jokoonoko
Aktivan član
- Poruka
- 1.445
Evo nekih dobrih pitanja Lazanskog:
Вест да је „техничка” Влада Србије одлучила 8. јуна да се придружи санкцијама које је ЕУ увела Белорусији 23. марта ове године скоро да је скривена од наше шире јавности. Да ту одлуку „техничке” владе у Београду није одмах поздравила шефица европске дипломатије Кетрин Ештон и њена портпаролка Маја Коцијанчич, ствар би овде прошла скоро незапажено. Овако смо добили похвале из Брисела и жаљење из Минска. Санкције према Белорусији, ЕУ, а сада и Србија, увеле су због „кршења хуманитарног и међународног права” у тој земљи. Тако гласи званично објашњење. Сада са нестрпљењем очекујем тренутак када ће ЕУ и Србија да уведу санкције Саудијској Арабији, Бахреину, Оману, можда и Ираку, и свим осталим земљама у којима се крше људска права, а у којима има нафте. Баш ме занима шта мисле госпође Ештон и Коцијанчич о стању људских права у Саудијској Арабији? Шта мисле о томе наши у Београду, не морам ни да замишљам, они мисле оно што мисле они у Бриселу. За разлику од нас БиХ није увела санкције Белорусији. Пошто председник Републике Српске Милорад Додик не иде у Брисел по своје мишљење.
Елем, ова блазирана одлука наше „техничке” владе лоша је и проблематична у законском смислу, ужасна у дипломатском, а представља и непоштену пословну стратегију према српским фирмама и компанијама. Србија се том одлуком придружила економском апартхејду према Белорусији, док је на домаћем плану то још један сукоб између политике и привреде. Наиме, сви српски производи иду за Белорусију без царине, односно плаћа се само један одсто за царинско евидентирање. Заправо, ово је потврда да ми и немамо сопствену спољну политику, већ да се скоро у свему прилагођавамо Бриселу, иако Србија неће бити члан ЕУ још најмање осам до десет година.
Оно што је у одлуци наше „техничке” владе најспорније јесте механизам доношења одлуке о санкцијама Белорусији. На којој седници и на темељу којег закона је донета та одлука, да није то донела „техничка” влада на „телефонској седници”? Постоји ли документ који објашњава сврху тих санкција, законска или политичка овлашћења која поткрепљују њихову примену, очекивани учинак на мету санкција, мере одмазде које би мета санкција, или нека трећа страна, могла да предузме против Србије и наших компанија, вероватне хуманитарне последице санкција, шта ће се све урадити да се оне сведу на минимум, економске последице по српску привреду, могућност спровођења санкција, очекивани отпор тим санкцијама, пре свега Русије, и коначно, какву ми то имамо стратегију окончања санкција укључујући и критеријуме за њихово укидање?
Вест да је „техничка” Влада Србије одлучила 8. јуна да се придружи санкцијама које је ЕУ увела Белорусији 23. марта ове године скоро да је скривена од наше шире јавности. Да ту одлуку „техничке” владе у Београду није одмах поздравила шефица европске дипломатије Кетрин Ештон и њена портпаролка Маја Коцијанчич, ствар би овде прошла скоро незапажено. Овако смо добили похвале из Брисела и жаљење из Минска. Санкције према Белорусији, ЕУ, а сада и Србија, увеле су због „кршења хуманитарног и међународног права” у тој земљи. Тако гласи званично објашњење. Сада са нестрпљењем очекујем тренутак када ће ЕУ и Србија да уведу санкције Саудијској Арабији, Бахреину, Оману, можда и Ираку, и свим осталим земљама у којима се крше људска права, а у којима има нафте. Баш ме занима шта мисле госпође Ештон и Коцијанчич о стању људских права у Саудијској Арабији? Шта мисле о томе наши у Београду, не морам ни да замишљам, они мисле оно што мисле они у Бриселу. За разлику од нас БиХ није увела санкције Белорусији. Пошто председник Републике Српске Милорад Додик не иде у Брисел по своје мишљење.
Елем, ова блазирана одлука наше „техничке” владе лоша је и проблематична у законском смислу, ужасна у дипломатском, а представља и непоштену пословну стратегију према српским фирмама и компанијама. Србија се том одлуком придружила економском апартхејду према Белорусији, док је на домаћем плану то још један сукоб између политике и привреде. Наиме, сви српски производи иду за Белорусију без царине, односно плаћа се само један одсто за царинско евидентирање. Заправо, ово је потврда да ми и немамо сопствену спољну политику, већ да се скоро у свему прилагођавамо Бриселу, иако Србија неће бити члан ЕУ још најмање осам до десет година.
Оно што је у одлуци наше „техничке” владе најспорније јесте механизам доношења одлуке о санкцијама Белорусији. На којој седници и на темељу којег закона је донета та одлука, да није то донела „техничка” влада на „телефонској седници”? Постоји ли документ који објашњава сврху тих санкција, законска или политичка овлашћења која поткрепљују њихову примену, очекивани учинак на мету санкција, мере одмазде које би мета санкција, или нека трећа страна, могла да предузме против Србије и наших компанија, вероватне хуманитарне последице санкција, шта ће се све урадити да се оне сведу на минимум, економске последице по српску привреду, могућност спровођења санкција, очекивани отпор тим санкцијама, пре свега Русије, и коначно, какву ми то имамо стратегију окончања санкција укључујући и критеријуме за њихово укидање?
Poslednja izmena:
