★TSG★
Iskusan
- Poruka
- 6.549
Of, lele, kakva sreća za serkl srpskih rusofila. Jego Visokoblagorodstvo Vladimir Vladimirovič obznanio je urbi et orbi plemenitu nameru da formira Evroazijsku zajednicu koja bi - pretpostavljam - bila pandan Evropskoj uniji. Takođe pretpostavljam da u toj zajednici namerava da okupi sve one države koje zbog blizine Matuške ne mogu odbiti ljubazni poziv, kao i one koje su spremne da dobrovoljno poture sopstveno dupe kao antiraketni štit.
.
Kad malo bolje razmislim, opet smo mi ispali avangarda radničkog pokreta. Svojevremeno je Milošević plasirao ideju o pristupanju Srbije Ruskoj Federaciji. Federaciju je nudio i Heladi, što nije bilo sasvim u duhu panslavizma, ali je Cobi zbog grčke pravoslavnosti zažmurio na jedno oko. Od tog posla, vo vremja ono, nije bilo ništa. Ali jedna je stvar želja pokojnog Miloševića, a sasvim druga želja Vladimira Vladimiroviča Putina.
Mogao bih se kladiti da u DSS-u, i u ostatku zaklanih radikala i po patriotskim nevladinim organizacijama sve trljaju ruke i udaraju se od sreće šapicama u grudi. Samo da se dokopaju vlasti, posle će sve ići lako. Očas će posla deputacija otići u Moskvu i sklopiti sporazum o pristupanju Evroazijskoj zajednici, a posle - zna se: atomska bomba pada na Prištinu. Možda će vam izgledati malo čudno, ali ja ih u tome svesrdno podržavam. Em, kako stvari stoje, od EU nema ništa, em se ovi naši bajagi evropolitičari ponašaju kao ortodoksni bliskoistočni Azijati, nije, more, zgoreg da se ovde zavede malo reda. Pravo govoreći, nama je i mesto u Putinovoj zajednici. I to u onoj azijskoj polovini.
Mislim da sam jednom već pisao o tome da bi se rusofili vrlo brzo razočarali u žiznj pod ruskom supervizijom. Šta ćete, površnost čini svoje. Pre svega, Matuška nenavidi samostalne nasilničke akcije samozvanih patriota. To ne. Za otadžbinu možeš (i moraš) dati život kada za to kucne čas. Ali ništa više od toga. Proseravanja, palamuđenja i arlaukanja - osim ako nisu lansirana i odobrena od strane države - strogo su sankcionisana, a Sibir još uvek radi punom parom.
Nadalje! Rodoljublje je u Rusiji veoma slab alibi za lopovluk. Za razliku od nas Srba, u Rusiji se smatra da su svi građani rodoljubi, ali - ovo mišljenje preovladava u Kremlju - to što smo braća nipošto ne znači da su nam kese sestre. Ni munjevito stečeno bogatstvo ne donosi imunitet ako se zameriš nekom visokopozicioniranom baćuški. Nije baš da leti glava, ali zatvor ti ne gine ili, u najboljem slučaju, emigracija. Setite se samo tužnih sudbina nekih tamošnjih tajkuna. Ne znam kako vi glede članstvo u gorepomenutoj federaciji. Ja sam „za“.
Autor: Svetislav Basara
.
Kad malo bolje razmislim, opet smo mi ispali avangarda radničkog pokreta. Svojevremeno je Milošević plasirao ideju o pristupanju Srbije Ruskoj Federaciji. Federaciju je nudio i Heladi, što nije bilo sasvim u duhu panslavizma, ali je Cobi zbog grčke pravoslavnosti zažmurio na jedno oko. Od tog posla, vo vremja ono, nije bilo ništa. Ali jedna je stvar želja pokojnog Miloševića, a sasvim druga želja Vladimira Vladimiroviča Putina.
Mogao bih se kladiti da u DSS-u, i u ostatku zaklanih radikala i po patriotskim nevladinim organizacijama sve trljaju ruke i udaraju se od sreće šapicama u grudi. Samo da se dokopaju vlasti, posle će sve ići lako. Očas će posla deputacija otići u Moskvu i sklopiti sporazum o pristupanju Evroazijskoj zajednici, a posle - zna se: atomska bomba pada na Prištinu. Možda će vam izgledati malo čudno, ali ja ih u tome svesrdno podržavam. Em, kako stvari stoje, od EU nema ništa, em se ovi naši bajagi evropolitičari ponašaju kao ortodoksni bliskoistočni Azijati, nije, more, zgoreg da se ovde zavede malo reda. Pravo govoreći, nama je i mesto u Putinovoj zajednici. I to u onoj azijskoj polovini.
Mislim da sam jednom već pisao o tome da bi se rusofili vrlo brzo razočarali u žiznj pod ruskom supervizijom. Šta ćete, površnost čini svoje. Pre svega, Matuška nenavidi samostalne nasilničke akcije samozvanih patriota. To ne. Za otadžbinu možeš (i moraš) dati život kada za to kucne čas. Ali ništa više od toga. Proseravanja, palamuđenja i arlaukanja - osim ako nisu lansirana i odobrena od strane države - strogo su sankcionisana, a Sibir još uvek radi punom parom.
Nadalje! Rodoljublje je u Rusiji veoma slab alibi za lopovluk. Za razliku od nas Srba, u Rusiji se smatra da su svi građani rodoljubi, ali - ovo mišljenje preovladava u Kremlju - to što smo braća nipošto ne znači da su nam kese sestre. Ni munjevito stečeno bogatstvo ne donosi imunitet ako se zameriš nekom visokopozicioniranom baćuški. Nije baš da leti glava, ali zatvor ti ne gine ili, u najboljem slučaju, emigracija. Setite se samo tužnih sudbina nekih tamošnjih tajkuna. Ne znam kako vi glede članstvo u gorepomenutoj federaciji. Ja sam „za“.
Autor: Svetislav Basara
