"Danas nema filmskih predstava" ...

... je rečenica koja se, pre par decenija, mogla pročitati u dnevnim novinama samo o velikim državnim praznicima. Bioskopi su radili punom parom a u nekima su vladale tolike gužve da je bilo i onih koji su film gledali stojeći. Samo u Beogradu postojalo je mnoštvo bioskopa, nepisanim pravilnikom kategorizovanih na osnovu žanrova koje su prikazivali: "Dom sindikata", pored FEST-a, bio je poznat po matineima filmova za decu, "20.oktobar" bio je rezervisan za filmove B produkcije (a takvim su se tada smatrali vesterni, horor i kung-fu filmovi), "Muzej kinoteke" okupljao je filmske sladokusce, ljubitelje crno-bele patine, u "Kozari" su prikazivani trendovski filmovi, a "Partizan" je imao reputaciju muškog bioskopa u kome su neki sumnjivi tipovi po ceo dan gledali švedske akcione.
Biskop je bio kultno mesto za dobar provod, edukaciju, upoznavanje, muvanje, utočište kada se pobegne sa časova, i u njega se često odlazilo i neplanski – kada, npr, grune kiša a vama se ne ide kući. Za bioskop je uvek bilo dovoljno para. Ukoliko je, međutim, film bio naročito popularan, morali ste za kartu platiti malo više, kod čuvenih tapkaroša. U bioskop ste mogli odvesti devojku koja vam se dopada i znati unapred: ukoliko bi prihvatila poziv u bioskop, to je bio siguran znak da je dopadanje obostrano i da će negde do sredine filma (pažljivo odabranog u tu svrhu) doći i do prvog poljupca.
Pre početka filma morali ste odgledati filmske žurnale ili reklame za predstojeće filmove.
U bioskopsko osoblje spadale su i tzv. razvodnice, zadužene da vam pomognu da nađete sedište (ako zakasnite na početak filma pa se pogubite u mraku sale), ali i da stišavaju publiku. Publika je, naime, uvek bila vrlo glasna i navijački raspoložena.
Bioskopi su odisali posebnim šmekom: uvek prašnjavi, razvaljenih sedišta (a po neko je i falilo), i rizikom da u sred prikazivanja pukne traka ili nestane struja pa da čekate da se havarija ukloni. U bioskopu ste mogli biti i izdžepareni, ali i velikodušno ponuđeni semenkama i leblebijama od strane nepoznate osobe koja sedi do vas.
Sve je to, nekada, bio bioskop: jednoipočasovna čarolija koja je okupljala ljude iz raznih miljea, različitih generacija i filmskih afiniteta.

Na razmišljanje o biskopima nagnao me je poslednji incident - požar u "Kozari". Ova stara, nekadašnja bioskopska dama već godinama tavori kao zatvoren, mrtav prostor. I nije jedina. Jasna mi je pozadina priče o prostorima u centru grada, privatizaciji itd, ali mi nije jasan fenomen nezainteresovanosti za odlazak u bioskope. Jesmo li postali toliki konformisti da nam je, umesto kompletnog bioskopskog doživljaja, jednostavnije da sedimo kod kuće u pidžami i jednim klikom na download priuštimo sebi prozor u svet pokretnih slika? Ili je reč o nestašici novca? O kvalitetu ponuđenog repertoara? O tome da nemamo s kim da idemo u bioskop? O bioskopima sa najsavremenijom tehnologijom ali bez duše?

Interesuju me vaši odgovori na ova pitanja, međutim dobrodošla su i sećanja na prvi odlazak u bioskop, događaje koje vezujete za bioskop, mišljenja o tome kakav biste bioskop želeli, i – uopšte – sve i svašta o bioskopima.

Dobra tema.
Novi Sad, moj grad, je pre nekoliko godina bio poznat kao 'Srpska Atina' - grad kulture - grad bez ijednog bioskopa i sa vrlo malo pozorišnih predstava :|
Mislim da to govori dovoljno o svemu.
Grad koji je nekad imao deset puta manje stanovnika (30-ak hiljada) i deset puta više bioskopa (bilo ih je trinaest u jednom momentu!) i svi su radili, baš tako, kao iz uvodnog posta, svaki je imao neku svoju 'ulogu' u tadašnjem kulturnom životu.
Mnogo sam patila kad je Arena zatvorena.
Zatvorena je zbog privatizacije velike robne kuće u čijem sklopu je ona bila, zbog lošeg stanja Zvezda filma i neraščišćenih vlasničkih odnosa u vezi same zgrade.
I godinama nije radila.
Opcija je neko vreme bio bioskop u kulturnom cetru grada, sa nekim projekcijama nekih B i neengleskih produkcija, ali ok, živeo je.
Pa je i on zatvoren, zbog rekonstrukcije, opet na nekoliko godina.
Ostao je bio do kraja samo Jadran, u kojem je svaka projekcija bila praćena mirisom odavno neočišćenih toaleta a one kasne večernje i muzikom tj. udarima baseva iz obližnje folkoteke i bioskop-amfiteatar na spensu u zagušljivoj sali, sa naguranih 50 sedišta.

Arena sada najzad radi.
Kao ubermoderan sinepleks.
Nema unošenja kokica/semenki/leblebija/soka/vode.
Samo ono što kupiš kod njih možeš da uneseš.
Sale su moderne, imaju svu potrebnu tehnološku strukturu.
Ali bioskop je izgubio draž.

Skup je.
Da bih sa momkom otišla u bioskop potrebno nam je bezmalo hiljadu dinara.
Dok platiš ulaznicu, kupiš kokice/vodu/sok, i eventualno posle toga negde na kafu da sumiraš utiske, možda se čak i premaši ta suma.
Takođe, postoji i ta velika dostupnost filmova na netu.
Lako se skinu i još lakše gledaju.
Mada meni nisu doživljaj i to činim samo kad mi je baš dosadno ili kad sam bolesna. Znači jako retko.
Što se tiče samog kvaliteta filmova na repertoarima mislim da oni nisu glavni uzrok (mislim čak da je prvi film koji sam samostalno sa društvom išla da gledam neka akcija sa ŽKVDamom )))
Uvek je bilo svega i svačega, možda je pre u pitanju nedostatak alternative.
U NS je, sada barem, moguće gledati samo holivudsku produkciju sa retkim izuzecima. A to možda pomalo smara.

Eto... zaključak nemam, rešenje se još uvek ne nazire a problem i dalje postoji i pomalo, čini me tužnom.

Idem na FEST i na Sinemaniju redovno vec godinama unazad. Ali ne zbog "bioskopskog dozivljaja" vec na repertoaru cesto imaju kvalitetne autorske filmove koji ne idu dalje na bioskopski repertoar. Ovako da odem u bioskop prestala sam odavno. Dobro lazem, odem ponekad. A sto je zanimljivo cak nisam u fazonu skidanja filmova sa neta.

nisam sentimenalan u pogledu klasicnog posecivanja bioskopa. rekao bih da sam to prerastao.
prezirem konzumentski odnos prema kinematografiji, uz kokice i slicne pratece zivopisne pojave.
kao sto je Trinitty lepo ukazala, bitna je umetnost. postoji dovoljan broj kvalitetnih filmskih festivala i revija.

bravo za temu!
ja nisam skoro bio u bioskopu jer nemam sa kim da idem,a i filmovi danashnji...shtajaznam...SF me neinteresuje,a ljubavne komedije...kao shto rekoh,nemam protiv koga...
inache,nije to bash tako ni jeftino.jer kad sve saberesh,za te pare idem sa curom i na sladoled,i na pice,plus shetnjom po gradu dobijam mogucnost da se prikazhem u najboljem svetlu,
obzirom da znam svashta neshto o spomenicima,ljudima i zgradama koje krase nash grad...
ovi haj tah bioskope zaobilazim,jedini je takvud,ali obzirom da je i on sad vec zastareo,kod mene prolazi...
i definitivno je najbolje kada spalish buxnu,i zabodesh u bioskop,medjutim...kao shto rekoh nemam s kim...a da idem sa najboljim ortakom u bioskop...ta vremena su proshla...sad smo za kafanu!

U bioskopu vlada podjednaka otuđenost,kao i u kućnoj varijanti gledanja filmova,samo što zbog gomile ljudi izgleda drugačije .A film je zapravo često u sporednom planu ,običan izgovor za izlazak u grad,ili vatanje sa devojkom..Gledanje filma na dvd aparatu sa koncentracijom na ono što se gleda mi deluje kao daleko veće uživanje u umetnosti,negoli li cirkuska atmosfera semenki i kokica .Bioskop je bio neminovnost tog vremena,kad su postojala dva televizijska kanala RTS1 i RTS2,crno beli televizori itd.
Neka hvala.
Danas idem da gledam film Prometeus u bioskopu,ali ne zato što mi se gleda Prometeus u bioskopu,nego zato da bi izašao sa ekipom,kao i zato što Prometeus još ne može da se nađe u dvd rip formatu.
Bacanje love,ali ne plaćam ja kartu, pozvan sam.

Ja sam odrasla u bioskopu. Vodili su me otac, majka, tetke, teče, išla sam sama, sa braćom, drugarima iz škole... Kosmaj, Dvadeseti oktobar, Balkan, Zvezda, DKC, Đuro Salaj. Kozara, Dom Sindikata, Slavija (tu sam slučajno kao dete ušetala na projekciju Medenog meseca ), Kinoteka, Odeon, Jadran, otvoreni bioskop u bašti SKC-a, zimski bioskop u Domu omladine, Jugoslavija, Fontana... Većina filmova koje sam gledala u prvih dvadeset godina života je vezana za konkretne bioskope, pa se tako pri spomenu nekog filma setim i šetnje prema bioskopu, ljudi sa kojima sam išla na te filmove, sećam se kada su nas puštali da uđemo za dž, ili kako smo sedeli u biskopima bez grejanja... Nikada se u bioskopu nisam osećala otuđeno, naprotiv,uvek je tu bio osećaj zajedništva, pogotovo ako je su projekciji prisustvovali ljudi sa talentom za dobacivanje : ) Bioskop je u stvari jedino mesto gde se osećam kod kuće i van kuće, i kada negde putujem uvek odem u bioskop. Raduje me što sam u svim gradovima Evrope u kojima sam do sada bila uvek uspela da nađem ekvivalente bioskopa koje sam volela u Beogradu (mrzim ovo sentimentalno prošlo vreme), i dobro je što ih još uvek ima - manje ih je, naravno, ali baš zato su dragoceni. I, volim razne retrospektive, festivale i slično, gde po nedelju dana ista ili slična ekipa ordinira u bioskopu i ispred njega, i za barom, pa posle onako srdačno i pripito dobacuju i cerekaju se... Bioskop je šou program, zato što su tu i publika i radnici bioskopa deo programa

I još: i ja sam zapostavila odlazak u bioskope jedno vreme, prosto me je oborila sa nogu pristupačnost svega na internetu i mogućnost da uvek možeš da nađeš sve što želiš da vidiš. Odjednom je bioskop prestao da bude poseban - zašto da se smrzavam u redu za karte za FEST, recimo, kad ionako sve mogu da nađem i pogledam kod kuće? Verovatno je mnogo ljudi preplavio taj talas filmova - ja sam odjednom imala stotine filmova kod kuće... I dalje gledam filmove kod kuće, ali vratila sam se i bioskopu, idem bar jednom nedeljno, i uživam kao pre

(Volim male bioskope, onako starinske, sa izlepljenim plakatima, jeftinim kartama, ne smeta mi kada su stolice neudobne ili ofucane, fino je kada tu postoji i neki kafić, a najviše volim da pre filma popričam sa gospođama koje prodaju ili cepaju karte - uvek ih pitam kakav je film i da li im se svideo, šta da očekujem, a šta ne... I volim kada se iz sale, posle filma, izlazi u neku drugu ulicu ili pasaž, da ne moram da se vraćam kroz bioskop.)

Smanjenoj popularnosti su verovatno doprineli svi razlozi po malo. Pocelo je sa krizom 90-ih, kada se pojavljuje "spasonosni" TV PINK koji sludjenom narodu priskace u pomoc i emituje dobar deo novih filmova. Pocinje era besplatnog gledanja filmova. Izmedju prezivljavanja i romantike, narod se odlucuje za ovo prvo. Kako se intenziviraju protesti protiv Slobe, u "biznis" se ukljucuje i TV Politika. Bioskopski distributeri cupaju kose i urlaju po nezavisnim medijima, al' ne vredi. Od 2000. ljudi masovno kupuju kompove, otkrivaju cari interneta i prebacuju se na DivX varijantu.

Idem ja povremeno u bioskop, ali se obicno pokajem zbog hiljadu idiotluka na koje tamo naletim - od seckanja filma, preko uvek gladnih dzibera koji vuku kese sa hranom, suskaju i "osvezavaju" vazduh svojim zadahom, umisljenih japija koji moraju da se pohvale svojom novom tehnologijom i obave vazne razgovore u toku projekcije, do razmazene decurlije koja sve vreme hoce napolje i sutira sedista dok im roditelji ne udovolje.

Na kraju, kad pogledam cenu karte za Prometeja i pomnozim sa dva, najzad odustanem i resim da cekam dvdrip.

Inace, voleo bih da sam ziveo u vreme mog caleta koji ima lepe uspomene vezane za bioskop. On je isao da gleda Gari Kupera i Klinta Istvuda, a meni se nude Leo DiKaprio i Viktor Savic

Retko idem u bioskop,zaista retko i zadesilo se igrom slučaja da sam posle mnogo vremena odgledao Prometeja u bioskopu.Upravo zato što retko idem ,još na ulasku u bioskop i posle početka prvih filmskih kadrova uvideo sam jednu prostu stvar.A to je da mi pričamo o jednom bioskopu a suštinski imamo posla sa dva potpuno različita bioskopa.
Ulazak u predvorje Ušća,sav onaj hrom i staklo,gomila prodavnica svega i svačega.
Onda prvi filmski kadrovi,da ne prepričavam,ali buka,mnogo buke.Budući da smo rezervisali odlična mesta,sedeo sam na onom najidealnijem mestu, tačno naspram i na nivou ekrana.Imao sam osećaj da sam ušao u film,kao učesnik ,a ne kao posmatrač.Tokom cele projekcije takođe sam imao osećaj kao da se krećem levo-desno, napred-nazad zavisno od filmske scene,i zvučnika koji bi se u tom trentuku aktivirao .A povremeno kod najspektakularnijih scena ceo pod,koji je dotle vibrirao, je počinjao da se trese.Dok se zvuk pretvarao u grmljavinu.To nije naprosto zdravo za glavu.
Shvatio sam zašto su današnji filmovi bar u trenutnom stanju stvari , dosta izgubili na vrednosti.Nekadašnji biskop je bio mnogo tiši,jer je i filmska tehnologija bila jednostavnija.
Pored toga upravo zbog prostije tehnologije ,gledaoc se nalazio u bioskopu u svojstvu posmatrača,izdvojenog od samog filma.Za razliku od 3D tehnologije,snažnih zvučnika i specifično kreiranih sala koja ga čine u izvesnoj meri učesnikom u filmu (verujem da je to budućnost filma-učešće gledaoca kao aktera u filmu .To već i postoji u video igrama).
Staromodna sala za gledanje je bila mesto za druženje,ili za tiho razmišljanje,za svoju dušu.Uz tu stariju tehnologiju ,tvorci filmova su bili prisiljeni da ponude gledaocu priču,da bi ga uopšte zaintresovali da kupi bisokopsku ulaznicu.
Razvoj tehnologije koja bombarduje čula vatrometom boja,kao i jakim zvukovima je priču učinila nepotrebnom.Čak i da želite, uz svo to bombardovanje mozga jakim nadražajima ,vi ne možete da pratite priču.Upravo zbog toga se jedva sećam i jedne četvrtine filma koji sam odgledao.
Iako sam na kraju bio zadovoljan ,zbog poplave adrenalina,to je bio više fizički doživljaj,kao posle vožnje ringišpilom u luna parku,negoli neki umetnički i duhovni doživljaj.
Ako se film bude i dalje razvijao isključivo u tom-pretežno tehnološkom pravcu,uz razvoj sve ostale tehnikalije,imaćemo kolektivnu debilizaciju ljudskog roda u ne tako dalekoj budućnosti.

Super post.

Honduras:

Super post.

Kliknite za proširenje...

Hvala ,bio sam u velikoj meri inspirisan tvojom opaksom,o malim ušuškanim bioskopima,ne tako ekslukzivnih kao Ušće,ali sa dosta duše.
Najviše me brine to uvlačenje gledaoca u film,kao učesnika,snažnim čulnim nadražajima,čime gledaoc gubi kritičku moć rasuđivanja.Ja sam žestoko kritikovao filmove kao Immortals i Wrath of the Titans,a dao sam Prometeju veću ocenu.Ali pitam se da li bih mu dao istu takvu ocenu da sam ga odgledao u tišini na dvd formatu,na tv ekranu?

To shto nam danas mladez ne ide masovno u bioskope i nije tako loshe.Ispada da nisu do te mere retardirani ko zapadnjaci.
A kazem mladez jer je globalna filmska industrija okrenuta tinejdzerima i samo tinejdzerima.
Ja ne znam koja misleca osoba sa vishe od dve sive tjelije ima bilo shta na filmskom repertoaru a da je interesuje toliko da je spremna da se vucara van kuce umesto da nelegalno skine slegne ramenima nakon konzumacije i "delete".
Kad je finansijski najuspeshniji film svih vremena ono maloumno smece sa uzasnom glumom zvano Avatar o chemu da prichamo.
Ljudi znaju svoju ciljnu grupu.
Naravno,uzroci zbog kojih se to kod nas desilo su ekonomske prirode i predistorija koja je stvorila odredjene navike kod novih generacija..a sve kao posledicu imalo smrt srpske kinematografije nakon 5. oktobra.
Srpski film ne postoji vec odavno.Pod slobom je snimano 2-3 filma godishnje max. od koji neki (po)neshto vrede a posle njega ni toliko-sve samo politichki angazovano smetje,chak ni ne pokushavaju to da kriju,ili veoma neveshto.
Dodati na to presuhlu sisu drzavnog finansiranja nacionalne kinematoografije i njene infrastrukture nakon pada komunizma i niko nije lud da ide u bioskop u takvim uslovima raspalosti.Tu i tamo po neki ogavni cineplex je premalo u globalu,fala bogu.
Kao shto vidimo nekad i iz losheg ispadne neshto dobro.

Program bioskopa iz 1971 godie - primetite broj bioskopa, pola strane
http://scc.digital.nb.rs/view/P-2484-1971&ID=19662&p=028&w=1600&h=675

Рудольф:

U bioskopu vlada podjednaka otuđenost,kao i u kućnoj varijanti gledanja filmova,samo što zbog gomile ljudi izgleda drugačije .A film je zapravo često u sporednom planu ,običan izgovor za izlazak u grad,ili vatanje sa devojkom..Gledanje filma na dvd aparatu sa koncentracijom na ono što se gleda mi deluje kao daleko veće uživanje u umetnosti,negoli li cirkuska atmosfera semenki i kokica .Bioskop je bio neminovnost tog vremena,kad su postojala dva televizijska kanala RTS1 i RTS2,crno beli televizori itd.
Neka hvala.
Danas idem da gledam film Prometeus u bioskopu,ali ne zato što mi se gleda Prometeus u bioskopu,nego zato da bi izašao sa ekipom,kao i zato što Prometeus još ne može da se nađe u dvd rip formatu.
Bacanje love,ali ne plaćam ja kartu, pozvan sam.

Kliknite za proširenje...

Nekoliko opaski u pogledu bioskopa i njegove publike.
Pošto je bioskop, prateći vreme u kome živimo, postao značajno mesto okupljanja snobova, mediokriteta, gluperdi, kompleksaša, šatro urbanih likova koji misle da su intelektualci ako u bioskopu pogledaju Prometeja ili sličnu američku nakardiju, naravno uz coke and popcorn, mislim da je odlazak u u neki od Cineplexa čisti mazohizam za svakog ko ima očuvan nervni sistem.
Jedan moj poznanik, inače tipični novosadski degenerik i udžbenički primer malograđanina, kao i većina krem novosađana, operisan od bilo kakvog kritičkog rezonovanja i osećaja za kulturu, kome je vrhunac umetnosti CSI Miami i Die hard, a najveće zadovoljstvo urbano češanje po jajima, nošenje zajebanih naočari i igranje picigena na Štrandu, nedavno je izjavio da mu je najveći ,,filing'' kada, dok gleda film u Areni, gricka kokice i zalije ih velikim pakovanem koka-kole.

Takvi likovi i jesu ciljna grupa modernih repertoara. Filmovi koji nisu za debile, retko se pojavljuju ili se pojavljuju u nekim skrajnutim projekcijskim salama, na ivici ilegale, bez ikakve medijske propraćenosti. Tako da je najbolje rešenje DVD plejer i birano društvo.