Patrijarh Irinej u poseti Hrvatskoj

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
лепо је видети да су неки заборавили да у Хрватској живе и Срби православне вере, којих се изгледа још само наш Патријарх сећа.

Наравно.
Због њих је и отишао.
Мислим да треба да отвори духовни центар и нову зграду српске гимназије у Загребу, ал људи често коментаришу и без основних информација... :)

Ко ће све прочитати, а на сваку тему треба одговорити... :)
 
Кад се само сетим да су и покојног Патријарха Павла исто тако нападали, а после је иста та екипа опадача проливала сузе на његовој сахрани, јер је то у том тренутку било “богоугодно“. Патријарх Иринеј чини праву ствар јер је он једина јавна личност која окупља и сабира Србе. Сви остали их деле.
 
. . .

што волим да читам како неки који једанпут годишње сврате у цркву на пар минута да запале свећу вређају поглавара Српске Цркве, а при томе о правилима избора немају појма.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Кад се само сетим да су и покојног Патријарха Павла исто тако нападали, а после је иста та екипа опадача проливала сузе на његовој сахрани, јер је то у том тренутку било “богоугодно“. Патријарх Иринеј чини праву ствар јер је он једина јавна личност која окупља и сабира Србе. Сви остали их деле.

коме ти то причаш, овим што се бацају блатом на Цркву Христову?
 
што волим да читам како неки који једанпут годишње сврате у цркву на пар минута да запале свећу вређају поглавара Српске Цркве, а при томе о правилима избора немају појма.

Je l' su to ono sto ne iskljucuji mobilne kad udju u crkvu? :D
 
. . .

Појма немаш о томе како се бира патријарх и износиш неистините информације.
Нема ту везе ко је добио који круг већ се бирају три кандидата и сваки од њих треба да добије натполовичну већину.
У првом кругу то је био митрополит Амфилохије, а не Артемије. Он није ни пришао кандидатури пошто није био ни близу потребног броја гласова.
У другом кругу је изабран Иринеј.
У трећем кругу је Јефрему недостајао један глас, а у четвртом кругу је у избор ушао други Иринеј.

Након тога је ишло бирање путем жреба и тако је Иринеј изабран за патријарха.
Није ми јасно чему то изношење лажних информација.

И није тачно да су те изјаве као што је лобирање за ЕУ нешто о чему он не треба да говори.
Свако има право на став о томе, па и црква.
Ову глупост о унији нећу ни да коментаришем јер је из твоје изјаве јасно да ти појма немаш шта је унијаћење и како се долази до тога и што то подразумева.

Па шта ако су гласали за Бориса Тадића? Је л то злочин?

Толико о томе.
 
Poslednja izmena od moderatora:
како је ово занимљива тема- сви што ''србују'' пишу латиницом.

Ne pisu nego kucaju. Ljudi kod nas zive u velikoj zabludi a ona se sastoji u sledecem: Misle da su veci i bolji hriscani ako redovno idu u crkvu nego ako se ponasaju shodno pravilima hriscanstva, misle da je predsednik bolji ako govori 10 jezika nego ako brani interese svoje zemlje a govori samo srpski, misle da je vaznije imati pristojnu platu i otici na more nego imati puno zdrave i pametne dece....

Pobrkali smo prioritete.
 
Ne pisu nego kucaju. Ljudi kod nas zive u velikoj zabludi a ona se sastoji u sledecem: Misle da su veci i bolji hriscani ako redovno idu u crkvu nego ako se ponasaju shodno pravilima hriscanstva, misle da je predsednik bolji ako govori 10 jezika nego ako brani interese svoje zemlje a govori samo srpski, misle da je vaznije imati pristojnu platu i otici na more nego imati puno zdrave i pametne dece....

Хришћанину је неопходно да иде у цркву и то је једно од темељних правила хришћанства.
 
Хришћанину је неопходно да иде у цркву и то је једно од темељних правила хришћанства.

U crkvu idem ali ne cesto. Da li mislis da je bolji onaj koji redovno ide u crkvu i lose se ponasa (ima los odnos prema drugim ljudima) ili onaj koji ne ide u crkvu cesto ali se trudi da nikada nikome ne ucini lose i uvek je preman da pomogne i podeli ono sto ima?
 
U crkvu idem ali ne cesto. Da li mislis da je bolji onaj koji redovno ide u crkvu i lose se ponasa (ima los odnos prema drugim ljudima) ili onaj koji ne ide u crkvu cesto ali se trudi da nikada nikome ne ucini lose i uvek je preman da pomogne i podeli ono sto ima?

Духовни живот хришћанина је незамислив без богослужења, био хришћанин добар или лош као човек.
 
1. Nije Artemije bio u prvom krugu nego Amfilohije.

Hvala Bogu sto je Irinej Niski izabran za patrijarha , jer ni Amfilohije ni Bulovic nisu bas najnormalniji.

2. Kad si zadnji put bio u Crkvi? Da li posis sve postove? Muka mi je od takvih koji krljaju po patrijarhu a u crkvu nisu zasli godinu dana...


Patrijarh bi mogao prvo da nauci popove ponasanju pa ce nas vise ici u crkvu.

Deset zapovesti:

1. Ја сам Господ Бог Твој, немој имати других богова осим мене,

2. Не прави себи идола нити каква лика, немој им се клањати нити им служити.

3. Не узимај узалуд имена Господа Бога свога.

4. Сећај се дана одмора да га светкујеш; шест дана ради и сврши све своје послове, а седми дан је одмор Господу Богу твоме.

5. Поштуј оца свога и матер своју, да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи.

6. Не убиј.

7. Не чини прељубе.

8. Не кради.

9 Не сведочи лажно на ближњега свога.

10. Не пожели ништа што је туђе.



Mnogo je vaznije postovati deset zapovesti. Mislim da treba ici u crkvu ali mislim i da je veci greh krsiti zapovesti.
 
U crkvu idem ali ne cesto. Da li mislis da je bolji onaj koji redovno ide u crkvu i lose se ponasa (ima los odnos prema drugim ljudima) ili onaj koji ne ide u crkvu cesto ali se trudi da nikada nikome ne ucini lose i uvek je preman da pomogne i podeli ono sto ima?

Одлажење у цркву редовно, притом не мислим на паљење свећа и стајање два минута и дивљење иконама и тако то већ на богослужење, пре свега литургију, је једна од темељних заповести Цркве. То је буквално начин живота.
Овде имамо следећи проблем, ја говорим о начину живљења у Цркви и утемељености у њој самој, а ти говориш о моралу.
Пошто морал не мора уопште да има хришћанску димензију, то значи да га не треба ни упоређивати на тој основи.
Поређења су могућа, то признајем и прихватам али не прихватам да учествујем у томе јер ја никоме нисам судија.

Живот у Цркви је изнад моралних закона, односно, поред поштовања пуког пошотовања моралних норми укључује и покајање које није увек видљиво другим људима, или га они тумаче као притворно и лицемерно, и самим тим несместиво у само моралне категорије.

Иначе, Црква никад за своје чланове није тврдила да су добри само зато што су црквени...

И, нисам рад да улазим у теолошко-филозофске расправе на теми која се бави политиком...
 
Одлажење у цркву редовно, притом не мислим на паљење свећа и стајање два минута и дивљење иконама и тако то већ на богослужење, пре свега литургију, је једна од темељних заповести Цркве. То је буквално начин живота.
Овде имамо следећи проблем, ја говорим о начину живљења у Цркви и утемељености у њој самој, а ти говориш о моралу.
Пошто морал не мора уопште да има хришћанску димензију, то значи да га не треба ни упоређивати на тој основи.
Поређења су могућа, то признајем и прихватам али не прихватам да учествујем у томе јер ја никоме нисам судија.

Живот у Цркви је изнад моралних закона, односно, поред поштовања пуког пошотовања моралних норми укључује и покајање које није увек видљиво другим људима, или га они тумаче као притворно и лицемерно, и самим тим несместиво у само моралне категорије.

Иначе, Црква никад за своје чланове није тврдила да су добри само зато што су црквени...

И, нисам рад да улазим у теолошко-филозофске расправе на теми која се бави политиком...


Ni ja ne zelim da sudim drugima,samo se trudim da budem dobar i da sto manje gresim.


Samo mi jos odgovori sta crkva trazi u politici ali nemoj da mi kazes da to nije istina.
 
Ni ja ne zelim da sudim drugima,samo se trudim da budem dobar i da sto manje gresim.


Samo mi jos odgovori sta crkva trazi u politici ali nemoj da mi kazes da to nije istina.

Ја кажем да то само по себи није довољно. Односно, то је довољно на моралном плану али ја говорим о црквености. То је нешто сасвим друго...

Кад кажеш то "шта црква тражи у политици" прејудицираш да јој ту није место.

Ја мислим да јесте из простог разлога што су и политика и црква саставни део друштва, свака на свој начин.
Црква нема само право већ и обавезу да заступа ставове својих верника у сваком смислу, али исто тако има обавезу да указује на негативне појаве у друштву и историјском државном систему. И не само да има ту обавезу да указује већ има обавезу и да се бори против тога.
То је довољан разлог да "уђе" у политику.
Дакле, не постоји ни један озбиљан аргумент који би цркви онемогућио тако нешто.
Једино о чему се може дискутовати јесте начин и мера учествовања цркве у политици.

Идеја о раздвојености цркве и државе је историјска последица превеликог мешања Римске цркве у државна питања на Западу и настала је као реакција на то.
Касније су тоталитарне иделогије развиле ту идеју до краја, ни најмање не поштујући то правило о не мешању кад су оне покушавале да утичу на цркву, што говори о концепту доследности који су развијале у својим редовима.

У свом историјском контексту, црква је институција и то јој нико не може оспорити.
Самим тим, као и све друге институције, има право да учествује у свим активностима једног друштва, а не само неким.
Ако би било другачије, то би значило да је дискриминисана.
Занимљиво је то да се данас за дискримисаност цркве највише залажу они који се боре против дискриминизације...
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top