Gugleta
Zainteresovan član
- Poruka
- 428
KAO I SVAKA prava Pušiona, i ova počinje uvodom koji na prvi pogled nema veze s ostatkom teksta. Ali, pravi znalci znaju da ima.
Papa nam nije dobro i to nije dobro. Što god ja mislio o Crkvi i cijeloj toj priči s njom i oko nje, mora se priznat da je Papa bio, a ostat će i kad umre totalna faca. I bio mi je crnjak vidit ga kako se muči na onom balkonu.
I odmah su se, naravno, našli potencijalni nasljednici, pogotovo onaj šta se preziva ka igrač Ajaxa i počeli prosipat jako inteligentne izjave tipa Crkva je barka koja pušta na sve strane. Ka da je Ljupku Dimitrovski sluša u mladosti.
I, eto, Papa triba bit na izmaku snaga da taj Ajaxov igrač skopča ono što je svakome tko je na ovim prostorima proveo zadnjih petnaestak godina jasno kao dan.
Nećemo sad spominjat sve ono što su neki popovi brijali za vrijeme rata (osobno znam jednog koji je dilao kalašnjikove), dosta je poć deset dana u rikverc i čut izjave.
Bozanić poziva na milosrđe. U redu, prika, idemo onda ovako - u Splitu, a i u Zagrebu, se u zadnjih desetak godina sagradilo toliko crkava da se popovi i bez mobitela mogu dozivat sa zvonika na zvonik.
Istovremeno, u Splitu bolnice izgledaju ka da je rat završija jučer. I to Drugi svjetski.
Znam, sad ćete vi reći da nije posa Crkve pravit bolnice. Znan da nije, ali mogli ste donirat baren za koji aparat ako ništa drugo.
Opet, valja Bozaniću priznat da je ima muda za ono kad je puka izjavu da bi nam bilo dobro uć u EU. Šta bi rekla moja baba, valjat će za dicu. Nakon te izjave EUskepsa je malo popustila, barem u mom selu.
Tako da dođemo do paradoksa u kojem nas u jednu od najliberalnijih „udruga država” uvodi najkonzervativnija organizacija koju je čovjek mogao stvoriti. Tako je to kad živiš u sredini di je pop i Bog i batina iako sam propovjeda da je i jedna i druga uloga grešna.
No, da bi čovik privatno uša u Eurospku Uniju, ne triba mu Gotovina nego samo pasoš i nešto gotovine (znan da se baza s (G/g)otovinom izlazala, ali nije bed).
Tu činjenicu iskoristio je i maj gud frend iz Splita pa je s faksom spičija u Francusku, na neko druženje studenata sličnih fakulteta na kojem su se našli mladi iz svih krajeva bivše nam Jugoslavije i sadašnje Eurospke Unije. Pravo bratstvo i jedinstvo.
Prvo šta je tamo naučio je da je u EU, neslužbeno, službeni jezik engleski. I to je skužija na poprilično apsurdan način.
Standardno je izletija vani u potragu za weedom. Da se, je li, zaweeda stranim dimom kad već nije ponio svog. I snimija u tom nekom dvorištu lika u rege-izdanju. Šta se ono kaže, piše mu na čelu da ima. I najprije ga malo blesi ka da ga kuva, tip mu vrati mig i uleti liku sa:
- Helou! Gat eni viid?
Tip se okrene, dzirne malo okolo i provali.
- Aj hev, a lot. Got eni pejpers?
- Of kors.
I ka, odu negdi sastrane, smotaju bez riječi i zapale. Ono, klasika, trava - konektin pipl i bez dijaloga. I zapali kad ono, nema razlike, ista trava ka i doma. Onda provali.
- Ver a ju from?
- From Belgrejd, Srbija. End ju?
- Iz Splita, jebate!
Tu je onda pala razvaljotka od smija. Onda je lik pozva svoju ekipu from Belgrejd, ovaj svoju iz Splita i bratstvo i jedinstvo se počelo upražnjavati u svih 16. Ovi iz Splita su rolali u svoje rizle, a ovi ih snabdjevali grassom. Sutra su se još polinkali s nekim likovima iz Sarajeva i veselju nije bilo kraja.
******, kad si napušen, engleski je prekompliciran pa ti je ugodnije s ovima koji te kuže iako se, NARAVNO, ne radi o istom jeziku. Samo ga ljudi, eto, razume.
A vrhunska pizdarija dogodila se kad se rulja pokopčala s ruljom iz EU-a. Portugalci, Španjolci, Francuzi, Englezi i tako dalje. Mislim, prijebalo im se, a pošiljka lokalnih i nije bila nešto.
I sad, ka, triba složit neko druženje, a da nije duvanje jer su ovi strejt. Onda su im, pazi ovo, Bosanac, Srbin i Hrvat objašnjavali kako se igra na - graničare. Ovi nikad čuli za tu igru. Samo komentirali da su malo preopterećini granicama.
Uglavnom, uspili su im objasnit koja je ponata igre. Uspili su se čak složit i oko granice i sad je tribalo formirat ekipe. Tu nije bilo beda - na jednoj strani Balkanci, na drugoj ostatak svijeta.
Onda je došlo do zajeba - Slovenac. U koju ekipu njega uvalit? A tip je bio neki frik koji se, ka, nije želio družit s Balkancima jer su prezgaženi cilo vrime, a ostatak Europe ga i nije jeba puno jer je bio malo uživljen. Mislim, tip je prvi dan kupio nekog skupocjenog, rijetkog guštera i igrao se s njim cilo vrime.
I ka, zvali ga Balkanci da igra s njima, a ovaj ih odjeba mrtav - ladan. Ono, neću se igrat s vama. Ostatak Europe ga je onda odjeba isto tako mrtvo - ladno.
Unatoč tome, graničari su trajali jako kratko jer je tip koji je Bosna-Hrvatska-Srbija-ekipi bio graničar inače trenirao vaterpolo. I prvim balunom je žensku iz Portugala tako spičija u glavu da se ženska prosula po podu.
Onda su Europljani donijeli zajedničku odluku da te balkanske igre s granicama nisu normalne. Ukratko, naša ekipa te večeri nije pojebala ništa.
A onda su tako razočarani, odlučili bijes iskaliti na Slovencu. Čekali su da tip zaspe, a onda su mu ukrali guštera. Malo su pomakli poklopac sa staklenke i redom unutra upuhivali dim. I tako sve dok se u staklenci gušter od dima nije vidio. Onda su mu ga vratili.
Večer je završila prilično metaforično. Kad su napušili guštera i sebe, naravna stvar, osjetili su neopisivu glad. Onda su se u mraku ušuljali u tu neku zajedničku prostoriju u kojoj je bio frižider i počeli žderati svima poznatim balkanskim metodama.
I tako su žderali sve dok netko nije počeo otvarati vrata. Ugasili su svitlo i ostali u mraku sa hrpom hrane razbacane po stolu - bez vilica, noževa i sličnih alatki, naravno.
Uletio je noćni čuvar. Upalio svitlo i poprilično se šokirao.
- Vot a fak ar ju duin hiir?! - prosuja je.
- Vi ar hangri! - odgovorili su ovi uglas.
Tip ih je gledao tako šokiran par sekundi, a onda samo provali „Balkans!”, izašao i zatvorio vrata.
Denis Lalić
Papa nam nije dobro i to nije dobro. Što god ja mislio o Crkvi i cijeloj toj priči s njom i oko nje, mora se priznat da je Papa bio, a ostat će i kad umre totalna faca. I bio mi je crnjak vidit ga kako se muči na onom balkonu.
I odmah su se, naravno, našli potencijalni nasljednici, pogotovo onaj šta se preziva ka igrač Ajaxa i počeli prosipat jako inteligentne izjave tipa Crkva je barka koja pušta na sve strane. Ka da je Ljupku Dimitrovski sluša u mladosti.
I, eto, Papa triba bit na izmaku snaga da taj Ajaxov igrač skopča ono što je svakome tko je na ovim prostorima proveo zadnjih petnaestak godina jasno kao dan.
Nećemo sad spominjat sve ono što su neki popovi brijali za vrijeme rata (osobno znam jednog koji je dilao kalašnjikove), dosta je poć deset dana u rikverc i čut izjave.
Bozanić poziva na milosrđe. U redu, prika, idemo onda ovako - u Splitu, a i u Zagrebu, se u zadnjih desetak godina sagradilo toliko crkava da se popovi i bez mobitela mogu dozivat sa zvonika na zvonik.
Istovremeno, u Splitu bolnice izgledaju ka da je rat završija jučer. I to Drugi svjetski.
Znam, sad ćete vi reći da nije posa Crkve pravit bolnice. Znan da nije, ali mogli ste donirat baren za koji aparat ako ništa drugo.
Opet, valja Bozaniću priznat da je ima muda za ono kad je puka izjavu da bi nam bilo dobro uć u EU. Šta bi rekla moja baba, valjat će za dicu. Nakon te izjave EUskepsa je malo popustila, barem u mom selu.
Tako da dođemo do paradoksa u kojem nas u jednu od najliberalnijih „udruga država” uvodi najkonzervativnija organizacija koju je čovjek mogao stvoriti. Tako je to kad živiš u sredini di je pop i Bog i batina iako sam propovjeda da je i jedna i druga uloga grešna.
No, da bi čovik privatno uša u Eurospku Uniju, ne triba mu Gotovina nego samo pasoš i nešto gotovine (znan da se baza s (G/g)otovinom izlazala, ali nije bed).
Tu činjenicu iskoristio je i maj gud frend iz Splita pa je s faksom spičija u Francusku, na neko druženje studenata sličnih fakulteta na kojem su se našli mladi iz svih krajeva bivše nam Jugoslavije i sadašnje Eurospke Unije. Pravo bratstvo i jedinstvo.
Prvo šta je tamo naučio je da je u EU, neslužbeno, službeni jezik engleski. I to je skužija na poprilično apsurdan način.
Standardno je izletija vani u potragu za weedom. Da se, je li, zaweeda stranim dimom kad već nije ponio svog. I snimija u tom nekom dvorištu lika u rege-izdanju. Šta se ono kaže, piše mu na čelu da ima. I najprije ga malo blesi ka da ga kuva, tip mu vrati mig i uleti liku sa:
- Helou! Gat eni viid?
Tip se okrene, dzirne malo okolo i provali.
- Aj hev, a lot. Got eni pejpers?
- Of kors.
I ka, odu negdi sastrane, smotaju bez riječi i zapale. Ono, klasika, trava - konektin pipl i bez dijaloga. I zapali kad ono, nema razlike, ista trava ka i doma. Onda provali.
- Ver a ju from?
- From Belgrejd, Srbija. End ju?
- Iz Splita, jebate!
Tu je onda pala razvaljotka od smija. Onda je lik pozva svoju ekipu from Belgrejd, ovaj svoju iz Splita i bratstvo i jedinstvo se počelo upražnjavati u svih 16. Ovi iz Splita su rolali u svoje rizle, a ovi ih snabdjevali grassom. Sutra su se još polinkali s nekim likovima iz Sarajeva i veselju nije bilo kraja.
******, kad si napušen, engleski je prekompliciran pa ti je ugodnije s ovima koji te kuže iako se, NARAVNO, ne radi o istom jeziku. Samo ga ljudi, eto, razume.
A vrhunska pizdarija dogodila se kad se rulja pokopčala s ruljom iz EU-a. Portugalci, Španjolci, Francuzi, Englezi i tako dalje. Mislim, prijebalo im se, a pošiljka lokalnih i nije bila nešto.
I sad, ka, triba složit neko druženje, a da nije duvanje jer su ovi strejt. Onda su im, pazi ovo, Bosanac, Srbin i Hrvat objašnjavali kako se igra na - graničare. Ovi nikad čuli za tu igru. Samo komentirali da su malo preopterećini granicama.
Uglavnom, uspili su im objasnit koja je ponata igre. Uspili su se čak složit i oko granice i sad je tribalo formirat ekipe. Tu nije bilo beda - na jednoj strani Balkanci, na drugoj ostatak svijeta.
Onda je došlo do zajeba - Slovenac. U koju ekipu njega uvalit? A tip je bio neki frik koji se, ka, nije želio družit s Balkancima jer su prezgaženi cilo vrime, a ostatak Europe ga i nije jeba puno jer je bio malo uživljen. Mislim, tip je prvi dan kupio nekog skupocjenog, rijetkog guštera i igrao se s njim cilo vrime.
I ka, zvali ga Balkanci da igra s njima, a ovaj ih odjeba mrtav - ladan. Ono, neću se igrat s vama. Ostatak Europe ga je onda odjeba isto tako mrtvo - ladno.
Unatoč tome, graničari su trajali jako kratko jer je tip koji je Bosna-Hrvatska-Srbija-ekipi bio graničar inače trenirao vaterpolo. I prvim balunom je žensku iz Portugala tako spičija u glavu da se ženska prosula po podu.
Onda su Europljani donijeli zajedničku odluku da te balkanske igre s granicama nisu normalne. Ukratko, naša ekipa te večeri nije pojebala ništa.
A onda su tako razočarani, odlučili bijes iskaliti na Slovencu. Čekali su da tip zaspe, a onda su mu ukrali guštera. Malo su pomakli poklopac sa staklenke i redom unutra upuhivali dim. I tako sve dok se u staklenci gušter od dima nije vidio. Onda su mu ga vratili.
Večer je završila prilično metaforično. Kad su napušili guštera i sebe, naravna stvar, osjetili su neopisivu glad. Onda su se u mraku ušuljali u tu neku zajedničku prostoriju u kojoj je bio frižider i počeli žderati svima poznatim balkanskim metodama.
I tako su žderali sve dok netko nije počeo otvarati vrata. Ugasili su svitlo i ostali u mraku sa hrpom hrane razbacane po stolu - bez vilica, noževa i sličnih alatki, naravno.
Uletio je noćni čuvar. Upalio svitlo i poprilično se šokirao.
- Vot a fak ar ju duin hiir?! - prosuja je.
- Vi ar hangri! - odgovorili su ovi uglas.
Tip ih je gledao tako šokiran par sekundi, a onda samo provali „Balkans!”, izašao i zatvorio vrata.
Denis Lalić
