Q. in perpetuum hibernum
Stara legenda
- Poruka
- 88.070
Na univerzitetima širom Evrope uskoro bi mogle da počnu da niču katedre za crnogorski, bosanski ili hrvatski jezik, a da srpski strancima ostane manje atraktivan za učenje. To je samo jedna od posledica toga što su sve zemlje bivše Jugoslavije, osim Srbije, na spisku članica Evropskog centra za moderne jezike (ECML).
Na pojedinim evropskim fakultetima za sada postoji objedinjena katedra za jezike bivše Jugoslavije (BCHS)
Zato oni mogu da računaju i na pomoć ove agencije u standardizaciji jezika, da šalju svoje profesore i postdiplomce na usavršavanje i da koriste fond ECML-a za projekte unapređenja jezika. Ako bi Ministarstvo prosvete pristalo da plaća godišnju članarinu od 12.500 evra, sve to bi mogla da ima i Srbija.
Prema saznanjima “Blica”, Crnogorci već pritiskaju Univerzitet u Bariju u Italiji kako bi se tamo učio njihov jezik. Problem je veći što će praksa biti takva da kad se jednom pojavi jezik koji pokriva čitavo područje bivše Jugoslavije, neće biti potrebe da se uvode i druge slične katedre. Za sada se katedre za jezike bivše Jugoslavije, tamo gde postoje, zovu “Katedra za BCHS” - bosanski, crnogorski, hrvatski i srpski jezik (poređano po azbučnom redu). Treba očekivati, kažu poznavaoci ove problematike, da će svaka zemlja nastojati da ima samostalnu katedru.
U tu trku Srbija će teško moći da se uključi. Neki misle da bi stranci bili više motivisani da studiraju određeni jezik ako bi mogli da dobiju međunarodno priznatu diplomu. To najpre zahteva da jezik bude izdeljen na nivoe koji prema težini odgovaraju evropskim standardima (A1, A2, B1, B2, C1, C2).
To je dugoročan proces i nijedan od naših suseda ga nije doveo do kraja. Iako se ECML ne bavi direktno standardizacijom, ipak može da pomogne u tom procesu.
- Treba obezbediti podršku državi kako bi se jezik te zemlje koristio u obrazovnom sistemu, da bi se uključili u evropske standarde i prilagodili nivoe prema evropskom okviru. Možemo da ponudimo pomoć pri uspostavljanju takvog sistema. U vašem regionu, za sada smo u tome pomagali Makedoniji - kaže za “Blic” Valdemar Martinik, izvršni direktor ECML-a.
ECML je dobrovoljna organizacija, a u regionu samo su Srbija i Mađarska odlučile da ne budu članice. Srbija je do sada ipak bila uključena u program podrške učenju romskog jezika.
- Ne možemo da vas uključimo do kraja jer niste naš član. To znači da za neke stvari morate da koristite sopstvene izvore novca i ne možete da računate na naše fondove - objašnjava Martinik.
Na pitanje “Blica” da li je Srbija pokazala interesovanje za članstvo, naš sagovornik kaže da jeste, ali nikakvi konkretni koraci nisu preduzeti.
- Dolazio sam u Beograd u julu 2011. i tada sam pričao sa ministrom Žarkom Obradovićem. On je bio zainteresovan da nam se priključi, međutim, od tada se ništa konkretno nije desilo - čudi se direktor ECML-a.
“Blic” je danima pokušavao da dođe do sagovornika u Ministarstvu prosvete, koji bi nam pojasnio tu problematiku, ali je Ministarstvo ostalo nemo.
U međuvremenu, susedi su aktivni. Crna Gora je članica od avgusta 2008. godine.
- Do sada smo učestvovali jedino u seminarima. Dešava se da teme nisu u potpunosti u skladu sa prioritetima nastave stranih jezika kod nas, ali i tada šaljemo učesnike, jer je to potencijalno pokretač sličnog projekta u našoj zemlji - kaže Nataša Perić, kontakt osoba za ECML u Crnoj Gori.
Zlata Markovska, kontakt osoba za Makedoniju, ističe da članstvo donosi i nova iskustva, koja države mogu kasnije da primene u svojoj sredini. U Hrvatskoj navode da članstvo mnogo znači, jer daje širi uvid u stvaranje jezičke politike u celoj Evropi.
- Delatnost Centra je usmerena ka praktičnom sprovođenju evropske jezičke politike stvarane u Strazburu, tako da se svi trude da sve nove vesti pravovremeno šalju kontaktnim osobama pojedinačnih zemalja - kaže za “Blic” Ninočka Truk-Biljan, kontakt osoba za Hrvatsku.
Na pojedinim evropskim fakultetima za sada postoji objedinjena katedra za jezike bivše Jugoslavije (BCHS)
Zato oni mogu da računaju i na pomoć ove agencije u standardizaciji jezika, da šalju svoje profesore i postdiplomce na usavršavanje i da koriste fond ECML-a za projekte unapređenja jezika. Ako bi Ministarstvo prosvete pristalo da plaća godišnju članarinu od 12.500 evra, sve to bi mogla da ima i Srbija.
Prema saznanjima “Blica”, Crnogorci već pritiskaju Univerzitet u Bariju u Italiji kako bi se tamo učio njihov jezik. Problem je veći što će praksa biti takva da kad se jednom pojavi jezik koji pokriva čitavo područje bivše Jugoslavije, neće biti potrebe da se uvode i druge slične katedre. Za sada se katedre za jezike bivše Jugoslavije, tamo gde postoje, zovu “Katedra za BCHS” - bosanski, crnogorski, hrvatski i srpski jezik (poređano po azbučnom redu). Treba očekivati, kažu poznavaoci ove problematike, da će svaka zemlja nastojati da ima samostalnu katedru.
U tu trku Srbija će teško moći da se uključi. Neki misle da bi stranci bili više motivisani da studiraju određeni jezik ako bi mogli da dobiju međunarodno priznatu diplomu. To najpre zahteva da jezik bude izdeljen na nivoe koji prema težini odgovaraju evropskim standardima (A1, A2, B1, B2, C1, C2).
To je dugoročan proces i nijedan od naših suseda ga nije doveo do kraja. Iako se ECML ne bavi direktno standardizacijom, ipak može da pomogne u tom procesu.
- Treba obezbediti podršku državi kako bi se jezik te zemlje koristio u obrazovnom sistemu, da bi se uključili u evropske standarde i prilagodili nivoe prema evropskom okviru. Možemo da ponudimo pomoć pri uspostavljanju takvog sistema. U vašem regionu, za sada smo u tome pomagali Makedoniji - kaže za “Blic” Valdemar Martinik, izvršni direktor ECML-a.
ECML je dobrovoljna organizacija, a u regionu samo su Srbija i Mađarska odlučile da ne budu članice. Srbija je do sada ipak bila uključena u program podrške učenju romskog jezika.
- Ne možemo da vas uključimo do kraja jer niste naš član. To znači da za neke stvari morate da koristite sopstvene izvore novca i ne možete da računate na naše fondove - objašnjava Martinik.
Na pitanje “Blica” da li je Srbija pokazala interesovanje za članstvo, naš sagovornik kaže da jeste, ali nikakvi konkretni koraci nisu preduzeti.
- Dolazio sam u Beograd u julu 2011. i tada sam pričao sa ministrom Žarkom Obradovićem. On je bio zainteresovan da nam se priključi, međutim, od tada se ništa konkretno nije desilo - čudi se direktor ECML-a.
“Blic” je danima pokušavao da dođe do sagovornika u Ministarstvu prosvete, koji bi nam pojasnio tu problematiku, ali je Ministarstvo ostalo nemo.
U međuvremenu, susedi su aktivni. Crna Gora je članica od avgusta 2008. godine.
- Do sada smo učestvovali jedino u seminarima. Dešava se da teme nisu u potpunosti u skladu sa prioritetima nastave stranih jezika kod nas, ali i tada šaljemo učesnike, jer je to potencijalno pokretač sličnog projekta u našoj zemlji - kaže Nataša Perić, kontakt osoba za ECML u Crnoj Gori.
Zlata Markovska, kontakt osoba za Makedoniju, ističe da članstvo donosi i nova iskustva, koja države mogu kasnije da primene u svojoj sredini. U Hrvatskoj navode da članstvo mnogo znači, jer daje širi uvid u stvaranje jezičke politike u celoj Evropi.
- Delatnost Centra je usmerena ka praktičnom sprovođenju evropske jezičke politike stvarane u Strazburu, tako da se svi trude da sve nove vesti pravovremeno šalju kontaktnim osobama pojedinačnih zemalja - kaže za “Blic” Ninočka Truk-Biljan, kontakt osoba za Hrvatsku.
