Настрадао син Далибора Чутуре

Poruka
24.255
cutura_0_0_468X10000.jpg

TRAGEDIJA

Sin rukometaša Dalibora Čuture umro od udarca kamenom u glavu

Autor/izvor: SEEbiz
Datum objave: 11.06.2012. - 10:46:08


BEOGRAD - Srpski reprezentativac u rukometu Dalibor Čutura doživio je veliku porodičnu tragediju - izgubio je devetogodišnjeg sina koji je tragično stradao u nerazjašnjenom incidentu u jednom parku u Leonu.

Dečak je preminuo sinoć, pošto je primljen u bolnicu u Leonu. Prema pisanju abc.es, incident se dogodio u nedjelju oko 19 časova, pošto je dobio povrede glave.
Prema rečima očevidaca, dečak se potukao sa još tri maloljetna dječaka starosti sedam, 11 i 16 godina. Neko od njih ga je pogodio kamenom u glavu, a udarac mu je nanio teške povrede. Hitna pomoć je došla u roku od nekoliko minuta, a dečak je davao znake života, ali je bio u izuzetno lošem stanju. Odmah po primanju u bolnicu pokušali su da ga povrate iz kome u koju je zapao i reanimiraju. Posle dužeg procesa reanimacije, lekari bolnice u Leonu nisu uspeli da spasu život mlađem od dva Čuturina sina, pa su samo mogli da proglase smrt.
Pošto se sa sigurnošću ne može tvrditi da je udarac mogao da bude fatalan, istražni sudija je naložio da se izvrši autopsija.
Dalibor Čutura nastupa za ekipu Ademara, a ima dugogodišnje iskustvo u španskom rukometu. Prije Ademara, branio je boje Aratea. Posjednjih nedelja pripremao se za učešće na Olimpijadi u Londonu gdje je trebalo da nastupa pod srpskom zastavom. Posle tragedije neizvesno je da li će se naći u najboljem sastavu. Čutura je član nacionalne reprezentacije Srbije koja je osvojila srebrnu medalju na prvenstvu Evrope u januaru u Beogradu.

Трагедија...
:( :cry:
 
tragedija, jadni roditelji
ggubitak deteta se ne preboli tako lako,
ali gubitak deteta na ovaj nacin- od " vrsnjackog" nasilja, nezamislivo
i onda covek pogleda sta je sve preziveo i da mu familija na broju sticajem neverovatnih okolnosti
i da neko ko primirisao ratnim strahotama nije izgubi dete od samo 9 god. na ovaj nacin

nadam se da ce se pronaci neka aneurizma, mozda malo olaksa ... nisam pametna ista da kazem, osim da me je duboko potresao ovaj slucaj

11 i 16 god se biju sa detetom od 9
 
Горак... горак је хлеб под туђим сунцем...

:cry:
tragedija, jadni roditelji
ggubitak deteta se ne preboli tako lako,
ali gubitak deteta na ovaj nacin- od " vrsnjackog" nasilja, nezamislivo
i onda covek pogleda sta je sve preziveo i da mu familija na broju sticajem neverovatnih okolnosti
i da neko ko primirisao ratnim strahotama nije izgubi dete od samo 9 god. na ovaj nacin

nadam se da ce se pronaci neka aneurizma, mozda malo olaksa ... nisam pametna ista da kazem, osim da me je duboko potresao ovaj slucaj

11 i 16 god se biju sa detetom od 9
Уистину сам заплакао... :cry:
Само ми то скренуло мисао на прадеду који је двојицу синова сахранио. :cry:

Не могу ни да замислим како је изгубити дете. Отишао човек из земље да озбеди своју породицу и да му се у животу овако врати. :cry:
 
Jeste sudbina. Što kaže jedan moj prijatelj, ako ti je suđeno, luster će da ti padne na glavu i kraj. Suludo je sad o tome pričati, život i smrt neminovne stvari.
Каква судбина? Је л’ ти пријатељ муслиман? Они највише верују у ту судбину.
Судбина је да изгубиш дете?

Које та судбина да пљунем на њу?
Не постоји судбина! Постоји само тренутак, тренутак неопрезности, тренутак непажње.
Моменат када су поверовали да је свет безбедно место за њихово дете.

Човек је изгубио дете, каква бре судбина?
Коме је то записано да мора да изгуби дете?. :besan2:

У судбину верују само они са спољашњим локусом контроле. Они који мисле да ништа не зависи од њих, и који мисле да све зависи од споља.
 
[Ne_Vazim_Se];21942698:
pa burazeru ne znam kako mislish to da sprechish, ne mozesh stalno da budesh uz dete dok je napolju posle odredjenog doba (mislim na doba deteta, en doba dana), to bi bilo kontra-produktivno.

ne mosh ga drzati pod staklenim zvonom shto bi rekao nash narod.

je*iga.
Не мислим на држање под стакленим звоном. Можеш да га научиш како да препозна опасност.
Али основно је да га научиш да буде добар човек и да никада не узме камен да некога погоди.
Тако ћеш веровати да ће и други родитиљи научити своје дете.

А родитељи овога што је потего камен ће до краја живота носити на души једно дете.

Не мислим да су Чутура и његова супруга за и шта криви. Није крива ни судбина, него родитељи тог малолетника што су га препустили улици.
 
Каква судбина? Је л’ ти пријатељ муслиман? Они највише верују у ту судбину.
Судбина је да изгубиш дете?

Које та судбина да пљунем на њу?
Не постоји судбина! Постоји само тренутак, тренутак неопрезности, тренутак непажње.
Моменат када су поверовали да је свет безбедно место за њихово дете.



Човек је изгубио дете, каква бре судбина?
Коме је то записано да мора да изгуби дете?. :besan2:

У судбину верују само они са спољашњим локусом контроле. Они који мисле да ништа не зависи од њих, и који мисле да све зависи од споља.

Prijatelj mi nije musliman nego Srbin. Drugo, ne utičemo mi baš na sve. Ako imaš izbor, ti biraš put, ako nemaš, i ako je neko pre tebe odredio tvoju sudbinu, ti možeš samo da prihvatiš igru i živiš u skladu sa svojim mogućnostima. Vaspitavati dete u oba smera, da nikog ne dira ali da zna da se odbrani. Izgleda da nije kriv niko.
 
Како није нико крив? Нису криви родитељи што су свом детету оставили празнину коју је он попунио убиством?
Нису криви родитељи који су свом детету оставили могућност да уопште помисли да каменом гађа дечака 7 година млађег од себе?

Нема судбине.
 
Не мислим на држање под стакленим звоном. Можеш да га научиш како да препозна опасност.
Али основно је да га научиш да буде добар човек и да никада не узме камен да некога погоди.
Тако ћеш веровати да ће и други родитиљи научити своје дете.

А родитељи овога што је потего камен ће до краја живота носити на души једно дете.

Не мислим да су Чутура и његова супруга за и шта криви. Није крива ни судбина, него родитељи тог малолетника што су га препустили улици.

neku decu jednostavno ne mosh vaspitati, ali slazem se u principu sa ovim postom.

ovo moze da se reshi jedino ako svi vaspitaju svoju decu (ali to je nemoguce jer ce uvek postojati oderedjen broj dece koja su uprkos svemu delikventna)

ako samo ti vaspitash svoje kako treba, opet moze neki mali shljam da mu otvori glavu kamenom
 
Каква судбина? Је л’ ти пријатељ муслиман? Они највише верују у ту судбину.
Судбина је да изгубиш дете?

Које та судбина да пљунем на њу?
Не постоји судбина! Постоји само тренутак, тренутак неопрезности, тренутак непажње.
Моменат када су поверовали да је свет безбедно место за њихово дете.

Човек је изгубио дете, каква бре судбина?
Коме је то записано да мора да изгуби дете?. :besan2:

У судбину верују само они са спољашњим локусом контроле. Они који мисле да ништа не зависи од њих, и који мисле да све зависи од споља.

Tačno, ovo je nasilje, a to nije sudbina, ve počinje kućnim nevaspitanjem.
 
Како није нико крив? Нису криви родитељи што су свом детету оставили празнину коју је он попунио убиством?
Нису криви родитељи који су свом детету оставили могућност да уопште помисли да каменом гађа дечака 7 година млађег од себе?

Нема судбине.

Skoro svako može da se reprodukuje, ali da vaspitava decu...malo njih.
 

Back
Top