bastovanstvo - ideje i saveti

A da li ste znali da neke od ovih kala opushteno prezimljuju napolju kod nas

eh prošle nedelje sam u Mađarskoj videla prelepu ljubičastu kalu u Tesco,ali još tamnije ljubičasta nego ovde na slici što je postavljeno,oduševila sam se,odmah sam htela i da kupim,ali sam se mislila kako će pretrpeti 12 časovni put od Ukrajinske granice do Novog Sada i na kraju odustala,takve kod nas u cvećarama nisam još videla...

Ja sam jučer u Baumaxu vidjela tamno, tamno crvenu, roza i žutu

Micimacko:

eh prošle nedelje sam u Mađarskoj videla prelepu ljubičastu kalu u Tesco,ali još tamnije ljubičasta nego ovde na slici što je postavljeno,oduševila sam se,odmah sam htela i da kupim,ali sam se mislila kako će pretrpeti 12 časovni put od Ukrajinske granice do Novog Sada i na kraju odustala,takve kod nas u cvećarama nisam još videla...

Kliknite za proširenje...

Da te naucim kako da prosvercujes manje biljke preko granice:

Prvo, pazljivo izvadis biljku sa malo zemlje.

Onda zamotas koren u navlazen toaletni papir (vise listova)

Ceo koren i toaletni papit uvezes u jednu malu najlon kesicu da ne kvasi.

Stavis sve u jednu najlon carapu, odseces je na odgovarajucu duzinu i zihericom ga prkacis u rukav od kostima ili kaputa iznutra.

Tako moze da putuje 2-3 dana i da mu nista ne bude.

I da ga niko ne otkrije.

Blajbi srce si,znam i ja tu foru...ali problem je bio što nas je sto išlo kombi busom,i svi su bili natrpani raznim stvarima,nije uopšte bilo mesta gde bi biljčicu mogla spustiti a da mu se ništa ne desi...prošvercovala sam već mnogo biljčica na način koji si napisao,ali ovoga puta na žalost nije bilo moguće

A, zar to nije opasno..tako možete da prošvercujete i neku štetočinu i tako..

LBarbara:

A, zar to nije opasno..tako možete da prošvercujete i neku štetočinu i tako..

Kliknite za proširenje...

Barbara, svet je danas toliko povezan da se stetocine i bolesti prenose vrlo lako sa jednog kraja Zemlje na drugi, sa kontinenta na kontinent.

Nekada je imalo smisla vrsiti fitokontrole, ali danas vise nema, izuzev ako su u pitanju velike epidemije.

Svako proleće čekam sa nadom da ću ulepšati svoje dvorište i vrt nekako posebno!
I onda po ko zna koji puta to opet budu petunije, lepi jova....I ovog proleća je bilo tako...
Mislim da nisam pogrešila
Evo

samo da se pohvalim da sam kupila lavandu.
zelim joj bujan rast u mojoj basti!

Mari prava uzivancija.. mmmm.. i maca uziva

Josh jedan nacin shvercovanja biljaka..malo vecih biljaka.. Odsece se parce plasticne cevi za vod.i kan. biljke se umotaju u kesu i uvuku u parce cevke. Potvrdjeno je odlicno stanje bijaka i posle 6-7000km putovanja (npr. iz centralne Afrike do Bg-a)
A inace dozvoljeno je prenositi biljke slobodnog korena (naravno ne ogromne kol) tj. koren treba da bude ocishcen od supstrata. I prenos semenki.

delovi bašte,baš uzeleneli i rascvetali...i moj kroton..

mammy:

Zanima me da li ima ko od ovih zenica ovdje da se malo bavi bastovanstvom. Ja sam prosle jeseni sama zapocela i zasadila lijepo tulipane i narcise, oni sada lijepo procvjetali i sad se pitam da li moram da vadim lukovice iz zemlje nakon cvjetanja, ili kasnije, kad se biljka malo sasusi?
Ako neko zna neki dobar site koji se bavi biljcicama i na njemu da ima forum, nek' mi, please, napise.

Kliknite za proširenje...

ova godina katasrofa , sve mi je istrulilo paradajz,paprika(dva puta sam ih rasadjivao ali sve je istrulilo) jedino ljuta u saksijama e jedino cime sam zadovoljan je vlasac, boranija ,jagode , grasak , prokelj mi se ozucio ma nista nije dobro hmhm dobra je cica glisa i turski karanfil

Ja sam ove godine posadila feferone i jabuku(stubastu) koja mi jos nije dala plodove pa jedva cekam sledecu godinu,nju sam kupila u radnji basta i prodavacice su mi dale jako dobre savete u vezi velicine saksije jer nemam bastu,ali imam veliku terasu.Zasadila sam je u saksiju 36 sa 36.Prolistala je procvetala ali nije jos donela plod.Rekli su mi da ce ili na jesen ili sledece godine doneti plod.A feferoni su mi ogromni :-) cekam neki svecani trenutak da ih probam:-) Od cveca imam lepog jovu i bosiljak koji redovno upotrevljavam u razne supe i salate.

Да ли неко зна да ми каже зашто карфиол израсте велики а не прави главицу. То се десило и прошле године. Семе је купљено у пољопривреној апотеци, расад био добар и на време посађено. Надморска висина је 720 м, свакакво друго поврће успева, чак бамија и артичока доста роде.

Dobro, nema nikoga da odgovori na postavljeno pitanje! Bastovanstvo, koga zanima jos? Izrezao sam svih 32 struka, dao magaretu da jede i vise karfiol ne sadim!

I znajte da vam tamo neće kročiti puževi...za njih su ljuske preoštre i oštećuju im tkivo

Cula sam razlicite informacije o kalama, onim velikim, ne malim saksijskim, a ne mogu da nadjem info na netu.
Da li neko zna da li one mogu u bastu tokom cele godine? Kada se sade? Posto pise da cveta zimi...ali u plasteniku...a u basti?

Nasla sam ipak...Pa ako nekoga zanima ovaj prelepi cvet...
Kala posađena na otvorenom (u vrtu i na terasi) ima drugačiji ritam od sobnih vrsta: lukovica se sadi u proleće, najbolje polovinom aprila, kada prestaje opasnost od mrazeva, počinje da cveta u julu i nastavlja sve do septembra, nakon čega postepeno vene. Kad temperatura spadne ispod 10°C, lukovicu treba izvaditi iz zemlje i skloniti u zatvoreno, ili dobro zaštititi malčom, piljevinom i kartonom.

oduvek sam maštala da imam mali povrtnjak sa lejicama u kojima bih sadila povrce i po neku vocklicu
tipa maline ,borovnice, jagode i pored povrtnjaka manji kokošinjac ..i sada mastam o tome ali nemam uslova za tako nesto
znam samo da bih se tome posvetila i da bih uzivala

Danas sam zasejala šargarepu, peršun i paštrnak.

Baš me mrzi da zasejem grašak. Dve godine sam ga sejala i nije uspevao.
A ostalo mi je seme od prošle godine.

Raštan - stara sorta kupusa koji ne formira glavicu

aštan (Brassica oleracea var. acephala) je pomalo zaboravljeno povrće, ali primetno je da
se sve više vraća u vrtove i jelovnike. Činjenica da dobro podnosi sušu, ali i niske temperature
čini ga sve poželjnijim povrćem. U narodu je još poznat i kao raštika, lisnati kelj... Bogat je
vitaminima, posebno A i C te mineralima, najviše kalcijumom.

Za uspešan uzgoj zahteva slične uslove kao i druge kupusnjače, a njegova prednost u odnosu
na ostale biljke iz ove porodice što uspeva i na takozvanom "škrtom" zemljištu. Međutim,
najuspešnije će rasti na dubokim i strukturnim tipovima, a odgovara mu pH od šest do 7,2.

Dobro podnosi mraz i minuse
Optimalne temperature za njegov uzgoj su od 15 do 20°C, ali dobro podnosi letnje vrućine,
ali i hladnoću do -15°C. Upravo to ga čini vrlo otpornom biljkom koja ima snažan i dubok koren.
Preporučuje se uzgaj u plodoredu u razmaku od tri godine.

Rasad se seje krajem februara ili početkom marta, a u aprilu se sade na stalno mesto. Minimalna
temperatura klijanja je od jedan do 5°C. Drugi rok setve je u julu, a sadnja krajem avgusta nakon
što padnu kiše.

Pre sadnje u lejama preporučuje se da zemljište nađubrite organskim đubrivom, a sadi se na
razmak 50x50 ili 60x60 cm. Osim rasada, može se sejati i direktnom setvom, ali ga onda treba
prorediti.

Detaljni uputstvo za gajenje đumbira