Citam opis pdf dom i porodica a citam uporedo ovaj tekst i slicne pa mi se namece zakljucak da mora neminovno doci do redefinisanja prosecnog srpskog doma i porodice jer ce ga sve manje ciniti deca. U principu svesce sa na baba i deda,po koji pas i macka.
Nacija manja za trećinu
DEMOGRAFSKA slika u Srbiji deluje prilično sumorno, i bez nade da se u budućnosti popravi! Nivo rađanja je za čak 32 odsto manji od potreba proste reprodukcije stanovništva, a prosečna stopa pala je ispod evropske.
- Još tokom osamdesetih zabeležen je trend blagog porasta broja žena koje nisu rodile nijedno dete u optimalnom dobu između 20 i 35 godina. Tokom devedesetih, on je intenziviran - kaže Mirjana Rašić, direktor Instituta društvenih nauka.
Skoro 75 odsto devojaka između 20 i 24 godine nema decu. Nema ih ni blizu 44 odsto onih između 25 i 29 godina, kao ni 21,8 odsto između 30 i 34. Istovremeno, u centralnoj Srbiji broj namernih abortusa dvostruko je veći od broja živorođene dece, a u Vojvodini za polovinu. Oko 90 odsto žena koje namerno prekidaju trudnoću staro je između 20 i 40 godina. Više od 90 odsto ih je udato, a gotovo 80 odsto već ima jedno ili dvoje dece. Skoro četvrtina ukupnog broja žena u centralnoj Srbiji i petina u Vojvodini imala je četiri ili više namernih abortusa!
Stopa prekida trudnoće u našoj zemlji među najvišima je u Evropi, govore poslednja istraživanja Instituta društvenih nauka i Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta "Dr Vukan Čupić".
Na sve ovo treba dodati i da je udeo starog stanovništva u našoj ukupnoj populaciji veći od 17 odsto, da je 2010. bila 19. godina zaredom otkako se beleži negativan prirodni priraštaj i da danas spadamo u demografski najstarije nacije u Evropi, s prosečnom starošću stanovništva od 40 godina.
Da bi se zaustavio ovaj trend, 2008. je usvojena nacionalna Strategija podsticanja rađanja. Ona, međutim, do danas nije zaživela.
- Strategija je i dalje zbog nedostatka para zamrznuta. Mere su pogađale cilj, ali samo za jednu od njih - jednokratnu isplatu roditeljskog dodatka za svako dete - bilo je potrebno od četiri do osam milijardi dinara - kaže Predrag Petrović iz Ministarstva rada i socijalne politike.
On dodaje da će "odmrzavanjem" Strategije morati da se pozabavi nova vlada, jer, u suprotnom, Srbija ni za dve decenije neće moći da zaustavi 50-godišnji pad nataliteta. Da bismo se vratili na nulu i da bi svaka nova generacija imala makar isti broj ljudi koliko i postojeća, potrebno je da svaka žena rodi najmanje dva deteta!
Uz sve to, procene Centra za demografska istraživanja govore da će se očekivano trajanje života u 21. veku produžavati.
- Sada nam je očekivano trajanje života za žene 77 godina, a za muškarce 71. Do kraja veka žene će sigurno preći 80, a muškarci 75 - kaže Ivan Marinković iz Centra.
Tako će se broj starijih od 65 godina povećati za trećinu, a broj starijih od 80 godina će se utrostručiti. Početak druge polovine ovog veka Srbija će dočekati kao prilično stara nacija, a stariji od 65 nadmašiće populaciju mlađu od 15.
SRBIJA NA ZAČELJU
POSLE Srbije, najniži nivo rađanja imaju zemlje koje je teško pogodila recesija: Portugalija, Grčka i Italija (30 odsto ispod potreba proste zamene generacija), dok najviši imaju Irska, Francuska i zemlje severne Evrope (10 odsto ispod proste reprodukcije).
Izvor: NOVOSTI, V. C. S.
Nacija manja za trećinu
DEMOGRAFSKA slika u Srbiji deluje prilično sumorno, i bez nade da se u budućnosti popravi! Nivo rađanja je za čak 32 odsto manji od potreba proste reprodukcije stanovništva, a prosečna stopa pala je ispod evropske.
- Još tokom osamdesetih zabeležen je trend blagog porasta broja žena koje nisu rodile nijedno dete u optimalnom dobu između 20 i 35 godina. Tokom devedesetih, on je intenziviran - kaže Mirjana Rašić, direktor Instituta društvenih nauka.
Skoro 75 odsto devojaka između 20 i 24 godine nema decu. Nema ih ni blizu 44 odsto onih između 25 i 29 godina, kao ni 21,8 odsto između 30 i 34. Istovremeno, u centralnoj Srbiji broj namernih abortusa dvostruko je veći od broja živorođene dece, a u Vojvodini za polovinu. Oko 90 odsto žena koje namerno prekidaju trudnoću staro je između 20 i 40 godina. Više od 90 odsto ih je udato, a gotovo 80 odsto već ima jedno ili dvoje dece. Skoro četvrtina ukupnog broja žena u centralnoj Srbiji i petina u Vojvodini imala je četiri ili više namernih abortusa!
Stopa prekida trudnoće u našoj zemlji među najvišima je u Evropi, govore poslednja istraživanja Instituta društvenih nauka i Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta "Dr Vukan Čupić".
Na sve ovo treba dodati i da je udeo starog stanovništva u našoj ukupnoj populaciji veći od 17 odsto, da je 2010. bila 19. godina zaredom otkako se beleži negativan prirodni priraštaj i da danas spadamo u demografski najstarije nacije u Evropi, s prosečnom starošću stanovništva od 40 godina.
Da bi se zaustavio ovaj trend, 2008. je usvojena nacionalna Strategija podsticanja rađanja. Ona, međutim, do danas nije zaživela.
- Strategija je i dalje zbog nedostatka para zamrznuta. Mere su pogađale cilj, ali samo za jednu od njih - jednokratnu isplatu roditeljskog dodatka za svako dete - bilo je potrebno od četiri do osam milijardi dinara - kaže Predrag Petrović iz Ministarstva rada i socijalne politike.
On dodaje da će "odmrzavanjem" Strategije morati da se pozabavi nova vlada, jer, u suprotnom, Srbija ni za dve decenije neće moći da zaustavi 50-godišnji pad nataliteta. Da bismo se vratili na nulu i da bi svaka nova generacija imala makar isti broj ljudi koliko i postojeća, potrebno je da svaka žena rodi najmanje dva deteta!
Uz sve to, procene Centra za demografska istraživanja govore da će se očekivano trajanje života u 21. veku produžavati.
- Sada nam je očekivano trajanje života za žene 77 godina, a za muškarce 71. Do kraja veka žene će sigurno preći 80, a muškarci 75 - kaže Ivan Marinković iz Centra.
Tako će se broj starijih od 65 godina povećati za trećinu, a broj starijih od 80 godina će se utrostručiti. Početak druge polovine ovog veka Srbija će dočekati kao prilično stara nacija, a stariji od 65 nadmašiće populaciju mlađu od 15.
SRBIJA NA ZAČELJU
POSLE Srbije, najniži nivo rađanja imaju zemlje koje je teško pogodila recesija: Portugalija, Grčka i Italija (30 odsto ispod potreba proste zamene generacija), dok najviši imaju Irska, Francuska i zemlje severne Evrope (10 odsto ispod proste reprodukcije).
Izvor: NOVOSTI, V. C. S.
mislis da je takav nacin zivota bio moralan?
nije sve do zena... ako nemas pravu osobu pokraj sebe meni samo radjanje nema smisao... drugo je ako se prevaris u procjeni pa muskarac za kog si mislila da je odgovoran ispadne probisvet pa ostanes sama sa djeteom a drugo je svjesno ici na radjanje djeteta bez partnera... a moramo priznati da danasnji muskarci bas i nisu pojam odanosti i odgovornosti 
