eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.180
Кретање чланака
← ДРАГАН СИМОВИЋ: КАД СЕЉАК УМИРЕ…
КАКО СУ БЕЛЦИ ЗАУЗЕЛИ АМЕРИКУ (анимирани филм) →
јун 9 2012
Изванредан одговор бразилског министра просвете америчким студентима на тему – интернационализација
Изванредан одговор бразилског министра просвете америчким студентима на тему…
Интернационализација
За време дебате на једном америчком универзитету, бразилског министра просвете Кристовама Буаркеа (Cristovam Buarque) студенти беху питали шта мисли о интернационализацији Амазоније. Један од њих је поставио своје питање уз примедбу да очекује одговор хуманисте, а не Бразилца.
Ево шта је Кристовам Буарке одговорио:
- Наравно, као Бразилац се једноставно противим интернационализацији Амазоније. Колика год била небрига наших влада за то богатство, оно је наше. Као хуманиста, свестан опасности која прети природној средини Амазоније, могао бих замислити да Амазонија буде интернационализована, као уосталом и све друго важно за цело човечанство. Ако би, у име хуманистичке етике, требало интернционализовати Амазонију, онда би требало интернционализовати и светске нафтне резерве. Нафта је бар толико важна за будућност човечанства колико и Амазонија. Али упркос томе, господари нафтних резерви сматрају да имају право да повећавају или смањују њену цену или производњу.
Исто тако би ваљало интернационализовати финансијски капитал богатих земаља. Ако је Амазонија резерва за цело човечанство, она се не сме уништавати вољом једног власника или једне земље. Спаљивати Амазонију је проблем озбиљан бар као незапосленост изазвана хировима глобалне економије. Не смемо дозволити да самовоља шпекуланата упропасти финансијске резерве читавих држава. Пре интернационализације Амазоније волео бих да видим интернационализацију свих музеја света. Лувр не треба да припада само Француској. Сваки музеј на свету је чувар најлепших дела људског генија. Не смемо допустити да тим културним богатством, као ни природним богатством Амазоније, манипулише или га уништи један власник или једна земља. Пре извесног времена је један јапански милионер одлучио да са собом сахрани и слику једног великог мајстора. Пре него се то догоди, ваљало би интернационализовати ту слику.
Док се одвија наш сусрет, Уједињене нације организују Форум Миленијума, али неки председници држава су имали потешкоћа да стигну на Форум, због проблема на граници Сједињених Држава. Ваљало би стога и Њујорк, седиште Уједињених нација, интернационализовати. Макар би Манхатан требало да припада целом човечанству, као и Париз, Венеција, Рим, Лондон, Рио де Жанеиро, Бразилија. Сваки град са својом посебном лепотом и историјом требало би да припада целом свету. Ако Сједињене Државе желе да интернационализују Амазонију јер је опасно оставити је у рукама Бразилаца, зашто не бисмо интернационализовали и нуклеарни арсенал Сједињених Држава? САД су наиме у стању да га у неком тренутку употребе, што би изазвало разарања далеко обимнија од заиста неприхватљивих пожара у Амазонији. У току расправа између америчких председничких кандидата, они су заступали интернационализацију шумских резерви света, с тим да се за узврат избришу дугови сиромашних земаља.
Али, зашто не бисмо износом тог дуга обезбедили свој деци света да не буду гладна и да иду у школу? Интернационализујмо и децу, и поступајмо према њима, ма где се родила, као према богатству вредном бриге целога света, далеко више од Амазоније. Кад сви владари света и у сиромашној деци буду видели драгоцен део општељудске баштине, неће их пустити да раде уместо да иду у школу, нити да умиру када би требало да живе. Као хуманиста, веома бих радо интернационализовао цели Свет. Али док мене тај Свет сматра Бразилцем, борићу се да Амазонија остане наша. И само наша!!!
Провером на интернету, утврдили смо да је говор одржан септембра 2000. на Њујоршком универзитету, а потом и објављен као ауторски напис Кристовама Буаркеа у разним публикацијама. Сам текст који смо са хрватског превода донекле уљудили је непотпун, мада духом веран оригиналу. Зашто се текст поново појавио на интернету крајем прошле године, и зашто је почео да кружи планетом, и зашто нам га је српски националиста Стевовић послао у хрватској верзији, све спада у питања на која, бар ми, не можемо одговорити. Иначе, сам Буарке је цењени члан на само бразилског естаблишмента – будући почео као машински инжењер да би се на Сорбони преквалификовао у економисту, радио као службеник Интерамеричке развојне банке неких седам година, био ректор Универзитета у Бразилији, па гувернер Федералног дистрикта Бразилија, сенатор Бразила, и, коначно, кандидат за председника те државе. Дугогодишњи је усто саветник Уједињених нација, члан УНЕСКО-а, оснивач невладине организације Дечија мисија (Mission Child) за помоћ сиромашној деци, реформатор школства и заговорник институцијске, државне помоћи угроженим друштвеним слојевима.
*********************************************************************
Заиста изванредан одговор - од речи до речи....... вреди га прочитати и запамтити!!!
← ДРАГАН СИМОВИЋ: КАД СЕЉАК УМИРЕ…
КАКО СУ БЕЛЦИ ЗАУЗЕЛИ АМЕРИКУ (анимирани филм) →
јун 9 2012
Изванредан одговор бразилског министра просвете америчким студентима на тему – интернационализација
Изванредан одговор бразилског министра просвете америчким студентима на тему…
Интернационализација
- О Амазонији -
Извор: Српски Лист
За време дебате на једном америчком универзитету, бразилског министра просвете Кристовама Буаркеа (Cristovam Buarque) студенти беху питали шта мисли о интернационализацији Амазоније. Један од њих је поставио своје питање уз примедбу да очекује одговор хуманисте, а не Бразилца.Ево шта је Кристовам Буарке одговорио:
- Наравно, као Бразилац се једноставно противим интернационализацији Амазоније. Колика год била небрига наших влада за то богатство, оно је наше. Као хуманиста, свестан опасности која прети природној средини Амазоније, могао бих замислити да Амазонија буде интернационализована, као уосталом и све друго важно за цело човечанство. Ако би, у име хуманистичке етике, требало интернционализовати Амазонију, онда би требало интернционализовати и светске нафтне резерве. Нафта је бар толико важна за будућност човечанства колико и Амазонија. Али упркос томе, господари нафтних резерви сматрају да имају право да повећавају или смањују њену цену или производњу.
Исто тако би ваљало интернационализовати финансијски капитал богатих земаља. Ако је Амазонија резерва за цело човечанство, она се не сме уништавати вољом једног власника или једне земље. Спаљивати Амазонију је проблем озбиљан бар као незапосленост изазвана хировима глобалне економије. Не смемо дозволити да самовоља шпекуланата упропасти финансијске резерве читавих држава. Пре интернационализације Амазоније волео бих да видим интернационализацију свих музеја света. Лувр не треба да припада само Француској. Сваки музеј на свету је чувар најлепших дела људског генија. Не смемо допустити да тим културним богатством, као ни природним богатством Амазоније, манипулише или га уништи један власник или једна земља. Пре извесног времена је један јапански милионер одлучио да са собом сахрани и слику једног великог мајстора. Пре него се то догоди, ваљало би интернационализовати ту слику.
Док се одвија наш сусрет, Уједињене нације организују Форум Миленијума, али неки председници држава су имали потешкоћа да стигну на Форум, због проблема на граници Сједињених Држава. Ваљало би стога и Њујорк, седиште Уједињених нација, интернационализовати. Макар би Манхатан требало да припада целом човечанству, као и Париз, Венеција, Рим, Лондон, Рио де Жанеиро, Бразилија. Сваки град са својом посебном лепотом и историјом требало би да припада целом свету. Ако Сједињене Државе желе да интернационализују Амазонију јер је опасно оставити је у рукама Бразилаца, зашто не бисмо интернационализовали и нуклеарни арсенал Сједињених Држава? САД су наиме у стању да га у неком тренутку употребе, што би изазвало разарања далеко обимнија од заиста неприхватљивих пожара у Амазонији. У току расправа између америчких председничких кандидата, они су заступали интернационализацију шумских резерви света, с тим да се за узврат избришу дугови сиромашних земаља.
Али, зашто не бисмо износом тог дуга обезбедили свој деци света да не буду гладна и да иду у школу? Интернационализујмо и децу, и поступајмо према њима, ма где се родила, као према богатству вредном бриге целога света, далеко више од Амазоније. Кад сви владари света и у сиромашној деци буду видели драгоцен део општељудске баштине, неће их пустити да раде уместо да иду у школу, нити да умиру када би требало да живе. Као хуманиста, веома бих радо интернационализовао цели Свет. Али док мене тај Свет сматра Бразилцем, борићу се да Амазонија остане наша. И само наша!!!
***
Напомена Уредништва Српског Листа: Текст смо добили од читаоца Љубомира Стевовића из Београда, са препоруком да га објавимо пошто га северноамерички медији игноришу.
Провером на интернету, утврдили смо да је говор одржан септембра 2000. на Њујоршком универзитету, а потом и објављен као ауторски напис Кристовама Буаркеа у разним публикацијама. Сам текст који смо са хрватског превода донекле уљудили је непотпун, мада духом веран оригиналу. Зашто се текст поново појавио на интернету крајем прошле године, и зашто је почео да кружи планетом, и зашто нам га је српски националиста Стевовић послао у хрватској верзији, све спада у питања на која, бар ми, не можемо одговорити. Иначе, сам Буарке је цењени члан на само бразилског естаблишмента – будући почео као машински инжењер да би се на Сорбони преквалификовао у економисту, радио као службеник Интерамеричке развојне банке неких седам година, био ректор Универзитета у Бразилији, па гувернер Федералног дистрикта Бразилија, сенатор Бразила, и, коначно, кандидат за председника те државе. Дугогодишњи је усто саветник Уједињених нација, члан УНЕСКО-а, оснивач невладине организације Дечија мисија (Mission Child) за помоћ сиромашној деци, реформатор школства и заговорник институцијске, државне помоћи угроженим друштвеним слојевима.
*********************************************************************
Заиста изванредан одговор - од речи до речи....... вреди га прочитати и запамтити!!!
