Ordinary Player
Iskusan
- Poruka
- 6.040
Evo ovako,dosta tema je bilo sa pitanjem kako formirati i odrzavati bateriju laptopa/mobilnog ili nekog drugog uredjaja,ja sam odavno naleteo na ovaj clanak i mnoge druge koji su objasnjavali da se Li-Ion baterija NE formira i da je to zabluda,vodio sam se time i primenjujem postupak odrzavanja baterije koji se ovde navodi i mogu reci da daje dobre rezultate. Ako nekoga mrzi da ovo cita neka predje na post #2 i neka procita zakljucak
Jedna od najvećih dilema korisnika laptopova jeste kako pravilno formirati i održavati bateriju da bi izvukli maksimum iz nje. O ovome se mogu čuti vrlo kontradiktorna mišljenja, pa evo na šta sve treba obratiti pažnju i kako pravilno formirati i održavati bateriju na laptopu. Pre nego što pređemo na konkretne metode održavanja, objasnićemo vam način rada baterije. Napomenimo da ovo objašnjenje važi i za baterije na najvećem broju novijih mobilnih telefona.
Istorijat
Laptop je po definiciji prenosni računar, što opet podrazumeva da poseduje autonomni izvor napajanja, tj. bateriju. Prvi pravi laptopovi davnih 80-ih, dolazili su sa Ni-Cd (nikl- kadmijum) baterijama, koje su kasnije zamenjene nešto savršenijim NiMH (nikl-metal-hidrid) baterijama. Sve se promenilo 1991, kada je Sony na tržište izbacio prvu komercijalno upotrebljivu li-ion bateriju. Od toga momenta ovaj tip baterija se ubrzano razvijao, da bi danas skoro potpuno istisnuo ostale tipove baterija. Ovde ćemo napraviti terminološku razliku između baterije i baterijske ćelije. Ćelija je osnovni gradivni element baterije i u jednoj bateriji može postojati jedna ili više ćelija. Takođe jedan ciklus ćelije definišemo kao jedno pražnjenje ćelije od stanja njene maksimalne napunjenosti sve do minimalnog napona, nakon čega sledi obrnut proces, dakle punjenje ponovo do stanja maksimalne napunjenosti. Ciklusom se može smatrati i obrnut redosled, punjenje pa pražnjenje.
Osobine i način rada
Li-ion ćelija je dobila svoje ime po tome što pri radu unutar ćelije dolazi do kretanja jona litijuma, i to sa anode na katodu tokom pražnjenja, a obrnuto tokom punjenja. Ovde treba napomenuti da osim li-ion baterija postoje i litijumske baterije, koje su slične li-ion baterijama, ali generalno nisu punjive. Između ostalog, nalazimo ih i u laptopovima (i računarima uopšte) i to kao poznatu „CMOS bateriju“ koja čuva postavke BIOS-a.
Li-ion ćelija ima nekoliko tipova, u zavisnosti od hemijskog sastava katode. Ovi tipovi se međusobno razlikuju po nominalnom naponu. Najčešći tip u komercijalnoj upotrebi je li-ion ćelija sa katodom od litijum kobalt oksida (LiCoO2) i njen nominalni napon je 3,6V. Ovo „nominalni“ znači da ćelija u toku jednog ciklusa pražnjenja/punjenja ima jedan širi raspon vrednosti napona. Kao što ćemo kasnije videti, upravo ovaj promenjivi napon se upotrebljava za merenje stepena napunjenosti/ispražnjenosti ćelije. Donja granica napona, do koje se li-ion ćelija sme prazniti, najčešće se kreće u rasponu od 2,8-3,2V. Kada bi se ćelija ispraznila ispod ove vrednosti napona, došlo bi do njenog nepovratnog oštećenja. Na svu sreću, korisnik o ovome ne treba da vodi računa, iz razloga što je u svaku li-ion bateriju ugrađena elektronika koja se brine, ne samo o tome da se baterija ne isprazni ispod pomenute granice, nego i o dosta drugih parametara. Prisustvo elektronike u samoj bateriji otvorilo je sasvim nove mogućnosti i dovelo do pojave tzv. „SMART“ odnosno pametnih baterija. Ove baterije se same brinu o obezbeđivanju korektne struje punjenja, minimalnoj i maksimalnoj vrednosti napona na svakoj ćeliji, indikaciji stanja napunjenosti prema trenutnoj vrednosti napona na priključcima ćelije, temperaturi baterije, stepenu starosti baterije i drugim parametrima.
Već smo pomenuli da je nominalni napon li-ion ćelije oko 3,6V, a znamo da neke komponente laptopa traže napon od 5V pa i više. Ovo znači da jedna li-ion ćelija nije u stanju da napaja laptop. Ćelije se istovremeno vežu u seriju i paralelu, najčešće na način prikazan na slici i time formiraju li-ion bateriju.
Blok dijagram jedne Li-ion baterije
Vezivanje u seriju podiže napon baterije na sasvim adekvatnih 10,8V (3x3,6V) ili 14,4V (4x3,6V). Sa druge strane, vezivanjem u paralelu, postiže se dvostruko veći kapacitet baterije, ali i dvostruko veća struja koju takva baterija može dati pri pražnjenju. Otuda i poznati pojmovi: 4-ćelijska baterija, 6-ćelijska baterija i sl.
Li-ion ćelija ima karakterističan tok punjenja, prikazan na slici:
Vidimo da se u prvom delu ciklusa punjenja ćelija napaja konstantnom strujom, a kasnije, kad se dostigne maksimalni napon ćelije, konstantnim naponom uz postepeno opadanje struje. Sve potrebne radnje u toku punjenja obavlja elektronika u bateriji tako da se „punjač“ u slučaju modernog laptopa svodi na izvor jednosmerne struje, nešto višeg napona nego što je maksimalni napon baterije.
Održavanje
Li-ion baterija je generalno dizajnirana da bude „maintenance free“, drugim rečima nije joj potrebno skoro nikakvo održavanje od strane korisnika.
Prvo da razbijemo jedan čuveni mit:Li-ion baterija ne zahteva formiranje u onom klasičnom obliku, kakav se obično podrazumeva kada se koristi ovaj termin (tri uzastopna pražnjenja i punjenja od po 12-15 sati). Ove baterije dolaze iz fabrike napola napunjene (cca 40%, ali o tome nešto kasnije), i na korisniku je samo da je eventualno napuni do kraja i dalje koristi prema svom ličnom nahođenju. Inače, većina proizvođača laptopova sugeriše da je najbolje novu bateriju isprazniti, a potom napuniti do kraja. Ovaj postupak treba uraditi samo jednom, a punjenje treba da traje do trenutka u kome se baterija napuni do maksimane vrednosti, pa nema potrebe posle toga držali laptop na punjaču.
Hemijski procesi u li-ion ćelijama, se odvijaju (doduše sa smanjenim intenzitetom) i kada se ona ne koristi. Drugim rečima baterija počinje sa „trošenjem“ onog momenta kada izađe iz fabrike. Ovo trebaju imati na umu svi oni koji kupuju drugu bateriju, misleći da će tako obe baterije zajedno trajati dvostruko duže. Takođe ovo znači i da obavezno treba pogledati i datum proizvodnje pri eventualnoj kupovini nove baterije.
Li-ion ćelije imaju nekoliko ograničenja o kojima treba voditi računa pri njihovoj eksploataciji:
Toplota je veliki neprijatelj li-ion ćelije. Ovo znači da laptop ako ni zbog čega drugog, onda zbog baterije, nije mudro duže vreme ostavljati na direktnom suncu ili bilo kom mestu na kom će on biti izložen značajno povišenoj temperaturi. Nažalost većina laptopa (pogotovo kućni modeli) često nema posebno kvalitetno rešeno hlađenje, tako da će sama toplota komponenti zagrevati bateriju.
Održavanje na maksimalnom kapacitetu u dužim vremenskim intervalima, kao što je dugotrajno napajanje preko adaptera (pri čemu stepen napunjenosti baterije najčešće osciluje između 95 i 100%), smanjuje životni vek baterije.
Uticaj temperature i stepena napunjenosti na gubitak ukupnog kapaciteta baterije,tj. procenat degradacije:
Kao sto se vidi najmanja degradacija baterije je kada se napuni na 40% ,izvadi iz laptopa i odlozi na temperaturi od 0 stepeni,za godinu dana izgubice samo 2% svog kapaciteta,a najvise se ostecuje kada se drzi napunjena na 100% i visokim temperaturama
Iskustvo je pokazalo da li-ion ćelija najsporije gubi svoj kapacitet kada je napunjena na oko 40%, pa se ona u tom stanju i skladišti. Ovo znači da bi baterija teoretski imala maksimalni radni vek kada bi se pri svakom priključenju laptopa na punjač, napunila na 40%, izvadila iz laptopa i ostavila na hladno mesto. Jedina mana ovog postupka je što u slučaju nestanka struje gubite svojevrsni „UPS“, koji baterija predstavlja kada se laptop napaja iz adaptera. Nažalost mnogi korisnici nisu u mogućnosti da se striktno pridržavaju pomenutog pravila iz razloga što npr. nisu sigurni kada će im zatrebati napajanje iz baterije, a tada najčešće nemaju previše vremena da bateriju napune do kraja.
Li-ion ćelija ima na raspolaganju ograničen broj ciklusa punjenja/pražnjenja (obično oko 300-500), pri čemu se delimično pražnjenje, kao što je već rečeno, ne smatra jednim ciklusom. Li-ion ćelijama više gode delimična pražnjenja nego „duboka“, što znači da bez preke potrebe nije uputno često prazniti bateriju do kraja. Izuzetak od ovog pravila je kalibracija baterije. Naime, kada smo nabrojali sve dobre osobine „SMART“ baterija, nismo pomenuli i jednu lošu osobinu. Upravo zbog osobine da se bateriji vremenom smanjuje ukupni kapacitet, merač kapaciteta u bateriji će vremenom gubiti tačnost i prikazivati da je bateriji ostalo nešto više vremena rada nego što je to u stvarnosti. Kada ovo primetite potrebno je obaviti kalibraciju baterije, koja se obično svodi na jedno punjenje do maksimuma, praćeno potpunim pražnjenjem. Detaljnije o kalibraciji ćete naći u uputstvu za svoj laptop.
Bitno je napomenuti još i da ni u kom slučaju nije uputno ostavljati praznu li-ion bateriju duži vremenski period (nekoliko sedmica ili meseci), iz razloga što će elektronika u bateriji nakon pada napona neke od ćelija ispod minimalne deklarisane vrednosti (zbog samopražnjenja) sprečiti svako dalje punjenje baterije.
Poslednja izmena:
