Београд – Србији прети тешка криза јавног дуга која ће бити озбиљнија него у Грчкој, јер нама неће имати ко да помогне, кажу у Фискалном савету.
Уколико нова влада одлучи да примени мере, које је препоручио Фискални савет, а које подразумевају замрзавање плата и пензија, то ће директно погодити најмање два милиона људи. Међу њима је око 1,6 милиона пензионера и око 471.000 запослених који раде у јавном сектору. Толико је, судећи према Билтену јавних финансија, људи запослено у државним и локалним јавним предузећима, администрацији, образовању и здравству. Када би се том корпусу додали и они који раде у војсци и полицији – тај број би био још већи.
Нема грађанина Србије кога неће погодити евентуално повећање ПДВ-а са 18 на 22 одсто. Мора ли смањење минуса у буџету и нивоа државног задуживања да буде тако болно и мора ли да погоди баш све грађане Србије? Све рачунице Фискалног савета показују да мора и да је свака друга варијанта много болнија.
– Управљање јавним финансијама је као вожња танкера. То је тежак брод који се споро окреће и треба му више времена да промени смер – овако Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета описује позицију у којој се сада Србија налази. Уколико одмах применимо мере које предлаже Фискални савет, наш државни дуг у наредних неколико година, полако може да се врати у законске оквире.
– У супротном, наш танкер ће ударити право у санту леда, што за Србију значи слом јавног дуга. То ће бити много озбиљније него у Грчкој. Јер, нама неће имати ко да помогне. Можемо можда мало да успоримо брзину којом се крећемо ка тој санти, али ће смер остати исти – упозорава Алтипармаков.
Може ли „танкер” да се заокрене без замрзавања плата и пензија, питали смо нашег саговорника. Теоретски да, али би онда било неопходно драстично повећање ПДВ-а на чак 25 до 27 одсто, што је непожељно и неодрживо, одговара. Може и без повећања овог намета, али је онда неопходно смањење плата и пензија, а не само замрзавање, што је опет непожељно. Дакле, уштеда од око милијарду евра је превише велика сума да би могла да се постигне закидањем на ситним ставкама. Због тога је Фискални савет, предложио две мере које се односе на уштеде на најкрупнијим ставкама – и са приходне и са расходне стране буџета.
– Постоји неколико разлога зашто је замрзавање пензија и плата запосленима у јавном сектору оправдано – каже Алтипармаков. – Прво, за разлику од оних који раде у приватном сектору, просечне зараде у државној администрацији су за око 40 одсто веће. Такође током кризе, више од 250.000 људи који су радили у приватном сектору остало је без посла, за разлику од државне администрације чија су радна места била сигурна – истиче Алтипармаков.
Подаци из Билтена јавних финансија показују да је током ове кризе око 5.000 људи из јавног сектора добило отказе. Што је безмало 50 пута мањи број отказа него у приватном сектору.
Он подсећа да Србија за пензије издваја чак 14 одсто бруто домаћег производа (БДП), односно свега што привреда створи за годину дана. По том критеријуму, трошимо много више него земље региона. Србија се тако убраја у негативне европске рекордере заједно са Италијом и Аустријом.
Такође пензионерима су два пута током 2008. године повећане пензије. И то за 11 одсто у фебруару и 10 процената у октобру, напомиње Алтипамаков.
– То је озбиљно дестабилизовало одрживост пензијског и читавог фискалног система. Такав удар који у реалном износу значи повећање од 21 одсто растурио би из корена сваки систем и знатно развијенијих земаља, а камоли Србије. То је био велики шок – каже наш саговорник. Он додаје и то да, како би се заштитили најугроженији слојеви становништва, Фискални савет саветује влади да најниже плате и пензије не замрзава.
Овај рецепт Србија је већ пробала почетком 2009. године. Запослени у државној администрацији две године од тада нису добили повишице плата. Одлука владе важила је за запослене у државној администрацији, војсци, полицији, здравству и образовању, док је јавним предузећима тада била издата препорука да не повећавају плате.
Рачунице показују да годину дана замрзавања може да донесе уштеде од око 0,4 одсто БДП-
http://www.vaseljenska.com/ekonomija/zamrzavanje-primanja-za-vise-od-2-000-000-gradjana/
Budzetski paraziti - glasaci crveno - zute koalicije, pocnite polako da busite nove rupe na kaisevima.
Уколико нова влада одлучи да примени мере, које је препоручио Фискални савет, а које подразумевају замрзавање плата и пензија, то ће директно погодити најмање два милиона људи. Међу њима је око 1,6 милиона пензионера и око 471.000 запослених који раде у јавном сектору. Толико је, судећи према Билтену јавних финансија, људи запослено у државним и локалним јавним предузећима, администрацији, образовању и здравству. Када би се том корпусу додали и они који раде у војсци и полицији – тај број би био још већи.
Нема грађанина Србије кога неће погодити евентуално повећање ПДВ-а са 18 на 22 одсто. Мора ли смањење минуса у буџету и нивоа државног задуживања да буде тако болно и мора ли да погоди баш све грађане Србије? Све рачунице Фискалног савета показују да мора и да је свака друга варијанта много болнија.
– Управљање јавним финансијама је као вожња танкера. То је тежак брод који се споро окреће и треба му више времена да промени смер – овако Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета описује позицију у којој се сада Србија налази. Уколико одмах применимо мере које предлаже Фискални савет, наш државни дуг у наредних неколико година, полако може да се врати у законске оквире.
– У супротном, наш танкер ће ударити право у санту леда, што за Србију значи слом јавног дуга. То ће бити много озбиљније него у Грчкој. Јер, нама неће имати ко да помогне. Можемо можда мало да успоримо брзину којом се крећемо ка тој санти, али ће смер остати исти – упозорава Алтипармаков.
Може ли „танкер” да се заокрене без замрзавања плата и пензија, питали смо нашег саговорника. Теоретски да, али би онда било неопходно драстично повећање ПДВ-а на чак 25 до 27 одсто, што је непожељно и неодрживо, одговара. Може и без повећања овог намета, али је онда неопходно смањење плата и пензија, а не само замрзавање, што је опет непожељно. Дакле, уштеда од око милијарду евра је превише велика сума да би могла да се постигне закидањем на ситним ставкама. Због тога је Фискални савет, предложио две мере које се односе на уштеде на најкрупнијим ставкама – и са приходне и са расходне стране буџета.
– Постоји неколико разлога зашто је замрзавање пензија и плата запосленима у јавном сектору оправдано – каже Алтипармаков. – Прво, за разлику од оних који раде у приватном сектору, просечне зараде у државној администрацији су за око 40 одсто веће. Такође током кризе, више од 250.000 људи који су радили у приватном сектору остало је без посла, за разлику од државне администрације чија су радна места била сигурна – истиче Алтипармаков.
Подаци из Билтена јавних финансија показују да је током ове кризе око 5.000 људи из јавног сектора добило отказе. Што је безмало 50 пута мањи број отказа него у приватном сектору.
Он подсећа да Србија за пензије издваја чак 14 одсто бруто домаћег производа (БДП), односно свега што привреда створи за годину дана. По том критеријуму, трошимо много више него земље региона. Србија се тако убраја у негативне европске рекордере заједно са Италијом и Аустријом.
Такође пензионерима су два пута током 2008. године повећане пензије. И то за 11 одсто у фебруару и 10 процената у октобру, напомиње Алтипамаков.
– То је озбиљно дестабилизовало одрживост пензијског и читавог фискалног система. Такав удар који у реалном износу значи повећање од 21 одсто растурио би из корена сваки систем и знатно развијенијих земаља, а камоли Србије. То је био велики шок – каже наш саговорник. Он додаје и то да, како би се заштитили најугроженији слојеви становништва, Фискални савет саветује влади да најниже плате и пензије не замрзава.
Овај рецепт Србија је већ пробала почетком 2009. године. Запослени у државној администрацији две године од тада нису добили повишице плата. Одлука владе важила је за запослене у државној администрацији, војсци, полицији, здравству и образовању, док је јавним предузећима тада била издата препорука да не повећавају плате.
Рачунице показују да годину дана замрзавања може да донесе уштеде од око 0,4 одсто БДП-
http://www.vaseljenska.com/ekonomija/zamrzavanje-primanja-za-vise-od-2-000-000-gradjana/
Budzetski paraziti - glasaci crveno - zute koalicije, pocnite polako da busite nove rupe na kaisevima.
Или си ти онај из пословице "да комшији цркне крава"?
