Postraumatski sindrom kroz vekove...
Strana 1 od 3 123 PoslednjaPoslednja
Prikazujem rezultate 1 do 25 od 56

Tema: Postraumatski sindrom kroz vekove...

  1. #1
    Iskusan
    Učlanjen
    28.07.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    6.818
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Postraumatski sindrom kroz vekove...

    gledam dokumetarc na history o WW2 u boji i o vijetnamskom ratu...u njima svedoci opisuju osim svoja iskustva u ratu ,ali i svoje psihicke probleme koji su nastali posle ratnih desavanja....o, nesanici , strahovima, agresiji ,samoubistvima, otupelim emocijama,poremecaju pamcenja ,depresiji ...itd.

    ono sto mene zanima je vase misljenje da li se to desavalo u vojnicima kroz istoriju ,postoje li pisana dokumenta i svedocenja , ili su u 20 veku vojnici postali psihicki mekaniji od vojnika u 5 veku p.n.e. 1 veku, 3 veku 15 veku 17,18 veku ,koji su imali direktne okrsaje macevima ,sekirama i sl. oruzjem gde su videli kako se prosipaju creva ,prsti krv, otkinuti udovi, razbijene glave itd...!?



  2. #2
    ivan_andj nije na forumu
    Ораторство није максимум речи уз минимум мисли
    Buduća legenda ivan_andj (avatar)
    Učlanjen
    10.03.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд
    Poruke
    37.172
    Reputaciona moć
    1438

    Podrazumevano Re: Postraumatski sindrom kroz vekove...

    Чињеница је да су људи раније били сировији, због тежине живота, па су самим тим лакше прихватали последице ратовања. Међутим, развој војне технологије створио је ситуацију да се избрише граница између фронта и позадине, тако да количина насиља којим су војници окружени утиче на њихово душевно стање.
    ... Генерале, ако данас не будемо јахали заједно, сутра ћемо висити одвојено!

  3. #3
    Poznat
    Učlanjen
    11.03.2012.
    Pol
    muški
    Poruke
    8.546
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Postraumatski sindrom kroz vekove...

    Citat Original postavio kajzersoza Pogledaj poruku
    gledam dokumetarc na history o WW2 u boji i o vijetnamskom ratu...u njima svedoci opisuju osim svoja iskustva u ratu ,ali i svoje psihicke probleme koji su nastali posle ratnih desavanja....o, nesanici , strahovima, agresiji ,samoubistvima, otupelim emocijama,poremecaju pamcenja ,depresiji ...itd.

    ono sto mene zanima je vase misljenje da li se to desavalo u vojnicima kroz istoriju ,postoje li pisana dokumenta i svedocenja , ili su u 20 veku vojnici postali psihicki mekaniji od vojnika u 5 veku p.n.e. 1 veku, 3 veku 15 veku 17,18 veku ,koji su imali direktne okrsaje macevima ,sekirama i sl. oruzjem gde su videli kako se prosipaju creva ,prsti krv, otkinuti udovi, razbijene glave itd...!?
    Једно је кад видиш мртвог непријатеља а сасвим друга ствар кад је саборац у питању. Мислим да је то један од главних узрока стреса.
    Нема везе да ли је двадесети или други век. Поломљена глава увек исто изгледа.
    Poslednji put ažurirao/la Новица : 14.06.2012. u 10:19

  4. #4
    Iskusan
    Učlanjen
    28.07.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    6.818
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Postraumatski sindrom kroz vekove...

    Citat Original postavio ivan_andj Pogledaj poruku
    Чињеница је да су људи раније били сировији, због тежине живота, па су самим тим лакше прихватали последице ратовања. Међутим, развој војне технологије створио је ситуацију да се избрише граница између фронта и позадине, тако да количина насиља којим су војници окружени утиче на њихово душевно стање.
    slazem se sa tvojim odgovorom ...msm ,da su upravo vojnici postali mekusci u odnosu na vojnike iz WW1 i WW2 ,a da ne pricam o vojnicima kroz vekove. ali ,msm da u toj vrsti psiholoskog stava posle dolaska iz rata ima i geneza u nekog naroda ...recimo ,americki ,britanski vojnik ce vise imati psihickih problema ,nego vojnik sa bliskog istoka
    ili sa balkana...iako i oni prozivljavaju PTSP, ali nekako se umeju nositi sa njim,dok su ovi sa zapada razmazeniji .
    evo jos 1og primera ...posle dolaska americkih trupa iz vijetnama broj samoubistava kod amerikanaca je bio preko 11%,kod vijetnamaca taj broj nije postojao da bi se izrazio u %...ljudi se vratili u svoja rodna sela i zapoceli obnovu ...posle rata nastavljaju ziveti ....pa ,kad su se britanci vratili sa folklanda ,broj samoubistava je bio drastican ,a nisu toliko vremenski ratovali da bi na takav nacin pukli...msm da su vojnici sa zapada posebna sorta vojnika u odnosu na 2ge ,to se odnosi na period posle korejskog rata...

  5. #5
    ivan_andj nije na forumu
    Ораторство није максимум речи уз минимум мисли
    Buduća legenda ivan_andj (avatar)
    Učlanjen
    10.03.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд
    Poruke
    37.172
    Reputaciona moć
    1438

    Podrazumevano Re: Postraumatski sindrom kroz vekove...

    Citat Original postavio kajzersoza Pogledaj poruku
    slazem se sa tvojim odgovorom ...msm ,da su upravo vojnici postali mekusci u odnosu na vojnike iz WW1 i WW2 ,a da ne pricam o vojnicima kroz vekove. ali ,msm da u toj vrsti psiholoskog stava posle dolaska iz rata ima i geneza u nekog naroda ...recimo ,americki ,britanski vojnik ce vise imati psihickih problema ,nego vojnik sa bliskog istoka
    ili sa balkana...iako i oni prozivljavaju PTSP, ali nekako se umeju nositi sa njim,dok su ovi sa zapada razmazeniji .
    evo jos 1og primera ...posle dolaska americkih trupa iz vijetnama broj samoubistava kod amerikanaca je bio preko 11%,kod vijetnamaca taj broj nije postojao da bi se izrazio u %...ljudi se vratili u svoja rodna sela i zapoceli obnovu ...posle rata nastavljaju ziveti ....pa ,kad su se britanci vratili sa folklanda ,broj samoubistava je bio drastican ,a nisu toliko vremenski ratovali da bi na takav nacin pukli...msm da su vojnici sa zapada posebna sorta vojnika u odnosu na 2ge ,to se odnosi na period posle korejskog rata...
    Лагодан живот очигледно утиче да војници западних земаља немају ту психолошки чврстину.
    ... Генерале, ако данас не будемо јахали заједно, сутра ћемо висити одвојено!

  6. #6
    ivan_andj nije na forumu
    Ораторство није максимум речи уз минимум мисли
    Buduća legenda ivan_andj (avatar)
    Učlanjen
    10.03.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд
    Poruke
    37.172
    Reputaciona moć
    1438

    Podrazumevano Re: Postraumatski sindrom kroz vekove...

    Знам примере и наших људи који носе са собом трауме из рата у Босни. Ослобађајући српска села наилазили су на невиђење страхоте и примере дивљштва почињених, најчешће, од муслимана. Уопште није лако видети такве ствари и остати нормалан, а ти момци нису неки свилени урбани типови.
    ... Генерале, ако данас не будемо јахали заједно, сутра ћемо висити одвојено!

  7. #7
    Iskusan
    Učlanjen
    28.07.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    6.818
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Postraumatski sindrom kroz vekove...

    Citat Original postavio ivan_andj Pogledaj poruku
    Лагодан живот очигледно утиче да војници западних земаља немају ту психолошки чврстину.
    citao sam negde da su americki vojnici trazili da im se obavezno donese cokolada koja se ne topi ...sa ukusima lesnjaka,jagode itd...
    pa,ako se secas natpisa da su trazili da im donesu pelene...pre 4-5 meseci bio tekst u novinama

  8. #8
    Poznat Hrastovnik (avatar)
    Učlanjen
    23.06.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    9.444
    Reputaciona moć
    146

    Podrazumevano Re: Postraumatski sindrom kroz vekove...

    Citat Original postavio kajzersoza Pogledaj poruku
    gledam dokumetarc na history o WW2 u boji i o vijetnamskom ratu...u njima svedoci opisuju osim svoja iskustva u ratu ,ali i svoje psihicke probleme koji su nastali posle ratnih desavanja....o, nesanici , strahovima, agresiji ,samoubistvima, otupelim emocijama,poremecaju pamcenja ,depresiji ...itd.

    ono sto mene zanima je vase misljenje da li se to desavalo u vojnicima kroz istoriju ,postoje li pisana dokumenta i svedocenja , ili su u 20 veku vojnici postali psihicki mekaniji od vojnika u 5 veku p.n.e. 1 veku, 3 veku 15 veku 17,18 veku ,koji su imali direktne okrsaje macevima ,sekirama i sl. oruzjem gde su videli kako se prosipaju creva ,prsti krv, otkinuti udovi, razbijene glave itd...!?
    Ondasnji covjek imao je drugaciji duhovni sklop. Od malih nogu uceni su vjestini borbe i ratnicki zivot je bio profesionalni stil svakog covjeka.To je kod Srba bilo sve donedavno, Zdrava zivotna sredina, zdrava hrana, zivot u prirodi, tradicija ratnistva i ziva vjera da smrti nakon pogibije nema gradi covjeka ratnikom. Uz sve to cugnu medovine pred pocetak bitke i sve im ravno do mora.Zelja za slobodom bila je glavni pokretacki motiv. Danas je sve suprotno i mnogi ni kokosku ne smiju zaklati, jer ce imati psihicke posljedice.

  9. #9
    Iskusan
    Učlanjen
    28.02.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    5.292
    Reputaciona moć
    191

    Podrazumevano Re: Postraumatski sindrom kroz vekove...

    Gojko Nikolis (Sava Mrkalj, Povijest o jednom stradalniku, Prosvjeta, Zagreb, 1980) je nesto svrljao o ustanovama krajiskog sistema koje su stvarale kolektivnu neurozu, sto uopce ne treba da cudi. Nisam imao prilike da pogledam sta tacno pise i vjerovatno ima neki zanimljiv naveden izvor, ima o tome jedan prikaz u "Istorijskom glasniku" (1982) ali ne sumnjam da knjiga moze posluziti istoriji sa stanovnistva medicine i psihijatrije posto je tip ipak bio doktor. Ondasnji covjek je bio potpuno isti kao i danas, nosio je u sebi mracne brige, strahove (plasio se smrti, bioloskog nestanka i njegovih egzistencijalnih emanacija, koristio je odbrambene mehanizme, sublimisao negativne pojave, imao trenutacno efikasnu ali dugorocno neprakticnu terapiju u vidu epike i sl.) posjedovao je emocionalnu i mentalnu ranjivost u stresnim situacijama koje su bile opasne po zivot, a ratovanjem za Monarhiju ili La Serenissimu je vrlo cesto bio bacen u neku vukojebinu, daleko van svog prepoznatljivog ambijenta (identifikacija licnosti sa vremenom i prostorom). Nije svakako bio natcovjek, uostalom, zabrinjavajuce visoka razina etnicke i nacionalne iskompleksiranosti njihovih danasnjih potomaka ukazuje na zestoke urodjene psihosomatske probleme kojima je pogodovala ova nesretna sredina i koji se nisu zaustavljali nego su se uspjesno razvijali i sirili visegeneracijskim odgajanjem sve do dana danasnjeg.

  10. #10
    Domaćin Djika junior (avatar)
    Učlanjen
    15.05.2010.
    Pol
    ženski
    Poruke
    3.654
    Reputaciona moć
    92

    Podrazumevano Re: Postraumatski sindrom kroz vekove...

    Evo neko moje mišljenje, mada i nije baš verodostojno:

    Uzmite u obzir Spartance, kod njih se non stop negde ratovalo. I non stop su na nekim tešikm obukama. Bičevali su dečake u vojnoj školi da bi ih obučili u prave vojnike.

    Uporedite njihov život sa životom vojnika danas. Naša vojna lica posle škole rade po kasarnama i kancelarijama. I tako posle nekih dvadesetak godina službe dodje 1991 i zarati se u Bosni ili Hrvatskoj. Odu tamo i izgube se. Nije ni to lako.

    U svakom slučaju, rat je strašna stvar, ne daj Bože nikom da ga doživi.
    Poslednji put ažurirao/la Djika junior : 15.06.2012. u 15:05

  11. #11
    Iskusan
    Učlanjen
    28.07.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    6.818
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Postraumatski sindrom kroz vekove...

    Citat Original postavio Hrastovnik Pogledaj poruku
    Ondasnji covjek imao je drugaciji duhovni sklop. Od malih nogu uceni su vjestini borbe i ratnicki zivot je bio profesionalni stil svakog covjeka.To je kod Srba bilo sve donedavno, Zdrava zivotna sredina, zdrava hrana, zivot u prirodi, tradicija ratnistva i ziva vjera da smrti nakon pogibije nema gradi covjeka ratnikom. Uz sve to cugnu medovine pred pocetak bitke i sve im ravno do mora.Zelja za slobodom bila je glavni pokretacki motiv. Danas je sve suprotno i mnogi ni kokosku ne smiju zaklati, jer ce imati psihicke posljedice.
    Citat Original postavio Tandoori Masala Pogledaj poruku
    Gojko Nikolis (Sava Mrkalj, Povijest o jednom stradalniku, Prosvjeta, Zagreb, 1980) je nesto svrljao o ustanovama krajiskog sistema koje su stvarale kolektivnu neurozu, sto uopce ne treba da cudi. Nisam imao prilike da pogledam sta tacno pise i vjerovatno ima neki zanimljiv naveden izvor, ima o tome jedan prikaz u "Istorijskom glasniku" (1982) ali ne sumnjam da knjiga moze posluziti istoriji sa stanovnistva medicine i psihijatrije posto je tip ipak bio doktor. Ondasnji covjek je bio potpuno isti kao i danas, nosio je u sebi mracne brige, strahove (plasio se smrti, bioloskog nestanka i njegovih egzistencijalnih emanacija, koristio je odbrambene mehanizme, sublimisao negativne pojave, imao trenutacno efikasnu ali dugorocno neprakticnu terapiju u vidu epike i sl.) posjedovao je emocionalnu i mentalnu ranjivost u stresnim situacijama koje su bile opasne po zivot, a ratovanjem za Monarhiju ili La Serenissimu je vrlo cesto bio bacen u neku vukojebinu, daleko van svog prepoznatljivog ambijenta (identifikacija licnosti sa vremenom i prostorom). Nije svakako bio natcovjek, uostalom, zabrinjavajuce visoka razina etnicke i nacionalne iskompleksiranosti njihovih danasnjih potomaka ukazuje na zestoke urodjene psihosomatske probleme kojima je pogodovala ova nesretna sredina i koji se nisu zaustavljali nego su se uspjesno razvijali i sirili visegeneracijskim odgajanjem sve do dana danasnjeg.
    svaka cast obojici na ovakvim komentarima....to je ono sto i zelim da se malo udubi u psihologiju pojedinca ,ili naroda na ovoj temi...kako i zasto dolazi do cestih poremecaja kod vecina ucesnika nakon sto se vrate iz rata...

  12. #12
    Ističe se Isus33 (avatar)
    Učlanjen
    18.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    daleko od Sarajeva
    Poruke
    2.980
    Reputaciona moć
    129

    Podrazumevano Re: Postraumatski sindrom kroz vekove...

    Od kako je svijeta i vijeka bilo je i PTSP-a samo sto se drustvo ranije nije obaziralo na psihicke traume vojnika. A evo i dan danas postoji razlika medju drzavama po tom pitanju. Na primjer u Hrvatskoj PTSP je priznat kao psihicki poremecaj i pred medicinom i pred zakonom za razliku od Republike Srpske gdje se PTSP uopste nespominje a veliki broj ljudi pati od ratnih trauma. Kada jedan takav covjek prekrsi zakon tretiraju ga kao zdravog i normalnog a o nekom lijecenju nema ni govora.

  13. #13
    ivan_andj nije na forumu
    Ораторство није максимум речи уз минимум мисли
    Buduća legenda ivan_andj (avatar)
    Učlanjen
    10.03.2006.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Београд
    Poruke
    37.172
    Reputaciona moć
    1438

    Podrazumevano Re: Postraumatski sindrom kroz vekove...

    Очекивано је да припадници војске државе која се заснива на геноциду, имају адекватно медицинску услугу за своје злочине.
    ... Генерале, ако данас не будемо јахали заједно, сутра ћемо висити одвојено!

  14. #14
    Poznat
    Učlanjen
    28.12.2009.
    Pol
    muški
    Poruke
    7.281
    Reputaciona moć
    161

    Podrazumevano Re: Postraumatski sindrom kroz vekove...

    Верујем да је оно што данас зовемо ПТСП постојало одувек и свуда, али у различитим окружењима није препознавана и занемаривана је. Не треба да идемо далеко. Хуго Клајн је 1945. године написао а 1955. је и објављена студија "Ратна неуроза Југословена", где се бавио феноменом "јуришаната", познатом још и као "партизанска болест". То је било раширено и временом је нестало. Болесници су, наизглед из чиста мира добијали нападе у којима су јуришали на замишљене бункере, пуцали на непријатеља и сл. И данас је то готово пало у заборав, познато је само стручњацима.

    Занимљиво је питање да ли постоји нека ментална структура која је отпорнија на ПТСП - мотивација за рат, васпитање, и сл.
    "Весма бо трудно Славјан от заматорелих мнениј отвратити."

  15. #15
    Ističe se Isus33 (avatar)
    Učlanjen
    18.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    daleko od Sarajeva
    Poruke
    2.980
    Reputaciona moć
    129

    Podrazumevano Re: Postraumatski sindrom kroz vekove...

    Moja baba je pricala kako je poslije Drugog svjetskog rata bila rasprostnjanena neka bolest koju je narod zvao "zivcana". Covjek bi iznenada dobio kao epilepticni napad, odjednom bi imao nevjerovatnu snagu, poceo bi urlati, valjati se po zemlji i smirio bi se tek kada bi mu u ruku stavili kljuc ili neki zeljezni predmet. Vjerovatno je to ta partiznaska bolest.

  16. #16
    Zainteresovan član
    Učlanjen
    09.03.2011.
    Pol
    muški
    Poruke
    297
    Reputaciona moć
    31

    Podrazumevano Re: Postraumatski sindrom kroz vekove...

    Citat Original postavio Bastiani Pogledaj poruku
    Занимљиво је питање да ли постоји нека ментална структура која је отпорнија на ПТСП - мотивација за рат, васпитање, и сл.
    Утврђено је и током америчке кампање у Ираку и Авганистану (они су мало педантнији у анализи губитака од нас) да војници који су учествовали у истим догађајима (нпр. посада оклопног возила) не реагује исто на изложеност стресу - односно неки војници су добили ПТСП, а некима није било ништа.

    Ово се лако види на школском примеру - ако се сећате да је неко у учионици пукао балон док су сви били концентрисани на нешто - онај ко се највише тргао је потенцијални кандидат за ПТСП.

    Утврђивање ко је подложнији ПТСП-у може да значи пуно за дијагностику, поготово јер се симптоми могу појавити и 10 година касније.

    ------

    Што се тиче развоја кроз векове, данашњи човек је због начина живота далеко подложнији ПТСП-у. Темпо живота, узбуђења на послу, на филму, у новинама, вожње у луна и аква парковима. Обичан човек у старом веку је водио далеко смиренији и спорији стил живота, те је био отпорнији на стрес.
    Poslednji put ažurirao/la vathra : 22.06.2012. u 10:02

  17. #17
    Domaćin Kapetan Dusan Radovic (avatar)
    Učlanjen
    25.03.2011.
    Pol
    muški
    Lokacija
    Duboka suma
    Poruke
    4.639
    Reputaciona moć
    228

    Podrazumevano Re: Postraumatski sindrom kroz vekove...

    Zamislij srednjevekovnog coveka, koji u borbi nekome prospe mozak buzdovanom ili otvori nekome stomak svojim nozem i prospe mu drob ili ga zakolje k'o kokosku i stavi mu glavu u torbu. Takav posle ode kuci, sedne za astal i pojede gomilu hrane bez ikakve mucnine, uvati da jebbe zenu i legne da spava! Koji je to mentalni sklop bio!!!! A jedan moj drugar na Kosovu overio ranjenog siptara u glavu i lecio se od toga nekoliko godina jer je ovom ispalo oko i deo nosa. Valjda nije poznavao balistiku dobro....hah....!
    "Закон живота јесте мјера и ко мјеру наруши мора мјери научен бити, милом или силом, или у случају тврдовратог непокајања, пропасти" !!!

  18. #18
    Statler and Waldorf nije na forumu
    I must be cruel only to be kind: thus bad begins, and worse remains behind.
    Moderator Statler and Waldorf (avatar)
    Učlanjen
    02.02.2011.
    Pol
    muški
    Poruke
    32.816
    Reputaciona moć
    1475

    Podrazumevano Re: Postraumatski sindrom kroz vekove...

    а шта мислите чему су у старом Риму служиле гладијаторске представе и јавна и врло брутална погубљења преступника.
    Искони бе Слово

  19. #19
    Iskusan ljuta_mamba (avatar)
    Učlanjen
    16.06.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    made in PRC
    Poruke
    6.721
    Reputaciona moć
    140

    Podrazumevano Re: Postraumatski sindrom kroz vekove...

    Citat Original postavio kajzersoza Pogledaj poruku
    slazem se sa tvojim odgovorom ...msm ,da su upravo vojnici postali mekusci u odnosu na vojnike iz WW1 i WW2 ,a da ne pricam o vojnicima kroz vekove. ali ,msm da u toj vrsti psiholoskog stava posle dolaska iz rata ima i geneza u nekog naroda ...recimo ,americki ,britanski vojnik ce vise imati psihickih problema ,nego vojnik sa bliskog istoka
    ili sa balkana...iako i oni prozivljavaju PTSP, ali nekako se umeju nositi sa njim,dok su ovi sa zapada razmazeniji .
    evo jos 1og primera ...posle dolaska americkih trupa iz vijetnama broj samoubistava kod amerikanaca je bio preko 11%,kod vijetnamaca taj broj nije postojao da bi se izrazio u %...ljudi se vratili u svoja rodna sela i zapoceli obnovu ...posle rata nastavljaju ziveti ....pa ,kad su se britanci vratili sa folklanda ,broj samoubistava je bio drastican ,a nisu toliko vremenski ratovali da bi na takav nacin pukli...msm da su vojnici sa zapada posebna sorta vojnika u odnosu na 2ge ,to se odnosi na period posle korejskog rata...
    o vijetnamcima nema podataka...ali definitivno je moralo da bude....sta mislis,koliki je broj onih koji su se vratili u sela...a sela nema...ili pojedinih clanova porodice

    o starim vremenima neznamo nista...da ti pravo kazem...ali,ako si citao od Andrica pripovetke o Mustafi Madzaru i Djerzelez Aliji....pogotovo u ovoj prvoj...videces uticaj PTSP-a na te junake
    Madzar je do tancina opisan kao covek koji je usled rata skrenuo sa pameti,u startu nesanicom....pojavljivanjem raznih ruznih snova...potom i po danu prividjanjima,tj postepenim gubljenjem razuma.....Djerzelez je takodje imao izlive napada i nekontrolisanog gubljenja razuma,kao posledica ratnih aktivnosti...to je Andric prelepo objasnio u tim pripovedkama

    U mom slucaju,ja sam tek pre neku godinu uspeo da se otarasim problema i od 2008-9 vise ni ne pominjem rat,cak ni u sali......sto rece jedan covek..koliko god da si jak po danu....tek nocu mozes da osetis svoju pravu snagu...a ona je kod coveka nikakva...veruj mi,to nema veze sa vekom i nivoom obrazovanja...od kad je Kain ubio Avelja,od tog trenutka postoji ta neka griza savesti...da si ucinio nesto sto je nedozvoljeno kako moralnim,tako Bozijim i prirodnim zakonima,a i ovim ljudskim,krivicnim.....

    prema tome..to je oduvek postojalo,ali,razvoj medicine je uznapredovao,od testerisanja noge,sa klipom kukuruza u zubima protiv bolova ili pesnice u glavu kao anestezije....pa do najsufisticiranijih operacija...tako je jedno polje medicine...koje se zove psihijatrija,pocelo da se od 1.s.r bavi tim problemima u medicini,te da pokusa da zaleci mentalne rane koje vojnici imaju
    recimo u 1.s.r je mnogo ljudi imalo problem sa artiljerijskom pripremom,zivci su im totalno stradavali usled bombardovanja,te su se kasnije tresli ko ukljuceni u struju

    razumes,e to je jedino...sto u vreme Rima...legionaru nije imao ko da ukaze pomoc ako ga neko posece macem po ruci....a kamoli da mu se bavi psihom....bilo je sve suvise primitivno...danas je sve uznapredovalo,pa se i vojnicima moze spasiti zivot cak i ako ga kastena avionska razbuca ko kesu....a kamoli imati terapije i razgovore sa psihijatrom
    I ja sam bio rudar,bio sam i strajkac

  20. #20
    Iskusan ljuta_mamba (avatar)
    Učlanjen
    16.06.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    made in PRC
    Poruke
    6.721
    Reputaciona moć
    140

    Podrazumevano Re: Postraumatski sindrom kroz vekove...

    Citat Original postavio Kapetan Dusan Radovic Pogledaj poruku
    Zamislij srednjevekovnog coveka, koji u borbi nekome prospe mozak buzdovanom ili otvori nekome stomak svojim nozem i prospe mu drob ili ga zakolje k'o kokosku i stavi mu glavu u torbu. Takav posle ode kuci, sedne za astal i pojede gomilu hrane bez ikakve mucnine, uvati da jebbe zenu i legne da spava! Koji je to mentalni sklop bio!!!! A jedan moj drugar na Kosovu overio ranjenog siptara u glavu i lecio se od toga nekoliko godina jer je ovom ispalo oko i deo nosa. Valjda nije poznavao balistiku dobro....hah....!
    Dusane...to su mitovi...price
    zaista mozda jeste bilo takvih...ali to su ludaci...takvih je bilo i sada,recimo Batko....Lukic....Duca i Zuca,pojedini dobrovoljci tipa skorpioni...to su ludaci...to nije merilo...i nekad si ti imao ludake,imas ih i sad
    I ja sam bio rudar,bio sam i strajkac

  21. #21
    Iskusan
    Učlanjen
    28.02.2008.
    Pol
    muški
    Poruke
    5.292
    Reputaciona moć
    191

    Podrazumevano Re: Postraumatski sindrom kroz vekove...

    Citat Original postavio Bastiani Pogledaj poruku
    Верујем да је оно што данас зовемо ПТСП постојало одувек и свуда, али у различитим окружењима није препознавана и занемаривана је. Не треба да идемо далеко. Хуго Клајн је 1945. године написао а 1955. је и објављена студија "Ратна неуроза Југословена", где се бавио феноменом "јуришаната", познатом још и као "партизанска болест". То је било раширено и временом је нестало. Болесници су, наизглед из чиста мира добијали нападе у којима су јуришали на замишљене бункере, пуцали на непријатеља и сл. И данас је то готово пало у заборав, познато је само стручњацима.

    Занимљиво је питање да ли постоји нека ментална структура која је отпорнија на ПТСП - мотивација за рат, васпитање, и сл.
    Ljudi su se oduvijek branili protiv (ratnih) neuroza, straha i anksioznosti vjerskim obredima (odlaskom u crkvu, manastir, razgovorom sa svestenim licem), magijom, psihofarmakoterapijom (Homerov nepenthes, uklanja bol i nesrecu), tabuima, raznim ritualima, filozofskim meditacijama, umjetnickim izrazajem, doduse, u najnovije doba imamo strucno osposobljene psihoterapeute ali se zna u nasoj sredini sto se ranije desavala sa mentalno oboljelima (doduse, teski slucajevi), bili su stigmatizovani i osudjeni na BDSM, prebijanje na mrtve ime i terapiju lopatom u nekom manastiru. Prvi dom za s uma sisavse je otvoren kod nas (tacnije, u Srbiji) 1861. godine.

    Citat Original postavio Isus33 Pogledaj poruku
    Moja baba je pricala kako je poslije Drugog svjetskog rata bila rasprostnjanena neka bolest koju je narod zvao "zivcana". Covjek bi iznenada dobio kao epilepticni napad, odjednom bi imao nevjerovatnu snagu, poceo bi urlati, valjati se po zemlji i smirio bi se tek kada bi mu u ruku stavili kljuc ili neki zeljezni predmet. Vjerovatno je to ta partiznaska bolest.
    Vera Erlich se dotakla nervoznih smetnji i specificne osjetljivosti kod nasih dinarskih gorstaka (Regionalne razlike u emocionalnoj klimi, Sociologija, 1974), posebice Hercegovaca. Jos je mostarski doktor Lovro Dojmi 1940. godine u zagrebackom "Lijecnickom vjesniku" pisao o tzv. "Veremu" koji je morio pogotovo zene, iako je ovo bilo vise povezano sa ljubavnim i bracnim problemima. Nesto slicno je tvrdio Isak Samokovlija, cuveni pisac, po profesiji dotur. Opazio je kod Hercegovki cudne histericne simptome sto bi moglo ukazivati na orijentalne uplive u plemenskoj dinarskoj sredini (bacanje u sevdah, sawda - crna zuc, melankolija). Sto se tice muskih, razumije se da je junacima sramotno bilo pokazati slabost karaktera ali visestoljetnim obitavanjem u kamenom rezervatu se razvila neka vrsta negativnosti, tzv. fatalizma koji se odrazavao sto se tice unutarnjih stanja.

    Citat Original postavio Kapetan Dusan Radovic Pogledaj poruku
    Zamislij srednjevekovnog coveka, koji u borbi nekome prospe mozak buzdovanom ili otvori nekome stomak svojim nozem i prospe mu drob ili ga zakolje k'o kokosku i stavi mu glavu u torbu. Takav posle ode kuci, sedne za astal i pojede gomilu hrane bez ikakve mucnine, uvati da jebbe zenu i legne da spava! Koji je to mentalni sklop bio!!!! A jedan moj drugar na Kosovu overio ranjenog siptara u glavu i lecio se od toga nekoliko godina jer je ovom ispalo oko i deo nosa. Valjda nije poznavao balistiku dobro....hah....!
    Miroslav Bertosa je negdje (ne sjecam se tacno izvora niti reference) objavio pismo nekog mletackog kapetana iz 16. ili 17. stoljeca. Pojedini uskoci iz CG koji su se prebacili u Istru su plakali, kukali, pokazivali simptome depresivnosti i utucenosti, mada ovo moze biti povezano sa promjenom sredine sto vrlo cesto izazove teze psihicke smetnje. Nagle promjene u drustvu, nestabilna egzistencijalna i ekonomska situacija za vrijeme ratnog doba (na stranu krkljanje, ratovanje i ubijanje) su isto rasadnik neuroza.
    Poslednji put ažurirao/la Tandoori Masala : 22.06.2012. u 15:53

  22. #22
    Iskusan ljuta_mamba (avatar)
    Učlanjen
    16.06.2007.
    Pol
    muški
    Lokacija
    made in PRC
    Poruke
    6.721
    Reputaciona moć
    140

    Podrazumevano Re: Postraumatski sindrom kroz vekove...

    Citat Original postavio Isus33 Pogledaj poruku
    Moja baba je pricala kako je poslije Drugog svjetskog rata bila rasprostnjanena neka bolest koju je narod zvao "zivcana". Covjek bi iznenada dobio kao epilepticni napad, odjednom bi imao nevjerovatnu snagu, poceo bi urlati, valjati se po zemlji i smirio bi se tek kada bi mu u ruku stavili kljuc ili neki zeljezni predmet. Vjerovatno je to ta partiznaska bolest.
    ziva istina
    I ja sam bio rudar,bio sam i strajkac

  23. #23
    Buduća legenda
    Učlanjen
    25.09.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    31.070
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Postraumatski sindrom kroz vekove...

    Koliko vas je učestvovalo u ratnim dejstvima?

  24. #24
    Ističe se Isus33 (avatar)
    Učlanjen
    18.02.2008.
    Pol
    muški
    Lokacija
    daleko od Sarajeva
    Poruke
    2.980
    Reputaciona moć
    129

    Podrazumevano Re: Postraumatski sindrom kroz vekove...

    Citat Original postavio Serpent Saint Pogledaj poruku
    Koliko vas je učestvovalo u ratnim dejstvima?
    Ja jesam ucestvovao posljednjih nekoliko mjeseci bosanskog rata ali srecom nisam vidio nesto posebno strasno od cega bi se istraumirao. Bar ja tako mislim.

  25. #25
    Buduća legenda
    Učlanjen
    25.09.2007.
    Pol
    muški
    Poruke
    31.070
    Reputaciona moć
    0

    Podrazumevano Re: Postraumatski sindrom kroz vekove...

    Ja sam učestvovao u dejstvima oko Srbice 1998. O posttraumatskom sindormu i o tome da su vojnici postali "mekušci", o Hrastovnikovim naklapanjima da ne govorim, ne mogu da pričaju oni koji rat nisu doživeli.

Slične teme

  1. SRPSKA PAMET KROZ VEKOVE.........
    Autor Aitchison u forumu Politika
    Odgovora: 79
    Poslednja poruka: 15.12.2009., 22:13
  2. Beograd kroz vekove
    Autor Lilu u forumu Beograd
    Odgovora: 11
    Poslednja poruka: 10.05.2009., 22:43
  3. Veličina Srbije kroz vekove
    Autor Šapošnjikov u forumu Istorija
    Odgovora: 23
    Poslednja poruka: 14.04.2009., 01:31
  4. Papski zlocini kroz vekove
    Autor Elvin u forumu Istorija
    Odgovora: 11
    Poslednja poruka: 04.05.2005., 22:01
  5. Zabavna muzika kroz vekove ?
    Autor Inspector u forumu Istorija
    Odgovora: 0
    Poslednja poruka: 21.04.2005., 23:16

Pravila za slanje poruka

  • Ne možete kreirati novu temu
  • Ne možete poslati odgovor
  • Ne možete dodati priloge
  • Ne možete prepraviti svoju poruku
  •