Ne pridajem vaznost tome, jer je moral individualna kategorija. Imam svoja neka moralna nacela, koja nijesu nametnuta ni od strane drzave, ni religije.
Ne smatram sebe moralnom gromadom i smatram da svaciji moral ima cijenu, sto znaci da cemo svi za nesto ili nekoga prodati. Ljudi koji velicaju svoj moral...pa svaka cast onima koji su zaista takvi, ali veliki broj takvih se uvijek na kraju proda za tako malu vrijednost, da se vecina ljudi iznenadi. Tako da busanje u grudi ne shvatam ozbiljno.
E sad sto podrazumijevam pod moralom, pa za mene je moral je neka unutrasnja dilema da li to sto radimo je ispravno ili ne. Nista sa strane, sto znaci da me boli uvo ako me smatraju nemoralnim. Ranije me je to pomalo i brinulo, ali isti ti ljudi koji su me nazivali ovakvim ili onakvim, e za njih se na kraju ispostavi da bi majku rodjenu prodali za pare, a mene ovamo pokusavaju da uce nekim vrijednostima.
To nije moral, vec egoizam koji se samo kiti pojmovima morala, ali isto tako i egoizam, koji prikuplja pojedine neophodne elemente eticnosti. Zato kazem da je Nice jedini dosledan svojim idejama kada opovrgava moral.
Jer ako Boga nema, onda i moral gubi smisao, onda je on samo produzetak agonije kroz prirodnu selekciju, skup beznacajnih pravila i sistema, koje ne vode cilju vec momentima stvarnosti. Zato pod tim predpostavkama moral i treba prezreti i uvesti jakog i slabog coveka. Ali...ta iskrenost Nicea ne pokazuje i da je Nice u pravu.
Ti si u pravu kada kazes da moral nije ono sto drzava ili religija odluci, ali isto tako moral nije ni individualan. Moral se ne odlucuje. To je princip koji ili otkrivas ili ne otkrivas. Jednom recju. Moral nuzno mora izmicati svakom samovoljnom sudu naseg ja. Znaci to ne moze biti neko moje licno misljenje sta je moral, tako da ta definicija zadovoljava moje zelje. Ne moze biti data od drzave, jer je to samo mehanicka eticnost. Ne moze biti data od religije. Jer ako religija nesto smislja, onda i nije religija, onda je to organizovana institucija, koja sa religioznoscu i crkvom nema nikakve veze, zloupotreba religije, zbog koje mnogi misle, upravo kritikujuci tu zloupotrebu, da kritikuju upotrebu. To stvara zabludu da je religioznost uopste kao pojava nesto negativno. Jer tu crkvu i religiju, koju bi kritikovali Frojd ili Marks, kritikovace takodje i crkva, koja nije institucija, vec telo Hristovo.
Moral je u stvari spoj ontologije i etike. On je izvan logickog formalizma. Kant je recimo dao ispravnu formu kategorickog imperativa, ali bez osecanja, njegov imperativ ostaje u krajnosti racionalizma. Sopenhauer je sa druge strane, dao znacaj iskljucivo intuiciji, ali je to opet netacno jer predstavlja krajnost iracionalnosti. Odnosno njegov moral se vraca egoizmu, bas zato sto suzbija eticnost a time i njegov korelat-blagodat, svodi se opet na isto, sledi svoju volju, svoje instikte, dok Kantov ima problem, zato sto bez osecanja ne pokazuje zasto bi eticnost uopste imala smisla. Tek onda kada, nuznost, zakon, duznost dolazi kao ispunjenje moralnih osecanja, dakle kad je eticnost
neophodan uslov a ne dovoljan uslov, onda je ono sto Kant prica filosofija morala. Opovrgavajuci i neophodan i dovoljan uslov (jer nije razumeo bitnu razliku izmedju ta dva), Sopenhauer sve u celini sto ima veze sa zakonima je ponistio. Sopenhauerova filosofija morala je u stvari time opovrgla sebe, jer bez apriornosti svega onoga sto je Kant vrlo dobro naslutio, ne dobija se nista. Neuslovljen moral je opet uslov.
Stvarno si car. Rep. 
Dobar post na politiKi. Konacno jedan levicar cije mi se misljenje svidja.
