Umetnicko u umetnosti
Prikazujem rezultate 1 do 20 od 20

Tema: Umetnicko u umetnosti

  1. #1
    Primećen član Misanthropos (avatar)
    Učlanjen
    20.05.2004.
    Lokacija
    www.differentia-nis.org/forum
    Poruke
    736
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Umetnicko u umetnosti

    Voleo bih da slikari, ako ih ovde ima, procitaju ono sto sledi i daju komentar. Radi se o blagom napadu na status slikarstva (i svih umetnosti, ali u ovom odlomku nece biti reci o drugim rodovima), s obzirom na smisao predstavljanja estetske vrednosti.


    Polazeći od stava da «umetničko delo pripada po rodu jednoj posebnoj formi duhovnog bića, objektiviranom duhu» , a primenjujući ontološki zakon dependencije (u ovom slučaju na estetski predmet) koji se u estetici naziva zakonom objektivacije, Hartman dalje izvodi da «duhovno biće ne može postojati lebdeći u vazduhu, već se jedino javlja počivajući na nekom drugom ontičkom temelju» . U aktu oformljavanja materije stvaralac u nju zatvara ili usađuje duh, da bi recipijent iz ove materije mogao ponovo da ga izvuče. Bez te materijalne osnove duh ne bi mogao da se objektivira, bilo da se radi o pojmovnoj (naučnoj) ili estetskoj objektivaciji. Međutim, u naučnom delu duh biva odvojen od sloja materije i odnos među njima je lakše uočljiv: oni nemaju nikakve druge veze sem te da materija označava duh, odnosno referiše na njega. U umetničkom delu, posebno u onom od estetskog kvaliteta, materija – ili materijalni sloj – jeste onaj na kome se duhovno manifestuje bez referencije: «u književnom i likovnom delu duhovni sadržaj je neposredno vezan za najniži sloj bića realnog, za materijalni sloj.» Ovaj materijalni sloj, na kome se neposredno duhovno javlja, jeste prednji plan umetničkog dela. Karakteristika prednjeg plana je bespojmovna refleksija; relacija recipijent-estetski predmet-recipijent ne postoji u mišljenju i poimanju predmeta, već jedino u čulnoj neposrednosti.
    Relacija uspostavljena u prvom planu nije gnoseološke, etičke ili slične vanestetske prirode. U izolovanoj čulnoj neposrednosti ostvaruje se zadovoljstvo čula u predmetu pod zakonitostima u odnosu boja i oblika, odnosno pod uslovima koje uspostavljaju sredstva i elementi konstitutivni samo za estetski doživljaj. Drugim rečima, jedino je prednji plan takav da se sa sa njega može čitati čist estetski element, ili koji sam predstavlja predmet samog estetskog doživljavanja i estetskih vrednosti. Govoreći o čistom estetskom aktu, Focht kaže da je «fatalna pogreška njene elemente tumačiti kao znakove ili simbole o nečem drugom, tj. uzimati ih u njihovom prenesenom značenju, umjesto u izvornom neposrednom djejstvu.» Naravno, ne može se doslovno prihvatiti da je fatalno kada neko delo tumačimo sa strane njegovog pojmovnog značenja, ali jasno je da takav pristup delu nije onakav kakav bi mogao da zadovolji samu umetničku intenciju: predmetno-upitni stav nije u stanju da primeti pravu estetsku vrednost. Ono što se pri ovakvom posmatranju dela zahvata jeste vanestetski sadržaj u pozadini estetskog predmeta.
    Pojmovni refleksivni odnos prema delu, dakle, uspostavlja se u drugom, pozadinskom planu. U delima slikarske krajnje apstrakcije dela nemaju pozadinu, jer je intencija autora takva da kod recipijenta celokupnu pažnju usmeri na upitanošću neposredovani, čulni, tj. apojmovni element. Ukidanjem plana upitanosti ukida se svaka veza sa vanestetskim. Ako je na delu i vanestetskih elemenata vrednost umetničkog dela se ne menja, jer ova vrednost uvek biva konstituisana jedino na osnovu učešća čistih estetskih elemenata koji se javljaju u prvom planu i koji nemaju intenciju da navode na refleksiju i poimanje.
    Zaprepašćujuć je broj onih koji u prilici kada posmatraju sliku razmišljaju šta ona treba da znači, ili šta je umetnik hteo da kaže. Na delu je, međutim, uvek u pitanju rešavanje jednog autonomno-umetničkog problema.
    3. Vizuelni kvaliteti i autonomno-umetnički izraz. Zastajemo kod prednjeg plana da bismo pokušali da shvatimo u čemu je njegov kvalitet ako pretpostavljamo delovanje na čula bez intencije da njegov sadržaj bude pojmljen (upitan o smislu pred-metnutog na delu). Na delu je, dakle, neka vrsta neposrednog zadovoljstva putem čulnog doživljaja. Pitamo o izvorima ovog zadovoljstva, i šta je to, ili na koji način, specifično predstavljeno da bi bilo estetski vredno. Ono što se javlja na delu u prvom planu jeste «samo zbir na određen način oblikovanih i u slici prostorno raspoređenih obojenih polja, svetlosti i senki, koje posmatraču pružaju mnoštvo tzv. vizuelnih data osećanja» . Ovde naveden primer potiče iz apstraktnog slikarstva, ali momenat koji određuje vrednost i kvalitet dela neophodan je uslov javljanja svakog drugog umetničkog izraza, jer svaki od njih, da bi postojao kao umetničko delo, mora da ima makar prvi plan.
    Konstitucija vizeulnih kvaliteta u prvom planu dela prevashodni je zadatak umetničkog delanja ako se u intenciji ima estetska vrednost. Neophodno je da kvaliteti koji konstituišu estetsku vrednost budu kvaliteti «zasnovani u čulnom materijalu, kvaliteti suštinski emocionalne prirode, takođe i fenomeni izraza, recimo, nelagodnosti, mira, radosti i duhovnog blaženstva, ili, suprotno tome, tuge, tragičnog itd.» Osećajnost iz razloga što delo ne traži intelektualnu kontemplaciju, već dejstvo ostvaruje u neposrednosti čulnog susreta. Međutim, ove emocionalne efekte koji deluju iz prednjeg plana komponuje i uspostavlja isključivo intelekt stvaraoca: «Čin koji vodi do čistog pesništva zove se rad, plansko građenje jedne arhitekture, operisanje sa impulsima jezika.» Ekstraktima boja i oblika kao sredstvima traži se idealna kompozicija ili odnos; zahvaljujući činjenici da takvih kompozicija pa ni elemanata kompozicije u prirodi nema, oni se katkad među umetnicima tretiraju kao apsoluti. Pošto je umetnik prvog plana pred delom uvek u pitanju kako rešiti problem idealnih odnosa elementarnih sredstava u kompoziciji estetske vrednosti, i njegovu delatnost trebalo bi smatrati pre naučnom nego proizvoljnom.



    Funkcionalna analiza

    1. Kandinski: ispovest umetnika o umetničkom. Umetnička ruka oduvek je bila, jeste i biće vođena «razumom i calculom» (Bodler), ali se mali broj umetnika odlučuje da to i saopšti. U apstraktnom slikarstvu i čistoj poeziji, odnosno kada je na delu i iz dela autoritativan prednji plan, objava teorije slikanja i pisanja biva implicitno data već nužnošću koja vlada u odnosima elemenata koji se javljaju. Ingarden je lepo primetio da ako takva nužnost ne bi postojala, estetski predmet ne bi mogao da podnese diferenciju u odnosu na sredinu u kojoj se nalazi, tj. od prirodno datog.
    Vasilij Kandinski je u delu O duhovnom u umetnosti progovorio o bitnim odlikama slikarstva prvog plana. On je likovno stvaranje podveo pod princip, i time obelodanio učešće razuma u stvaranju. Umetnost će - konačno priznanjem umetnika - biti izmeštena iz popularne sfere mističnog ili božanskog zanosa i diktata.
    Govoreći o značaju elemenata (boje i oblika) u slikarstvu bilo kog pravca, on navodi da je Sezan imao takav dar za prepoznavanje odnosa među njima da je uspevao «da od šoljice za kafu napravi biće sa dušom» . Potom o Matisu koji nastoji da predstavi božansko: «A da bi to postigao nisu mu potrebna druga sredstva do predmet (čovek ili nešto slično) kao polazište i samo i isključivo slikarstvu svojstvena sredstva – boja i oblik.» Vidimo da i Kandinski, zajedno sa navedenim autorima, pretpostavlja da boja i oblik imaju poseban kvalitet kojim se element izdvaja i uzdiže do autonomne estetske vrednosti. Kad je u pitanju boja kao estetski kvalitet, on kaže: «Cinober privlači i uzbuđuje poput plamena, koga čovek uvek posmatra sa požudom. Drečava limun žuta nakon dužeg vremena vređa oko, kao što visoki ton trube vređa uho...» Slično značenje pronalazimo i kod Remboa u Samoglasnicima. U svim slučajevima element poseduje autonomni kvalitet, a u osmišljenoj kompoziciji on se kombinuje sa kvalitetima ostalih elemenata koji bivaju odabrani. Ono što izaziva svaki element pojedinačno jeste fizičko dejstvo koje se dogodi i brzo nestane. U kompoziciji elemenata, pak, Kandinski pokušava da ostvari dublju vezu, da pronađe «put kojim boja dolazi do duše» . Ostvarenje kombinacije koja ima moć da izazove treperenje ljudske duše moguće je samo pravilnim odabirom, a potom i rasporedom kvaliteta. Umetnik koji ne poznaje pojedinačne kvalitete elemenata, i ne pokušava da zasnuje novi sistem (i opravda ga u delu, što jeste put u autentično stvaranje), ne može biti u stanju da izradi delo od estetske vrednosti.
    Kandinski je poznavanje kvaliteta pojedinačnih elemenata i njihovih odnosa nazvao poznavanjem unutrašnje nužnosti dela. Ona ne izvire iz ličnog, niti iz onog što je proizvod epohe u kojoj umetnik živi. To je «element čisto i večito umetničkog, koji struji kroz sve ljude, narode i vremena, koji se može videti u delima svakog umetnika, svake nacije i svakog razdoblja, i kao osnovni element umetnosti ne poznaje ni prostor ni vreme» . Za kvalitete koji se nalaze u ličnom i vremenskom Ingarden bi rekao da padaju u subjektivni momenat dopadanja , da se oni nalaze u recipijentu pa stoga moraju biti relativni. Unutrašnja nužnost je, međutim, ono što ne pristaje na subjektivno, jer ne zavisi od recipijenta. O tome Kandinski kaže: «Delovanje unutrašnje nužnosti i takođe razvitak umetnosti jeste rastuće ispoljavanje večno-objektivnog u vremensko-subjektivnom. I tako, sa druge strane, i borba objektivnog protiv subjektivnog.»

    A. R.

    Sva prava zadrzava Filozofski fakultet u Nishu

    Ono sto je pod navodnicima sadrzi i fusnotu, ali se ovde ne moze prikazati pukim kopiranjem.
    Kao sto sam vec kazao, ovo je izvuceno iz konteksta (prvi deo nosi podnaslov Estetska vrednost), ali i ovako je, nadam se, razumljivo.



  2. #2
    TanjaLinija
    Guest

    Podrazumevano

    Epa posto je iz poruka iz Nisa i jos sa filosofskog- procitacu, neka je i napad.

  3. #3
    TanjaLinija
    Guest

    Podrazumevano

    Nemam vremena za duzi odgovor, nakon prvog citanja pisem prve primedbe (a pristalica sam citanja nekoliko puta u razlicitim okruzenjima, pozeljno i raspolozenjima i tek onda davanja odgovora, znaci krsim to svoje pravilo ali razlog je taj sto ne znam kada cu biti u prilici da se javim opet):

    -Zasto je relevantan vazduh u Hartmanovoj tvrdnji?
    (pitanje za filosofe ali i pitanje upuceno piscu teksta, jer celi tekst pocinje od ove tvrdnje)

    -Ne slazem se sa tvrdnjom da apstraktni slikari imaju tendencije koje im se u tekstu pripisuju.

    -“Na delu je, međutim, uvek u pitanju rešavanje jednog autonomno-umetničkog problema.”

    U ovu tvrdnju treba ubaciti “izmedju ostalog”. Jer nije ni “autonomno-umetnicki problem” sveobuhvatna definicija jednog umetnickog dela.

    -Mislim da bi prvom delu teksta dobro dosao jedan presek zapadno-evropske potrage za smislom sveta u vidu naucnih, umetnickih i alhemickih procesa koji su se nekad tajno a nekad javno odvijali izmedju 15 i devetnaestog veka.

    Uzmimo na primer --->Kameru Obskuru<---. Kada pratimo njenu primenu u nauci i umetnosti dolazimo do jako bitnih otkrica. Tu se onda mozemo vratiti na Hartmana.

    -Volela bih da mi se poblize objasni “bespojmovna refleksija”.

    -“Zaprepašćujuć je broj onih koji u prilici kada posmatraju sliku razmišljaju šta ona treba da znači...”.
    Mene zanima na osnovu cega je autor izneo ovaj zakljucak. Da li je zakljucku prethodio reaserch, ako da, kakav?

    -“Ekstraktima boja i oblika...”- navode se samo dva likovna elementa od 7-8 koliko ih trenutno poznajemo.
    Zasto se ovim likovnim elementima daje prednost nad drugim elementima?

    -Pominjanje “objektivnog i subjektivnog” od strane Kandinskog smatram neozbiljnim ili blaze receno nedovoljno objasnjenim referencama. Narocito je objektivno pojam koji je diskutabilan kod Kandinskog.

    Koriscenje pojmova kao “vredja oko i uho” je opet, za mene, krajnje neprofesionalan izraz, plodno tle za nesuvisle razgovore amatera, nikako za ozbiljniji razgovor.


    Tekst mi se u sustini dopada ako to nesto znaci. Ne vidim kako moze biti protumacen kao “blagi napad na status slikarstva”.
    Uopste, na koji status slikarstva se tu misli?

    Do sledeceg puta.
    Pozdrav
    Tanja Linija
    a.k.a. Da-an

  4. #4
    Primećen član Misanthropos (avatar)
    Učlanjen
    20.05.2004.
    Lokacija
    www.differentia-nis.org/forum
    Poruke
    736
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    Citat Original postavio TanjaLinija
    -Zasto je relevantan vazduh u Hartmanovoj tvrdnji?
    (pitanje za filosofe ali i pitanje upuceno piscu teksta, jer celi tekst pocinje od ove tvrdnje)
    Mislim da ovde nisi dobro razumela citat: ...Hartman dalje izvodi da «duhovno biće ne može postojati lebdeći u vazduhu, već se jedino javlja počivajući na nekom drugom ontičkom temelju».

    Citat Original postavio TanjaLinija
    -Ne slazem se sa tvrdnjom da apstraktni slikari imaju tendencije koje im se u tekstu pripisuju.
    Mali broj umetnika (ne samo slikara), a jos manji broj onih koji su ekstaticki uzivaoci nje bi pristalo na to da bilo kakve tendencije budu obelodanjene (ili pretpostavljene). Kada postoje takvi obozavaoci najlakse (i najpametnije) je postati umetnikom.

    Citat Original postavio TanjaLinija
    -“Na delu je, međutim, uvek u pitanju rešavanje jednog autonomno-umetničkog problema.”

    U ovu tvrdnju treba ubaciti “izmedju ostalog”. Jer nije ni “autonomno-umetnicki problem” sveobuhvatna definicija jednog umetnickog dela.
    Ovde se ne radi o tome da se obuhvati i ono sto po sebi ne pripada umetnickom izrazu, za sta je strucni naziv "vanestetski kvalitet", otud i "vanestetska vrednost" koju ovaj kvalitet uspostavlja. U tekstu se postavlja pitanje specificno umetnickog u umetnosti (zato i nosi naziv Umetnicko u umetnosti, mada bi preciznije bilo Estetsko [ili specificno umetnicko] u umetnosti). Dakle, u delu pokusavam da pronadjem i izdvojim ciste estetske kvalitete koji ne referisu na naucno, religiozno ili filozofsko pitanje. Ovo mozda nije dovoljno eksplicirano u tekstu jer sam ovde preneo samo delic tog teksta, ne vidi se mozda kontekst... zato se izvinjavam ako je to uzrok zabune.

    Citat Original postavio TanjaLinija
    -Mislim da bi prvom delu teksta dobro dosao jedan presek zapadno-evropske potrage za smislom sveta u vidu naucnih, umetnickih i alhemickih procesa koji su se nekad tajno a nekad javno odvijali izmedju 15 i devetnaestog veka.
    Opet bi se radilo o vanestetskom. Sve sto se tice smisla (sveta, covekova bivstvovanja, i slicnog) pitanje je za pojmovni, filozofski diskurs. Ne moze ozbiljno da izgleda metafizika jednog Klea u poredjenju sa metafizikom Hajdegera. Oko toga ne bi trebalo trositi reci.

    Citat Original postavio TanjaLinija
    -Volela bih da mi se poblize objasni “bespojmovna refleksija”.
    Refleksija je doslovno od-nosenje, a ne nuzno i misljenje. To da se radi o bespojmovnoj refleksiji samo blize odredjuje o kakvom se od-nosenju radi (da nije u pitanju pojmovni odnos, tj. misljenje kakvo postoji u filozofiji ili nauci).

    Citat Original postavio TanjaLinija
    -“Zaprepašćujuć je broj onih koji u prilici kada posmatraju sliku razmišljaju šta ona treba da znači...”.
    Mene zanima na osnovu cega je autor izneo ovaj zakljucak. Da li je zakljucku prethodio reaserch, ako da, kakav?
    Opet se radi o refleksiji koja nema pojmovnih karakteristika. Ako bi se na delu radilo o nekom metafizickom pitanju, da ponovim vec receno, umetnik bi bio u ozbiljnijem odnosu prema problemu kada bi o njemu govorio sa stanovista pojmovnog razumevanja (umetnicki alat i umetnicki elementi mogu lako da povrede pitanje smisla, ako dobro razumes sta hocu da kazem).

    Citat Original postavio TanjaLinija
    -“Ekstraktima boja i oblika...”- navode se samo dva likovna elementa od 7-8 koliko ih trenutno poznajemo.
    Zasto se ovim likovnim elementima daje prednost nad drugim elementima?
    Ovo je dobro pitanje, i mogu da kazem da sam zato i postavio tekst ovde. Naime, ono sto sam ja do sada mogao da zakljucim o sredstvima u likovnoj umetnosti, jeste postojanje dva elementa (iz kojih se drugi, ako ih ima, mogu izvoditi) o kojima govore Kandinski i Kle, a koji mi odavde (kao filozofu a ne teoreticaru ili kriticaru umetnosti ili knjizevnosti) izgledaju kao dovoljni uslov za konstituisanje apstraktnog likovnog izraza. Dakle, ako neko od vas zna jos neke elemente koji mogu da budu konstitutivni za autonomni umetnicki izraz (estetski kvalitet) molio bih da mi saopsti koji su.

    Citat Original postavio TanjaLinija
    -Pominjanje “objektivnog i subjektivnog” od strane Kandinskog smatram neozbiljnim ili blaze receno nedovoljno objasnjenim referencama. Narocito je objektivno pojam koji je diskutabilan kod Kandinskog.
    Nema nikakvih pitanja oko toga sta je objektivno a sta subjektivno u datom kontekstu, kao ni u kontekstu Kandinskog. Ne znam na koji nacin moze da predstavlja diskutabilno; pojasni ako si nesto videla sto ja nisam.

    Citat Original postavio TanjaLinija
    Koriscenje pojmova kao “vredja oko i uho” je opet, za mene, krajnje neprofesionalan izraz, plodno tle za nesuvisle razgovore amatera, nikako za ozbiljniji razgovor.
    Ne radi se ovde o tretiranju boje kao neceg nepodobnog u izrazu, nego o jednom kvalitetu boje (cesto pozeljnom). Ono sto je stavljeno pod navodnike sadrzi i fusnotu, a konkretni citat jeste rec Kandinskog. (Na nesrecu, citate nisam mogao da obelezim fusnotama i ovde, mada je u originalu obelezeno.)

    Citat Original postavio TanjaLinija
    Ne vidim kako moze biti protumacen kao “blagi napad na status slikarstva”.
    Uopste, na koji status slikarstva se tu misli?
    U tekstu koji sam ovde kopirao mozda se toliko ne naslucuje, jer je jos uvek samo priprema za ono sto dolazi. Kljucno je naciniti korak distinkcije cistog estetskog kvaliteta od vanestetskih (etickih, religioznih, drustvenih, pedagoskih, kataraktickih, itd.), cime dolazimo do ciste estetske vrednosti, tog ekstrakta koji se nadalje posebno tretira i kome dodeljujem novi status s obzirom na njegovo autonomno vazenje, smisao, funkciju, itd.

    Nije rec samo o slikarstvu, ali u prilozenom tekstu radi se o analizi elemenata karakteristicnih samo za likovnu umetnost.

  5. #5
    TanjaLinija
    Guest

    Podrazumevano

    Dobro Jutro Nis, da li se cujemo?



    Znaci pitanje koje si hteo da postavis je:
    Koji su to osnovni elementi likovnog izraza.

    Jel tako?

    Pa jeste, kao sto si i sam priznao. To si trebao odmah da navedes. Da bi dobio odgovor.

    NEZNANJA se nikada ne treba stideti. Stid treab da je vezan za lenjost duha.

    A sad da ti odgovorim dalje.

  6. #6
    TanjaLinija
    Guest

    Podrazumevano

    A posto nemam vremena preterano, da se bacim na javaznije.

    Shvatila sam ja citat i Hartmana ali je moje pitanje bilo upuceno TEBI: o tvom stavu prema Hartmanu i zasto si ga udenuo tu gde si ga prikovao.

    A kao prvo: stvarno je nezahvalno razgovaratio o tekstu koji je u uzradi i objavljen nekompletan.

    Kao trece: znas li ti koliko je vesla potrebno posisati da bi neko shvatio da je takozvana suva estetika usko vezana za te vanestetske norme homo sapiens-a? A tek koliko dodatnih vesala i poneko jedro, da bi se shvatilo da ljudska CULA na kojima prosecno covek pa i Esteta bazira svoj nauk- nisu jedino merilo sveta, a samim tim i jako varljiv oslonac za tako neznu oblast kao sto je Estetika.


    Za kraj:

    Ti kao i svako ko se bavi bilo kojom naukom mora da potkove dobro a ako je ikako moguce i odlicno svaku TVRDNJU.

    Znaci kad ti kazes da "mali broj umetnika" nece ovo ili ono, moras odmah da navedes UZORAK TVOG ISPITIVANJA, statistike research itd. Inace moze i baba na pijaci da kaze: ma sine, mali broj umetnika ovo pa ono. Ali ti verovatno nemas pretenzije da sedis na pijaci i prodajes te price, nego se bavis naucnim radom?

    Ne bih ti ovo sve ni pisala, jer smatram da onaj ko se gadja sa ad hominem ne treba ni da mi se obraca te ga izbegavam, nego te vadi to sto si naveo da si iz Nisa. Koji je moj rodni grad. Centar mog detinjstva koji cu uvek voleti. Pa ti gledam kroz prste.


    Ovo su ti osnovni likovni elementi:
    -tacka
    -linija
    -boja
    -povrsina
    -volumen
    -tekstura
    -oblik

    na osnovu kojih se gradi sve u likovnoj umetnosti.
    Postoje razlicite definicije ovih elemenata. A u skorije doba pojavio se jos najmanje jedan element koji ima sanse da udje u osnovne elemente. To bi bilo VREME.
    Kroz Video Art i najpre Fotografiju VREME je uslo na velika vrata, odnosno vremenska jedinica, najzad i sa pravom. Zato se i zovu TIME BASED ARTS.
    I to je dobro znati, jer VREME je kroz konceptualnu umetnost i INSTALCIJU uslo u slikarstvo. A koliko se iz tvog teksta moze videti slikarstvo je predmet tvog proucavanja. Ono je samo deo UMETNOSTI. (Znaci naslov treba da ti bude promenjen isto, ako je tako.)

    Pozdrav
    TanjaLinija
    a.k.a. Ra wu-wei

  7. #7
    Primećen član Misanthropos (avatar)
    Učlanjen
    20.05.2004.
    Lokacija
    www.differentia-nis.org/forum
    Poruke
    736
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    Citat Original postavio TanjaLinija
    Znaci kad ti kazes da "mali broj umetnika" nece ovo ili ono, moras odmah da navedes UZORAK TVOG ISPITIVANJA, statistike research itd. Inace moze i baba na pijaci da kaze: ma sine, mali broj umetnika ovo pa ono. Ali ti verovatno nemas pretenzije da sedis na pijaci i prodajes te price, nego se bavis naucnim radom?
    Nadalje u tekstu navedeni su i autori koji tvrde ono sto ja napadam. Dakle, tvoja optuzba ne stoji.

    I, sa strane posmatrano, izgleda mi kao da zauzimas nekakav stav ucitelja prema meni, kao da ja od tebe treba da saznajem ono sto se tice i argumentovanja, a ne samo ono sto sam izneo kao pitanje i trazio usput stav umetnika prema jednom estetickom tekstu. Ne znam otkud i cemu to.

    Citat Original postavio TanjaLinija
    Ne bih ti ovo sve ni pisala, jer smatram da onaj ko se gadja sa ad hominem ne treba ni da mi se obraca te ga izbegavam, nego te vadi to sto si naveo da si iz Nisa. Koji je moj rodni grad. Centar mog detinjstva koji cu uvek voleti. Pa ti gledam kroz prste.
    Dobro. Lepo je sto volis svoj rodni grad. Ja ga, npr. ne bih nikada napustio. Ali to je druga tema o kojoj mozes citati u nekim mojim postovima na odeljku Filozofija ili Politika. Ipak, opet se vidi nekakav nadmeni stav. Ja sebe, na ulici, na fakultetu, u Srbiji, pa i na ovom forumu dozivljavam skoro kao boga, tako da mi nije normalna situacija da se meni neko tako obraca. Rekao bih da ni ti nemas razloga za to.

    Citat Original postavio TanjaLinija
    Ovo su ti osnovni likovni elementi:
    -tacka
    -linija
    -boja
    -povrsina
    -volumen
    -tekstura
    -oblik
    Pitao sam da li postoje neki elementi koji se ne mogu izvesti iz dva koja sam nazvao osnovnim - iz boje i oblika. Ovo sve sto vidim moze da se podvede pod ta dva osnovna elementa. No, zahvaljujem ako je ovo odgovor iz nekog udzbenika ili onako kako se to uci na akademiji. Ja posmatram sa filozofskog aspekta koji bi se zadovoljio mojom tezom po kojoj postoje dva osnovna elementa.

    Citat Original postavio TanjaLinija
    Postoje razlicite definicije ovih elemenata. A u skorije doba pojavio se jos najmanje jedan element koji ima sanse da udje u osnovne elemente. To bi bilo VREME.
    Kroz Video Art i najpre Fotografiju VREME je uslo na velika vrata, odnosno vremenska jedinica, najzad i sa pravom. Zato se i zovu TIME BASED ARTS.
    I to je dobro znati, jer VREME je kroz konceptualnu umetnost i INSTALCIJU uslo u slikarstvo.
    Savremeni vidovi umetnickog izraza (narocito ovi koje si pomenula) u meni izazivaju gadjenje. Produkti postmoderne kulture i (anti)duhovne atmosfere. Poznajem dobro to sto si navela, i planiram da pisem i o tome, ali kad budem imao malo vise vremena. Ono na sta sam se ja fokusirao, a sto se, kako vidim, ne primecuje, jeste cist estetski kvalitet kao ono sto je specificno umetnicko.

    Ako zelis mogao bih da dam kracu kritiku o savremenom umetnickom izrazu (koji vise nema mnogo veze sa slikarstvom), da ukazem koliko je umetnost time srozana, izgubila i ono malo duhovnog sto je imala; i mozda cu to da uradim, bas zato sto ti je Nish rodni grad.

    Ipak, hvala na informaciji o elementima, mada time moja teza nije pobijena.

  8. #8
    TanjaLinija
    Guest

    Podrazumevano

    A kako bi bilo da mi jasno navedes tvoju tezu?*~


    Miiisliiim lepo je to sto sve postoji tamo negde medju redovima koji nisu objavljeni- ali daj makar tezu na videlo (ukoliko je ostali koji citaju vide jasno- nek mi nacrtaju, ja braco em sestre necu da coravim i da je trazim).

    Da ti kazem ja nesto a ti se osecaj kao povredjeni samoproklamovani virtualni bog koliko hoces:
    Ne mozes da dajes kritike umetnosti a da ne poznajes ni osnovne elemente likovnog izraza.
    Ni iz ugla filosofije, estetike a cak ni iz pijacnog ugla. (Mozes ali sa katastrofalnim posledicama po tebe, a ja to nikom ne zelim.) A kad kazem ‘poznajes” ne mislim samo da znas napamet listu elemenata.

    Vidis da je i Kandinski srao kao grlica* a kamo li nece sitnija boranija. A ti nadji literaturu o elementima. Pa i Platon je isao kod nekoga u skolu i imao neke “udzbenike” pa sta mu je falilo? Ne odbacuj odogovor, koji si ionako trazio, o elementima, tako lako.

    Boja je nadogradnja svetlosti. Prvo je bitna kolicina pa zatim svojstva (svetlosti). Znaci volumen odnosno kolicina svetlosti ide ispred (u smislu najophodnijeg da se prenese neko znacenje) boje kao likovnog elementa. To sto ljudi vole boje (ne gade ih se) nije nista pogresno niti kazem da su boje nebitne, dapace, nego UKOLIKO vec neki lenji djak ima potrebu da od 7 ionako osnovnih elemenata bira dva, treba makar da zna bez koja dva se ne moze stvoriti ista.

    Od cega je tebi muka to je isto tvoja licna stvar. Jedan esteticar umetnosti ili filosof ili istoricar umetnosti ili istoricar ne sme da bude slabog zelu'ca i da stavlja svoj zeludac ispred svega. Treba uostalom i ovaj savremeni period u umetnosti ciji smo svedoci, staviti u jednu siru sliku i tok Umetnosti uopsteno gledano.
    zakljucak:
    Gadjenje (niti bilo koji privatni sentiment, obrati paznju: nisam rekla emocija) ne sme da ide ispred --->kriticke misli<---.

    Sa druge strane shvatam tvoje imenovano gadjenje prema odredjenim pojavama u savremenoj umetnosti, jer kao i u zivotu tako i u Umetnosti mnogo je kukolja a zrna su retka. Medjutim neko ko poznaje Istoriju Umetnosti dobro (nije samo citirao druge u svojim radovima za vreme studija) reci ce da je slicnih pojava bilo u svim prethodnim vremenima, u skladu sa vremenima.

    Ne idem na ostale diskusije (trenutno). Nemam vremena. Ako imas sta o Nisu da kazes od znacaja reci bolje ovde. O (takozvanom mom) nadmenom stavu: ako covek to kod mene vidi kao najpreteznije onda bolje i da ne razgovara sa mnom. Ko kad bi neko Njutnu prebacivao sto ne izbiva iz sobe. Ili Tesli sto brise kasike.


    * Ne stojimo na ramenima dzinova da bi videli daleko. Nego prvo svakog dzina treba da zavolis, da mu se divis a onda da ga odbacis i pobedis ga. Bacis u prasinu. Pa tek ce te onda oni pustiti da sedis na njihovim ramenima. <--- ovo mi je neka slika iz koje se moze roditi i neka prica, a koja je nastala kao asocijacija u toku procesa misli na licu mesta, koje zovemo krstarica


    Nemoj da mi pises o umetnosti sa stavom “ono malo sto je imala duhovnog”. Molim te. Umetnost imala malo duhovnog? Jel? To bre ni Marcel Duchamp nije mogao da ispiski. A on je napadao slikarstvo na sav glas (sto argumentovano sto kao sivonja) i od njega se mnogo moze nauciti. Plus Marcel je i stvarao- i to KAKO stvarao. A ti jel stvaras? Ili samo teoretises? Zato jedna rec Kandinskog vredi vise od 1000 reci 1000 teoreticara- jer je on stvarao. Cak ni Itten nije tvrdio drugacije (procitaj njegova naklapanja o bojama).

    Citat, TanjaLinija, univerzalna kosmicka istina broj 2:
    --->Umetnost JESTE duhovnost.<---

    Sad, ti ako kazes ‘imala je malo’ (znaci radi se o kolicini?) onda navedi prvo sta je za tebe umetnost a sta duhovnost.

    Ako imas sta konstruktivno da kazes- pisi rado cu citati. Ne ocekuj nista .ocekivano. od mene za uzvrat.

    *~Ouroboros! (Daj babo glavu). Daj Tezu.

  9. #9
    Primećen član Misanthropos (avatar)
    Učlanjen
    20.05.2004.
    Lokacija
    www.differentia-nis.org/forum
    Poruke
    736
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    Smesna neka osoba.

    Vise citaj, udubi se u to sto radis, i pokusaj da zauzmes stav sa aspekta istorije duha, dakle, sa aspekta funkcije umetnickog dela, kao filozof umetnosti. Istoricar umetnosti o umetnosti nista ne zna.

    Odjavljujem se.

  10. #10
    Guest

    Podrazumevano

    OK.

    Mislim da ne umes koncizno da izlozis tezu.

    Pazi!?- istoricari umetnosti nista ne znaju o umetnosti. (?) Nije da ih nesto obozavam. Ali ovakva plitka uopstavanja jedne profesije stvarno ne dolice nekome ko bi da se nesto kao "hrve" sa statusom umetnosti itd.

    No, ok. Sad makar znas sedam osnovnih likovnih elemenata.

  11. #11
    Guest

    Podrazumevano TanjaLinija

    u potpisu gornjeg i donjeg: Tanja Linija

    OK.

    Mislim da ne umes koncizno da izlozis tezu.

    Pazi!?- istoricari umetnosti nista ne znaju o umetnosti. (?) Nije da ih nesto obozavam. Ali ovakva plitka uopstavanja jedne profesije stvarno ne dolice nekome ko bi da se nesto kao "hrve" sa statusom umetnosti itd.

    No, ok. Sad makar znas sedam osnovnih likovnih elemenata.

    -
    Ima jos slova u toj azbuci...

  12. #12
    Primećen član Misanthropos (avatar)
    Učlanjen
    20.05.2004.
    Lokacija
    www.differentia-nis.org/forum
    Poruke
    736
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: TanjaLinija

    Sada je stvarno dosta. O cemu ti mozes da govoris: nisi procitala ni Ingardena, ni Hartmana, ni Fochta, niti bilo kog filozofa, a govoris o duhu? Prilazis umetnickom delu s nekakvim mistificiranim odusevljejem, kao da se prilazi totemu. I onda negiras kada neko sprovede analizu dela (koju je trebalo da sama sprovedes ako si se bavila problemom umetnickog) bez i malo obzira prema mnenju, i sa stanovista duha odredi mesto umetnickom izrazu i kvalitetu u totalitetu kulture ili drustva.

    Ja sam bio obziran i nisam hteo da postavim jednom obozavaocu mistificirane umetnosti i savremenih kojestarija pitanje sta je to duhovno u umetnosti, s obzirom na to da mi ti ne mozes dati odgovor. Necu ni sada to pitanje postaviti, iako bi se jos jednom pokazalo da se jos uvek nisi pitala cemu umetnost, cemu umetnicki izraz i koliki je njegov udeo u kreiranju duhovne atmosfere, jer vise ne zelim da razgovaram sa nekim ko nema osnovno vaspitanje u komunikaciji. Tipicno palancki duh.

    Rekoh, odjavljujem se i ne zelim da nastavim sa ovakvom komunikacijom. Nauci da razgovaras, i, kao sto rekoh, citaj malo kvalitetniju literaturu.

  13. #13
    TanjaLinija
    Guest

    Podrazumevano

    Na osnovu cega ti zakljucujes da nisam procitala nijednog od filosofa koje si naveo?

    Bas me zanima da mi navedes sta sam onda procitala? (i kako to radis ako mozes navedi, da nije slucajno sto sam rekla da ne idem na pomenute diskusije?

    Ne vredja me to sto pominjes palanku jer ja da sam se rodila i u Donjem Brijanju, kao sto nisam, bila bih ponosna na to. A kao sto rekoh rodila sam se u Nisu. Zivim u Holandiji gde sam i zavrsila dva fakulteta od kojih su oba u direktnoj vezi sa Umetnoscu. Palanacki duh sa druge strane izbegavam... jedan moj pradeda koji je studirao na Sorboni poducavao me tome, npr. btw.

    Dakle i ta glupost koju si odvalio o cemu se ja jesam a o cemu nisam pitala---> najvise govori o tebi. O meni samo da sam sagovornik koga ne umes da cujes.

    Malo te je povredilo to sto se otkrilo da nisi znao ni osnovne elemente likovnog izraza i sad se odjavljujes ali usput vredjas.


    Sve u svemu vise sam ocekivala od ovog razgovora ali nema veze. Mozda i nisi Srbin ili nemas plemeniti genetski kod. Mozda si samo balav. Ili ti je los dan (najbolja mogucnost). Ima raznih mogucnosti...

    Pozdrav
    Udisi Niski vazduh i uzivaj. Ja udisem ovaj i uzivam.
    :wink:

  14. #14
    TanjaLinija
    Guest

    Podrazumevano

    Znaci ne odjavljuj se ti, ovo je tvoja tema. Mozda se javi jos neko da kaze koju suvislu, sto bi bilo lepo, ja ocigledno ne umem tako da me ti razumes, te idem ja.
    Ciao 8)

  15. #15
    Primećen član Misanthropos (avatar)
    Učlanjen
    20.05.2004.
    Lokacija
    www.differentia-nis.org/forum
    Poruke
    736
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    Citat Original postavio TanjaLinija
    Mozda i nisi Srbin ili nemas plemeniti genetski kod.

    Dakle: ako nisam Srbin, nisam pametan ili vredan :shock: :shock: :shock: :shock: :shock:

    Jesam Srbin, i zalim zbog toga. Vise postujem Hrvata nego Srbina, i vise volim bilo koju drugu zemlju od Srbije. I sta onda? Srbi su pametniji? Ha, ha, ha! Pa ti si stvarno neko derle iz crtaca.

    Izvini na ovome, samo mi reci gde se to zavrsavaju tako lagano dva fakulteta, da odem i ja tamo, da zavrsim desetak, mada ocigledno ne bih stekao neko znanje.

    Inace, oko elemenata nista mi ne znaci ono nabrajanje, niti bi ijednom filozofu umetnosti to znacilo. Stav da su dva osnovna elementa boja i oblik nije pobijen. Tako da nemam cak ni za sta da ti zahvalim.

    Uzivaj.

    PS: Uzgred, moj ded je radio na njivi, cuvao stoku, jurio seljanke. Zavrsio je samo srednju skolu. Nije bio na Sorboni. Licno se ne znaju. Ali dobro je da si se pohvalila. I ja te sada vise postujem, i verujem da znas vise no sto si pokazala, i da se lepse ponasas, bas zbog dedinih studija na Sorboni.

  16. #16
    Domaćin Goscica (avatar)
    Učlanjen
    21.12.2003.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    4.565
    Reputaciona moć
    97

    Podrazumevano

    Ajde ljudi malo vise tolerancije i vratite se temi, bez aluzija na neciju nacionalnost i sl. stvari (kao npr.licna prepucavanja)

  17. #17
    Primećen član Misanthropos (avatar)
    Učlanjen
    20.05.2004.
    Lokacija
    www.differentia-nis.org/forum
    Poruke
    736
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano

    Sto se mene tice, mozes i da zakljucas temu. Nije bila dobra ideja postaviti ozbiljno pitanje ovde. Ocekivao sam odgovore koji ne bi imali za cilj da se lece kompleksi nize vrednosti. Ovako sve nekako dobija licni karakter. To mi nije bila namera.

    Verovatno vise nece biti odgovora na moje pitanje, tako da bi "katanac" bilo razumno resenje.

  18. #18
    TanjaLinija
    Guest

    Podrazumevano

    Goscice
    Ja mislim ops: da sam pokazala dovoljnu dozu tolerancije kada sam rekla da se ja povlacim sa teme, ne bi li se stvorili uslovi da se jave ljudi koji ce suvislo reci nesto o temi.

    Vise ne mogu da ucinim u tom pravcu.
    A i nesto nemam vremena... (elegantno resenje gvozdena vrata melje). -->Ovo i pisem zbog tebe<--

    Bice prilike za lepse razgovore, nadam se, meni se ovaj Forum Krstarice svidja. Dolazicu kad mogu. Najvise zbog melanholije prema matici. I da cujem pokoju novu rec
    Pozdrav ti.

  19. #19
    Domaćin Goscica (avatar)
    Učlanjen
    21.12.2003.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    4.565
    Reputaciona moć
    97

    Podrazumevano

    Citat Original postavio Misanthropos
    Sto se mene tice, mozes i da zakljucas temu. Nije bila dobra ideja postaviti ozbiljno pitanje ovde. Ocekivao sam odgovore koji ne bi imali za cilj da se lece kompleksi nize vrednosti. Ovako sve nekako dobija licni karakter. To mi nije bila namera.

    Verovatno vise nece biti odgovora na moje pitanje, tako da bi "katanac" bilo razumno resenje.
    Temu ostavljam otvorenu, jer ce mozda jos neko pozeleti nesto da napise...Mislim da nije u redu da se ovaj forum podcenjuje samo zato sto nisi dobio odgovor koji si mozda ocekivao.Mozda ova tema i jeste vise za forum Filozofija, ali nema razloga da ne bude postavljena i ovde gde se ljudi sem prakticnog rada bave i teorijom umetnosti.Licno bih volela da i dalje dolazis ovde i ucestvujes aktivno u svim diskusijama.Poz.!

  20. #20
    Domaćin Goscica (avatar)
    Učlanjen
    21.12.2003.
    Pol
    ženski
    Lokacija
    Beograd
    Poruke
    4.565
    Reputaciona moć
    97

    Podrazumevano

    Citat Original postavio TanjaLinija
    Goscice
    Ja mislim ops: da sam pokazala dovoljnu dozu tolerancije kada sam rekla da se ja povlacim sa teme, ne bi li se stvorili uslovi da se jave ljudi koji ce suvislo reci nesto o temi.

    Vise ne mogu da ucinim u tom pravcu.
    A i nesto nemam vremena... (elegantno resenje gvozdena vrata melje). -->Ovo i pisem zbog tebe<--

    Bice prilike za lepse razgovore, nadam se, meni se ovaj Forum Krstarice svidja. Dolazicu kad mogu. Najvise zbog melanholije prema matici. I da cujem pokoju novu rec
    Pozdrav ti.
    Tanja sve si sama rekla, dodji kad mozes i ne bi bilo lose da se registrujes! Pozz.!

Slične teme

  1. UMETNICKO KLIZANJE-FIGURE SKATING
    Autor BUBIVII u forumu Ostali sportovi
    Odgovora: 99
    Poslednja poruka: 02.01.2016., 22:28
  2. Umetnicko klizanje-SP prenos?
    Autor IllyriaDuncan u forumu Televizija, radio i novine
    Odgovora: 17
    Poslednja poruka: 27.03.2009., 15:11
  3. Umetnicko klizanje ~ ima li josh koje?
    Autor loop u forumu Televizija, radio i novine
    Odgovora: 31
    Poslednja poruka: 27.03.2006., 16:41
  4. idite na umetnicko klizanje
    Autor KLIZACICA u forumu Ostali sportovi
    Odgovora: 4
    Poslednja poruka: 21.12.2004., 15:30

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •