobodu, hocu dobrotu. Hocu greh "

    " Vi zapravo trazite pravo", rece Mustafa Mond, " da budete nesretni "

    " Pa neka bude ", prkosno rece divljak, " trazim pravo da budem nesretan ". :? [/color]

    Cim naucim da zalepim ilustraciju u ovaj prozorcic,
    dodacu ih uz sve sto to zasluzuje, jer

    >> Jedna slika vredi vise od hiljadu reci <<

    [/b]

  7. #7
    Domaćin etotako (avatar)
    Učlanjen
    12.03.2004.
    Lokacija
    San Gwann
    Poruke
    3.506
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    slika:
    [img]adresa slike[/img]

  8. #8
    Domaćin etotako (avatar)
    Učlanjen
    12.03.2004.
    Lokacija
    San Gwann
    Poruke
    3.506
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    Kairos, slobodno piši sve što je vezano za Hakslija i oči... ako te ne mrzi
    jer mene zanima, a verujem i druge
    hvala

  9. #9
    Početnik
    Učlanjen
    02.05.2005.
    Lokacija
    Evropa
    Poruke
    25
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Multidimenzionalno...

    >Kairos, slobodno piši sve što je vezano za Hakslija i oči... ako te ne mrzi

    Ubedjen sam da bi moja duza premisljanja o tome,
    citati i reference bili smrtno dosadni onima
    koje zanima samo knjizevnost. Bitno je da je A.H.
    tragao za novim iskustvima, pa i uz " droge",
    ( kataliza ), sto mu konzervativni Britanci,
    u to doba, nisu oprostili. Bio je intuitivan,
    introspektivan, idealista.
    Sumnjam da je imao nekog velikog uspeha u
    boljoj ostrini vida, na osnovu svega toga, ali
    moc zapazanja detalja je svakako veca kod svih
    kojima je uskracen pun senzorni dozivljaj
    i sto je vaznije - veca je sposobnost
    mastovitijeg interpretiranja iskustva.
    Moguce je da to sve ima blisku vezu i sa
    kognitivnom mrezom, pojmovima koje sklapamo
    u " mrezu" i mehanizmom asocijacija.

    Da se ne bih zapetljao i nagadjao, samo jos da
    pomenem rezultat nedavnih studija o reakcijama
    na subliminalno ( vizuelno etc ) i dokaz da limbicki
    sistem ( strukture vezane za emocije etc ) reaguje
    na nama svesno nezapazen detalj, stimulaciju.
    Tako, mozda ce mnoge razocarati, da se sve vise moze
    objasniti uz pomoc " mapa" neuralnih puteva. U
    pomenutom slucaju, verujem da lezi( Zec )
    objasnjenje " Halo efekta " i " sestog cula ",
    jer se to dokaz da i ono sto svesno ne vidimo,
    jer je " subliminalno", biva registrovano, ne
    na svesnom nivou, pa se javljaju i reakcije na
    to. Dozivljavanje teskobe, straha, nealagodnosti,
    zbog necega sto je svesno neregistrovano, objasnjava
    se tako na isti nacin kao i postojanje pozitivnih
    emocija prema necemu/nekome, koje se ne zasnivaju na
    svesnoj percepciji, vec onom " ispod praga", kada je
    stimulacija nedovoljna za aktiviranje cula.
    Koncept subliminalnog je odavno poznat
    ( i osporavan ), a od nedavno su tu i pravi dokazi.


    Eto, vec nagadjam i utrcavam u neku hipotezu, ali
    nije nemoguce da i sa vrlo smanjenim vidnim poljem
    i tim kornealnim opacitetima, Haksli i njemu slicni,
    mogu da dozive vise, zapaze vise, upiju vise utisaka
    i pogotovo iz svega nastane bogatija senzorna
    interpretacija. Tacka. Preterah. Nemoj bre da me
    vuces za jezik, caskom se rasplinem i cudo je da nisam jos pomenuo i sinesteziju

    Ne mogu da odolim, MORAM da pomenem samo jos
    i da sam osetio mnogo puta, kako zapazam i uzivam
    u bojama, i mirisima ( Mmmmm ! )
    mnogo, mnogo vise kada sam u boljem raspolozenju, a svako culo kao da otupi
    kada sam melanholican, svet postaje bas zbog
    uspavanih cula siv i prazan. ( N.B. " deprimé " ? )
    Tu sigurno u igru utrcavaju i neurotransmiteri,
    hormoni, modulatori ( cak i kafein preko adenozina )
    pa se to mora prihvatiti kao deo " objasnjenja ",
    ali ne ocajavajte, ne dajte se zbuniti, dozivljaj
    je uvek mnogo vise od hemije. :wink:

    Haksli to sve nije morao da zna,
    on je malo eksperimentisao sa raznim substancama,
    ali je ipak, kao genije, video istinu na drugi
    nacin.

  10. #10
    Iskusan HeBePoBaTaH_ (avatar)
    Učlanjen
    14.12.2004.
    Pol
    muški
    Lokacija
    prestonica
    Poruke
    6.923
    Reputaciona moć
    117

    Podrazumevano


    Eto prave teme, za sve nas koji imamo probleme sa vidom. Iz ličnog iskustva, bio sam presrećan, kada sam dobio dioptrijske naočare i video ciglice na fasadi i slične detalje, za koje sam bio uskraćen nekih godinu i po dana. Negde između 16. i 18. godine mi je rapidno rasla dioptrija. Pre toga nikada nisam imao probleme sa vidom. Na matursko veče sam otišao sa naočarima, prvi put sam ih i koristio tog dana. Kasnije sam prešao na sočiva ( Ciba Vision rules ) pošto sam stalno lomio naočare.
    Drugačija je i oštrija vizuelizacija uz pomoć naočara ili sočiva. Zapamtio sam. Od 18 - 24 je prestala da raste dioptrija, a je nastavila istim tempom, imao bih ozbiljan životni problem. Ne znam čime bih se bavio, npr.
    Što se tiče književnosti i Haksijla, ne bih se složio da je genijalan. On je samo jedan od vizionara, oštrog, kritičkog predviđanja razvoja civlizacijskih tokova. Naslov "Slep u Gazi" ( "Eyeless in Gaza") sve kaže. U njemu je i priča "Đokondin osmeh", koju najviše volim, od svih Hakslijevih dela. "Konrapunkt" i "Vrli novi svet" se čitaju u gimnaziji, da se ne lažemo.
    Meni mnogo draži, i jedan od omiljenih - Borhes, je od rane mladosti bio slabovid, da bi u zrelom dobu sasvim izgubio vid. U starosti, oženio se svojom, mnogo mlađom družbenicom Marijom Kodamo, kojoj je diktirao stranice i stranice najlepših pripovesti 20. veka. Marija je bila njegova žena, prevodilac, i najbolji životni saputnik, koju bi svaki muškarac poželeo. Kada su se upoznali imala je 25 godina, on je bio starac. Eto kako je u životu bitna literatura :wink:

  11. #11
    Početnik
    Učlanjen
    02.05.2005.
    Lokacija
    Evropa
    Poruke
    25
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Nova tema ? Sam ili ne ?

    Vid ..... nazirem novu temu, iz
    ove o Haklsiju. Pomenuta je i rec vizionar

    Sasvim tacno, Hrabri Novi Svet jeste za gimnaziju, a priznajem da sve to tada nisam
    tako video..
    Mozda zbog neke povrsnosti i naivnosti, a mozda
    bas kao odraz politicke korektnosti tih godina.
    Da, Borhes je svoje price pamtio, sve to nebrojeno
    puta "pregledao" u mislima, revidirao, oslanjao se na memoriju tokom procesa radjanja price.

    Komentar o zeni, koja je bila soul-mate, navodi na
    ideju da prisustvo vrlo bliske osobe, a narocito
    literarno obdarene, predstavlja veliku prednost.
    Da li bi bez nje Borhes bio ono sto jeste ?
    Da li je to sve vrlo "individualno" i pravilo
    ne postoji ?

    >>Most creators engage in some variety of "domestic collaboration ......
    This is where one partner..provides a supportive
    environment so that work can take place. Historically, women have played this role.
    But not always...
    ....support given to Virginia Woolf by her husband... and to Georgia O'Keeffe by her
    husband, Alfred Stieglitz. As a writter
    himself....
    Leonard Woolf commented on his wife's writting
    and suggested changes...<<

    Mit o usamljenom stvaraocu je cest, a primeri
    su mozda samo izuzetak ?
    Da li vam je potrebna inspiracija, da bar
    nekoga zadivite i osvojite, kreativnoscu i mudroscu ?
    Haksli je bio tako neugledan
    i retke fotografije, kojih se secam,
    prikazuju nezgrapnog, suvonjavog coveka,
    na nekom izletu, pored reke, ne bas fizicki atraktivnog, cak i po cesto nedokucivim
    engleskim kriterijumima.

    Dajte mi tako mladu i raspamecenu saradnicu,
    kakvu je imao Borhes, pa ce se videti kakav sam ja pisac !

  12. #12
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    24.01.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    185
    Reputaciona moć
    38

    Podrazumevano Re: Haksli – Umetnost gledanja

    jel ima nekoga ko bi prodao ovu knjigu?

Slične teme

  1. umetnost danas | za koga je umetnost
    Autor ...creatrix... u forumu Filozofija
    Odgovora: 32
    Poslednja poruka: 24.02.2012., 08:04
  2. Užitak gledanja filma
    Autor Soomruck u forumu Televizija, radio i novine
    Odgovora: 3
    Poslednja poruka: 05.08.2007., 12:24
  3. Haksli
    Autor jastuk u forumu Književnost
    Odgovora: 18
    Poslednja poruka: 16.04.2006., 18:56
  4. Problem oko gledanja filma...
    Autor Serdnoskolac u forumu Softver
    Odgovora: 6
    Poslednja poruka: 16.10.2005., 23:54
  5. Los zvuk 5.1 prilikom gledanja DVD-a
    Autor kessa u forumu Hardver
    Odgovora: 3
    Poslednja poruka: 02.02.2005., 19:38

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •