Тврдње изречене на недавној трибини о ‘Светској влади’ према којима се намера може спаковати у кутију и послати поштом, према којима припадници ‘елите’ који познају ‘технологију духа’ могу људе да убеди да раде и оно што не желе, касније су изазвале бурну полемику у јавности. О тој изузетно занимљивој, но у медијима ретко присутној теми, разговарали смо са Санелом Ахметовић, пранотерапеуткињом чији посао подразумева знање о механизмима људске подсвести, па и техникама манипулације људима.
На који начин се може управљати људима?-
Свуда се свим силама подстиче несигурност и страх, те се свако приклања тамо где се осећа најсигурније. Жалосно је, но истинито, да се данас најчешће безбедност тражи у сенци новца. Живот се све више своди на тешко стицање и управљање новцем, па се проналазе и пречице. Заборавља се да је важан пут због путовања самог, да су важни сви које сретнеш на том путу те да циљ не оправдава средства. Може се, дакле, рећи да управљање људима олакшано ослабљивање заједнице и духа појединца. Одузимањем и трошењем њихове виталне снаге прекомерним радом, стресним окружењем, усмеравањем пажње на неважне ствари путем индустрије забаве, музике, медија, те трчањем за испразним вредностима које особе чине константно фрустрираном и празном. Форсира се брза страст, брзо сагоревање, наглост, непромишљеност, немоћ над доживљајем сопственог смисла постојања. Зато постаје нормално предати се, односно да припада неком или нечем што нуди ‘готов’ идентитет који не можеш сам изнутра изњедрити. Друштвени опис успеха данас је популарност, поседовање, надмоћ, статус ега. То је директно у супротности са унутрашњим поривом духовно и психолошки здравог појединца. Целовита, витална особа природно тежи живети сврховито, доприносити заједници и бити корисна друштву. Жели се поносити својим доприносом целом свету, а не високим статусом
.Можете ли бити мало одређенији?-
Детаљнији одговор на питање: Како се то ради, јесте: ради се нечијом намером. Питам се је ли овако лоше стање у економији и привреди случајно? Како ја то видим, све што имамо сада од привредне и економске ситуације била је нечија намера. Све што јесте, почиње намером. Заправо, било је потребно пуно енергије и планирања да би се створило актуелно стање несигурности и разочарења.
Како се намером може деловати на некога или нешто?-
Све је вибрација. Пример музичке виљушке је добар пример преноса вибрације. Ако приближимо вибрирајућој музичкој вилици другу вилицу, вибрација тона од једне ка другој се преноси и самом близином. Тако се одређена уверења, мисли, зависност, намере, емоције, страхови, бес, беспомоћност и несигурност преносе из подсвести у подсвест појединцима путем одређених окидача у медијима, рекламама, новинама, те путем поља колективног несвесног. Прво се створи уверење у одређеној групи људи, да нису довољно паметни, битни, вредни, нудећи им неефикасна решења за наметнуте проблеме, а потом се довољно дуго третирају као глупани, јадници док они сами не повјерују у своју ничим заслужену улогу, па више уопште не реагују на омаловажавање. Наметнута улога остаје као комуникациони мост који се користи само по потреби – када та улога треба дати неки резултат. Уопштено, о снази креирања намером, не зна се много у јавности, али се одавно користи у тајним службама и у војне, научне, те политичке сврхе
.Где све препознајете употребу те технике?-
Употребљава се на више нивоа. Музичка и филмска индустрија обликује свесност детета од његовог најранијег доба. Дете нема ставове, незаштићено је од утицаја и нажалост, формира се имитирајући околину. Оно што уочи као занимљиво, то ће касније и чинити, колико год му тврдили да је то штетно. Медији и Влада обликују понашање одраслих лажима, страхом и несигурношћу. Догађаји који узрокују колективну несигурност и беспомоћност, су масовна хипноза. На пример, одлуке владе о ратовању – иако то народ не жели – имају сврху продубљивања унутрашњег конфликта у појединцу и умањења његове самосвести и интегритета. Свесност има своје мишиће. Уколико се редовно користи постаје буднијим и одговорнијом те способнијом преузимати задатке и проналазити решења за проблеме у заједници. Међутим, уколико се мишићи свесности не употребљавају, свесност се деградира, затвара у прошлост, саботирајући особу и умањујући њен доживљај сопствене вредности. На нивоу медија, реч је о врло суптилним манипулацијама подсвешћу. Одређене речи или представе користе се као подсвесна ‘сидра’ за утицање на понашање. Понекад су то само две речи, а чешће спајање одређених појмова односно манипулације представама.
Можете ли навести конкретне примере ‘програмирања подсвести’ у хрватској политици?- Леп пример су две речи; Успех Референдума. Иако је закон прилагођен с намером да буде легално прихватити гласање мање од 50 одсто становништва РХ, те две речи медији су наглашено користили да у јавности не би дошло до незадовољства резултатом референдума. Пре самог референдума систематски су коришћене речи због којих су гласачи, незадовољни потезима Владе око придруживања ЕУ, били омаловажени и увредама подстицани да не изађу на референдум, те су због тога били унапред резигнирани и намерно одговорени од гласања. То су речи: евроскептици, антиеуропејци, балканска ескадрила, југосентименти, неинформисани, очајници… Будући да људи имају природну потребу да припадају, да одбацују оно чему не могу веровати, те да не желе бити омаловажени и погрешно декларисани, одбацили су легитимитет референдума непојављивањем на гласачком месту. Многи ПроЕ гласачи у кругу својих ближњих ширили су ЕУ кампању користећи помодно исте изразе. Цитирали су колумнисте из ПроЕ медија изругујући се онима који су били против уласка Хрватске у ЕУ. Несвесним бићем може манипулисати ко год тако одлучи. Оном ко живи своју истину, свој интегритет, немогуће је наметнути лажну сигурност споља, завести га даровима и обећањима. Претпостављам да због тога велики број људи уопште није изашао на референдум. Препознали су стратегије и намеру Владе приликом најављивања референдума. Онима који јасно виде намере које стоје иза спољних сугестија, тешка је увреда наставити разговор на нивоу на којој им политичари додељују унапред омаловажена улогу. Примери програмирања подсвести виде се посвуда. Константно поручивање: ‘ви требате нас да бисмо вас спасили’, ‘ми требамо ЕУ да бисмо се спасили’, ‘нема спаса без приватизације’, ‘нема нам спаса уопште’ или можда само ако нам помогне ММФ ‘- говори довољно с ким имамо посла.
./.
|
, и сл.
)
