Јавна тајна Млађана Динкића
Лидија Глишић
Ситни проценти освојени гомилом пара и старим „опробаним” кадровицима, показали су право лице УРС-а, чији је образ Млађан Динкић.
Београд, 22.06.2012
И не би Динкић био предмет нашег интересовања, а верујем ни медија, као фактор који одлучује о формирању владе, да је ово нормална држава у којој и медијско спиновање има своју меру. Овако, медијска пажња је поново на онима за које нисмо гласали да их опет гледамо како с висине држе лекције у интервјуима од по неколико страна, онда када испитивање не треба да обавља новинар него неки други „орган”.
Мислим да нема грађанина ове земље, ма колико био незаинтересован за политику, а који је притом заинтересован за сопствени опстанак, да неће рећи да је Млађан Динкић један од најодговорнијих за стање у коме се сада налази Србије.
Па зар управо он није обављао најодговорније државне функције, и зар управо он није давао најбезочније лажна обећања, па се после извињавао. По нашим моралним аршинима, човек се може извинити што вас је у гужви случајно нагазио, може се извинити и онај који је закаснио на заказани састанак, али министар у једној влади не може да се извињава, већ да одговора. Уосталом, чему извињења после којих се тако самоуверено жели вратити у нову владу.
Намерно кажем ВРАТИТИ У НОВУ владу јер та влада по свему судећи неће бити нова, у њу ће ући и она двојица, Курта и Мурта с почетка изборне кампање на које смо упозоравали. Тако ће „повратника у злочин” бити толико да ћемо се сви питати зашто су нам уопште били потребни избори.
И зато, колико год ове летње температуре обавезивале на лакше теме, у Србији, према ономе што нас чека, лако не постоји, тешки дани тек долазе и баш зато не бих волела да нас у тим временима дочака „грешни Млађан” који се никада није покајао за последице својих итекако одговорних поступака, а камоли за њих одговарао.
А оговарао јесте. И то Двери, у оном истом интервјуу датом некада угледном недељнику. Није му било тешко да на 5 скупоцених страница одвоји место и за нас, који смо на рачун његових 5 % покрадени тако да у Скупштини више неће бити опозиције. У тој једној успут уметнутој реченици, Динкић у свом обрачуну са својим дојучерашњим „саучесницима у злочину”, Тадићем и ДС-ом, износи неистинео повезаности Двери са овом странком, називајући то „јавном тајном”.
Иако смо одавно решили да више не објашњавамо, не подсећамо и не галамимо око неистина попут ове, немогуће је не проговорити. Па зар онај ко је из џепова свих нас истресао све што се могло истрести, уништио домаће и довео стране банке које су нам онда џепове изврнуле, акције „појео” а потом се извинио да би се на миру могао „пресвући” из Г17 у УРС, зар он да упозорава на „јавне тајне” између Двери и ДС-а... !?!
Отуда потреба да реагујемо како на његове лажи, тако и на свакодневно увредљиво понашање свих политичара од којих зависи формирање владе. Реагујемо и на медије, који на коленима чекају испред страначких утврђења не би ли их Дачић, Тадић, Вучић почастили неком новом информацијом, потпуно уверени да ће опет морати да праве прилог ни од чега.
Да ли су икада помислили какав би ефекат изазвали када би потпуно игнорисали ову тему, и пустили страначке лидере да се сами играју у свом дворишту? Да ли би грађани ишта изгубили, а колико би медији тиме добили?
Одговор се сам намеће: грађани би само изгубили мање живаца, а медији би повратили оно мало достојанства изгубљеног на путу између политичара и тајкунских власника.
Овај текст је и подсећање свима нама и грађанима у Србији колико је лако тзв.политичарима и спинованим медијима да свакодневно пљуну на сваког од нас, просто, народски, пљуну, и да нам се искезе са малих екрана у противприродним интересним коалицијама, свесни да ће пре него што своје лице умијемо пребацивањем канала, моћи да то учине колико желе пута. Динкић је најбољи пример за то.
Лидија Глишић
http://www.dverisrpske.com/sr-CS/dverjani/lidija-glisic/javna-tajna-mladjana-dinkica.php
To ne vide samo ostrasceni. 
