osnivanje nove porodice

:lol: moze odma',al' pod uslovom:OVAJ TATA I OVA BEBA!
1.jpg
 
ja mislim da bioloski osecam da je vreme ali jedan deo mene to ne moze da zamisli a mislim da imam bas dosta godina
mislim i kakva bi to bila deca, ja sam kreten
ali opet, en postoje savrseni roditelji
onda, ajde deca, nego gde da navatam nekakvog muza.
niko nece da bude muz, ili nisam dovoljno OK da me neko vidi u tome. oni koji mozda i bi to oce jer su racionalni pa kao vreme je, aj ti da budes.. onda izvrtim scene iz filmova u glavi
pa onda taj muz vara i donosi bolesti u kucu,a ko zna kad bih i ja varala tada
pa onda ja ne znam ni sta cu da radim, ne drzi me mesto
ali mozda bi se to regulisalo kad bih rodila neko dete. posto imam puno godina mozda je to problem.
hehehe dakle veshtacka oplodnja.
a ja i ne znam sta da pricam s decom, moja bi bila idioti izvinjavam se idiotima. kako smo licemerni sto pominjemo ljude sa posebnim potrebama, ja sam sad u demokratskoj zemlji inace cmok cmok svima

ne znam ni gde bih stanovala. i sta ako zatrudnim nekim slucajem mozda bih pocela da mislim o abortusu i onda bih postala gora posle. opet tu su mi roditelji. i sta s njima. pa onda vrtici, ja nisam ljudski isla u vrtic. onda bih verovatno videla koliko sam nesavrshena.

e da kazu da kad ostranite plod da ostaje detetova energija!!! i da posle 9 meseci postoje neki simptomi porodjaja. to sam procitala kod nekog rusa. ludilo

uzas. koji je drugi put ako nemate dete. samci su osudjeni na muceenje_ ok znam ok samce ali oni imaju neki aktivan zivot. ali sta posle nekih godina kada niste dovoljni sami sebi odnosno treba neko da vam donese leba i mleka. i da vas vodi kod doktora. zamislite one scene 5 dana se raspadate u stanu i onda vas nadju kad pochne da se je l oseca.. samoca. mada ja volim da sam sama ponekad i da razmisljam. valjda necu poludeti.

hm...manastir??? ali to je tek poseban rezim )i verovatno deluje smeshno mada nisam sigurna koliko je smeshno(. ´

eto nekako i zavidim ljudima koji imaju danas stabilne brakove ali ne mogu sebe da vidim sada u tome, a mozda je problem sto nisam samostalna, a opet nikakoda se osamostalim. eto hvala na paznji

pozdrav iz EU, deutchland ; )))
ovde su neki umetnici oko mene :)

inache mi, a tu mislim na jedan deo moje generacija, bash smo okasneli, evo moji su se uzeli sa 26, i vecina njihove generacija, a studirali su. kod nas je to dosta okasnjeno. nije kod svih, ali znam dosta ljudi koji su ko ja, aj neki su i diplomirali, ali ima nas i ovakvih. he.
 
hehehe...
bračna groznica zavladala? :wink:


evo, ja potpisujem da nema pravila u vezi sa godištem :lol:

a kad si svestan promena? Kad prođe ohoho meseci - npr. shvatiš da lakiraš nokte za kraće vreme...i da manje para ostavljaš u kafanama :D
 
random_cloud_form:
da li osecate potrebu za tim, kad je pravo vreme u smislu godista, i koliko smo svesni promena koje donosi bracni zivot???
Kliknite za proširenje...

Pravo vreme je kada stekneš izvesnu ekonomsku samostalnost u odnosu na roditelje. Zajednički život zahteva sasvim drugačiju organizaciju izvesnih dotadašnjih ustaljenjih navika. Ne svih, naravno. Reč je o velikim promenama. Zato je, pre braka, uvek potrebno, da ljudi izvesno vreme žive zajedno. Pravilo koje je uvek važilo kod mene: Nikada ne možeš nekoga da upoznaš za godinu dana zajedničkog života 8)
Večina ljudi u Srbiji je u pubertetu do svoje treće ili četvrte decenije...
 
Hm... ne osećam potrebu za tim.
Nema pravog vremena... mada ima boljeg i lošijeg vremena. :roll:
Ekonomska samostalnost je nužan preduslov.
One varijante živimo kod mame i tate koji pritom pola zarađuju a pola nam čuvaju decu kod mene ne dolaze u obzir. :?
 
Nije za mene kutak za dvoje,
Nije za mene kucica u cvecu,
Da se skrasim necu nikada. :)
Do skoro sam razmisljala ovako.Ali sad osecam da je to nesto sto zelim.

I ako su tata i sin kao sto ih Peach ima,i ja ih prihvatam odmah :wink:
 
Malo o standardnim tripovima:
-Kada steknemo ekonomsku sigurnost- koji se pretočava u kada budem bio bogat, bogatiji, budem imao palatu i jahtu. Shvatam da odgoj dece košta, ali poenta nije u tome. A da se malo odreknete svojih potreba zarad njihovih? Uostalom, siromašniji rađaju više dece, čista statistika.
-Kada budemo sazreli- Sazrevanje je dugotrajan proces, koji se možda nikada ni ne završava do kraja. Da bi ga ipunili, moramo iskusiti neke situacije za koje ne možemo biti unapred sazreli. Neka od potrebnih iskustava se ne stiču unapred.

Za brak i porodicu je potrebno dvoje, malo dobre volje i puno truda. Pogledajte svoje roditelje. I zapitajte se, da su se oni razmišljali predugo da im ama baš sve bude idealno, da li bi ste vi postojali?
 
Е, ово је тачно речено. :)

( Збунио ме наслов: ''Оснивање НОВЕ породице'', а мисли се на одвајање од родитеља и на прву породицу коју сами оснивамо. :roll: )
 
pa ja kad se zapitam uopshte mi nije ni jasan princip po kom su moji roditelji 'odluchili' prvo da se uzmu, a onda i da imaju dete tj mene , tako da...
bojim se da treba malo vishe od dobre volje i tripa " ne smemo dopustiti dalji pad nataliteta " :roll:
 
raindog, uopšte nisam ni pomišljao na 'borbu protiv bele kuge'. Jednostavno smatram da se neke stvari rade čak i kada se ne steknu najidealniji uslovi, i pritom ne mislim na to da je u pitanju očaj, strah od godina, usamljenosti, šta već. Jednostavno kreneš sa nekim novim stvarima. Ni meni nije tu baš sve najjasnije, ali verujem da će mi se kasti kad bude trebalo i da me to neznanje neće sprečiti da ipak uradim stvari kako valja, kako god da to jeste.
 
A ja sam to onako, bas rano uradila,.....i nisam mnogo razmisljala,..i sazrela sam u tom braku. Sazrevali smo zajedno, zajedno smo prolazili kroz svakakve faze i sad smo tu gde jesmo. Imamo ono sto smo sami, zajedno stekli.....i idemo dalje. E sad, da li je to bila pametna ili totalno glupa odluka,...hm ne znam. :? Bila je impulsivna i s moje i s njegove strane. S tim sto on smatra da je dobio ono sto je oduvek zeleo,..a ja se ponekad preispitujem da nisam mozda ipak pozurila s tim. :) Ali volim ga, i to je to. :oops:
 
DisMisaL:
Jednostavno kreneš sa nekim novim stvarima. Ni meni nije tu baš sve najjasnije, ali verujem da će mi se kasti kad bude trebalo i da me to neznanje neće sprečiti da ipak uradim stvari kako valja, kako god da to jeste.
Kliknite za proširenje...

pa ako uzmesh u obzir da postoji gomila drugih 'novih stvari' koje mozhesh da radish, sem pravljenja dece.. ne znam shta to mene kao treba da opredeli bash za ovu. shta tudja ochekivanja ? neki protokol kojeg ja treba da se pridrzhavam ?
mislim da je tema onako prilichno besmislena, isto kao i da je neko postavio pitanje "koje je pravo vreme za umiranje ?" :roll:
 
Pa, ako tako razmišljaš... uvek možeš da se baviš nečim drugim. Da veruješ u besmisao života, u to da je sve iluzorno i uzaludno...
Ne znam kako da ovo objasnim, iako ću samo ponoviti nešto već mnogo puta rečeno: mi smo (ljudi), kao i svaki drugi živi organizmi, predodređeni sa svojim nagonima ka opstanku i produžetku vrste (ova dve se prožimaju). Naravno da ti nije potrebna porodica da bi imala decu, u krajnjem slučaju nisu ti ni deca potrebna. U stvari, šta ćeš i sama sebi (sve ovo kao teze, nemoj misliti da te napadam). Uvek možeš reći kako nisi ti za to, kako ne bi bila dobar roditelj, kako je danas nemoguće naći dobrog partnera (to pogotovu mrzim da čujem, i sve one jadikovke kad im pokažeš primer osoba koje su se promenile nabolje kao 'pa oni su imali sreće, ja neću'). Ali tako je lakše. Gledaj na to ne kao na obavezu, nešto što 'moraš' da uradiš. Niko te ne 'tera' da se ponašaš prema ustaljenim normama, ali ako se osvrneš iza sebe, shvatićeš da imaš generacije i generacije predistorije onoga što te očekuje (ili ne očekuje, jer izbor je ipak samo tvoj, privilegija koju treba ceniti, ali ne i zloupotrebiti).
 
to shto si ti naveo kao potencijale razloge, nema bash veze sa mojim razmishljanjima al nebitno....
nisam se na vreme ogradila gore da je za mene u ovom trenutku pitanje o pravom vremenu za bilo shta,pa tako i za osnivanje porodice , jako iritirajuce ...
mozda je bolje navesti razloge zbog kojih neko zhudi za gore navedenom radnjom

e da i iritira me taj propovednichki stav :? DisMiaLu

al me mrzi sad da obrazlazhem ...
imam ispit sutra i prilichno sam u f uck off raspolozhenju :?
 
Da se ne izvinjavam ako iritiram, valjda je jasno da nemam nameru, već samo vodim diskusiju (i koliko sa tvojim rečima, toliko i sa nekim svojim razmišljanjima).
Razlozi: može ih biti raznih. Nisam siguran u to da li mogu proceniti koji su ispravni i da li postoji tako nešto. Zavise verovatno od više činilaca. Neko bi želeo da se odvoji i osamostali i ima utisak da bi mu to omogućilo tako nešto, drugi se nalaze pod pritiskom svoje okoline. Osobe koje se nalaze u dugim vezama traže promenu (prelazak na viši nivo), oni koji su sigurni u izbor svog partnera ne žele da gube vreme. Neki zasnivaju porodicu bez predumišljaja (desila se beba)... Verovatno bi se našlo odgovora koliko i na pitanje Zašto je pile prešlo ulicu? Da bi iskusio život, treba ga živeti. Porodica je stvar isuviše složena da bi je mogao upoznavati po sistemu pokušaja i pogrešeka, ali ako se previše strahuje i iščekuje, ništa se ne postiže.
 
etotako:
Nije stvar u braku, nego u našoj odluci da odrastemo i svesno nosimo odgovornost za svoje postojanje.
Kliknite za proširenje...

Ovo jeste jasna rečenica koja opisuje razliku kad smo odrasli, a opet i onima koji nisu odrasli čini se da je jasna.
Svi osećaju odgovornost malo prema sebi , a ponekad i prema roditeljima itd...Zato se "ozbiljnost" i odrastanje čini kao nešto što se ne dešava naglo. A iz pokupljenih komentara čini mi se da se to dešava baš naglo. Priprema duga, a prelomiti naglo.
 
e pa ovako :
1.ja se od svojih roditelja odvojih josh pre 12 godina (fizichki)
2.zhivim vec par godina u nekoj vrsti 'zajednice'(Vil & Grace)
3.solo sam recimo
4.finansiski zavisna od drugih ljudi
5.josh ne zavrshih fax
6.ne pravim bebe sluchajno

i koji bi sad trebao da bude moj motiv za radom na ubrzanom zasnivanju porodice i shta bi moglo da mi bude prioritetnije od toga ?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top